Црква мора бити утемељена у вери уму и науци као социјалне правде целина у противном ће упражњена места попунити атеисти преповедањем комунизма

Црква мора бити утемељена у вери уму и науци као социјалне правде целина у противном ће упражњена места попунити атеисти враћањем комунизам преповедајући социјалну правду на атеистичкој научној основи.
У име оца и сина и светога духа мора бити и црква утемељена у вери науци и уму као хомогене социјалне правде целина
Само она вера која се душом прихвати а науком не обори је вековечна. Зато мора фундамент вековечне вере бити саграђен на три стуба; вере, науке и ума у међусобном дијалогу како би вера надоградњом расла умом нивелисана науком центрирана а душом прихваћена како не би једног дана ко Вавилонски торањ, крива црква јој пала. Само држава саграђена на таквим темељима; вере, науке и ума, може као таква попут такве цркве бити исто вековечна. Из тих разлога мора савремена црква ужурбано изградити надограње које су понеки деспоти прошлости из личне угодности, удобности, преспавали и народ тако од цркве одтуђили и препустили комунистичким демагогима који су науку употребили у сврху своје дијалектике те у самим фундаментима уздрмали цркву и друштво па и многе државе широм света. Уколико вера ум и наука не успоставе стабилну међусобну равнотежу на бази социјалне правде и научно доказане истине неће моћи бити ни стабилне цркве ни стабилне државе. Небо се изнова отворило поглаварима цркве и дало вери и цркви нову прилику да усклади веру ум и науку у стабилну социјалну целину коју би разуман човек могао прихватити и срцем и душом.
Тај задатак није ни мало лак али није ни немогућ да се изврши. Цео универзум расте, ништа није исто као предходног тренутка само се наши поглавари цркве и државе држе превазиђених сазнања бежећи од савремене науке ко ђаво од крста идући само по већ давно утабаним стазама и ако се утабаним стазама не може доћи до нових обала сазнања која су неопходна за стабилност цркве и државе.
Да би се могли остварити такви циљеви од животног значаја по цркву и државу морали би поглавари цркве прихватити науку на истом нивоу својих очију проналажењем одговора на актуелна питања ма колико она то неугодна била јер је и наука као ум и вера Божија благодет. Само у равноправној комуникацији и конструктивној сарадњи науке, вере и од Бога нам подареног ума било би могуће да се под окриљем цркве нађу универзитети, опитне станице и експериментални научни центри као и радионице како би могли на најбољи и најсветији начин служити оцу Богу, служећи датим нам благодетима, служили би на тај начин и себи и народу. Душа може бити само онда здрава колико је то и умом усклађена вера и наука. Без здраве душе нема нам ни људског напредка ни опстанка. Без високог животног стандарда за све достижног, нема нам ни социјалне правде ни здравога у нама духа а онда стим ни опстанка. Бог нам је подарио огромно богатство, неслућених размера, на нама је да га здравим разумом користимо.
Међутим то нећемо моћи све док нам владу па и делове цркве саветују заступници туђих интереси па нам је привреда заснована на бази провизија на основи увоза а не на бази реалне конкурентне вредности на светском тржишту. Ти провизионаши, профитери нису заинтересовани ни за нашу веру ни за нашу душу а ни за наш животни стандард већ само за свој лични профит по сваку цену. Кад добијемо владу која ће се ослонити на саветнике из свог народа бићемо у стању све ово остварити и тек онда ће мо моћи бити и суверена држава у хармонији са црквом и народом.

Душан Нонковић-Теодоровић

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: