Oni koji u ime religija vode rat u suštini vode rat protiv Boga

Oni koji u ime religija vode rat u suštini vode rat protiv Boga

Neko ume u nedogled dugo govoriti i ništa reći a neko opet ume u deliću sekunde shvatiti da tim dugim govorom ništa rečeno nije dok opet neko drugi ume munjevitom brzinom nešto reći a da se u sekundi shvati i celog života pamti kao dobro ili zlo, nešto što vodi u krize ili u njihova rešenja. Na žalost danas dominiraju oni prvi koji vode ničemu do kotenju svega i svačega a ponajviše laži i pored toga što nas samo i samo istina može iz krize spasiti.

Niko ama baš niko nije svojom zaslugom došao na svet niti je iko ikad mogao lično uticati na to dali će lično biti rodjen ove ili one vere, ove ili one nacionalnosti ali je svakako izvesno da je svako svoj život dobio Božijom voljom, ničim sobom zasluženog, posredstvom svojih roditelja bez da se pitao pa prema tome, svaki život je fenomen, čudo, božanstvo Bogom dato što je dovoljan razlog da se svaki život poštuje kao božanstvo Božije volje – Bog je izumitelj kako celokupnog univerzuma tako i fenomena „život“ kao i čoveka a ne obratno, čovek samog sebe i svog života kojeg je dobi bez da bude pitan da ga živi i poštuje kao Božiji, Božanstveni, dar. Samim tim stoji i u dužnosti svaki čovek da ga poštuje i čuva kao što se to čuva najuzvišeniji dar ,božanstvo ničim lično, sobom zasluženog, radilo se tu o svojem ili tudjem životu. To opet podrazumeva da čovek ne bi nikako smeo uzimati sebi za pravo da ga po religioznoj ili nacionalnoj pripadnosti osudjuje, sudi pa i ubija pogotovo ne u ime vere, religije pa stim i u ime Boga tvorca daritelja života. Samo Bog stvoritelj života, samo on ima pravo da mu ga oduzme i niko drugi u njegovo ime a po najmanje oni koji govore u božije ime. Oni koji u ime religija, na osnovi verskih i nacionalnih pripadnosti vode ratove, ubijaju, u suštini vode ratove protiv Boga i Božje volje uništavajući živote a stim i Božije darove, čoveka kao Božijeg dara. Umesto da taj dar Božiji uzvraćaju darom svojim kao dobročinstvo dobročinstvom Božijem daru, životu, bacaju božanstvo Božije, život, pod noge, gazeći na taj način po Božijoj volji, tvorcu života i univerzuma, koji jedini ima pravo na svoje dato da svoje dato nazad sebi uzme il oduzme.

To da se vode ratovi i ubija u ime Boga il Alaha, dokaz je samo da se to čini iz računice pohlepnih a ne neke nacionalne il verske pripadnosti što je u suštini Bogohulstvo najgore i najodvratnije vrste koje sa Božjom voljom i verom u Boga nema nikakve veze. To je samo dokaz da se radi o manipulacijama iz koristoljublja pohlepnih ali uticajnih pojedinaca koji su svojom pohlepom uz zgrtanje basnoslovne količine novca uzurpirali i prigrabili vlast u svoje ruke koju ne koriste u širenju Božje blagodeti već za širenje svog uticaja u korist svojeg ličnog blagostanja zadovoljavajući tme najniže instnkte diktirane pohlepom za vlastoljubljem. Tu se radi o nasilnoj manjini koja izigrava i samog Boga podkupljivanjem medija a stim i javnog mnjenja kako bi politikom zavadi pa vladaj ostvarivali profit šireći neistinu pretvaranjem je u lažnu istinu te bili u stanju zloupotrijebiti svaku vrstu razlike za stvaranje konflikata i ratova da bi jednom putem zaradili na trgovini oružjem a potom instaliranjem poslušne vlade prisvojili resurse zaraćenih i razrušenih država po bagatelnoj ceni. Dovodjenjem država do totalnog raspada i siromaštva pridobvaju borce za svoje interese po ceni tanjira supe od kojih čak stvaraju i leglo terorista samoubica. Svedoci smo ne samo najcrnje pljačke u istoriji čovečanstva već i naj crnje manipulacijom ljudima zloupotrebljavanjem čak i vere za lične interese nekolicine najbogatijih i najuticajnijih familija sveta. Čovečanstvo su doveli na rub egzistencije pa čak i ispod nekad robovlasničkog sistema u lancima. Tada su ljudi nasilno bili podčinjeni i okovani a danas su čoveka okovali manipulacijama i lažima do te mere da je spreman za tanjir supe da ubija pa i pod uticajem druga nepojmljiva zverstva da počini pa i sam sebe da pretvore u žive bombe.

Da je do ovakvog po čoveka poraznog razvoja došlo je očigledan dokaz da je došlo do sveopšteg raspada morala i to na svetskogom nivou. Iz toga se da zakljuučiti da do tog raspada ne bi moglo doći da prije toga nije došlo do moralnog raspada vodećih dogmi, vera i religija kao i njihovih vodja. Na taj moralni problem je i sam Isus Hristos ukazao kad je trgovce izbacio iz crkve skupa sa njihovim trgovačkim tezgama. Već je tada crkva bila načeta nemoralom srebroljubaca željnih vlasti i uticaja. Nije bez osnova izreka da novac vlada svetom ili da novac upravlja svetom. Do te dragocene od uticaja „droge“, novca se dolazilo, u predindustijalizacijsom vremenu, nešto zanatstvom nešto poljoprovrednim proizvodima a posebno prodajom sveća. Nisu slučajno crkve vladale državama i imperijama. Medjutim sa industrijalizacijom nastali su novi, atraktivniji i prije svega efikasniji izvori novca pa stim i novi uticaji na vlasz i državu.

Ali to nije jedini razlog zbog kojeg crkva gubi na uticaju. Crkva u svojoj raskoši zapostavlja najveći i najbitniji Božiji blagoslov da ide u korak sa razvojem i dostignućima ljudskog uma koje mu je Bog blagodario da se kroz nova saznanja unapredjuje i usavršava. Dok je nauka tvrdila da je zemlja okrugla i da se okreće, najviši crkveni poglavari su hteli spaliti božjeg poštara tih vesti. Budisti su kažnjavali odsecanjem prstiju pa po težini prekršaja i ruke-veliki deo naroda su učinili „slepim“ invalidima. Katolička crkva je počinila neverovatne grehove šireći je mačem i vatrom kao i obećavanjem raja i najgnusnijim zločincima samo ukoliko dovoljno plati za svoj odkup. Brutalnost katoličke dogme je donela Vatikanu ogroman kapital. Za kardinale su se postavljali sveštenici po količini skupljenog kapitala za vatikansku riznicu. Danas poseduje Vatikan jednu od najvećih banaka sveta a možda i najveću. Otuda joj je i uticaj na politički život u svetu ogroman. Ali taj uticaj koji proizilazi iz sile novca ne može biti od istog morala kao uticaj iz hristove duše. Danas govorimo o svetskim krizama zbog kriza banaka pa vas pitam dali se tome treba čuditi i uopšte, moglo nešto drugo očekivati do krize života svetskih razmera. Govori se o krizi privrede, kapitala, banaka samo se ne govori o krizi morala i zbog čega je došlo do moralnog pada koji danas preti uništenjem sveta. Sve je postalo podkupljivo. Skoro da i nema toga što se ne može podkupiti.

Zar se treba čuditi nerešivosti svetske krize kad se pravi uzroci i ne pominju, kad nam je dekadencija uzvišeniji cilj i od samoga hrista. Put za izlazak iz kriza ne vodi preko ljubljenja ikona. On može samo da dovede do masovnih epidemija širenjem zaraznih bolesti. Pravi put ka izlasku iz kriza vodi kroz moralni oporavak prvo crkve pa će potom doći i do oporavka familijarnih i sveopštih društvenih vrednosti. Um nam je najsvetlija sveća vodilja podarena od Gospoda Boga što znači da ga i crkva na prvom mestu treba ispoštovati kao takvog što neće moći bez da ide u korak sa naukom prosvetitelja Boga istinoga. A to znači da bi crkva morala biti ta prva koja bi nova saznanja Bogom dana oglasila i po njima vodila narod odnosno vernike-Samo bi tako mogla povratiti izgubljeno poverenje, autoritet i veru u nju kao najavitelja Božijih prosvećenja a to je korišćenje nauke na pravi način. Da bi se povratio moral u veru i čoveka mora crkva, na prvom mestu, prionuti reformama kako bi nauku učinila svojim sluhom da bi bila medijum i prijemnik Božijih blagodeti.

Dušan Nonković-Teodorović

Eine Antwort

  1. Tekst vredan da se ugradi u svako buduće razmišljanje.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: