НАПАД НА ХРИШЋАНСТВО

НАПАД НА ХРИШЋАНСТВО

komnenić
КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира
„Изгибе народ мој, јер је без знања“
пророк Озеј

Писати и причати глупости у Србији није ни забрањено ни кажњиво. Ево, ја се не издвајам, ја се добровољно стављам на ту листу „одабраних“, који пишу и причају о свему и свачему, посебно пет-шест последњих месеци о (са великим словом „Н“) Најезди припадника исламске религије.

Кад год слушам српске политичаре или читам и слушам један мањи, на сву срећу, број навијених, дежурних и добро плаћених аналитичара, осећам се узвишено. Нема те теме, домаће или светске, о којој они не могу дати последњи суд. О мудрости и енциклопедијском знању да се и не говри. Оно што ме посебно привлачи јесте њихова несебичност, односно они нису егоисти, буквално расипају и деле своје знање са нама, утискају га у наше празне мозгове који су испирани, из генерације у генерацију, од краја Другог светског рата до данас. Сума сумарум, узбуђен сам до суза.

Дигресија: осим испраних мозгова, говорити о несрећним србским поделама, о располућености Србије, посебно на четнике и партизане нема више смисла. Поново, 02.10.2015., у ударномн термину, антисрпаска јавана сервисна ТВ кућа, намерно је у овом моменту приказала срамни филм, који је снимљен у доба Броза, да подгрејава ту несрећну поделу, о коме сам писао пре нешто више од годину дана (под насловом „Друже Тито прими наске у редове партизанске“) када га је приказала после дуго година. Ни тај текст тој јавносервисној ТВ кући, која је и моја, јер сам и ја њен власник (одричем се власништва у корист Најезде), није био опомена. С обзиром на то да та ТВ кућа има свакодневне телефонске разговоре са Брозом и Тијанићем, господина главног (не желим његовим именом да прљам текст) као и уредника филмског програма, требало би процесуирати.

Но, вратимо се Најезди. Пожељно је да прво расчланимо ко су ти припадници исламске религије, да ли су мигранти, избеглице или азиланти. Када наше вође свакодневно изговарају: „Знамо ми шта су избеглице“ (тако пише и она групица дежурних аналитичара), оправдавајући сумануто понашање према Најезди, онда се и са таквим малим испраним мозговима многи од нас упитамо, да ли је могуће, да ли је морално то и такво поређење. Свакако да није. Зар су избегли Срби од зверова усташких, ханџара муслиманских исто што и, до перфекције, испланирана Најезда да разори хришћанство. Авај, та се господа не зауставља на томе, већ ескалира: тврде да су Срби са Космета избеглице и истовремено да је „Косово Србија“. Све ми се чини да је тој господи, икао нас уче, иако се разбацују знањем, ипак сврака попила мозак. Како може неко бити избеглица када бежи из једног краја у други крај властите земље („O tempora, o mores“). Зато, драги читаоци, немојте комшију из Космета, који се спасио од УЧК-аоваца и вађења органа, звати избеглицом, јер су онда сви они који су из унутрашњости Србије дошли да живе, примера ради, у Београд, избеглице.

Дакале, Најезда припадника исламске религије нису ни избеглице, ни мигранти, они су азиланти. Уџбенички, азилант је онај припадник људског рода који добровољно (својом одлуком) у некој земљи затражи азил. Зашто тражи азил, шта га је натерало да затраж азил је врло битно питање. Искључиво политички прогоњене особе уживају право азила (они који напуштају своју земљу због сиромаштва, немају право на азил) ако то и стварно докажу, односно ако докажу да су толико политички изоловани и да им прети опасност по живот због политичких ставова. Ако то не докажу добиће статус избеглице (ко су мигранти, а ко су избеглице и како се према њима поступа, није тема овог текста).

Свака земља на свету има законске одредбе како је регулисано питање азиланата, јер тражење азила је тражење трајног останка у земљи у којој је затражен азил. Ко је легално или илегално прешао границу неке земље, с намером да затражи азил (или је побегао у ДКП неке земље), мора у одређеном законом прописаном временском року затражити азил (у некој земљи је то недељу дана, у некој 10, а у некој 48 сати). Ако то није испоштовао, чак и да има велике доказе за стицање права азила, земаља у коју је ушао тражи од ДКП-а одакле је пребег да му изда путни лист (пасаван) да се врати у матичну земљу или га врати у земљу из које је ушао (у овој Најезди у Србију то су Бугарска, Македонија, Грчка).

У време крвавог етничког и верског рата, четири године сам био шеф Конзулата у Словачкој. Неки држављани СРЈ тражили су азил, посебно они са Космета (не смем да употребим реч шиптари, јер ће ме извесна Бранкица Јанковић стрпати у затвор). Словачка им није давала азил, иако су тврдили да беже од режима Милошевића. Након што се утврди да је држављанин СРЈ (сви су долазили без докумената), на молбу МИП-а и МУП-а Словачке, издавао сам путни лист за повратак у СРЈ. Нема ниједног примера да су након повратка у СРЈ хапшени. Словачки МУП их није пријављивао Конзулату као азиланте (прећутни дипломатски договор).

Добијањем азила, азиланти се по правилу више не враћају у своју земљу. Тим чином изгубили су држављанство земље из које су дошли. Изнимни су случајеви да су се неки азиланти вратили у своју земљу, јер у земљи у којој су добили азил, oснују породицу, добију запослење. Поготово се њихова деца не враћају. Занимљиво је у овом контексту споменути да ниједан народ није тако носталгичан као Руси. Хиљаде њих се вратило у доба перестројке, међу којима и познати књижевник Солжењицин. На Западу и у САД примали су их оберучке, јер су долазили иза тзв. Гвоздене завесе. Запад и об. службе су их користили (посебно неке познате личности из културе, уметности, спорта) у пропагандне сврхе. Њихове исповести, по повратку у Русију, о томе како се према њима понашала чувена „западна демократија“, биле су тужне и поражвјуће за ту „демократију“.
Најезда ових азиланата се појавала након што је ИСИЛ најавила да ће послати у Европу пола милиона азиланата да је растури. Група која влада светом је створила ИСИЛ, што ће се једнога дана обелоданити. ИСИЛ је објавила своје циљеве у часопису Дабик, где је речено „да ће наставити да осваја територије широм света: благословена застава…покрива све источне и западне крајеве Земље, испуњавајући свет истином и правдом Ислама…“ Према немачком новинару Јиргену Тоденхеферу, који је провео десет дана у ИСИЛ-у, „став који је све време слушао је да ИСИЛ жели да „освоји свет“ и да ће сви који не верују у њихову интерпретацију Курана бити убијени. Борци ИСИЛ-а , каже Јирген, верују да „све религије које се слажу са демократијом морају да умру“.
Азиланти су добро одевени (на многима су скупоцене јакне), ухрањени и обучени (школовани) како да се понашају, носе скупоцене мобилне телефоне (у дневнику јавносервисне ТВ куће, 09.10 2015., водитељ, уз снимак, саопшти: „Гужва на пуњењу мобилних телефона“), имају банковне картице и пуне џепове некакве папирчине која се зове долар (лично сам их гледао да мењају девизе у мењачницама), сви су млади, воде са собом децу, јер немају намеру да се врате одакле су дошли и ради изазивања самилости. Једнога дана ће се сазнати, осим наведених циљева – исламизације Европе (понајприје Србије и православља) и њене дестабилизације, ко се обогатио на рачун азиланата. До сада ништа није доказано, осим написа у неким српским таблоидним масмедјима.
Србија је показала да нема границу, граничаре, граничне прелазе, уствари показала је да није суверена земља, да је под окупацијом. Упустила се у једну опасну игру, која ће уништити србски народ и не само србски. Група која влада светом је то наредила. Питате, коме је наредила у Србији? На то питање немам одговор.

Србија је иначе позната, не само у Европи већ и у свету, по томе да крши разне међународне норме. Тако Србија крши Бечке конвенције (о чему сам објавио десетине текстова и писама председницима, говорио на ТВ), не примењује чланове 39-42 Бечке дипломатске конвенције о протеривању свих оних сподоба које се мешају у унутрашње послове земље пријема, посебно то није примењивала према лумпамбасадорима (лумпдипломатима) САД, Енглеске, Немачке, Француске (сви амбасадори САД од Монтгломерија до Кирбија, морали су бити протерани (persona non grata), јер су се јавно на најпрљавији начин уплитали у унутрашње послове Србије.

Сада Србија крши „Даблински поступак“ Европске уније, а хоће у Европску унију. Према „Даблинском поступку“ Европске уније, за питања права на азил, „одговорна је она земља у коју је подносилац прво ушао приликом уласка у ЕУ. Подносиоци захтева, по правилу, морају да се врате назад у ту земљу како би тамо поднели свој захтев“. Србија је то морала примењивати иако није чланица ЕУ, посебно што не спада у тзв. сигурне земље (сигурне земље су све чланице ЕУ, док Србија због катастрофалне ситуације – политичке, економске, моралне, културне и др не спада у „сигурне земље“).

Мађарска, односно уважени председник Владе Орбан је одговоран према свом народу, поступа онако како би требало да поступа сваки државник када је у питању ова најавећа подвла хришћанској Европи (зна уважени господин Орбан историју и два геноцида која су извршиле Османлије над мађарским народом, посебно онај пре Карловачког мира 1699. године). Председник Владе Орбан је на заседдању ГС ОУН упозорио да се ради „о дестабилизацији Европе“, док се Председник Србије на том заседању хвалио како Србија прима азиланте, да их смешта, храни и шаље у друге земље, те да је њих 240 затражило азил. Е, сада смо дошли до правог питања Председнику Србије: Како ће ДКП-eа Србије, за тих 240, који су затражили азил проверити да су стварно политчки прогоњени, с обзиром на то да долазе из земаља у којима се воде крвави сукоби, посебно за оне који долазе из ИСИЛ-а? Мора му се поставити и потпитање: Ако им да азлил, без провере (што је недопустиво, јер се ради о кршењу домаћих и европских законских норми, а о угрожавању безбедности Србије да се и неговори) шта ће са њима да ради, има ли за њих запослење (поред огромног броја незапослених у Србији), стан, кућу, вилу? Чиними се да Председник, председник Владе, а поготово разгоропађени и разуздани у сваком погледу, бивши Јуловац, српски Че Гевара, нису свесни последица.

Осим свих похвала уваженом председнику Владсе Мађарске Орбану, упутио бих и похвале председнику Владе нашег западног комшије да се само задржао на изјави „Шарај лево, шрај десно“ јер Србије није смела дозволити да буде кућа на путу и раскрсница за ту опасну Најезду. Говорници и чланкописци нису у праву када на прво место истичу да су друге, усташоидне изјаве о Србима тога председника Владе, због избора. Ја на прво место стављам његову патолошку мржњу према србском нараду, јер нормалан државник не би оно изговорио што је изговорио (није поштедео ни угледног председника Владе Орбана и Мађарску). Свестан је тај наш комшија, лумпдржавник, да је група на коју упзоравам (владари из сенке) одлучила да врати ХДЗ на власт, што су показали довођењем Колинде за председника Хрватске, фалсификовањем избора.

Уместо закључка: Ову Најезду пројектовала је група опасних људи, која не признаје границе, која не поризнаје законе, која влада свим областима: политиком економијом (трговином, индустријом, банкарством, рудама, изворима нафрте, фармацеутиком, дрогом), културом, религијама, спортом. За њих многи кажу ОНИ, не смеју или не знају да кажу ко су ОНИ. Та група је многима несхватљива, јер нормалан човек неће да призна да неко са њим влада. Њихови поборници и извршиоци се на овакве ставове смеју и називају нас заговорницима „теорије завере“.

Сада, драги читаоци, уверите се у постојање и владање те групе, која се пре скоро стотину година поставила изнад Бога, уверени да су њима дата божанска права да спроведу задатке, формулисане у 21. тачци. Цитираћу неке:

-„Потпуно уништење саваког националног идентитета и националног поноса;
-„Уништење религије, посебно хришћанске;
-„Контрола сваке поједине особе, свих грађана на свету, помоћу средстава контроле ума, најличније појединости, стварање банке података, што има за циљ да створи човеколике роботе и садржај терора у поређењу с којим ће „црвени терор“ Феликса Джјержинског да изгледа као дечја игра“ (дакле ово је писано у доба Октобарске револуције, прим. ККС),
-„Легализација дроге и порнографије, хомосексуалности, лезбејства, забава одраслих и секса уживо, о чему масмедији морају писати позитиво и оглашавати их (цела Србија смрди од ужаса и срама, разних, фарми, ријалитија, прим.ККС);
-„Обустављање сваког научног развитка, осим оног који они буду сматрали корисним. Забрана фузијске бакље која би човечанству донела напредак какав људи данас не могу да замисле“;
-„Организованим ратовима у развијеним земљама и изгладњивањем и ширењем болести у земљама Трећег света проузроковати смрт три милијарде људи, људи „бескорисних изелица“;
-„Ослабити моралну основу нације и деморалисати припаднике радничког слоја стварањем стања масовне незапослености, како би прибегли алкохолу и дроги“;
-„Свим људима широм света онемогућити да одлучују о сопственој судбини стварањем кризе једне за другом, а потом управљати тим кризама;
-„Увођење нових култова и надувавање постојећих, међу које спада рок музика;
-„Јачање ционистичке државе Израела, идентификацјом са Жидовима кроз мит о „Божјем изабраном народу“ и донирањем великих износа новца оним иституцијама за које ће људи погрешно да мисли да потпомажу напредак хришћанства;
-„Ширити верске култове попут муслиманског братства, муслиманског фундааментализма и врштити убиства“ (да ли је потребно набројити убиства познатих личности, државник, прим. ККС);
-„Проузроковати потпуни слом светске економије и тако створити потпуно политичко расуло“;
-„Чланови парламената (посланици) неће бити одговорни бирачима већ партиским вођама који одређују ко ће бити посланик и гласаће у параламентима онако како им буду наређивали“ (да ли је могуће да је и ово зацртано пре скоро стотину година, прим. ККС);
-„Дати пуну подршку наднационалним институцијама, ОУН, ММФ, Међународна банка, Међународни суд и што је више могуће смањити утицај државних институција;
-„Преузети контролу над образовањем, ради његовог поптпуног и темељитог уништења“ и др.

На крају, поставља се питање како им се одупрети. Само њиховим разоткривањем и масовним супростављањем, на свим пољима, онако као им се одупиру Кина, Русија и земље удружене са Кином и Русијом. Потребно је научити методе којима се они служе. Многи се уздају да ће их спасити постојећа Влада, а није им јасно ко је довео те владе на власт, ко је контролисао и режирао изборе, да су многе владе део завере. Дакле, основно је сазнати ко је непријатељ, јер ако се не открије непријатељ не може се ни борити нит га се може победити.

Уз овај текст достављам текст једног од портпарола групе која влада светом, Србина, који се представља да је „амерички докторант“, Младена Мрдаља, а који уверва све Србе, „Зашто су Србији потребне арапске избеглице“. Том несрећнику је текст написала та група, а „амерички докторант“ га је само потписао. Када читате „његове“ поруке Србији и србском народу да су „арапске избгеглице спас Србије“, ИСИЛ је мало дете. Тај је текст пренела и рекламирала „Политика“, а ко би други. То је онај лист који је ширио Шарлијеве карикатуре. Није то заборавила ИСИЛ. Текст се не може делимично цитирати, већ се мора интегрално прочитати. Ако тај „амерички докторант“ уђе у Србију, требало би га одмах сместити у неку психијатриску установу, или протерати.
„Амерички докторанд“ Младен Мрдаљ: Зашто су Србији потребне арапске избеглице
18 септембар 2015
Ако за двадесетак година ТВ дневник буде водила шармантна Српкиња сиријског порекла, биће у њему истинитих добрих вести. Сада, она је истраумирано дете које спава у неком београдском парку
Држава Србија може имати две стратегије према имигрантима – затварање или отварање. Затварање намеће „опсадни менталитет“, културу страха и политику гушења различитости. Друштва која гуше маштовитост и слободу људског израза труну, јер силом намећу стара решења за нове проблеме. Међутим, друштва без јаких уједињујућих осећања ризикују да их проблеми парализују и поделе.
Имигранти јачају национални идентитет домаћина. То сам видео у Америци. Имигранту се мора објаснити где је, у земљи „Гуче“ или „Егзита“? Пред имигрантима ће Срби боље схватити да је Србија обоје, да су неке наше поделе смешне и неодрживе пред светским шаренилом. Тада ће српство препознати велики простор за све своје различитости. У различитостима се стварају решења и нове идеје, не у затвореним друштвима попут Северне Кореје. Али, Србија није ни на путу нађена. Она је дело универзалне људске тежње појединаца и народа ка слободи. Она је створена јер нисмо могли да нађемо слободу у оквиру других држава, а нисмо могли да се из ње одселимо. Тако је и данас. Највећа лична слобода и опстанак Србије узајамно су условљени. Борба за једно захтева борбу и за друго. То важи за све – староседеоце и досељенике.
Танко је српство које сумња да ТВ дневник може водити поносна Српкиња сиријског порекла. Да су тако размишљали творци модерног (предјугословенског) српства, не би њихов устав (1835) наредио: „какороб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним…“ Нити би Његош певао: „српствуј дјелом, вјеруј што вјерујеш…“ Контроверзни владика Николај не би задивљено бележио: „док су се сами Европљани туђили… својих поданика, црнаца и жутокожаца… дотле су наши војници с њима друговали… на својим славама… разговарајући с њима прстима и рукама…“ Не би као поносни Срби радили и гинули Словенци Рибникари, Италијани Дерокови, Немци Вајферти, Јевреји Сондермајери и Албале, муслимани Балте и Хасанбеговићи…
Србија има проблем са угледом због ратова деведесетих. Најдубљи је интерес да тренутни добар однос Срба према избеглицама, који је приметила страна штампа, постане званична државна политика и нови национални имиџ. Не прича за један дан. У случају потребе за ограниченом интервенцијом ради заштите косовских Срба, нови имиџ би отежао сваку антисрпску пропаганду. Такође, државна политика интеграције одређеног броја избеглица потакнула би мобилизацију наше дијаспоре на Западу. То би лако могло водити институционализацији одрживог просрпског лобирања које нам је преко потребно.
Неко ће се запитати: има ли смисла да примамо избеглице док „најбољи беже“? Управо зато. Не тера глад колико безнађе. Избеглице доносе нова знања и искуства. Надају сe миру, реду и раду. Кукање је луксуз. Останак арапских избеглица притиснуо би владе и грађане ЕУ, САД и арапских земаља да помогну Србији, ради поправљања њиховог угледа. Сваки динар помоћи ствара потражњу, подстиче српску економију. Продавци око аутобуских станица то знају. Имигранти такође нарушавају наш неред. Њима се ништа не „подразумева“, па зато морамо да правимо јасна и јавна правила, што јача правну државу. Ако овде наду виде Арапи, видећемо је и ми, и дијаспора и страни инвеститори. Нада покреће економију – не обратно. Нада је стварала модерну Србију, јатаганом, књигом и динаром.
Седам и по милиона грађана Србије лако би „упили“ бар 15.000 избеглица (500:1) које већином журе на Запад. Градови, не села, дају прилике за упознавање, посао, интеграцију. Поједини Срби би добровољно понудили прихват, помогнути споља и од Србије. Деца кроз школу брзо уче језик и стичу пријатеље. Спорт и служење војске су доказани извори уједињавајућег поноса, грађанских врлина, равноправности и поверења. За разлику од Запада, међусобна помоћ, непосредност и шаљивост су одлике српског комшилука и вредан „упијач“ имиграната.
Уколико се кукавички затворимо и спречимо српство да „упија“ и задржава разне различитости, бићемо слаби и крхки пред долазећим светским немирима. Уместо да стварамо најбоље Србе са свих страна, одливаће се ка Западу као до сада. Србија у 21. веку мора бити земља личне слободе, различитости и страсне оданости слободарским идеалима. У противном, неће ни задржати, а камоли привући, маштовите људе нових идеја и решења. Ако за двадесетак година ТВ дневник буде водила шармантна Српкиња сиријског порекла, биће у њему истинитих добрих вести. Сада, она је истраумирано дете које спава у неком београдском парку.
Докторанд на универзитету Нортистерн у Бостону
Извор: Политика

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: