KRAĐA NEKRETNINA DVA STOLEĆA (5) KOMNEN KOLJA SERATLIĆ

KRAĐA NEKRETNINA DVA STOLEĆA (5)
KOMNEN KOLJA SERATLIĆ

komnenić

Trag u vremenu iz crnog šešira
Kada predsednim Nikolić vrati Zakon o prodaji državnih nepokretnosti Skupštini na ponovno razmatrawe i pritom ukaže „da je potencijalnim kupcima vila, stanova, bliskim vldajućoj koaliciji, ranije javljeno da će sporni Zakon biti usvojen da požure sa zakupom“, onda je u ovoj zemlji voda došla do grla. Mnogi potencijalni kupci su ustvari već odavno zaposeli stotine stanova, vila, kuća, hiljade kvadrata poslovnog prostora, zato je sada potrebno sve to „samo“ legalizovati. O najvećoj krađi i rasturanju Stambenog fonda saveznih organa (milioni evra), o umešanosti predsednika stambenih komisija od vremena kolacije SPS-JUL i koalicija do današnjih dana, o nedopustivom nepravnom i nemoralnom ponašanju sudova, i Višeg javnog tužilaštva, koje nije poznato od Rimskog prava do danas, o nečinjenju predsednika poslaničkih grupa, o nemoći Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o ponašanju nedoticivog zaštitinika građana, o zabrani novinarima da prisutvuju konferencijama za štampu i da pišu o tom problemu, o tome ko je dobio stanove, kuće, vile, bez odluke Komisije, Pravilnika, Rang liste, što je konstatovano u komisijskom izveštaju Saveznog inspektorata i drugim pitanjima, svedočio je na osnovu dokumenata, u nekoliko nastavaka, dugogodišnj diplomata, novinar, član UNS-a, dvadeset godina pravni koordinator jednog broja oštećenih.
„Gospode, orao sam i preoravao, kopao i prekopavao,
mučio se i dovijao kako sam znao i mogao, ali sam
uvek Tebi i Rodu valjano i predano služio“.
Valjano i predano i Bogu i Rodu trebalo bi, pre svega, da služe sudije i tužioci, kao i svi zaposleni u pravosuđu.

Koju ulogu je odigralo i koju ulogu i dalje igra pravosuđe (pravosudni sistem) u ovoj krađi, korupciji, kriminalu, pitaju se čitaoci, prateći Feljton, šta se sve događalo poslednjih dvadeset godina sa nekretninama, odnosno Stambenim fondom saveznih organa, vilama i kućama DIPOS-a, 350 milona dinara, bespovratnim kreditima i stotinama kvadrata poslovnog prostora. Posle svakog dela feljtona, u kome su obelodanjena imena počinilaca, koji su pogazili Ustav, sve zakonske norme, koji su opljačkali sve one koji su stvorili taj fond, a mnoge bez krova nad glavom poslali pre vremena u grob i da napuste Rodnu grudu, bukvalno se usijaju telefoni,posebno autora feljtona, čitaoci postavljaju dva pitanja: da li u Srbiji postoji pravosuđe, da li je Tužilaštvo pokretalo krivične postupke, posebno nakon nalaza Komisije, odnosno Inspekcijskog nadzora od 10. janura 2001 godine, br. 01-13/1 -2001 (da ponovimo – na osnovu tog dokumenta u uređenoj zemlji, pada svaka vlada ), kao i tužbi advaokata Biljane Kajgnić u ime oštećenih, više krivičnih prijava koje je podnosio nekadašnji načelnik UBPOK-a. MUP-a, te prijava oštećenih.
Osnovci znaju da svaka iole uređena država (nažalost Srbija nema državu upravo svih ovih dugih godinina) počiva na tri osnovna stuba: izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti. Ako čitate godišnje izveštaje predstavnika EK u Srbiji od 2006. do 2014. godine, od svih poglavlja, najviše pažnje posvećuju poglavlju 23 koje se odnosi na pravosuđe, pravosudni sitem. Analizom sadržaja tih 9 godišnjih ozveštaja, dolazi se do zaključka da Srbija nikada neće ući u EU zbog teškog stanja u pravosuđu.
Poglavlje 23 i poglavlje 24 (odnosi se na korupciju, ta su dva poglavlja u direktnoj korelaciji) su ključna poglavlja za izgradnju pravne džave. U svim izveštajima koji se odnose na ta dava poglavlja, Predstavništvo EK navodi brojne konkretne probleme u pravosuđu, kojima je obhrvana Srbija. Jedan od osnovnih problema jeste „izgradnja nezavisnog pravosuđa koje će brzo i kvalitetno rešavati slučajeve bez političkog uplitanja, odsustvo ili nizak nivo korupcije, suzbijanje organizovanog kriminala i bezbednije granice. Važan aspekt predstavljaju i zaštita ljudskih prava i borba protiv diskriminacije, pa bi Srbija „na kraju puta“ trebalo da obezbedi građanima viši nivo zaštite i lakše ostvarivanje prava“. U jednom od godišnjih izveštaja se navodi da Srbija sa ovim poglavljima mora početi i sa njima završiti postupak pristupanja EU. Napredak u ovoj oblasti je vrlo teško ostvariti (autor feljtona je službovao u Slovačkoj i Bugarskoj, pratio je koko su uređivale poglavlja za ulazak u EU; Bugarska i Rumunija su nakon osam godina od ulaska u EU i dalje pod nadzorom Evropske komisije u oblasti vladavine prava, i još ne mogu da pristupe Šengenskom prostoru i platežnom sistemu EU; 2006 i 2007. upravo je „Svedok“ objavio u nekoliko brojeva tekstove kako je Bugarska ušla u EU, iako nije ispunila mnoga poglavlja).
Naši Evropljni trebalo bi da utuve u svoje glave da ako se ne bude dovoljno napredovalo u usklađivanju i primeni propisa i standarda u poglavljima 23 i 24, zaustaviće se pregovori i o drugim poglavljima (Srbija iz nekih drugih razloga ne spada u zemlje bivše Istočne Evrope, koje su primljene u NATO, a onda u EU, radi okruženja Rusije).
Ovoliko pažnje smo posvetili navedenim poglavljima zbog sprege između pravosuđa i politike (čitaj, partijskih moćnika) zbog koje se i dogodila ova nezapamćena krađa nekretnina, kriminal i korupcija. Kada bi smo hteli prikazati sve tužbe, sudska rešenja, žalbe svim pravosudnim organima, zapsinike sa roičišta, prepisku sa sudijama, posebno o ponašanju sudija Javnog tužilaštva, zamenika javnog tužioca, sudija Višeg suda, bila bi to knjiga od nekoliko stotina strana.
Oštećeni su najpre podnsoili tužbe osnovnim sudovima protiv Stambene komisije Vlade Srbije. Advokati su smatrali da je odgovorna Stambena komisija, jer je morala izvršiti raspodelu nekretnina preuzetih nakon raspada DZSCG oinima čiji je taj fond bio i koji su ga stvorili. Međutim, nakon skoro godinu dana osnovni sudovi su se oglašavali dopisom da se tužbe moraju podneti protiv Vlade Srbije. Dakle izgubljen je veliki vremenski period. Tužbe su preinačene, tužena je Vlda Srbije, koja je utopila Stanbeni fon saveznih organa, poprilično okrnjen i pokraden, u Stambeni fond Srbije, proglasivši se pravnom naslednicom. Vlada Srbije je preuzela i celokupnu dokumentaciju tog Stambenog fonda, što je posvedočio u službenom dopisu oštećenima i sindikatu „Sloga“, zamenik direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, Srboljuub Panić (dopis br. 360-960/2007., od 16. 01. 2008.; „Ova Direkcija više ne raspolaže dokumentacjom“. Oštećeni i sindikat „Sloga“ nisu mogli ući u trag, gde se nalazi dokumentacija. Neki izvori govore da je spaljena. Jedno vreme је bio lov na dokumentima (kao u horor filmu) do kojih su došli oštećeni i Sindikat „Sloga“, a došli su do najvažnijih dokumenata (npr. jedna oštećena radnica u saveznim organima, koja je godinama čekala stan, savim slučajno je ušla u prostoriji u kojoj su uništavana dokumenta, nakon nestanka DZSCG, otkuplia je od uništivača kopiju krunskog dokumenata – Inspekcijski nalaz Komisije savezne Vlade i još neka najvažnija dokumenta, posebno Rang liuste (sva ta dokumenta poseduje pravosuđe, svi važni masmediji, inače čuvena Verica Kalnović ne bi potvrdila dopisom „da je taj fond preuzela Vlada Srbije…“.
Nakon dva-tri ročišta i saslušanja oštećenih i svedoka, što je trajalo više od dve godine, oštećsni su dobili sudska rešenja u kojima se ti sudovi proglašavaju nenadležnim. To nije poznato u sudkoj praksi da se započne postupak, održavaju ročišta, a onda se donesu takva rešenja.
Oštećeni su se žalili Višem sudu. Nažalost, upravo u tom sudu započinju velike igre. Osim žalbe na takva nezakonita rešenja, od Višeg Suda je zatraženo utvrđivanje prava podnsoilaca tužbi na dodelu stana, za koje su ispunili uslove i došli na Rang listu, a koje bi obavezalo tuženu Vladu Srbije da sprovede postupak dodele stanova Stambenog fonda saveznih organa bivšim radnicima saveznih organa, jer su ga stvorili od svojih LD. Uzimamo primer jednog oštećenog koji je sedam godina išao najamnje tri puta mesečno u Timočku br. 15, gde se nalazi Viši sud, molio je da Viši sud donese rešenje, nezavisno od toga kakvo će biti, kako bi se žalio Vrhovnom, a onda Ustavnom sudu radi sticanja prava podnošenja tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.. Nakon sedam dugih godina jedna moralana službenica u Pisarnici se sažalila, pronašla je predmet i dala jednoj gospođi sudiji. Oštećeni, odlazeći često u Viši sud dobio je poverljivu informaciju (из два извора) da je zamenik čuvenog ministra pravde g-đe Malović (za njenog mantada, pravosuđe u Srbiji je doživelo najveći pad u istoriji pravosuđa, dnevno su masmediji pisali o raznim aferama u svim sudovima u Srbiji, posebno o аферама у palatama nepravde u Beogradu i N. Sadu (у том суду у улици Сутјеска, води се жешћа битка од битеке на Сутјесци), čuveni Homen naredio: „Ukiselite sve žalbe koje se odnose na tu krađu i na stambeni fon DIPOS-a“, iz drugog „Ukiselite sve predmete koje gubi država Srbija“, što je ustvari isto). Napokon je doneseno Rešenje kojim Viši sud predmet vraća Osnovnom na ponovno razmatranje. Osnovni sud je u relativnuo razumnom roku vratio predmet Višem sudu, Viši sud ga je ponovo vratio Osnovnom, a onda je Osnovi sud predmet preinačio u vanparnični postupak i vratio Višem sudu.
Zbog tog višegodišnjeg (od 2006. do 2015.) nogometanja (doduše to nisu kladionice stavljale u listu za klađeнјe), oštećeni se obratio ministru pravde Selakoviću, upozorivši ga na stanje u pravosuđu i ponašanje sudija, s posebnim naglaskom na Viši sud i Više javno tužilaštvo u Beogradu u vezi odugovalčenja donošenja odluka u razumnom roku i pokretanja krivičnih prijava (u Srbiji, kako se navodi u izveštajima EK ima više od milion i dvesta hiljada predmeta „starih“ između osam i deset godina). Pozvao se i na izmenu u Zakonu koju je done Parlament Srbije „da je razumni rok dve godine“ kako je to utvrdio Evroipski sud za ljudska prava. U zakonskoj izmeni se navodi da svi građani imaju pravo da tuže sud i zatraže naknadu štete, jer im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Nezavisno kako će se parnica završiti, naknada će biti isplaćiovana iz državne kase i to iz dela budžeta namenjenog sudovima. Dakle, sudovi će morati da vode računa o razumnim rokovima za suđenje, jer će to uticati na LD zaposlenih i ispunjavanje drugih obaveza.
Nakon nedelju dana dobio je sledeći odgovr, kojeg je potpisao pomoćnik ministra Nela Kuburović, što je potrebno javno pohvali:

Skoro istovremeno brzo su reagovali Viši sud i Više javno tužilaštvo. Dopis oštećenom iz Višeg suda potpisala je zamenik predsednika Višeg suda Jelena Stevanović (VIII Су br.46/15-19, od 27.05.2015), a dopis iz Višeg javnog tužilaštva (KTP br3067/15, od 05.06.2015) potpisala je zamenik javnog tužioca Dušanka Dadić (dopise zbog dužone ne možemo skenirat). Kao po dogovoru, očito pod određenim stresom, zbog toga što smatraju da mogu da rade šta god hoće, jer su bukvalno shvatile autonomnost sudova, upoterbile su istu terminologiju i uputile, zbog pritužbe ministru, uvrede oštećenom koje glase: „uredite i urazumite svoju pritužbu ministru“, iako je ta pritužba bila jasna i zasnovana na dokumantima i činjenicama. Pod „uredite i urazumite“ tražile su da optuženi navde dokumenata na osnovu kojih se žalio mninistru pravde (kakve ljukave ljisice). U odgovoru, optuženi je najpre ukazao da se sudovi moraju urediti i urazumiti, kao i navedene sudije. U dopisu Višem sudu naveo je dokumentovano da se njegova žalba kiselila više od šest godina, te da je izgubio poverenje u taj Sud kada se radi o instituciji „razumni rok“.
Nakon mesec dana dobio je bukvalno mangupski odgovor od zamenika predsednika Višeg suda Maje Marinković, koja lamentira da je VS bio ažuran u poslednje dve godine, da je sudiji Mirjani Riđički, kojoj je godinama dodeljen u rad taj predmet, odlukom Visokog saveta sudstva 21.04 2015. prestala sudijska funkcija, da je od 08. 05 2015. za taj predmet zadužena sudija Dragica Ljumpović (zar im je trebalo više od pet meseci da „pronađu“, zaduže, drugog sudiju, prim. KKS), da sudije imaju po 1000 predmeta (e ovo nema nigde na svetu da je čak neko od sudija alhemičar ne bi mogao toliko predmeta da reš, završi za 20 godina, prim. KKS). Na kraju gospođa Marinković, zamenik predsednika Višeg suda, napisa sledeće: „Kod takvog stanja stvari, a imajući u vidu datum podnošenja inicijalnog akta (pre sedam godina) kao i činjenicu da žalbeni postupak u navedenom predmetu nije okončan, Vaša pritužba ocenjena je kao osnovana na dugo trajanje postupka, ali kao neosnovana na rad sudije izvršioca“, jer u daljnem tekstu navodi „da je sudija izvršilac Mirjana Riđički bila zadužena sa 761 predmetom, među kojima su neki imali prednost…“ Dakle, ona oštećenog smatra krivim zbog velikog broja predmeta kojima je bila zadužena sudija izvršilac Marija Riđički. Ovo je za Riplija. Ako gospođa zamenica (odnosono imenica) dostavi kopiju ovoga dopisa (VI Су бр.1749/15, od 02 09. 2015) ministru pravde, odnosno izveštaj koji je od tog Suda zatražen, a on se na ovakvo stanje ogluši, onda Viši sud i ta zamenica mogu da nastave da rade kao i do sada, odnosno da ne rade, iako i dalje donose presude „U ime naroda“.
Suduja koji je potpisao dopise oštećenom kao i sve sudije u Srbiji, ne shvataju da je zadatak ministra pravde da svojim autoritetom, ako ga ima, utiče na one koji obavljaju svoj posao u pravosuđu. On se ne upušta u to ko je sudija, tužilac, odnosno lice koje je zaduženo konkretnim predmetom. Osim toga, ministsr je zadužen da obezbedi ambijent da ti sudski organi funkcionišu efikasno i blagovremeno. Gubi se smisao postojanja takvih ustanova ako se postupak odgađa u nedogled. Pravda mora biti iz hiljadu i jednog razloga efikasna. Zato ko se god zbog kršenja institucije „razumni rok“ obratio sudu u Strazburu, dobio je odštetu. Takvo postupanje Ministrstva pravde i ministra ne kosi se sa autinomnošću organa pravosuđa.
S obzirom na to da za skoro dvadeset godina nije sankcionisana ova krađa nekretnina dva stoleća, odnosno kriminal i korupcija, pre svega počinioci čija su imena poznata i krivnja dokazana na osnovu dokumenata, odgovorno i moralno tvrdim da je za to isključivo krivo Više javno tužilaštvo (u daljnjem tesktu Tužilaštvo) u Beogradu. Oštećeni i sindikat „Sloga“ su se obraćali svim predsednicima SRJ, DZSCG i Srbije (Žižiću, Pešiću, Koštunici, Maroviću, Tadiću, Nikoliću), zatim svim predsednicima vlada (Đinđiću, Koštunici, Cvetkoviću, Dačiću, Vučiću), ministrima, ponovo Dačiću kao ministru unutraašnjih poslova i treći put kao ministru spoljnih poslova, Vučiću, kao ministrru vojnom, Mrkiću, Naumovu, Kalnovićki, Ljajiću, vukovima Jeremiću i Draškoviću, ovaj je odgovrio i obećao da će sve preduzeti, slagao – normalno, kao što je normalno da su slagali Jeremić, Ljajić, Homen), zaštitniku građana Jankoviću, koji je prisutvovao na jednoj konferenciji za novinare kada mu je uručena dokumentacija, nakon više od godinu dana je odgovorio da se on neće mešati, neka to rade sudovi, gradonačelmiku Đilasu (nikada nije odgovorio), direktoru Direkcije za borbu protiv korupcije Tatijani Babić (godinu i po dana je obećavala, a onda se oibratila Tužilaštvu, Savetu Vlade Srbije za borbu protiv korupcije – pok. Verici Barać, kasnije njenim naslednicima, koji su pozvali autora Feljtona na razgovor na razgovor, a ustvari su prekopirali kompletnu dokumentaciju, jer dostavljenu pok. Verici Barać neko je pokrao iz predmeta, ništa nisu preduzeli, obvestili su nas da su problem poslali Tužilaštvu), sindikat Ssloga“ poslao je dopis i najvažnija dokumanta svim šefovima poslaničkig grupa u Parlamentu (niko nije odgovrio ili taj problem spomenuo u diskusiji o kriminalu i korupciji, tada je šef poslaničke grupe SRS bio Tomislav Nikolić), svim vodećim listovima i TV kanalima (neki su listovi pisali i omah po nečijem naređenju prekidali pisanje, kao što je nakon tri nastvaka pisanje morao da prekine novinar Krtinić), predsedniku Ustavnog suda Srbije (odgovor iz Ustavnog suda se ne može prepričati i on je za Riplija), čuvenim gospođama Dolovac i Mesarević (nisu odgovorile), advokati su se obraćali Ustavnom sudu, MUP-u (Biljana Kajganić) nekim predsednicima Stambene komisije Vlade Srbije, predsatviku EK, održane su tri konferemncije za niovinare koje se mogu videti na Youtube (sve žalbe dopise i odgovore, oštećeni i sindikat „Sloga“poseduju u dokumentaciji (54 dokumenta). U zahtevima i molbama, svi nabrojani su zamoljeni da prime predstavnike sindikta „Sloga“ i oštećenih. Niko od funkcionera ih nije primio. Navodno po njihovom nalogu, generalni sekretari, šefovi kabineta, molbe i dokumentaciju prosleđivali su Tužilaštvu, koje ima deset dopisa i komleta dokumentacije, ako je nisu spalili.
Kada je autor feljtona zatražio da ga primi predsednik Tadić, umesto njega primio ga je Predsednikov savetnik Jordan Živanović, kome je uručena kompletna dokumentacija. U ime predsednika Tadića, dopis 03 broj:07-3735/2009, od 28.09.2009., poslao je v.d. generalnog sekrretra V. Cvijan:

Od te 2009 do 2011.. godine autor Feljtona odlazio je više od 30 puta u Tužilaštvo, pisao molbe preko Pisarnice, tražio u ime sindikata „Sloga“ i oštećenih odgovr. U Pisarnici na šestom spratu Palte nepravde su mu odgovorili da je dat odgovor, ali da nemaju pravo da ga uruče. Napokon je pristala na razgovor jedna lepa dama, zamenik tužioca Aleksandra Grbović, odnosno izašla je u hol ispred Pisranice sa dosijeom (nije se udostijila da razgovor obavi u svojoj kancelariji). Rekla je da odgovr još nije sačinjenj, dala je br.mob. telefon da je uvek mogu pozvati. Nakon godinu dana i intervencija, A. Grbović je odgovorila 21.02.2012., dopis Ktr.br.3949/09 (ovo „09“ govori da je odgovr sačinjen 2009. kako je rekla zaposlaena u Pisarnici.

Igre Tužilaštva su bez granica, Tužilaštvo je ogrezlo u razne mahinacije, obmane, laži.
Navedani zamenik, dama iz hola na šestom spratu Aleksandra Grbović ponovo se javlja, odnosno učestvuje u prljavoj igri i obmanama, dopisuje sa sa Agencijom za borbu protiv korupcije, ali ništa ne preduzima, Evo dokaza, dopis Agenccije 914 Broj: 07-00261/13-09, od 31. 10.2014., nakon skoro dve godine (jedna od oštećenih Novka Danilović, išla je u tu Aagenciju više puta, molila da Agencija nešto preduzme, stalno su joj obećavali – i nakraju postrupili po onoj „brigo moja pređi na drugoga“.

Dopis Aleksandre Grbović je pod brojem: KTP.br.4357/12., od 29.08.2014.

Ponovo Aleksandra Grbović obmanjuje i Tužilaštvo i oštećene, ne postupa, ne preduzimaju se krivična gonjenja, uključuju u igru takođe zamenika tužioca, Dušanku Dabović, koja nakon intervencije ministra pravde vređa optužene da svoje pritužbe minisru urede i urazume. Nakon uređenja i urazumljenja, odnosno dopisa ko je sve dostavio Tužilaštvu (10 puta) preporike i dokumenraciju, koliko godina to traje, da je podnsena prijava protiv Aleksandre Grbović, zbog njenog odgovora i nakon dve intervencije, Dušanka Dabović se ne oglašava.
Više javno tužilaštvo za sve ove duge godine nije donelo konačnu odlu, a dovoljno je bilo i bez svih ovih preporuka i dostavljene dokumentacije deset puta, da do javnog tužioca „dopre glas“ (zakonski tekst) da je učinjeno krivično delo. Javni tužilac je dužan da po tome postupi, odnosno bio je dužan da postupi tako što će prikupiti informacije od MUP-a i od drugih saveznih organa (nije morao da prkuplja imao ih je u rikam ne jednu za ovih dvadeset godina). MUP je morao da obavi informativne razgovore sa Aleksandrom Grbović (u čijim je rukama taj ogromni predmet, problem), da prikupi druge informacije. O tome MUP izveštava javnog tužioca. Radi se ustvari o predkrivičnom postupku, nakon čega javni tužilac oidlučuje o tome da li će odbaciti krivičnu prijavu ili će podneti zahtev za sprovođenje istrage i neposredno optuži krivce. A, ako odbaci krivičnu prijavu onda onaj ko je podneo ima pravo da u roku od osam dana, od dana kada mu je dostavljena odluka o odbacivanju njegove krivične prijave, da preduzme krivično gonjenje kao supsidijarni tužilac koji ima sva prava kao i javni tužilac. Zato javni tužilac nikada nije doneo, odnosno dostavio odluku o odbacivnju krivičnih prijava onima koji su ih podnosili. Dopis zamenika javnog tužioca Aleksandre Grbović nije odluka već običan dopis. Čuvali su se slanja odluke kao đavo od krsta, a sve po naređenju neke više sile, odnosno sprege politike i Tužilaštva. Svi koji su prosleđivali pritužbe oštećenih i dokumentaciju Tužilaštvu u Beogradu, sugerisali su javnom tužiocu da ne pokreće krivične prijave prtiv silnika čija su imenan navedena u Feljtonu, o čemu je javno svedočio Josip Bogić (koji i sada u jednom masmediju piše iz broja u broj o svim malvberzacijama), bivši načelnik UBPOK, da je posle podnošenja više krivičnih prijava o kriminalu u nekretninama, na zahtev tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića istraga stopirana „iz političkih razloga“. Tada je ministar rasformirao UBPOK.
U ANRFILEU: Poruka predsedniku Vlade uvažemom gospodinu Aleksanrdu Vučiću: S obzirom na to da se, presedniče Vlade, savkodnevno lavovski borite protiv korupcije, kriminala, nasleđenog i sadašnjeg, o čemu nas danonoćno obaveštavate, navodeći hapšenja, iznose krađa i utaje poreza (dva, tri, deset, trideset, stopedest milona dinara), svi ljudi dobre volje koji su čiatli ovaj feljtomn, posebno oštećeni koji se bore dvadeset godina, pitaju se zašto se ne ogčlašavate na ovaj kriminal, vredan više stotina miliona Evra. Svi navedeni u ovom Feljtonu, pravana lica i institucije, posbno pravosuđe, svrstali su se na stranu onih koji su počinili kriminal. Ovaj Feljton, gospodine predsedniče Vlade, biće preveden na dva svetska jezika i najprije dostavljen predstavniku EK. Uveravam Vas, kao ekspert kako se ulazi u EU, da Srbija nikada neće uću u tu crnu rupu, kao ni otvoriti poglavlja 23 i 24, koja su „alfa i omega“ u procesu pristupanja pregoivorima, „uz obaveznu normalizaciju odnosa sa Kosovom sa tim poglavljima se započinje i završava proces pristupanja“, kako se navodi u jednom Godišnjem izveštaju predstavnika EK.
Top of Form

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: