НЕ СМЕ БИТИ РЕФЕРЕНДУМА СВЕ ДОК НАМ СУДИ И ГЛАСОВЕ БРОЈИ“КАДИЈА”

НЕ СМЕ БИТИ РЕФЕРЕНДУМА СВЕ ДОК НАМ СУДИ И ГЛАСОВЕ БРОЈИ “КАДИЈА”

НЕМА БРАЋО НИ ЛЕГАЛНИХ ИЗБОРА БЕЗ ОБЕЋАНОГ ПРЕБРAЈАЊА ЏАКОВА!

ПРЕЋУТИВАЊЕМ ЛАЖИ ХРАБРИШ ПРЕВАРАНТА ДА ТЕ ИЗНОВА ЛАЖЕ И ВАРА!

НА ЛАЖИМА И ПРЕВАРАМА НЕ ГРАДИ СЕ ДРЖАВА, НИТИ ОДНОСИ ОД УСПЕХА!

ИСТИНА, МУДРОСТ И ХРАБРОСТ СУ ПУТЕВИ ШТО ВОДЕ У ПРАВУ БУДУЂНОСТ!

Dušan Nonković-Teodorović

plakat putin

NE SME BITI REFERENDUMA SVE DOK NAM SUDI I GLASOVE BROJI  „KADIJA“

NEMA BRAĆO NI LEGALNIH IZBORA BEZ OBEĆANOG PREBROJAVANJA DŽAKOVA!

SA PRIĆUTKIVANJEM LAŽI OHRABRUJEŠ PREVARANTA DA TE IZNOVA LAŽE I VARA!

NA LAŽIMA I PREVARAMA SE NE GRADI DRŽAVA A JOŠ MANJE ODNOSI OD USPEHA!

ISTINA, MUDROST I HRABROST SU PUTEVI DO TRAJNIH REŠENJA I BLAGOSTANJA!

AKADEMIK BUROVIĆ SE ODLIKUJE ZLATNIM LIKOM SVETOGA PETRA DRUGOG-NJEGOŠA

AKADEMIK BUROVIĆ SE ODLIKUJE
ZLATNIM LIKOM SVETOGA PETRA DRUGOG-NJEGOŠA

Iz sasvim pouzdanih izvora saznajemo da je 07. februara 2016. godine, u Sabornoj crkvi Sv. Nikole u Ulcinju, Božjom milošću Pravoslavni Arhiepiskop, cetinjski Mitropolit cnogorsko-primorski dr Amfilohije Radović odlikovao albanologa i balkanologa svijetskog renomena, akademika, prof. dr Kaplana Burovića zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca. Motiv ovog izvanrednog i jako visokog odlikovanja je : « Za samožrtvenu vjernost istini i pravdi Božjoj i ljudskoj, potvrđenu tamnicom i životnim književnim djelom ».
Za ovo odlikovanje gospodin Mitropolit je otišao u Ženevi, gdje živi Akademik Burović, da ga lično i oralno pozove za svečano odlikovanje u Ulcinju. Iako u 82-goj godini života i slomljenog zdravlja, zbog čega nije mogao prisustvovati ni promociji njegovog kapitalnog djela SKADAR, koje je prije koji mjesec organizovano u Skadru, Akademik se drage volje odazvao pozivu Mitropolita.
Dana 07. februara, u Sabornoj crkvi Sv. Nikole u Ulcinju, okupljenom narodu lično Mitropolit je odslužio svetu ahijerejsku liturgiju, kojoj je prisustvovao i Akademik. Poslije liturgije, Mitropolit je održao narodu riječ o životu i stvaranju Akademika Burovića. Ističući posebno njegova decenijska nadljudska, lična i porodična stradanja po zatvorima Jugoslavije i Albanije, kao i njegovo izuzetno značajno publicističko, književno i naučno stvaranje, izrazio je svoju duboku zahvalnost Akademiku na žrtvi i blagodarnosti Bogu, pravdi, vjeri i istini božijoj.
-Čitav život ste se žrtvovali i potrudili se prema moćima, koje vam je Gospod podario, da budete živi svjedok. Poslednja knjiga, dao Bog neće biti poslednja, jer će ih biti još, knjiga o SKADRU, veoma je dragocjena monografija, pa onda i njegove marginalije, kako ih on naziva, zapisi nastali u zatvoru Albanije. Ovo odlikovanje, koje vam danas milošću Božjom dodijeljujemo, mali je znak i potsticaj da i ostatak vašega života provedete u vjernosti, pavdi božijoj i ljudskoj. Da vas Gospod blagoslovi mnogaja ljeta,– rekao je Mitropolit Amfilohije.
Primajući gramatu i odlikovanje, a zahvaljujući se na ukazanoj časti, Akademik je citirao Njegoša, s kojim su njegovi preci u pobratimstvu:
-“Pokoljenja djela sude, što je čije daju sv’jema !” Evo i meni dadoše ono što sam zaslužio. Ali ja nisam imao potrebu da čekam pokoljenja, nego mi evo moji savremenici i suborci za slobodu i demokratiju, za naučnu istinu, dadoše odlikovanje, realizirajući postulat Velikog Njegoša da se ne pita ko se kako krsti, već čija mu krvca grije prsi. Za ovo, prije svega zahvalan sam srpskom narodu, koji me odlikovao Zlatnom medaljom, koji me proglasio za Srpskog viteza i Svetog ratnika. Zahvaljujem i ruskom narodu, koji mi je preko svog izaslanika, kozačkog atamana, pukovnika Vojislava Vidakovića, dodijelio odlikovanja: Sveslovenska nit i Aleksandar Nevski. Ovo za mene ima poseban značaj. Možda znate da rimski papa nije proglasio za svetog Ðurđa Kastriotu – Skenderbega samo zato što nije bio katolik. Pravoslavna crkva, ne praveći nikakvu razliku, odlikuje Kaplana Burovića. Ovo je izuzetan primjer u svijetu. Ne znam da je ijedna vjera učinila ovo što je učinila pravoslavna, ali znam da je pravoslavlje vijekovima bilo demokratskije prema svima od bilo koje druge vjere. Daj Bože da i druge vjere slijede ovaj primjer! Hvala gospodinu Mitropolitu Amfilohiju i gospodinu stavroforu Radoici Božoviću, koji su doprinijeli mnogo da me moj narod upozna i poštuje,- rekao je Akademik Burović.
Saborna crkva Sv. Nikola u Ulcinju nije prvi put što ukazuje posebno poštovanje onima koji su jedne druge vjere. I posebno jednom pripadniku veleslavne porodice Resulbegović-Burović, poznata i u istoriji Crne Gore. Godine 1688-1692., grof Ivan Burović branio je Cetinje i Crnu Goru od turskih napada na čelo oko 1.000 svojih regularnih trupa, među kojima je bio i Bajo Pivljanin, koji će poginuti na Vrtijelci i osveti
e ga upravo ovaj Burović. A godine 1974., prilikom prolaza pored ove crkve posmrtne povorke, koja je pratila kovčeg gradonačelnika Ulcinja Ali-bega Resulbegovića, odjednom, neočekivano od nikoga, zvona su ove crkve počela da zvone u njegovu počast, što do tada nije učinjeno ni za kojed drugog inoverca.
Treba znati i ovo: Godine 1869., pod turskom vlašću, kajmekam-gradonačelnik Ulcinja Hasan-paša Resulbegović dao je dozvolu da se izgradi pavoslavna crkva Sv. Nikola u kvart Meraja Ulcinja, pod Bijelom Gorom, a zatim i katolička crkva Sv. Josipa. Ove dvije crkve su prvi i poslednji sakralni objekti izgrađeni za vrijeme otomanske vladavine na ovom prostoru.
Poslije liturgije i svečanog odlikovanja Akademika Burovića, organizovan je koktej u kući Stavrofora Božovića, gdje je odmah uz Mitropolita Amfilohija, desno od njega, učinjeno mjesto Akademiku Buroviću, a do ovoga i njegovom sinu, studentu universiteta u Ženevi, Antonu.
Svečanost se nastavila na obali rijeke Bojane, gdje je u jednom restoranu poslužen ručak za posebne zvanice, oko 100 njih, gdje se opet Akademik Burović postavlja uz Mitropolita Amfilohija, a za tim stolom i njegov sin, s kojim se Mitropolit prijatno ispričao na francuskom jeziku.
Tada su potražnjom Mitropolita svi ustali na noge i u počast Akademika otpjevali pjesnu Mnogaja leta. Neki Ulcinjani su tu, duž ručka, izneli svoja sjećanja na Akademika Burovića i svoju zahvalnost za odbranu koju im je javno, preko medija učinio on, kad su ih drugi neopravdano optuživali i napastvovali. Spomenuta je tu i odbrana krsta na Kršu od Limana i odbrana crkvice na vrhu Rumije, jedinstvene u toj strogo stručnoj i strogo naučnoj odbrani, koju im je učinio naš Akademik Burović.
Poslije toga od Akademika Burovića su potražili da im izrecituje njegovu poemu BOJANA, kojom je još 1952. godine nazvao ne samo Albaniju Envera Hodže, već i Jugoslaviju Josipa Broza Tita – GOLGOTOM.
Sutradan, u ponedeljak, sva su crnogorska medija brujila o ovom svečanom odlikovanju Akademika Burovića. Podgorički list DAN, između ostalog, ističe da je Burović poznat evropski albanolog i balkanolog i da mu je Mitropolit Amfilohije izazio duboku zahvalnost na žrtvi i blagodanosti Bogu, pavdi, vjeri i istini božijoj, kojoj je Akademik posvetio sav svoj život.
A u sredu, 10.II.2016., iz štampe je izašlo novo djelo Akademika Burovi
a, koje, na listi njegovih objavljenih djela, nosi redni broj 137. Jedinstveno ne samo u izdanjima autora Crne Gore, već i svijeta. Neka njegova izdanja su doživjela i peto izdanje, pa i tiraž od 100.000 primjeraka.
Svojim izuzentim životom i iztuzetnim zaslugama, izuzetnim stvaranjem, Akademik Burović je postao izuzetna li
nost ne samo njegovog Ulcinja i njegove Crne Gore, već čitavog Balkana, Evrope, pa i svijeta, što nam dokazuje i ovo izuzetno odlikovanje sa izuzetnom sve
anošću, kojom mu je propra
eno i predato.
Kako vidimo na internetu, građani gradova, pa i stranih, gdje je Akademik duže boravio, traže da se proglasi po
asnim građaninom tih gradova. Dok su drugi od vremena tražili da mu se dodijeli i Nobelova nagrada.
Činjenica je neosporna da ih je akademik, prof. dr Kaplan Burović zaslužio prije mnogih, koji ih već imaju. Sama činjenica da se protiv njega bore ništa manje već vlasti šest država, svakakvim lažima i falsifikatima, intrigama, mobingom i satanizacijom, pa i najprljavijim psovkama i uvredama, govori jasno i najelokventnije o njegovom izuzetnom značaju u rasvetljavanju naučnih istina, u borbi za slobodu i demokatiju, kojoj je doprinio i za koju je žrtvovao koliko i kao niko drugi.
Suad SULEJMANAGIĆ

ЗАУСТАВИМО ПОГРОМ ВЛАСТИ И ОКУПАТОРА НАД НАМА! ОСЛОБОДИМО СЕ! УЗДИГНИМО СЕ!

ЗАУСТАВИМО ПОГРОМ ВЛАСТИ И ОКУПАТОРА НАД НАМА!
ОСЛОБОДИМО СЕ! УЗДИГНИМО СЕ!

Милосав – Миле Кнежевић:
ЗАДЊИ ЈЕ ЧАС

Не може више о, Роде мили,
у земљу стати наказе план,
зато те молим устани и ти,
из таме ове мора се ван.
Устани Роде, земља те моли,
не тражи она пожар, ил’ крај,
она би хтела само да види,
код Бога, за се да твориш рај.
Устани Роде, земља те моли,
оживи радост, поштења сјај,
да сваки Србин с поносом каже,
патњи и неправди дош’о је крај.
Устани Роде, док касно није,
док ђаво није, појео дан,
залуд ће тада и деца наша,
из пакла желет’ изаћи ван.
НАТО ВАН СРБИЈЕ – СРБИЈА ВАН НАТО!
ЕУ БЕЗ СРБИЈЕ – СРБИЈА ВАН ЕУ!
СТОП ОВОЈ ВЛАСТИ! МИ У ВЛАСТ – СРБИЈА ЈЕ НАША!
„ПОКРЕТ (у оснивању) ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБА И СРБИЈЕ – ПОС“
Вас позива да се укључите у његов рад и подржите изборну листу грађана:
„ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБА И СРБИЈЕ“
Видети даље на: http://www.ssssseternal.org
Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор Универзитета у Београду до пензионисања
Покретач оснивања ПОС-а

ГОРИ МОРЕ ТОПЕ СЕ ПЛАНИНЕ -Поводом буне у малом Монтенегру

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира

ГОРИ МОРЕ ТОПЕ СЕ ПЛАНИНЕ
-Поводом буне у малом Монтенегру

Последњих шест месеци, на српској списатељској, односно аналитичарској сцени, дошло је до поплаве текстова о „изрежиранј и опасној најезди исламиста, који ће затријети хришћанство“ (ставови из стручног текста под насловом „Напад на хришћанство“). Нажалост, има и српских чланкописаца (осим српских вођа) који здушно заступају ту најезду.

У том интервалу дошло је и до поплаве текстова о још једном изрежираном догађају – буни у малом Монтенегру. Понављаћу до краја живота, да међу тим чланкописцима има поприлично генијалних сваштара. Зато ми сиротиња раја не би требало да се јављамо, не би смо смели ни да размишљамо, већ само да њихове мудрости прихватимо као аксиоме.

Неки чланкописци о наведеним проблемима нису ме ни дотакли (или како би рекла бивша западна усташоидна браћа, „нису ми се дојмили“), папир трпи све. Али ако један познати чланкописац, који сам себе велича, каже да „није баш сасвим тиква без корена ни у Србији ни на постјугисловенском јавном простору“, проговори „о стању у Црној Гори“, к томе чак је давао упутства како да се влада опзиција и позиција, Србија, Русија, Запад, према тој буни, онда сам ипак укључио ово мало мозга и темељито прочитао текст два пута. Да укључим мозак, натерали су ме и коментари читалаца који су углавном почињали са „браво, браво, браво“…

Чланкописац каже: „Како сада комично делује сва она бука и бес коју су режимски медији и  пропагандисти пре само неколико седмица излили на писца ових редова и једно истраживање које је показивало да у Црној Гори – обратите пажњу – „постоји значајан конфликтни потенцијал“, да је друштво озбиљно подељено, да је ниско  поверење у институције, а поготово у изборни процес?!). Говорио сам као забринути пријатељ и из обзира према својим домаћинима, да им не правим још веће проблеме, нисам хтео да оштро прозивам ни црногорски режим нити његову више него сумњиву везу са актуелном влашћу у Београду. Али ништа није вредело. И на том примеру се већ видело о каквом се режиму ради“
Сит сам и пресит тих пријатеља са стране. Таквих пријатеља и саветника са стране има и Србија (Енглеза, Немаца, Американаца, Аустријанаца, Француза, Италијана, Хрвата, посебно лутајућих циркузаната из Брисела).

О буни у малом Монтенегру проговорили су и неки други аналитици. Нећу их цитирати, јер су њихови ставови слични наведеном цитату. Одговарао сам им колико сам могао и умео. Молио сам их да се не мешају и да не деле лекције из Србије, на које су у малом Монтенегру алергични и позиција и опозиција. И с правом су алергични.

Морам признати да нисам очекивао изјаву, мешање, „неутралца“ Председника Србије, јер за разлику од нас чланкописаца, који понекад лапрдамо, Председник говори у име свеколике Србије. Председник је институција, нема право на лапрдање. Његово мешање у унтрашње послове сувереног малог племена – Монтенегро, прешло је сваку меру. Другим речима, том Председнику страна је политичка култура, стране су му све међународне конвенције, страна му је Повеља ОУН, страни су му сви међународни и билатерални уговори и споразуми. Када је мешање у питању, питам се да ли је могуће да су му узор неки Монтгломерији, Мантери, Полтови, Кирбији, да можда не замишља да је Обама, Путин, Оланд, Меркелова. Ко зна, и никад се не зна, шта све може и коме да дође у ону пихтијасту масу која се зове мозак. Нажалост, Председник од првог дана председниковања користи ону тамну страну те пихтијасте масе и на несрећу свих нас мисли да све зна, уз то оградио се незналицама, разним бившим отпорашима, јуловцима, контроверзним професором, пропалим министром спољних послова и надридипломатима.

Председник Србије је изјавио: „Црна Гора избором да буде део ЕУ и НАТО свесно поништава самосталност и пристаје да буде нечија играчка”(ово је доказ тврдњи шта све може да се чује из оне тамне стране пихтијасте масе, прим. ККС). Иако није потребан коментар, јер је ова изјава сама за себе коментар, требало би приупитати Председника Србије, ко му даје за право да критикује суверно племе звано мали Монтенегро за оно што и сам ради, што ради Србија: хрли у ЕУ као теле у сурутку, а са НАТО је потписала такве споразуме да је уствари под окупацијом, односноно члан те зликовачке Алијансе. Председник би требало да зна да земља мора прво да уђе у НАТО, а онда у ЕУ. То је услов свих услова. Зашто оспорава улазак у ЕУ и НАТО малом Монтенегру.

И гле чуда, иако избегавам да имитирам једног познатог чланкописца (свака његова реченица у текстовима започиње: „ја сам на то упозорио, ја сам први то рекао, ја сам на време саветовао, ја сам то предвидео, ја сам то једини знао и знам, морате урадити то и то“ итд), истина је да сам посебно упозоравао мешетаре на то да ће остати на цедилу, јер ће се они у малом Монтенегру договорити, измирити, сви су међусобно ближи или даљи рођаци, кумови, везани су женидбеним везама (влада закон крви). То се и десило након три дуга дана ораторства у Парламенту малог Монтенегра. Горело је море, топиле су се планине од депресивног оптимизма Монтенегриноса, чије су психолошке особине колективни Суперего и колективно несвесно. Очекивао сам сваког момента да ће неко запевати уз гусле („Са Ловћена вила кличе, гдје си Мило издајниче“), или да ће нека група завереника неке партијице, која броји 2-3 члана у Парламенту, залелекати („Леле нама у Парламент овај ископани), или да ће нека Црногорка, члан Парламента, да тужи („Земљо моја, тешка мученице, рано жива, уцвељени роде…“). Ко не познаје то поднебље није их могао разумети. Ех, када би ми неко дао простор да осмислим та сва три дана ораторства, које сам саслушао и одгледао.

У антрфилеу: Све време ораторства, тзв. опозиција је критиковала Владара због Севера малог Монтенегра, висоравни – горовитог Дурмитора и Сињајевине, да ништа није улагано од када је на власти 27 година, да је опустошен, да су се људи иселили, да су нека два три градића постали касабе, „да се не чује звонце на јагњадима и чактари на овцама, да нема живе душе по многим селима, да је то урађено намерно…“ Међутим, нико се није усудио ни из опозиције ни позиције да каже зашто је тај крај опустошио. Још пре 25 година НАТО је снимио висораван Дурмитора и Сињајевине, где се налазе 22 шкрчка језера (Вражје, Рибље, Црно, Змијско, Модро, Валовито и др), 7 река (Тара, Пива, Комарница, Тушиња, Буковица, Шавник, Бијела), два аеродрома (близу Његовуђе и Жабљака). НАТО је прeдвидео изградњу војне базе, с великим ситемима на врх Дурмитора, у брдима код аеродрома биће хангари за сву технику, наоружање, авионе, ракете. Зато је НАТО позвао мали Монтенегро. Зна НАТО да мали Монтенегро нема новц да плаћа велике годишње дажбине за чланство (те дажбине практично осиромашише Бугарску и Румунију), то ће надоместити том идеалном базом. Пре 10 година Руси су хтели на тој висоравни да изграде велики цивилни аеродром, али су Империја и НАТО наредили малом Монтенегру да им забрани да купују и граде и на мору и на планинама.

Морам да признам, био сам поносан на то како су говорили. Сви су били у једном моменту Сократи, Платони, Хераклити, Катони, Макиавелии, Еразми Ротердамски, Кантови, Хегели, Јасперси …. Завидим зидовима мале сале Парламента. Толико су упили мудрости, а тако ми Бога и грдних оптужби и порука, да ће имати шта да причају потомству. Њих није занимало да ли ће Влада прешједника – владара малог Монтенегра и брда – добити повјерење, чоче, то је договорено и пре тродневног ораторства (поменути паметни државник ни би затржио изгласавање поверења његовој Влади да је исход био незвестан). Остварили су два циља: својим племеницима, поданицима, метецима, показали су колико су паметни („Е, виђи чоче, свака му је ка Његошева“) и други, представили су своје програме за будуће изборе. За разлику од посланика у Парламенту Србије, они не аплаудирају, воде рачуна о терминологији, нема увреда. Све кажу, али не вређају, јер се у малом Монтенегру увреде сурово кажњавају. У Србији су увреде посластица, посебно што их се сутрадан нико и не сећа.

Зашто ово пишем, зато што су односи, а посебно сарадња између Србије и малог Монтенегра на катастрофалном нивоу, они су застрашујући. Србију је страх од малог Монтенегра, а малог Монтенегра је страх од Србије, зато се и јављају недопустиве и небулозне обостране изјаве (за та три дана ораторства, одапето је много отровних стрелица према Србији и просрпским, како кажу „букачима“ испред Парламента, а нико није употребио реч „Србија“). Мали Монтенегро и Србија се споре још од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да не идем даље у историју. Из генерације у генерацију, са колена на колено („пас пасу ће причати довијека“) је преношено да је из назива те Краљевине избачена Црна Гора, која је била и краљевина и царевина. И на овом заседању Парламанта виделе су се поделе на Бјелаше (Србофиле) и зеленаше (Србофобе). Прескочићемо све свађе у току Другог светског рата, за време социјализма у другој Југославији и ДЗСЦГ.

Врхунац мржње и међусобног страха достигао је након што се мали Монтенегро одвојио. Од првог дана та два ока су без глва. Данима, месецима се не би могло набројати ко је правио и ко сада прави недопустиве грешке.

-За многе у Србији, самосталност и светско признање (ОУН) малог Монтенегра била је пука привременост (сматрали су да су односи између Милошевића, посебно шефице ЈУЛ-а и Ђукановића, били камен спотицања, зато Коштуница и Ђинђић нису ни покушали да одмах уреде односе, пре отцепљења), тако да су дуго (две и по године) чекали да отворе ДКП Србије у малом Монтенегру, што је спадало у политичко незнање и безобразлук. Наиме, одмах након референдума у режији Липке и Лајчака (чланови Опус Деи), требало је отворити ДКП, потписати Конзуларну конвенцију, друге конвенције, меморандуме, споразуме, уговоре, протоколе;

-Било је сличних ветрова и од губитника на референдуму (сада бунтовника), што је логично али није рационално, поручивали су својим истомишљеницима у Београду да је „референдум привременост“. Ни тада и све до данашњих дана нису схватили да у политици нема љубави и сентимента, посебно када неку земљу признају многе државе, никда се није десило у историји да се та признања повуку (ниједна земља која је признала Косово неће повући то признање).

-Заблуде и пометњу уносили су и победници на референдуму. Та излетања погрешно су схватана у Србији. Наиме, било је предлога да српски дипломати у иностранатву могу заступати мали Монтенегро и наабарот, односно да би требало створити неки облик заједничке дипломатије, да се Црногорци у Србији не осећају дијаспором, да је више од 100 црногорских дипломата остало да ради у дипломатији Србије (да ли неко, ко иоле познаје дипломатски занат, може замислити да би например Монтенегрино дипломата у некој земљи заступао мишљење да Космет није држава, а мали Монтенегро је признао ту самозвану, терористичку државу, или дипломата из Србије да критикује земљу коју заступа, тј. мали Монтенегро зато што је признао фантома.);

-И када смо већ код признања, нико од нас који смо се бавили односима и сарадњом Србије и малог Монтенегра и који смо утицали на те односе, није ипак веровао да ће владари у Подгорици повући такав потез. Признање Космета као државе, остаће уписано црним словима у историји малог Монтенегра, кога нико није тукао по глави да призна ту фантомску државу. Чак да је постојао велики притисак Империје зла и Бриселске камариле, мали Монтенгро није смео да повуче такав малоумни потез. А, када га је већ повукао, Србија је морала одмах прекинути дипломатске односе, затворити границу и применити све друге мере, које би изазвале велике проблеме у малом Монтенегру, посебно на економском плану;

-Све тe и многе друге догађаје (квази односе) пратили су антисрпски масмедији у малом Монтенегру и Србији. Од стотине и хиљде примера навешћу само један, који је драстичан. Прво антсрпско перо, антисрпског листа Политика, Б. Јакшић је објавио текст под насловом „Лице Холокауста“. Наведени текст је пренео антисрпаки монтенегријски лист „Вијести“ на целој страни у рубрици „Неко други“, а на крају текста у загради „Политика“. На средини текста (странице) уоквирена глава Б. Јакшића (није пријатно видети ту слику због оквира). Уредник који је преломио ту страницу, све је рекао са оним: „Неко други“. И тако „неко други“ из Србије упозори читаоце диљем лијепог малог Mнтенегра, да поновим – бившег једног ока сада без главе, да су Срби фашисти и Адолфи и још придодаде: „Подсетим се колико је око нас таквих спремних на застрашујући злочин? Прерушених физички или ментално. Хвата ме страх. И зато подсећам на Ајхмана и Ајхмане“ (у том тексту, за њега су Ајхман и Ајхмани – Младић, Шешељ, Караџић и многи др. Срби који су „спремни на застрашујући злочин“).

И онда ми неки вајни Европејци, Европљани, Еврослинавци (нисам сигуран која је реч исправна), неки самозвани аналитичари, колумнисти, приговарају како заступам „теорију завере“, постојање пројектаната, владара из сенке и актера тајних политичких операција. Само наивни и они који не мисле својом главом, а да не говорим о плаћеницима, могу тврдити да је тај текст Б Јакшића (као и текстови “Глас чињеница Сребреница“, „Севдалинке за будућност“ и др) случајно написан и пренесен и то баш у „Неовисни“ црногорски лист „Вијести“.

На крају морамо се упитати: Зашто су та два историјска народа, која су имала велике личности, државнике, војсковође, дипломате, песнике, писце, сликаре, тако ниско пала и посрнула у мржњи Та мржња прелази у патологију и рационално је необјашњива. Да ли ће Србија и она историјска Црна Гора, а не мали Монтенегро, изњедрити неке друге и другачије људе, који ће са врата народа скинути стране окупаторе, уклонити јастребове и незамњиве вође (претворили су парламенте у вербалну онанију, онај Владар три дана, а овај Вођа цели један дан, чак и без својих посланика), који ће повести неку другу спољну политику, односно спољну оријентацију, не према НАТО и црној рупи – ЕУ. Пре тога мали Монтенегро мора повући признање фантомске државе Косово, а Србија да се одрекне тзв. бриселског споразума и преговора са шиптарима (Србија је морала од првога дана да преговара са Империјом зла, која је отела Космет, нису шиптари отели Космет, они су на то наговорени и помогнути), да се и једна и друга земља реше сеператиста типа разних Угљанина и Нурковића (који су потписали споразум између два бошњачка већа о утемељењу (читај отцепљењу) аутономије Санџак), да се реше војвођанских сепаратиста и аутономаша, да се реше зликовачких и плаћеничких НО, да врате милијарде покраденог новца, да истерају економског убицу ММФ, и још стотинак да, да, да, да …

Патриоте, не представљајте се народу оданим патриотима, убедљивије од Вучића то нећете моћи већ се докажите својим делима – После Вучића и Николића народ нема више разлога да верује на реч!

НИЈЕ ПАТРИОТА ОНАЈ КО ПРИЧА ДА ЈЕ ВЕЋ ОНАЈ КО ТО СВОЈИМ ДЕЛИМА И ДОКАЗУЈЕ! ПОСЛЕ ВУЧИЋА И НИКОЛИЋА НАРОД НЕМА ВИШЕ РАЗЛОГА ДА ВЕРУЈЕ НА РЕЧ. ВЕРЕСИЈЕ ВИШЕ НЕМА!

Патриоте, не представљајте се народу оданим патриотима, убедљивије од Вучића то нећете моћи већ се докажите својим делима – После Вучића и Николића народ нема више разлога да верује на реч!

Подписивање споразума са НАТО je балансирање на ивици савести, политичког и сваког људског морала којег су подписали некад најоданије и најжешће патриоте и поред тога што смо сви ми сведоци који су искусили ту чињеницу да гдегод да је НАТО углавио своју чизму у врата да је онда само питање времена када ће и та врата провалити а овим је НАТО чизма већ углављена у одшкрињена врата Србије! Тако то иде миц по миц већ од Кумановског “споразума”! Ко је то могао и помислити да ће тај “споразум” подписати баш најверодостојнији и најжешћи па и реторички најподкованији самозвани родољуби који, судећи по реторици у предизборној кампањи којом су дошли на власт, до данас немају никог себи равна.
Заветници, као и друге патриотске структуре, су у том духу патриотизма реаговали и позвали на оправдани протест против подписивања овако по Србију и њен суверенитет фаталног споразума. Народ се том позиву одазвао у импозантном броју ту негде од 15 до 20 хиљада што је пружало и велику шансу да се апелима позове сваки демонстрант да следеђи пут доведе још једног или два па и више пријатеља. Али, на основу прегледаних видеоизвештаја могу рећи да нико од организатора није имао тако нешто на уму! А у томе би била велика шанса да се следећи пут појави још далеко већи број демонстраната који би били у стању да заблокирају Београд па би онда и власт брзо одблокирала и медијску блокаду а и прихватила да седне за преговарачки сто.
Други велики пропуст је био да није било изношења програма непобитним аргументима који би водили народ у бољу и сигурнију будућност, достојан човека животни стандард, за све држављанњ Србије.
При томе треба имати на уму да је НАТО алатка створена од Америчке олигархије односно узурпатора моћи да би ефикасније остваривали своје интересе свуда по свету. Све по потреби профита и интереса тих Америчких узурпатора моћи је неком НАТО у неком моменту мајка а неком маћеха. НАТО је само један инструмент од њих више којим терају медведа да игра на усијаној плочи по тактовима музике коју ти узурпатори моћи наручују. Други инструмент су узурпирани медији а најосновнији је привредна овисност која им омогућава привредне блокаде уз финанцирање екстремистичних организација. То су та три најбитнија фактора којим су ти амерички олигархи односно узурпатори моћи у стању да присиле на колена и привредно најмоћније државе света па и такве попут Немачке па и целе ЕУ. Хитлер је продукт њихове ковачнице а као што смо то видели и Садама Хусеина као и Гадафија итд су довели на власт да би их и по својој вољи по свом нахођењу срушили! Све у свом личном интересу те шачице баснословно богатих људи који финанцирају све и свашта само ако се да искористити за поларизацију по методи завади па владај без обзира на идеологију и верску припадност. Ја лично не верујем да је могуће таке националисте и патриота, као што су то себе сматрали Вучић и Николић, новцем подкупити. Ко у то верује да су купљени пада и сам у замку јер не препознаје могућност да би могли бити и сами уценјени. Верујем да су они доведени на власт и да су постали део те игре надајући се да ће кад се докопају власти онда радити по својем не размишљајући о економској, привродној уцењивости па су постали таоци своје сујете сматрајући да нико не би знао било шта боље учинити од њих по свој народ те су ружној игри преваре и насиља подметнули лепу мимику по оној; ако не можеш победити, савладати, непријатеља онда му буди пријатељ те тако упали до гуше у „г….“ из којих им више нема спаса. Постали су жртве своје уцењиве суете па су дошли у ситуацију где не могу или не смеју поднети оставку. Да би трагедија била већа и народ је таквим понашањем и одлукама једноставно парализован немајући снаге да их смени и пошаље у опозицију. На жалост тај психолошки рат против НАТО је изгубљен методом шећера и канџије стварањем празне наде у боље сутра које због привреднополитичке идеологије запада никада неће доћи. Предност коју запад има на самом старту конкурентне утрке не може се превазићи одливањем стручњака и иноватора који су срце сваке конурентске утрке а стим и гарант високог животног стандарда.  Тако су на исту ту доктрину, шећера и канџије, реаговале и све владе послератне Немачке. Од нацистичке Немачке направили су питомог тигра који им пије воду из длана. Али ту је Немачкој била Америка мајка само зато што јој је требала као жртвено јагње против најезде комунизма. После другог светског рата и разорене немачке и преваспитавања у Америци водећих политичких кадрова није народу друга преостала до да у време хладног рата прихвати, по цену собственог уништења, да се немачка жртвује као подручје на којег би падале нуклеарне ракете испаљене из Француске и Совјетског савеза, пресретале изнад немачке територије-Немачки народ је имао велику срећу да до тога није дошло у време хладног рата! На срећу до тога није дошло а Немачка је постала Америци стратешки партнер број један захваљујући новој доктрини која је имала за циљ да од западне Немачке створи привредну велесилу, уместо аграрне земље, што би народу омогућило висок животни стандард да би источном блоку доказали своју супериорност и по народ прихватљивију идеологију од социјалистичке што је на крају и довело до распада социјалистичког блока и уједињења Немачке. Ту привилегију плаћа немачки народ великим ризиком који произилази ит апсолутне оданости Америци која је у узурпаторским рукамаљ неколико најмоћнијих фамилија света а можда су и оне уценјиве од група собствених интереса. То се огледа и по безусловном прихватању наводних избеглица без да се преиспита ко је избеглица а ко терориста или плаћени војник. По оснивању ЕУ и уласка Француске у НАТО постала је и ЕУ вазалом тих већ одавно укорењених Америчких узурпатора моћи. После једанајестог септембра, рушења кула близнакиња, најављује Амерички председник на тим руинама, рушевинама да ће Америка у сваком делу света уништавати тако зване терористе спаваче, наравно својом НАТО организацијом. Ја сам дубоко уверен да су ти спавачи производ стратегије тих Америчких олигарха односно узурпатора моћи. Исто тако сам убеђен да у Немачкој неће бити већег обима терористичких напада све док се влада буде повиновала закулисним играма односно захтевима те Америчке олигархије. До које мере ће то моћи овисиће од капацитета социјалне стабилности. Ту би могао да се назре не само крај Европе већ и Немачке као држава а поново би био народ жртва. Да је та организација, звана Алкаида, била стварно толико моћна не би тако нагло зауставила своја даљна разарања Америке. А и многи други параметри говоре да је то разарање, једанајестог септрембра, било исведено у собственој режији тих Америчких узурпатора моћи.
Зашто ово пишем? Па зато да се људи не кољу између себе, да не би клали погрешну крмачу јер се проблем може решити само уколико се пође од фундаменталних узрока да би се из саме основе могла радикално променити ова тако опака и понизна ситуација по човечанство. Обрачун између себе је обрачун у интересу наших душмана односно окупатора водђен због последица нечијег перфидног плана те не може никако служити радикалним променама из основа. Сузбијањем последица а не узрока није се ниједан проблем могао решити на дуже стазе. Заветницима би предложио као и свим патриотаким структурама да обелодане конкретан план(не само намере и жеље украшене емоцијама) пред масама како ће се конкретно, са реалним покрићем одупрети привредноекономским уценама у најкраћем року, ту негде од три дана, уколико запад блокира целокупну привреду која је заснована на западној логистици и западним лиценцама. Привредном блокадом би био запад у стању да преко ноћи изазове незапосленост и милионе радника остави без хлеба. То треба имати на уму прије сваког обећавања народу и све припремити да до тога не дође јер би то довело до грађанског рата! Уколико сутра неко од вас патриота дође на власт биће конфронтиран са тим чињеницама. Остаће му да бира између послушности попут верног вазала или да га масе линчују због блокиране привреде, уштедите народу још једо разочарење попут Вучића и Николића. У том случају неће народ интересовати ко је крив што нема кору хлеба да да својем детету већ ће се дефинитивно подвинути методи шећера и канџије или се дигнути на устанак а у најгорем случају и кренуту у грађански рат свако против свакога. Под привредним блокадама стење и велесила Русија а шта онда може мала Србија. Мислим да је битније и конструктивније анализирати те врсте овисности него што су то пароле које лепо звуче а у конкретним случајевима могу бити само почетне фазе промена које би могле завршити и катастрофом. Конкретна решења су приоритетна, приоритет свих приоритета ако нам је циљ човека достојан живот на дуге стазе. Овим не би да кажем да решења нема али она се морају конструктивно припремати, конкретизовати те на време сњима изаћи пред народ. Дубоко сам убеђен да би Русија и Кина могле преко ноћи решити тај проблем и помоћи Србији да јој народ од свега 8 милиона одоли привредним блокадама и ко зна којим још уценама. Али то се све мора унапред договорити са Руским и Кинеским добронамерним партнерима како би се србија извукла из смртоносног загрљаја Америчких узурпатора моћи који уцењују и дрмају светом. За њих Гвантамоно није злогласно скрнављење људских права као и много шта друго. Њима никад неће представљати проблем да у туђем оку виде трунку а у својем да не виде балван. Они нису презали ни од тога да атомску бомбу баце на Нагазаки и Хирошиму а и да напалом затиру Вјетнамске шуме без обзира на жртве цивилног становништва.То само говори ским мала Србија има посла! Без конкретне и конструктивне подршке Руске федерације и Кине неће се народ Србије моћи извући из смртоносног загрљаја по свој суверенитет!
Поред свих активности једна од најбитнијих требало би да буде баш та о којој се најмање говори односно највише ћути. Свет мора бити упознат са узроком свих светских криза и ратова како се не би само последицама бавио већ и знао ко су му прави непријатељи против који се мора борити. Виновници морају знати да народ зна ко су и да неће моћи као до сада некажнјено спроводити своје тортуре подмећањем лажних такозваних чињеница да би извукли, њих неколико индивидуо, личну корист на штету целокупног човечанства. Морамо све учинити и ширити ову истину како се неби бавили само последицама а узрочнике који су развили стратегију хватанја змија тудјим рукама остављали по страни!

Душан Нонковић-Теодоровић

ОД УЗУРПИРАНИХ МЕДИЈА ПРЕЋУТАНА АНТИ НАТО ДЕМОНСТРАЦИЈА ЈЕ БИЛА НЕ САМО ВЕЛИЧАНСТВЕНА ВЕЋ И ВЕЛИКА ПРОПУШТЕНА ШАНСА

ОД УЗУРПИРАНИХ МЕДИЈА ПРЕЋУТАНА АНТИ НАТО ДЕМОНСТРАЦИЈА ЈЕ БИЛА НЕ САМО ВЕЛИЧАНСТВЕНА ВЕЋ И ВЕЛИКА ПРОПУШТЕНА ШАНСА

Подписивање споразума са НАТО je балансирање на ивици савести, политичког и сваког људског морала. Сви смо ми искусили ту чињеницу да гдегод да је НАТО углавио своју чизму у врата да је онда само питање времена када ће и та врата провалити а овим је НАТО чизма већ углављена у одшкрињена врата Србије! Тако то иде миц по миц већ од Кумановског “споразума”

Заветници, као и друге патриотске структуре, су у том духу реаговали и позвали на оправдани протест против подписивања овако по Србију и њен суверенитет фаталног споразума. Народ се том позиву одазвао у импозантном броју ту негде од 15 до 20 хиљада што је пружало и велику шансу да се апелима позове да сваки демонстрант, следеђи пут, доведе још једног или два па и више пријатеља. Али, на основу прегледаних видеоизвештаја могу рећи да нико од организатора није имао тако нешто на уму! А у томе би била велика шанса да се следећи пут појави још далеко већи број демонстраната који би били у стању да заблокирају Београд па би онда и власт брзо одблокирала и медијску блокаду.

Други велики пропуст је био да није било непобитним аргументима изношење програма који би водили народ у бољу и сигурнију будућност, достојан човека животни стандард за све држављанњ Србије.

При томе треба имати на уму да је НАТО алатка створена од Америчке олигархије односно узурпатора моћи да би ефикасније остваривали своје интересе свуда по свету. Све по потреби профита и интереса тих Америчких узурпатора моћи неком је НАТО у неком моменту мајка а неком маћеха. НАТО је само један инструмент од њих више којим теа медведа да игра на усијаној плочи по тактовима музике коју ти узурпатори моћи наручују. Други инструмент су узурпирани медији а најосновнији је привредна овисност која им омогућава привредне блокаде уз финанциранје екстремистичних организација. То су та три најбитнија фактора којим су ти амерички олигархи односно узурпатори моћи у стању да присиле на колена и привредно најмоћније државе света па и такве попут Немачке па и целе ЕУ. Хитлер је продукт њихове ковачнице а као што смо то видели и Садама Хусеина као и Гадафија итд су довели на власт! Све у свом личном интересу тих шачице баснословно богатих људи. Ја лично не верујем да је могуће таке националисте и патриота, као што су то били Вучић и Николић, новцем подкупљени. Верујем да су они доведени на власт и да су постали део те игре надајући се да ће кад се докопају власти онда радити по својем не размишљајући о економској, привродној уцењивости па су постали таоци своје сујете сматрајући да нико не би знао било шта боље учинити од њих по свој народ па су ружној игри превара и насиља подметнули лепу мимику по оној; ако не можеш непријатеља победити, савладати, буди му пријатељ те упали до гуше у „г….“ из којих им више нема излаза. Постали су жртве своје уцењиве суете па су дошли у ситуацију где не могу или не смеју поднети оставку. Да би трагедија била већа и народ је таквим понашањем и одлукама једноставно парализован немајући снаге да их смене и пошаље у опозицију. На жалост тај психолошки рат против НАТО је изгубљен методом шећера и канџије стварањем наде у боље сутра које због привреднополитичке идеологије запада никада неће доћи. Предност коју запад има на самом старту конкурентне утрке не може се превазићи одливањем стручњака и иноватора који су срце сваке конурентске утрке.  Тако су на исту ту доктрину, шећера и канџије, реаговале и све владе послератне Немачке. Од нацистичке Немачке направили су питомог тигра који им пије воду из длана. Али ту је Немачкој била Америка мајка само по цену да се за време краткометних ракета наоружаних нуклеарним бојевим главама жртвује као подручје на којима би се сусретале ракете из совјетског савеза. На срећу до тога није дошло а Немачка је постала Америци стратешки партнер број један захваљујући новој доктрини која је имала за циљ да од западне Немачке створи привредну велесилу што би народу омогућило висок животни стандард да би источном блоку доказали своју супериорност и као по народ прихватљивију идеологију од социјалистичке што је на крају и довело до распада социјалистичког блока и уједињенја Немачке. По осниванју ЕУ и уласка Француске у НАТО постала је и ЕУ вазалом тих већ одавно укорењених Америчких узурпатора моћи. После једанајестог септембра, рушења кула близнакиња најављује Амерички председник на тим руинама, рушевинама да ће Америка у сваком делу света уништавати тако зване терористе спаваче, наравно својом НАТО организацијом. Ја сам дубоко уверен да су ти спавачи производ стратегије тих Америчких олигарха односно узурпатора моћи. Исто тако сам убеђен да у Немачкој неће бити већег обима терористичких напада све док се влада буде повиновала закулисним играма односно захтевима те Америчке олигархије. Да је та организација, звана Алкаида, била стварно толико моћна не би тако нагло зауставила своја даљна разарања Америке. А и многи други параметри говоре да је то разарање, једанајестог септрембра, било исведено у собственој режији тих Америчких узурпатора моћи.

Зашто ово пишем? Па зато да се људи не кољу између себе, да не би клали погрешну крмачу јер се проблем може решити само уколико се пође од узрока да би се из саме основе радикално променила ова тако опака и понизна ситуација по човечанство. Обрачун између себе је обрачун због последица нечијег перфидног плана и не може никако служити радикалним променама из основа. Сузбијањем последица а не узрока није се ниједан проблем могао решити на дуже стазе. Заветницима би предложио као и свим патриотаким структурама да обелодане конкретан план пред масама како ће се конкретно, са реалним покрићем одупрети привредноекономским уценама у најкраћем року ту негде од три дана уколико запад блокира целокупну привреду која је заснована на западној логистици и западним лиценцама. Привредном блокадом би био запад у стању да преко ноћи изазове незапослицу и милионе радника остави без хлеба. То треба имати на уму и све припремити да до тога не дође јер би то довело до грађанског рата! Уколико сутра неко од вас патриота дође на власт биће конфронтиран са тим чињеницама. Остаће му да бира између послушности попут верног вазала или да га масе линчују због блокиране привреде, уштедите народу још једо разочарење попут Вучића и Николића. У том случају неће народ интересовати ко је крив што нема кору хлеба да да својем детету већ се се дефинитивно подвинути методи шећера и канџије или се дигнути на устанак а у најгорем случају и кренуту у грађански рат свако против свакога. Под привредним блокадама стење и велесила Русија а шта онда може мала Србија. Мислим да је битније и конструктивније анализирати те врсте овисности него што су то пароле које лепо звуче а у конкретним случајевима могу бити само почетне фазе промена које би могле завршити катастрофом. Конкретна решења су приоритетна, приоритет свих приоритета ако нам је циљ човека достојан живот на дуге стазе. Овим не би да кажем да решења нема али она се морају конструктивно припремати, конкретизовати и на време сњима изаћи пред народ. Дубоко сам убеђен да би Русија и Кина могле преко ноћи решити тај проблем и помоћи Србији да јој народ од свега 8 милиона одоли привредним блокадама и ко зна којим још уценама. Али то се све мора унапред договорити са Руским и Кинеским добронамерним партнерима како би се србија извукла из смртоносног загрљаја Америчких узурпатора моћи који уцењују и дрмају светом. За њих Гвантамоно није злогласно скрнављење људских права као и много шта друго. Нима никад неће представљати проблем да у туђем оку виде трунку а у својем да не виде балван. Они нису презали ни од тога да атомску бомбу баце на Нагазаки и Хирошиму а и да напалом затиру Вјетнамске шуме без обзира на цивилно становништво.То само говори ским мала Србија има посла! Без конкретне и конструктивне подршке Руске федерације и Кине неће се народ Србије моћи извући из, по свој суверенитет, смртоносног загрљаја!

Поред свих активности једна од најбитнијих требало би да буде баш та о којој се најмање говори односно највише ћути. Свет мора бити упознат са узроком свих светских криза и ратова како се не би само последицама бавио. Виновници морају знати да народ зна ко су и да неће моћи као до сада некажнјено спроводити своје тортуре подмећањем лажних такозваних чињеница да би извикли, њих неколико индивидуо, личну корист. Морамо све учинити и ширити ову истину како се неби бавили само последицама а узрочнике остављали по страни!

 

Душан Нонковић-Теодоровић

Serbia: Thousands protest new deal with NATO in Belgrade