KRAĐA NEPOKRETNOST DVA STOLEĆA (4)

KRAĐA NEPOKRETNOST DVA STOLEĆA (4)

komnenić
KOMNEN KOLJA SERATLIĆ
Trag u vremenu iz crnog šešira
Kada predsednim Nikolić vrati Zakon o prodaji državnih nepokretnosti Skupštini na ponovno razmatrawe i pritom ukaže „da je potencijalnim kupcima vila, stanova, bliskim vldajućoj koaliciji, ranije javljeno da će sporni Zakon biti usvojen da požure sa zakupom“, onda je u ovoj zemlji voda došla do grla. Mnogi potencijalni kupci su ustvari već odavno zaposeli stotine stanova, vila, kuća, hiljade kvadrata poslovnog prostora, zato je sada potrebno sve to „samo“ legalizovati. O najvećoj krađi i rasturanju Stambenog fonda saveznih organa (milioni evra), o umešanosti predsednika stambenih komisija od vremena kolacije SPS-JUL i koalicija do današnjih dana, o nedopustivom nepravnom i nemoralnom ponašanju sudova, i Višeg javnog tužilaštva, koje nije poznato od Rimskog prava do danas, o nečinjenju predsednika poslaničkih grupa, o nemoći Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o ponašanju nedoticivog zaštitinika građana, o zabrani novinarima da prisutvuju konferencijama za štampu i da pišu o tom problemu, o tome ko je dobio stanove, kuće, vile, bez odluke Komisije, Pravilnika, Rang liste, što je konstatovano u komisijskom izveštaju Saveznog inspektorata i drugim pitanjima, svedoči u „Svedoku“, na osnovu dokumenata, u nekoliko nastavak, dugogodišnj diplomata, novinar, član UNS-a, dvadeset godina pravni koordinator jednog broja oštećenih, inače naš saradnik, Komnen Kolja Seratlić
Poruka onima koji prete:
„Gledajte vi svoja posla,
a prepustite meni moja“.
Petrarka
Pre osvrta na lik i delo predsednika Stambene komisje Vukašina Maraša i dr. predsenika, objavljujemo još neka imena kojima je Vujovićeva Komisija dala stanove: Vučinić Miodragu, Bojović Milošu, Latinović Dušanu, Savić Jadranki, Živković Zoranu saveznom savetniku, Budimiru Tanjeviću, Bogdanu Trifunoviću, Velizaru Đeriću, Branislavu Pejčiću, Simović Svetozaru.
Savezni upravni inspektorat posebno navodi primer Mare Konitć. Naime, Komisija savezne vlade za adminitrativna pitanja je odlučila da se sklopi Ugovor između DIPOS-a i Mare Kontić o zameni nepokretnosti: „Izvršena je zamena stambene vile u ul. A. Cesareca br. 11, površine 344,67 m2 za stan Mare Kontić površine 123 m2 u ul. Vladetina br.3 . Ugovor je dostavljen DIPOS-u u čijem se fondu nalazila navedena vila i dr Radoju Kontiću, predsedniku Savezne vlade. Da li će ijedna Vlada formirati komisiju da istraži poslovanje DIPOS-a i ulogu izvesnog Homena, pitanje je svih pitanja.
Takođe, nužan je kraći osvrt na dodelu bespovratnih novčanih zajmova za trajno rešavanje stambenih pitanja (na konkursu za dodelu stana, po Pravilniku i Uredbi je postojala mogućnost da neko ne konkuriše za stan već za bespovratni zajam za proširenje stana, odnosno kvadraturu koja ga sleduje, dogradnju kuće i dr), kao i objavljivanje dela liste onih koji su privremeno useljeni u stanove „da ih čuvaju do podele“ – Živković).
