ЦРНЕ ПРИЧЕ ИЗ ЦРНОГ ШЕШИРА ПРИЧА ПРВА

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

komnenić

ЦРНЕ ПРИЧЕ ИЗ ЦРНОГ ШЕШИРА
ПРИЧА ПРВА
Бошњаци из Србије и Црне горе ударили су темељ аутономије „Санџака“. Наиме, ради се о томе да су председник Бошњачког националног већа Сулејман (каква симболика у имену) Угљанин у Србији и председник Бошњачког већа у Црној Гори Осман Нурковић потписали у Рожајама споразум (види СРБскиФБРепортер) о сарадњи два већа. „Аутономију Санџака смо већ представили у Бриселу и наставићемо даље са формирањем органа Санџака као модерне прекограничне регије“, поручио је Угљанин.
Ово ме подсећа на сепаратисте у Војводини и Космету. Овако се почиње, односно овако се остварују замисли владара из сенке, чији су извршиоци домаћи непријатељи србског народа. Након формирања органа, Угљанин ће представити својим газдама у Бриселу будућу модерну прекограничну аутономију (читај државу) – Санџак. Уосталом, сви актери у овој свињарији, која комада две државе – страни и домаћи – су ученици Хићини, који је у свом делу „Моја борба“ учио како се освајају територије и земље: кида се комадић по комадић онако како се једе кобасица.

Шта се ово догађа у земљи Србији, да нико од званичника, посебно Председник Србије и председник Владе нису реаговали. Многи су у црној Црној Гори честитали османлији Осману. Владари (у конкретном случају Вујановић и Ђуканови) Црне Горе су још уочи референдума за одвајање од Србије (2006) потписали са муслиманима (или како их зову бошњацима) договор о аутономији. То је био услов муслимана да гласају за отцепљње и не само за отцепљење, после избора своје мандате су давали партији двојице вођа. Ту захваланост за стварање аутономије Санџака која задире у две државе (какав безобразлук), потврдили су и недовно у Парламаенту – гласали су за поверење Влади Мила Ђукановића.

Не бих се зачудио да су вође у Србији (неки погрешно употребљавају синтагму „наше вође“) честитали Угљанину (то је онај муслиман из Рашке за којим је била своједобно расписана црвена Интерполова потерница, али након доласка Досманлија на власт вратио се у Србију на великом белом коњу као борац против Милошевића). Уосталом, вође у Србији су се изјаснили – ћутањем, што значи одобравањем. Заборављате господо, другови, поштена и непоштена интелигенцио, посебно ви делибаше Срба на четнике и партизане, да је Угљанина и Љајића (који је у сућути поводом рахметли Алије написао: „мој председниче“) помирио велики везир Давутоглу. Вечити министар Љајић је опаснији од Угљанина (своједобно је Вучић пљувао по Љајићу и истовремео је у сред Парламента (1995) запретио „да ће за једног ибијеног Србина бити убијено 100 муслимана), али то није сметало ни ранијим владама ни овој СПС-СНС непринципијелној коалицији. После избора ево нам и чувеног Зукорлића (шта је тај радио и причао свих ових година, ни кучка с маслом не би појела, али Срби имају најкраће памћење на свету), који ће бити (трећи) министр у следећој Влади.

Дигресија: Иначе, сви који су своједобно процесуирани или истеривани са посла због тога што су били страни плаћеници, због шверца оружјем, растурања или преношења дроге, или у МСП-у због крађа, издаје – шпијунаже, недозвољених издавања виза, разних докумената, испрва (пасоши, путни листови и др) за новац, када је победила пироманска петооктобарска револуција, постали су национални хероји, односно пред Досманлијама су се прогласили борцима против „диктатуре“ Слободана Милошевића, који, нажалост, није био диктатор. Уочи доласка Досманлија, уништена су документа, судске пресуде, о њиховим злоделима. Награђивали су их високим положајима, амбасадорским местима и то у великим европским и светски центрима. На њих нису били гадљиви ни СПС ни СНС, прихватили су их у своје крило, јер се са њима може манипулисати као са врећама.

Прича не би била црна, ако се не упитамо, ко је назвао муслимане у Србији и Црној Гори бошњацима. Угљанин и Нурковић нису бошњаци. Послужимао ли се аналогијом, Угљанин је србињак, Нурковић је по тој истој аналогији црногорцињак, ако већ веру претворимо у нацију. Када су припаднике исламске вере прогласили нацијом, предлагао сам да их се назове Турцима, како се они уствари и осећају (иако Салих Селимивић каже: „Ми муслимани смо Срби, говоримо српски језик“). У Бугарској, например, постоје Турци, који се изјашњавају да су Бугари исламске вероисповести.

ПРИЧА ДРУГА

Вођама, посебно српском Че Гевари, дошло је однекуда у главу, нешто се у последње време фемкају и ограђују од исламиста, које они називају избеглицама, а уствари ради се о азилантима (азиланти немају намеру да се враћају онамо одакле су дошли, јер свако од њих има одређени задатак, основни је да преплаве Европу и униште хришћанство). Кад год их неко покуша да заустави, постају сурови и агресивни, воде са собом породице (што је још један доказ да се неће враћати), многи и жене од девет година (и то су наследили од Мухамеда који је имао жену Ајшу од девет година). Један дански аналитичар недавно написа да су децу сместили у дечје домове, али не могу да забране да викендом исламисти узимају из домова девојчице од девет година које су њихове по Курану законите жене.

Само незналице било у којој земљи могу отворити границе да улизи ко год хоће и кад год хоће. Основ постојања земље су границе, оне су светиња, границе су гаранција суверенитета сваке земље, ко год неовлашћено пређе границу мора бити ухапшен, границе су биле узрок стотине и хиљаде ратова у историји човечанства. Министарства спољних послова у целом свету имају дирекције за границе, односно експерте који се баве разграничењима када дође до неког граничног проблема. У Србији су се за тај безумни чин свуда хвалили, чак и у Генералној Скупштини ОУН (говор Председника Србије), уместо да су се држали вековног завета: ако је душманин дошао на земљу, земљу своју заштити. Требло је одмах упитати, шта их је довело овамо, ко им је дао право да дођу, к том да насилно газе границе. Зар нисмо извукли мудрост наших прадедова и дедова, који су та питања постављали Турцима, Аустријанцима, Немцима.

Владари Србије нису свесни да ће исламисти, ако их не зауставимо, до половине лета прегазити Србију, посебно Републику Србску, уништиће хришћанство (види текст под насловом „Напад на хришћанство“). Није састанак на Куби био због Декларације, већ због тајног разговора, шта да се ради, како да се хришћанство не затре, како да се хришћанство одупре великој опасности од исламиста, од Алахових ратника, који по Курану имају право да газе, убијају, освајају, лажу, потписују лажне споразуме, преврантске трговинске уговоре, да силују, краду и да опогане и урином залију целу Европу. Нису исламисти руски азиланти, који су два пута (после Октобарске револуције и распда СССР-а) залили Европу и свет са врхунским уметницима свих грана уметности, научницима и др.

Ова црна прича је поселедње упозорење, јер када једна сподоба, која у презимену има дренови клин, и која је мајка ИСИС-а, дође за председника Империје, европска култура, цивилизација, историја биће затрте. Између осталог, неоосманлије, са новим султаном Ердоганом и великим везиром Давутоглуом, освојиће све територије које су османлије имали у доба владавине Сулејмана Величанственог. Србију ће поделити на три санџака и поставити за паше споменуте министре Санџаклије (тако они у српској Рашкој себе називају)
Црни додатак овој црној причи:
Све ужасе на Планети пројектује група опасних људи, која не признаје границе, која не признаје законе, која влада свим областима: политиком економијом (трговином, индустријом, банкарством, рудама, изворима нафрте, фармацеутиком, дрогом), културом, религијама, спортом. За њих многи кажу ОНИ, не смеју или не знају да кажу ко су ОНИ.
Постојање и владање те групе, која се пре скоро стотину година поставила изнад Бога, уверени да су њима дата божанска права, заснива се на задацима које су формулисали у више од 20 тачака пре скоро стотину година. У већ споменутом тексту „Напад на хришћанство“ цитиро сам их скоро у целоссти.
ПРИЧА ТРЕЋА

Морам признати да сам тврдио да избора неће бити. Прихватам критику. Међутим, уверен сам да је неколико милиона бирача против избора. Још од увођења парламентаризма, писао сам и говорио да је предизборна кампања – борба непрестана. Оног момента када конституишу Парламент (помоћу непринципијелних коалиција) и чланови Владе положе заклетву, одмах почиње , односно наставља се предизборна кампања. Даноноћно су на ТВ каналима и у другим масмедијима, све критикују од Немањића до њихове појаве, посебно тзв. опозицију. Уверавају оне који нису за њих гласали да до њиховог доласка ништа није ваљало, да су претходни били лопови, да су то бирачи знали да процене. Такође, Парламент су претворили у јавну трибину, а седнице у предизборне говоре. Више од деведесет посто излагања се не односи на тачке дневног реда (председавајући моле говорнике: „вратите са не тачку дневног реда“). Да би дошли до речи, машу Пословником, а онда изговорено нема никакве везе са неком тачком Пословника. Иначе, између себе се, што је својствено у предизборним кампањама, а не у Парламенту, „чашћавају“ разним уличарским и прљавим речима, износе једни другима прљави веш да би убедили нас несрећнике који их слушамо за кога да гласамо на првим следећим изборима. Свако излагање посланици опозиције и позиције завршавају претњом: „Бирачи ће то препознати и казнити вас на следећим изборима“. Ја знам ко ће бити кажњен, а ви?

Томе увелко кумују и разни колумнисти и аналитичари. Неколико тзв. најпознатијих новинарских пера („анлитичара“) претворили су се у праве политичаре. Неки су стигли и на посланичке листе чије су биографије поприулично дискутабилне. „Избори су једини начин да се промени неспособна и издајничка власт“, написа један познати колумниста, а одмах у следећем абзацу тврди: „Ацу Драмосера су приморали да иде на изборе“. Тај колумниста призива, боље речено захтева „јединствену листу свих родољубивих снага“, уз нагласак: „да бисмо срушили полуделог Вучића“ Осим недопустиве терминологије (интелектуалцу тог нивоа не приличи цитирана и још жешћа нецитирана терминологија), чини ми се да није свстан да ће те мале „родољубиве“ партјице, које позива у јединствену листу, на изборима бити статистичка грешка (и да уђу у Парламент са пар мандата, учинак би био нула ). Мени те партијице личе на децу која се играју, а та игра је у политици опасна. Зар се једна дама, са неком крњом ДСС, не поиграва и са Србима и са Србијом. Ко је близу памети зна да ни Она ни ДСС никда више неће бити на власти. И гле чуда, управо је подржава тај попзнати колумниста, разни други новинари и новинарчићи. Та прљава подршка и игра је успела: цену ће да полате Двери.

Цитирани колумниста објавио је политичку и економску стратегију и платформу. Ево, јавно изјављујем да све те тачке (укупно их је 50) потписујем, али, такође, јавно тврдим да је то утопија, да је то неостварива замисао. Тај србски Сен Симон, Шарл Фурие, Роберт Овен, (не)свесно игра опсану игру, јер та игра нема подлогу, зато се такво деловање и назива утопизам (Видосав Стефановић каже: „Утописти су људи нечистих намера“). Подсећам да је србски Сен Симон одиграо и уочи прошлих избора утопистичку игру са Дверјанима.

Ову црну причу ћу завршити мислима и ставовима са којима сам завршавао велики број текстова, иако се бојим: мисао је била код старих Грка одлика, срећа, а данас је злочин. Наиме, годинама тврдим и предлажем да је једини спас за Србију и србски народ укидање партија и Парламента најмање пет година. Била би то владавина десет просвећених цивила, који би уредили Србију и на унутрашњем и на спољнополитичком плану (како, например, да убедите Председника Србије на демократски начин да не може бити Балансеро, у сред Москве и у лице Путину, Председник је рекао „…да неутралност постижемо тако што балансирамо“), посебно би очистили сву пошаст која се „демократски“ накотила. Зауставили би пројектанте који су одлучили да Србија и Срби нестану са мапе Европе. Ово што данас доживљава Србија и србски народ је ситница при ономе шта тек надолази. Партитократијском борбом, која је опсанија од фашизма и честим изборима то се не може постићи. Након пет година вратити парламентаризам у коме ће учествовати неки други људи, а србски народ у земљи и расејању има и може изњедрити те људе.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: