РЕВОЛУЦИОНАРНИ ЗВИЖДУЦИ – Траг у времену из црног шешира!

КОМНЕН КОИЉА СЕРАТЛИЋ

komnenić

Траг у времену из црног шешира

РЕВОЛУЦИОНАРНИ ЗВИЖДУЦИ
„Нико не љуби отаџбину зато што је
она велика, већ зато што је своја рођена“.
Сенека

Као стара „чекалица“, чекао сам да ће се више чланкописаца осврнути на „Звиждук у осам“, како то, поводом звиждука у Арени, наслови свој текст један неизбежни чланкописац (нормално, не пада ми на памет да се осврћем на тај текст или недо Бог да полемишем, јер полемичари морју бити на приближно истом нивоу).

Текст који следи биће безобразан зато што и ја, након „шврљања по папиру“ више од четрдесет година, имам право да једном „полудим“, односно да пишем у распону „раширених руку“ (види текст „Бесмислено је зато је и могуће“, о понашању у нормалном распону и у распону „раширених руку“).

Најпре да рашчистимо са застрашујућом речи „револуција“. Више од деведестпет посто житеља Сербије, када чују или прочитају реч – „револуција“, одмах се накостреше, у глави им је социјалиостичка, марсистичко-лењинистичко комунистичка, пролетерска револуција. У суштини или у једну реч, све корените промене у неком сегменту живота, људском живљењу, систему, друштвене, економске, и др., је револуција (лат. revolutio). Нико ваљда неће порећи да су биле капиталистичке револуције, грађанске револуције. Срби (молим без генерализације), међутим, уместо да једном за сва времена изведу (своју, да је не изводе други у њихово име) праву револуцију, претворили су се у револуцонарне: звиждаче, разбијаче излога, пиромане, крадљивце инвентара из Скупштине, удараче у лонце и поклопце, у једну реч постали су …….. . …….., не, не могу бити толико безобразан, односно не могу јавно ланути шта су постали.

Ко је звиждао?

Пензионери нису – немају новац за улазнице, односно имају али су га дали незапосленим синовима и унуцима. Иначе, синови и унуци добију свако вече од пензионера (дедушка и бабубшка – један мој млади рођак ми је рекао да деки каже „не реци баки да си ми дао 200 динара“, а онда узме од баке и замоли је да не каже деки) по 200-500 динара, одлазе у кафиће, зевзече до зоре, а онда у кревет. Устају око 15 сати, наједу се и припремају за нове револуционарне ноћне победе. Своједобно сам предлаго вођама да не смањују пензије већ да их укину. Скинули би смо са врата међународног криминалца и економског убицу ММФ, нестало би 99 посто кафића, смањилo би се растурање наркотика и др. пошасти. Недавно (огромно, 150 динара) повећање пензија , само продужава агонију у Србији.

Нису звиждали ни тајкуни. Њима је у овом режиму прави рај, а тако ми Бога и у ранијим режимима – „пара врти где бургија неће“. Кога је од тајкуна из претходних режима (СПС-ЈУЛ ДС-ДСС, ДС-СПС) овај режим процесуирао. Кажете Мишковића. Молим вас не причајте вицеве док гледате једну бајковиту оперету звана Мишковић. и не само Мишковић.

Нису звиждали припадници поштене и непоштене интелигенције. Њих не занима режим, а тако ми Бога ни србски народ, они су се уљулкали, постали су конформисти. Штрпну „мало“ парица од владара, а све легално исплаћено (читај – потплаћено) преко разних институција, часописа, листова, ТВ канала ( јавне ТВ1, ТВ2 и ТВ Војводина исисавају из бзџета 4 милијарде годишње, уствари то су „парице“ од нас пореских обвезника). Плаћени су да ћуте. Неки су плаћени „малчице“ од разних страних зликоваца, као што је Сорош, затим од об. служби Империје, Енглеске, Немачке и других, србском народу, пријатељских земаља, а у последње време, мало више од Турака, прљавим новцем новог турског султана Ердогана (рефрен – видите како сам безобразан).

Нису звиждали навијачи ватерполо репрезентација страних земаља. Не звижде они ни Колинди, ни Меркеловој, ни Оланду, понајмање Орбану и да не набрајам. Они звиждањем не решавају проблеме – економске, политичке и све друге који их муче, посебно не звижде када су слична догађања, где су присутни и страни достојанственици. Васпитавани су да не шаљу ружне поруке у свет о себи свом народу.

Ко је звиждао?

Звиждали су представници „патриотских партија“, тврди једн извор и то „договорено, смишљено“. Ако је то тачно, звиждали су са предумишљајем, што је са кривичног становишта врло кажњиво (убиство са предумишљајем се кажњава строжије него други облици убиства). Ни њих није занимало то каква ће порука и слика о Србији, србском народу, отићи у свет. Битна је партитократијска борба, која је жешћа и опаснија од фашизма, јер против фашизма се борило и бори антифашизмом, али како да се нормалан човек бори против партијских бојовника (рефрен- да будем малчице безобразнији, шта мислите).

Из другог извора се стиче утисак да су звиждали „жути“, јер тврди „да се њима пуно звиждало док су били на власти“. Сећам се био сам назочан, хоћу рећи присутан (рефрен – зар нисам безобразан што сам поводљив и употребљавам хрваштину) на Ташмајдану када се пок. Ђинђић (који је, као сада Николић, био покровитељ европског првенства у пливању) појавио, скоро сви присутни су звиждали. Тада је буквално побеснео и опсовао србски народ (постоји тонски запис). Дакако, напустио је Ташмајдан. Касиније је продају улазница за сличне манифестације преузела једна госпођа, односно ДС. Да ли ће убудуће продају улазница за сличне манифестације, на којима се појављују владари, преузети ова садашња госпођа, СНС и СПС? Хоће.

Но, било како било, звиждање је срамно. Ако неки звиждоња прочита овај текст нека се постиди и посрами. Ти „револуционарни“ звиждачки злотвори испале своје, од ментора наручене, отровне стреле, знајући да ће Срби, после неколико сати или сутрадан све заборавити. Зато се јављам овим текстом, јер смо дужни да реагујемо управо онда када су злотвори помислили  да је безобразлук прошао без последица. Дневно их морамо подсјећати на то да су злотвори према  српском народу. Иначе, догађања везана за Србију и српски народ личе на климатске непогоде, попут олује и града, кратко трају, а још брже заборављају. Међутим, то не заборављају мрзитељи србског народа – домаћи и страни, а њих је из дана у дан све више и више.

Осим звиждања, недопустиво је и примитивно аплаудирање у Скупштини. Предводник СНС-а у Скупштини, више је добио аплауза за две године него Броз за све време владавине. Дакле, тај предводник јаше на челу колоне уз уску стазу планинску – високо. Јахаће још дуго.

Када је applausus у питању одавно се нисам тако уплашио (спадам у храбре људе) као недавно од једног дугортајног аплауза. Сви су стојећи аплаудирали и гледали у говорника након што је узвикнуо: „Одлучио сам да распишем изборе“ (да, да „одлучио сам“, си, је, смо, сте, су). Камера је зумирала неке ликове, као чувеног Биџу или још чувенијег некдашањег СПС-ЈУЛ бојовниока Б. Ивковића (био је и председник лоповске Стамбене комисије) и пар других. Нико се није усудио да први престане да аплаудира и седне. Морам рећи, ради истине и поруке потомству, да је и предлагач – прва личност окупиране Србије – био изненађен. Не браним га тако ми Бога, осетио сам да му је било неугодно, није знао како да се понаша према том колективном трансу, јер га је први пут доживео. Нека, навикнуће се још две деценије.

Сетио сам се једног стравичног призора (буквално сам га избрисао из мог пилећег мозга) за време испраћаја КИС-а, након сахране Броза. Но, пре испраћаја да напоменем да су у једном дану опустошене многе продавнице, посебно велика РК „Београд“. Све што није било ломљиво „згртали“ су на велика шаторска крила, укључујући робу из излога заједно са луткама. Нису остали ни отирачи на улазима или тзв. стазе по продавницама. Напуњен је велики „Иљушин 86“. у коме је КИС допутовао из Пјонјанга. На испраћају (на пист), било је око 50-60 мешовитих Корејнаца (радници Амбасаде, представници разних фирми). Испраћао га је и в.д. Председника, потпредседник Жарковић. Сви Корејанци су држали црвене заставице у левој испруженој руци. Махали су вођи КИС-у. Авион је дуго рулао по писти, а затим полетео. Иако је нестао са видика, они су гледали у небо и махали. Верујте ми и тада сам осећао неки чудесни страх. Авион је већ давно прелетео Румунију, Молдавију, а они су и даље гледали у небо и махали. Нико није смео први да престане. Нисмо знали шта да радимо, а онда је Жарковић рекао шефу Протокола да замоли амбасадора (били смо удаљени неких 20 метара) да дође да се са њим поздрави. Након што је пренео поруку, амбасадор се тргнуо као да је био хипнотисан, спустио је руку и буквално потрчао. Сви су истовремено спустили руке, као по команди.

„Не знам да ли ће ово да користи, али неће да штети“.

Напомена: Не пишем научне текстове, који настају на основу разне литературе, поготово непреведене, или се парафразирају текстови, анализе, водећих европских и светских аналитичара. Ето, ја се увек трудим, као сведок времена, да испричам неку причицу, да изнесем чињенице, или скенирам неки докуменат (као Бакарићево писмо Мојсову о Космету, због кога сам добио по носу, иако га нису имали ни историчари), а све у нади да они који ме читају извуку поуке (жеља ми је да то буду млади, да то буде србска евроомладина).

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: