Milijana Baletić ratni reporter otkriva istinuu svojoj knjizi; „EKSUMIRANA ISTINA“-Video

Проф.др Мило Ломпар о друштвеном ижињерингу – Видеоинтервју, молим делите:

Svi obećavaju bolje a kako kad su ključevi u tudjim rukama kad nam je sva privreda zasnovana na bazi okupatorskih drugorazrednih inovacija…

 

Svi obećavaju bolje a kako kad su ključevi u tudjim rukama kad nam je sva privreda zasnovana na bazi okupatorskih drugorazrednih inovacija i tudjih licenci sa kojima im se ne može na svetskim tržištima konkurisati! Tek toliko daju da se može preživeti totalnom ovisnošću u dužničkom ropstvu. Još niko ne govori kako postati politički i privredni suveren. Jedno bez drugog ne ide a promeniti proizvodnju preko noći nije baš tako jednostavno i ako nije da nije nemoguće ali izgleda da na to niko i ne pomišlja. Nije dovoljno reći; Rusija će-treba imati i konkretan program a njih niko nema pa i ako ih ima nesme ni da ih izusti a kako onda očekivati da će ih u delo sprovesti!? To važi kako za vladu tako i za opoziciju. Samo „mahati“ Rusijom i Putinom neće biti dovoljno da se predizborna obećanja i ispune. Ovako to bez konkretnog plana i programa za bolju budućnost naroda je to sve neozbiljno pa će se i tako posle izbora i desiti da je sjahao murta da uzjaši kurta.
Narod je sit praznih na ničim zasnovanih obećanja. Lideri stranaka koji učestvujete u izbornoj utrci, molim Vas, upoznajte svoje potencijalne birače svojim konkretnim programima koji neizbežno vode u boljitak Srbije, blagostanje za sve one koji su spremni da stave svoje fizičke i umne sposobnosti u interes države a stim i sebe kao pojedinca.
Namera je jedno a konkretan put, plan i program, je sasvim nešto drugo.
Takvi programi postoje, i sam sam autor takvih ali nikoga to od naših političara, lidera stranaka nije ni toliko zainteresovalo da bi uspostavili kontakt, potražili savet umesto tutorskih savetnika koji nas guraju u dužničko robstvo. Srbija je najbogatija zemlja u EU računajući resurse po glavi svog stanovnika; prirodna bogatstva od bele energije do Vojvodine i Šumadije riznica agrarnih potencijala. Šezdesetih godina prošlog veka su italijani nudili Titu da unajme Vojvodinu na sto godina sa obećanjem da će samo njom prehraniti preko 60 miliona italijana i preko 20 miliona jugoslavena a naš narod Srbije od samo 8 miliona gladuje i pored toga što mu pripada pored Vojvodine i Šumadija, bogato pomoravlje-Zar se toga ne stide ovi naši odgovorni u vladi!? A kako da bude drugačije kad nam je privreda zasnovana na zelenaštvu, mitu i provizionaštvu(malo lepša reč za korupciju) koje je postalo unosnom profitnom silom koja Boga ne moli a kamoli pita!
Sve se to može rešiti samo treba biti gospodar ključeva svoje kuće a to kao da niko i ne namerava jer niko i ne spominje kao da nam to nije najveća prepreka ka suverenitetu i boljem životu! Izgleda da im je samo važno smisliti neko dobro obećanje pa makar bilo i bez pokrića!

Dušan Nonković-Teodorović

Čuveni ruski naučnik otkriva najmoćniji prirodni lek: 4 kašike dnevno, i rak se sam povlači! (RECEPT)

Čuveni ruski naučnik otkriva najmoćniji prirodni lek: 4 kašike dnevno, i rak se sam povlači! (RECEPT)

Podelite sa prijateljima:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Hrist-Mermerski
Recept ruskog naučnika, profesora Hrista Mermerskog, mnogi predstavljaju kao revolucionaran lek, kojim su na hiljade ljudi izlečeni od raka.

“To je hrana za lečenje kompletnog organizma, a rak se u takvom organizmu samo povuče”, rekao je u svojim predavanjima prof. Mermerski.

Tajna je u tome što ova smesa čisti krvne žile, leči srce, obnavlja imunitet, čisti jetru i bubrege. Takođe, poboljšava rad mozga i pamćenje, čuva od infarkta i dovodi do izlečenja onih koji su doživeli infarkt ili moždani udar. Mnogi govore i da je reč o najboljem sredstvu protiv svih vrsta raka!

Sastojci:

15 svežih, zdravih BIO limuna, 12 glavica svežeg belog luka, 1 kg domaćegmeda, 400 g proklijalog žita (mlada zelena pšenica) i 400 g svežih oraha.

Priprema proklijale pšenice: 400 g pšenice staviti u prokuvanu staklenu posudu. Naliti vodom da odstoji, najbolje preko noći. Posle 10 – 12 sati, preko čiste gazeocediti vodu i dobro oprati zrna, pa opet procediti kroz gazu.

U posudi ostaviti oceđenu pšenicu da odstoji 24 sata. Nakon toga, dobićetepšenicu sa klicama, dužine 1-2 milimetara.

Priprema leka: Samleti zajedno proklijalu pšenicu, orahe i očišćene glavice belog luka. Samleti 5 limunova sa koricom, pa sve zajedno izmešati. Od ostalih 10 uzeti samo sok i pomešati sa ostalom masom, dok smesa ne postane homogena.

Dodati med i duže mešati drvenom kašikom, pa sipati u staklene posude. Ostavite ih da stoje 3 dana u frižideru, pa onda možete početi sa konzumiranjem.

Primena: Ova hrana uzima se 30 minuta pre doručka, pre ručka, pre večere i pre spavanja. Ako je koristite za lečenje raka, uzimajte jednu do dve kašike svaka 2 sata.

Profesor Mermerski kaže da recept garantuje zdravlje i dug život, kao i izlečenje od raka, očuvanje svežine tela, mladosti i energije.

„Ovaj lek sadrži sve neophodne vitamine, mineralne soli, bioaktivne supstance, proteine, ugljene hidrate i biljne masti. Zato i poboljšava rad svih unutrašnjih organa i žlezda, koje održavaju telo zdravim, a dovodi i do izlečenja od raka u potpunosti“, istakao je doktor.

USPOMENE

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/uspomene/941463575902198

Uspomene

Uspomene su dani
koji sećanjem žive
da bi nam pri kraju
riznicom života bile
to, naše nam blago
što ga i zaslužismo
tudjeg oka plamom
a kojega se sećamo
kao da je, juče bilo
to blago neuništivo
naših životnih dela
juveli divne ljubavi
prazni ili duše puni
sećanja nam raznih
neostvarenih čežnji
neljubljenih ljubavi
nedosanjanih snova
čarobnih svakojakih
žudnji što ne mreju
dišući slatku patnju
rojeći, ljubav večnu
tih svetih nam misli
u najtmurnijoj noći
na koju se s´tugom
bolnom setom čeka
strepnjom tiho moli
da nas na put večni
ušuškaju, lepi snovi
svoja dela iz ljubavi
zvezdice tudjeg oka
što činismo srećnim

Blagosloven je, onaj
ko dušom ljubiti zna
što batom svog srca
u drugima isto kuca
iskrice u očima budi
kojih se večno, seća

O kolko je srećan taj
što lepih sećanja ima
a i onih neispunjenih
da slutnja ostane san
ostajući nedosanjana
večnosti, slatka želja
u duši tiho ušuškana
za večni put spremna

Dušan Nonković-Teodorović

Најквалитетнија земља у Суботици дата је странцима

Локална самоуправа у Суботици, се не тако давно огрешила о своје грађане, давајући квалитетно пољопривредно земљиште за градњу трговачког маркета МЕТРО.

Земљиште је дато као поклон инвеститору, а да би он био задовољан добио је комплетну инфраструктуру од прилазне саобраћајнице, канализацију (пристојног пречника), водовод. Дали су и велика обећања да ће 180 радника ту наћи посао.

Вероватно је за тај број радника држава дала субвенцију. Број радника који раде, никада није достигао ту цифру од 180 радника. Плате су биле минималне, а услови рада изузетно лоши. Инвеститор се после извесног времена иселио, простор оставио празан, а паре грађана Суботице потрошене.

 

Двери питају: Ко ће да одговара?

Уместо канализације и водовода за „МЕТРО“ могли су да ураде велики део канализације и водовода за Месне заједнице, које имају тај нерешен проблем, али такав сценарио не одговара локалним тајкунима и политичарима.

Паралелна прича и исти сценарио, одиграо се у Слободној зони „Суботица“. Изграђена на најквалитетнијем пољопривредном земљишту, на површини од 56 хектара, и баш у том периоду се потписује ССП са ЕУ.

У зони су све фирме добиле субвенције од државе. Кад имају посла примају од 100- 200 радника, а кад нема, шаљу их на евиденцију незапослених и тако у круг. Од саме зоне, грађани, држава и општина имају мало користи или уопште немају користи.

Новим законом о пољопривредном земљишту у обавези смо да дамо инвеститорима 30% земљишта.

Српски покрет Двери се оштро противи продаји или закупу земље странцима, за разлику од оних политичких странака које су учествовале у потписивању ССП-а, а сада тобоже брину о пољопривредницима .

Сви су знали да потписивањем ССП са ЕУ српска пољопривреда срља у пропаст, али због својих европских ментора морали су да спроводе ту политику.

Закон о пољопривредном земљишту је требао да буде у функцији развоја домаће пољопривреде и развоја пратећих прехрамбених индустрија, а не средство отимања земље за које су наши преци гинули.

 

Инфо служба Двери Суботица

 

BOSNJACI – TURCI Nacije po dekretu! ( u cilju: Divide et impera)

Turci su potcenjivali i ismejavali muslimane nazivajući ih Bošnjacima, što u doslovnom prevodu znači praznoglav, glup, tvrdoglav. (ko zna turski molim da komentarem ovo potvrdi ili dementuje)!!!

Ponavljam, ne znam koji put – sve sam o rasrbljivanju pomocu islama opisao u knjizi „Bivsi Srbi Bosnjaci – bogumila nije bilo“. Knjiga je kod Izdavaca „Miroslav“, 1070 Beograd, Goce Delceva 15, tel. 297-0875;Prodaje se u prodavnici, na ovoj adresi, radnim danom od 16 do 18,00 casova – blizu hotela „Jugoslavija“. Nazalost, ovu knjigu ne koriste drzavne ustanove Republike Srpske, Srbije i Crne Gore. Zalosno.

Pozdrav svima, Slobodan Jarcevic

2016-01-19 19:58 GMT+00:00 Radojka Praštalo >:

Prosljedjujem…

još o falsifikatima i tendencionim tumačenjima  neophodne im  historije, jezika…

——– Forwarded Message ——–

Subject: Re: BOSNJACI – TURCI Nacije po dekretu! ( u cilju: Divide et impera)
Najjači su Turci, koji turiste uče da je Agamemnon zapravo „Aga Memnon“ :))))))  Zamislite te falsifikatore, pa se čudimo ko je Arbanase naučio danas da za Nemanjićke manastire kažu da ih je gradila dinastija „Nimani“. :))))  Koje viceve sve neću čut i pročitat. Ili kod mog profesora latinskog Marka Camaja, dobrog čovjeka, časnog Arbanasa, katolika, koji nam je u knjizi njegovoj iz koje smo učili napisao sljedeće: „Albanski jezik (ilirski) spada u satem sistem, indoevropsku grupu jezika„. :))))  Svi su tu LAŽ učili i pisali na pismene sem mene „jeretika“, koji sam znao da to nije tačno jer „nje“, „nja“ i „nji“, kako arbanaška plemena kažu za broj 1, ili „ćinda“ nema veze s Evropom (već sa bežta jezikom na Kavkazu gdje se za 100 kaže „ćinta“), a kamo li običaji sa sabljama. Sve su to VICEVI univerzitetskih profa i „naučnika“ državnih. Tako ludost i glupost caruju u beskonačno, baš kao i Ajnštajnova terorija uma relativnosti na globalnom nivou. :)

2016-01-19 18:02 GMT+01:00 Hrvoje Latkovic:

Da, usporedjujuci situaciju, to bi otrpilike bilo isto ko da su Turci kada su primili Islam, odlucili da vise ne budu „Turski Narod“, vec…. ARAPSKI…

2016-01-19 10:43 GMT-05:00 Radojka Praštalo :

Da, otprilike je tako.  Ne samo da ne postoje Muslimani kao narod ( to je po naredjenju talmudista uveo broz), već ne postoje ni Bošnjaci kao narod! Tu izmišljotinu su AU naredili Benjaminu Kalaju da provede kad su ga postavili za „guvernatora“ okupirane BiH. Da stvar bude gora, taj Kalaj je bio prije toga HISTORIČAR i kao historičar je „pjevao“/pisao sasvim drugu priču od ove  koju je pokušao da imputira kao guvernator! Potpuno izokrenutu! ( Za pare  i položaj sve može!)
I još treba spomenuti da je ovo sad ( 1992)  TREĆI pokušaj da se stanovništvo BH pobošnjači!  INAČE, TAJ TERMIN SE KORISTIO U NARODU KAO NAZIV ZA BUDALU  i svako pametan bi trebao da ga nastoji zaboraviti!  Osim toga BH nije samo Bosna, već i Hercegovina  i nije fer da netko uporno „pobošnjačuje“ i Hercegovce!
Tu je u pitanju KRIZA IDENTITETA! Oni taj problem ne mogu nikako drugačije riješiti osim da se VRATE SVOJIM KORJENIMA! Jer, nacije/narodi se PRIRODNO stvaraju kroz vrijeme, a ne mogu preko noći- DEKRETOM! Jer, nije dovoljno  samo dekretom izmisliti neki narod, dati mu ime! A šta je sa jezikom, kulturom, historijom, tradicijom ?! To se u ovom slučaju onda KRADE  od svoje nekonvertovane braće! To rade i bošnjaci i hrvati… A to sve ima ružan „okus“ i stravične posljedice … ( Jasenovac, handžar divizija itd, itd…)
R

On 19-01-2016 15:12, Hrvoje Latkovic wrote:
Dakle, muslimani nisu tretirani kao pravi Turci, a ni oni sami u duši se nisu tako osećali.
Koliko je meni poznato:
– „Muslimani “ kao narod ne postoji
– Svi koji su prihvatili Islam su Muslimani
– Turci nisu Arapi
– Turci su došli sa Dalekog Istoka , malo po malo , prolazeći kroz predjele gde je vec bio ustaljen Islam, i verujem da spase glavu, odbacili su svoje pagansko mnogobozje i prešli na Islam ( ovo sam saznao od Turaka 1984 kad sam boravio u Istambulu )
– inače Turski jezik je najsrodniji Japanskom.
– kad su stigli u Bosnu, tamo se desila ista stvar sa lokalnim stanovništvom
Tačno ili nije ?

H.

Sent from my iPhone

On Jan 19, 2016, at 8:44 AM, Radojka Praštalo wrote:

Jedini način da se odbranimo od levitskog zla ( tj. totalnog uništenja) je da se VRATIMO svojim korjenima i po tom osnovu se ujedinimo! Na taj način bi PONIŠTILI   rezultate hiljadugodišnjeg  truda levita da nas IZDROBE u paramparčad i kao takve izdrobljene  zgaze! A oni su sada upravo na domak tog svog cilja! Svi oni koji  neće  da se vrate svojim korjenima već ustraju na toj laži koju im naturiše leviti, predstavljaju  NJIHOVE korisne idiote i rade za njih, protiv sebe, svog potomstva, svog naroda i ČOVJEČANSTVA!

——– Forwarded Message ——–

http://www.intermagazin.rs/ponovo-se-oglasio-profesor-salih-selimovic-turci-su-ismevali-srbe-muslimane-bosnjak-znaci-praznoglav-glup-video/

„Od etničkih Turaka su se uvek razlikovali. Ni Osmanlije u njih nisu imali poverenja, pa su na vezirski položaj ili nekog glavnog paše skoro uvek u Bosanskom pašaluku postavljali Turke koji su bili poreklom Anadolci, Albanci, Grci, Bugari, Kurdi, Mađari, a naše su slali u udaljene provincije prostrane Imperije. Turci su potcenjivali i ismejavali muslimane nazivajući ih Bošnjacima, što u doslovnom prevodu znači praznoglav, glup, tvrdoglav. Dakle, muslimani nisu tretirani kao pravi Turci, a ni oni sami u duši se nisu tako osećali. Posle prestanka osmanlijske vladavine oni su se našli „ni na nebu, ni na zemlji“. Osećali su nesigurnost i povlačili su se u sebe. Mnogi nisu mogli da shvate i prihvate istorijsku realnost. Velika masa je bila i potpuno anacionalna.“

СЕДАМ НАЧЕЛА ЗА ОПОРАВАК СРБИЈЕ

СЕДАМ НАЧЕЛА ЗА ОПОРАВАК СРБИЈЕ

Све док се ми сами собом расправљамо нећемо моћи имати времена да се расправимо сњима, нашим душманима онима који су нам ову беду увалили.
Све док једни друге оптужујемо неће моћи бити слоге нити ће моћи бити снаге да њих оптужимо за сва та нам нанета злодела!
Све док нам је оружје само вербална муниција нећемо моћи прећи на практично избављање из зла које нам је наметнуто а од наших профитера прихваћено а од глупавих слепо слеђено.
Све док позивамо једни друге да се ујединимо и кренемо ради остваривања боље будућности а свако појединачно сам од себе не крене без да му ико ишта рекне, да сам ствари сређује без ичијег позива, не уради оно што сматра неопходним те чека на уједињење онда од бољитка неће бити ништа.
Вербални позиви сами по себи не уједињују већ сусрет у заједничкој акцији.
И све док свако чека да га неко поведе уместо да крене сам по својој вољи, могућностима и савести неће моћи никад стићи до свог циља већ до туђега, извршиоца туђих прохтева, нити ће моћи боље живети нити ће имати право се на неког жалити нити иког кривити до самога себе.
Како оно пише; помогни сам себи па ће ти и Бог помоћи!

Душан Нонковоћ-Теодоровић

Ноам Чомски: Када је НАТО убио 16 српских новинара нико није викао – „Сви смо ми РТС!“

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Желимо Вам срећну nову 2016. годину.

Ноам Чомски: Када је НАТО убио 16 српских новинара нико није викао – „Сви смо ми РТС!“

Датум објаве: субота, јануар 16, 2016
Ноам Чомски
Ноам Чомски

Чомски: “Напад у Паризу је страшан злочин, али 1999., када је НАТО у Београду убио 16 новинара, нико није викао: “Сви смо ми РТС!”

Адвокат Флојд Абрамс је био у праву када је напад на уредништво часописа “Шарли ебдо” описао као “најстрашњи напад на новинарство који ће нам остати у живом сећању”. Проблем је у томе што Запад заборавља своје злочине, истиче лингвист и филозоф Ноам Чомски.

“Разлог за такву тврдњу је и сам концепт “живог сећања”, категорија пажљиво конструисана само за злочине почињене против нас, док свесно искључује наше злочине против других. Ови други нису злочини, већ племенита одбрана највиших вредности”, објашњава Чомски логику Запада.

Ноам Чомски подсећа како су у априлу 1999. године снаге НАТО алијансе извршиле масовни ваздушни напад на зграду српске телевизије, те да је у том нападу у Београду убијено 16 новинара. Тада је портпарол Пентагона, Kenneth Bacon, на конференцији за новинаре у Вашингтону  рекао да је “српска телевизија је важан део Милошевићеве смртоносне машинерије смрти, једнако као и његова војска”, те да је била “легитимни циљ напада”.

“Тада није било ни протеста, ни згражавања, ни љутње, нити повика: “Сви смо ми РТС!”. Није било никаквог истраживања о узроцима самог напада. Напротив, напад НАТО савеза је чак био хваљен од стране истих новинара који данас осуђују напад у Паризу. Престижни амерички дипломат Ричард Холбрук је напад на РТС описао “као изузетно важан чин и позитиван развој догађаја”. Ту су идеју тада прихватили и сви остали”, написао је Чомски у чланку којег је цитирао Си-Ен-Ен .

“Шта више окривљујемо наше непријатеље за неке злочине, изазивамо веће огорчење, а што је већа одговорност за наше злочине, онда нас није брига, желимо их заборавити или негирати”, сажима Ноам Чомски двоструке стандарде Запада по овом питању.

(voxbblog)

Извор: Intermagazin

 

Везане вијести:

Чомски: Исламска држава не може бити поражена војном силом

НИЈЕ БИЛО ПРОТЕСТА КАДА ЈЕ НАТО БОМБАРДОВАО РТС

ВИШЕ ОД ОРУЖЈА: Шта је нама С-300

ВИШЕ ОД ОРУЖЈА: Шта је нама С-300

s 300

С-300 и даље јесте моћно оружје, али је и много више од тога: то је име новог политичког процеса у Србији

1. Живот је, по правилу, најироничнији према незнавенима, тако да се после посете Дмитрија Рогозина Београду најпре њима јавило хоће ли Србија добити С-300 и бранити се од хрватских балистичких ракета. Проблем је, наравно, у томе што курсеви ОНО и ДСЗ – где су плави увек са плавим тракама на реверу, а црвени, једнако увек, са црвеним – ни онда нису били најбоља школа за разумевање међународних односа. Тако да је то што је Рогозин напустио Србију, а да иза себе није оставио никакве цеви окренуте у ваздух, њима сасвим довољно да знају да од тог посла нема ништа.

На нашу жалост, Мајкл Кирби је похађао неке друге курсеве, тако да је све скапирао на прву. Али, на његову жалост, највећи део мандата он је у Београду провео као солидан и успешан империјални дипломата, да би се кући паковао као неуспешнији и од Мајкла Полта, оног што је извештавао Вашингтон како има сто начина да натера Коштуницу да пристане на независно Косово. Елем, кад је долазио у Београд, Кирби се спустио на место где је све чисто и јасно и где је потребно само контролисати ствар и редовно јој мењати уље да негде не заглави. Одлазећи из Србије, запамћен по изјави о Србима као „шизофреном народу“ – која није била мера нашег менталитета, већ његовог мандата – Кирби, као они конзули из Андрићеве Травничке хронике, напушта место на коме му више ништа није јасно и где се више нико не клади на то са каквим ће се капама на глави Срби сутра пробудити.

2. Опасност од хрватских ракета је реална, али бављење њима закуцава нас у дрво од кога се не види шума. С-300 такође је стваран, али та шифра надилази значај тих софистикованих сулунара. Дакле, хајде да видимо шта је то у Београду три дана радио Рогозин и шта је то што је разумео Кирби?

Није била, по свој прилици, само ресорска ствар (наоружање) што је Путин у Београд послао најжешћег и најдрскијег човека из своје прве петорке, вероватно јединог виђенијег Руса који би рекао Србима у очи да припазе на своје ЕУ-интеграције и на своје жене да им се не деси оно што и Немицама у новогодишњој ноћи на улицама Келна и других градова. Истовремено, Рогозин је радио оно што често ради у Русији: обилазио војне јединице, ослушкивао расположење, разговарао и са генералима и са поручницима, пробао војничку храну. Наравно, разговарао је и са српским првацима, био медијска звезда, дајући више интервјуа од Здравка Чолића. Зашто?

Ствар за Русе много важнија од тога да ли Србија има пара да плати оружје јесте та колико су чврсте руке у којима би требало да заврши руско оружје. Није реч о томе што се Русија плаши да ће С-300 пасти у руке западних агената, већ о највећем живом комплексу са којим су Руси напустили 20. век. Наиме, није прошла ни деценија и по, а све оно руско оружје које је било распоређено по земљама Варшавског пакта било је окренуто према Москви. Знајући их, Руси ће радије успорити раст свог утицаја на Балкану него што ће такву грешку поновити.

3. Судећи према његовим финалним изјавама, Рогозин је отишао задовољан. Да ли то значи да је све готово? Не, већ да тек почиње.

Хајде сада да видимо како је Кирби разумео Рогозинову посету. Одлазећи амбасадор из земље „шизофрених“ рекао је да Србима не треба оружје и да има много паметнијих начина да потроше паре. А онда је рекао да нема ништа против превремених избора, али да „они не би требало предуго да скрећу земљу са пута напретка“. Шта, зар Србија више није на путу „напретка“? Зар избори прете да је скину са тог пута? Шта то значи?

Прво, да Амери нису за превремене изборе, бар док не добију Вучићеве гаранције о путу „напретка“, шта год то у америчкој интерпретацији значило. Друго, какви су сад то избори, о којима је таман под притиском западних амбасада престало да се прича, а онда су опет постали више него актуелни чим се Рогозинов авион одвојио од сурчинске писте? И треће, шта је то због чега Кирби страхује за српски пут „напретка“, а у вези је са изборима?

4. Смисао Кирбијеве изјаве подвукла је полемика између Америчке амбасаде у Београду и Вилијема Монтгомерија, некадашњег амбасадора САД у Србији. Наиме, Монтгомери је замерио администрацији да политику према Србији не мења већ 15 година, оптуживши Кирбија да је признање Косова поставио као услов за улазак Србије у ЕУ.

Тачно је да Монтгомери често наступа као лобиста Вучићеве владе, али је исто тако тачно да није остао без веза у Стејт департменту и да наступа у име мекше струје у америчком вођству, за сада слабије, која страхује да би претеривање са притисцима на Србију могло Београд да одвуче на другу, руску страну. Кирби је вероватно био бесан због Монтгомеријевог забијања клипова у точкове, па је Амбасада издала саопштење како не притиска Србију за Косово.

И ту смо у средишту ствари: иако га Монтгомери не помиње, највиши шпиц такве америчке политике на Балкану данас није захтев за признање Косова, већ претња Србији да ће Америка наоружати Хрватску балистичким ракетама. Геније у америчкој администрацији који је то смислио желео је да скрати размишљање Србије за улазак у НАТО, пратећи талас на коме је већ неко време Црна Гора, а за који се изгледа припрема и Македонија. Наравно, према тој идеји, Србија би требало да се уплаши наоружавања Хрватске ракетама са „дометом до Ниша“ и да се придружи непријатељу кога не може да победи.

Монтгомери је, међутим, уочио грешку у том плану: шта Србији гарантује улазак у НАТО осим да ће бити трајно одвојена од пријатељске Русије? Ништа. Како ће се у НАТО одупрети притисцима на Косову. Никако. Да ли јој НАТО гарантује да ће задржати Војводину? Не. Јача ли је или слаби то чланство у одбрани Републике Српске? Слаби.

5. Суочена са претњом, спрам које не стоји никаква озбиљна ни понуда ни гаранција, Србија је урадила једино што је могла. Затражила је оружје од Русије. Дошао је Рогозин и у Београду направио прећутни консензус са Американцима у једној важној ствари. Наиме, и он, односно Русија, сагласни су са Америма да Срби морају да скрате свој пут изјашњавања о НАТО.

Отуда, С-300 и даље јесте моћно оружје, које Србију лишава неких великих главобоља, али С-300 је и много више од тога. То је име новог политичког процеса у Србији.

6. Дакле, Србија ће морати или у НАТО или у С-300. (Врло је важно поновити да то није филм Три карте за Холуивуд и избор између Истока и Запада, већ између НАТО, колонијалног статуса и неизвесне судбине стављене у руке света који већ четврт века не показује никакво разумевање за интересе Срба и Србије, са једне стране, и, са друге, вишег степена државне самосталности, еконмског развоја и задржавања пријатељских сила у својој орбити.)

Отуд, политички процес С-300 захтева велике интервениције у државној политици, у војсци, култури, привреди… и – што се подразумева – у кадровској инфраструктури. Ако се зна колико је српски државни апарат премрежен западним агентима и колико је пете колоне распоређено по српској јавности, та ствар може се опослити само на два начина: државним ударом и превратничким изборима. То Кирби зна и зато је забринут за то хоће ли Србија после избора наставити „путем напретка“. Истовремено, Американци знају да се за status quo могу изборити на исти начин као и они који желе заокрет – државним ударом и превратничким изборима. Проблем је што су за друго закаснили са свим осим да притискају и туку Вучића. Тако да им остаје само прво, утолико пре ако се Вучић одлучи за друго.

7. Имаћемо дакле изборе, доста извесне по резултату, али неизвесне по коначном политичком билансу. Политички процес који сам назвао С-300 препознаћемо по томе што ће Русија на тим изборима имати већи утицај него и на једним пре њих, што ће први пут на њима бити достојан такмац Америци и што ће ЕУ бити у запећку утицаја, тек као административни сателит САД, који ће Србима претити отварањем поглавља 31 (усклађивање међународне политике, односно притисак да се окрену леђа Русији) и сличним псинама.

Вучић ће самим тим настојати да изборе распише што касније, јер ће они, све док их не распише, америчку медијску и агентурну артиљерију држати у стању половичне готовости. Ако одустане од избора, значи да су га сломили; ако их распише, задржавајући Тоомислава Николића на својој страни, велика игра моћи ће да почне. Биће то процес С-300 у свом пуном светлу.

Извор: Нови Стандард