Savezni upravni inspektori su konstatovali (na str. 44-49) da: a) „Prilokom odlučivanja o dodeli stambenih zajmova zaposlenima – član 21.st.1 Uredbe, nije poštovan Uredbom utvrđen način, po kriterijumima i merilima za davanje stanova i zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u saveznim organima..“ b) „Nije utvrđena lista redosleda za dodelu stambenih zajmova“ (redosled se utvrđuje prema merilima iskazanim u bodovim, prim. KKS), c) „Podnosioci zahteva su dovedeni u nejednak položaj, kako u odlučivanju o dodeli zajma, tako i o r e d o s l e d u isplate dodeljenog zajma“; d) „Svi pismeni zahtevi za davanje stambenih zajmova ne sadrže podatke o radnom mestu, stanu sa kojim raspolaaže, broju članova domaćinstva, kao i druge podatke, koji se boduju“; e) „U svim odlukama o dodeli stambenog zajma nisu navedeni podaci o značaju radnog mesta, dužini radnog staža, zdravstvenom stanju podnosioca zahteva i članova domaćinstva, vreme čekanja za rešenje stambenog pitanja i dr“; f) „Visina sambenog zajma u svim slučajevima nije određivana u skladu sa Uredbom, čl. 22., već postoje drastična odstupanja u iznosu koji je dodeljen, od slučaja do slučaja“; g) „Komisija za stambena pitanja nije imala uvid u količinu raspoloživih sredstava za dodelu zajmova, što je imalo velike posledice“, h) „Nije vršena kontrola namenskog korišćenja dodeljenog stambenog zajma“(u nekim slučajeva bespovratni, beskamatni zajam je poslužio za otvaranje trgovačkih firmi ili u neke dr. svrhe, prim. KKS); i) „Savezna direkcija za imovinu u postupoku zaključivanja ugovora o zajmu nije postupala u skladu Zakona o imovini SRJ“ (Sl. list SRJ, br.41/94, 24/94 i 30/96) i niz drugih nepravilnosti, posebno što niko od korisnika zajma nije priložio potrebnu dokumantaciju (12).
Šta reći nakon ovakvih konstatacija Komisije – inspekcijskog nadzora o radu i odlukama predsednika i članova Stambene komisije, osim da se radilo o svinjariji, nemoralu, kriminalu, nepoštovanju normativnih akata (neverovatno, svi normativni akti koji regulišu tu materiju su prekršeni), raspadu sistema, osionom ponašanj tih silnika i osećaju nemoći svih nas koji smo to posmatrali, koji smo izgubili poverenje u državne institucije u (ne)ljude koji su imali visoka zvanja, koji su uživali sve privilegije u društvu (crne limuzine i šofere, šefofe kabineta, sekretarice, restorane zatvorenog tipa, gde su bukvalno džabe jeli i pili), kojima se klanjalo, od kojih se drhtalo.
(U anatrfileu) Evo nekih imena, koja se navode u inspekcijskom nadzoru (str. 38-44) kojima je dodeljen bezpovratni zajam i iznosi u dinarima: „Spasić Dragan – zajam 296.000, nakon revalorizacije uvećan za još 53.280; Matić Evica – 200.000, uvećan za još 60.000; Matić Goran – 300.000, nakon revalorizacije i promenom Uredbe (svaki silnik je menjao Uredbu kako bi odgovarala njegovim pulenima) ukupno mu je isplaćeno 1.367.268 dinara; Popović Miroslav – 300. 000, nakon revalorizacije uvećan za još 110.000; Antić Božidar – 300. 000 (njmu je Komisija posvetila dve strane teksta, iznoseći razne dodatne cifre), na kraju je konstatovano da je dobio više od 500.000; Petru Jojiću, saveznom ministru pravde dodeljen je zajam u iznosu od 4.000.000 (ministru ministrski zajam) za dovršenje kuće u Pančevu (u komisijskom nadzoru se navodi: „Ni na jednom nalogu za isplatu, odnosno fakturi po kojoj je isplata zajma vršena, ne postoji potvrda nadležne stručne službe u Direkciji“; Dašanki Minić – 150.000; Stavanić Aci – 400.000; Kovaačević Vladanki – 600.000; Bulatović Jeleni 500.000“ itd, itd
Sudbina 147 stanova koji su privremeno useljeni, do raspodele, za sada nije poznata. Međutim, zna se da su mnogi uspeli da od privremenog smeštaja, odnosno Rešenja o privremenom smeštaju, dobiju Rešenje o dodli stana na neodređeno vreme, da ga otkupe, uknjiže 1/1 što, takođe, spada u kriminal. Jedan broj na listi nikada nije radio u saveznim organima. Kvadratura tih stambenih jedinica kreće se od 14 kv. do 75 kv. Ni te za silnike male stanove (da su bili veće kvadrature, dodelili bi ih, moćnicima, partijskim pajtosima, prijateljima, prijateljicama, prim. KKS) nisu dodelili na osnovu Pravilnika, Rang liste i dr. normativnih akata sirotinji raji.
Naredbodavac zlikovačkog bombardovanja Havijer Solana dolazi u Begrad (iako bi mu svaka normalna zemlja zabranila ulaz za sva vremena, ne samo njemu već i njegovom potomstvu, sinu Raulu i kćeri Vegi). Stvara nekakvu kvazi tvorevinu zvanu DZSCG, koja je bila prelaz u osmataljenje Crne Gore. Za predsednika je postavljen ponovo Crnogorac, jedan od čuvene trojke – mladih, llijepih i pametnih, Sveto Marović. Predsednik Stambene komisije postaje, takođe, Crnogorac, koministar vojni Vukašin Maraš, koji nastavlja sa muljanjem i kriminalnim radnjama. Autor ovog feljtona bukvalno svakodnevno odlazi u njegov Kabinet, pokušavajući da ga u ime oštećenih prizove upamet, da potpiše Rang listu i da se izvrši pravna (normalna) raspodela stanova, zajmova, stotine kvadrata poslovnog prostora (par puta je navratio na čašu pića ministar Davinić, pre toga diplomata, kolega autora feljtona). Iz tog Stambenog fonda, V. Maraš će zajedno sa Davinićem otuđiti i nepravno dodeliti nekoliko stanova. Ministrstvo vojno ima svoj stambeni fond odvojen od stambenog fonda zaposlenih u drugim saveznim organima i organizacijama. Poznato je da se protiv Davinića već godima vodi sudski postupak zbog tih stanova.
Uz saglasnost jednog broja članova Komisije (član Komisije je bio tada ministar, a sada ambasador NATO-a, Vuk Drašković, zatim Vule Tomašević, koji je koristio rezidenciju na koju nije imao prtavo, a potom službeni satn, Bogoljub Jegdić, pomoćnik generalnog sekretara, ranije je radio u Saveznoj vladi, prekinuo je radni odnos, uzeo je 24 bruto lična dohodka, a onda se ponovo zaposlio u savenom organu, što spada u kriminal, uselio se u službeni stan koji je prisvojio, poseduje stan u Podgorici, Žabljaku, Nada Rakić Vuković, koja je posedovala stan, a onda je oktobra 2000. dobila stan u Mutapovoj ulici i dr ), predsednik V.Maraš, na mesec dana pre referenduma u Crnoj Gori, odnosno otcepljenja (Crnogorci se inače hvale da je zahvaljujući njima Srbija postala suverena i samostalna država), menja Pravilnik i dodeljuje svim crnogorskim listopadnim funkcionerima u organima DZSCG u startu 400 bodova, tako da se više od 50 kršnih Crnogoraca i Crnogorki našlo na Rang listi, među prvih stotinu, iako nisu stvarali taj fond, odnosno nisu ranije radili u saveznim organima. Potpisao je Rang listu, formiranu po novom Pravilniku i krenuo u dodelu stanova, zajmova i dr. nepokretnosti. Primera radi, šta je značio kriminalni Pravilnik V. Maraša: ako je neko u sveznom organu bio opunomoćeni ministar (MSP), dobijao je 250 bodova, plus bodovi po drugom osnovu, a V. Maraš je fukcionerčićima listopadnim dodelio 400 bodova za zvanje, zato su se i našli među 100 prvih na listi.
Međutim, oštećeni i Sindikat zaposlenih u organima Državne Zajednice SCG „Sloga“ angažovali su advokata Biljanu Kajganić, koja se obratila Ustavnom sudu, zatim Ministarstvu finansija, Ministrstvu unutrašnji poslova – Upravi za borbu protiv organizovanog kriminbala. Osporeni su novi Pravilnik i Rang lisata. Do podele nepokretnosti i zajmova nije došlo, jer bi listopadni crnogorski kadrovi, kao i kadrovi iz Srbije u saveznim organima, sa dvogodišnjim radnim stažom, pokupili stanove i kredite.
No, postojali su i drugi problemi, kako je navedeno u tužbi advokata B. Kajganić: „Na Maraševoj Rang listi su se nalazila i lica koja nisu zaposlena u Državnoj zajednici, zatim i ona lica koja su jednom ili više puta od savezne administracije dobijali stanove ili zajmove (npr., kako je navedeno u dopisu, Stanimiraka Vujović, Miroslav Marjanović, Radivoje Simonović, Momir Vučinić, Željka Vučinić, Slobodan Kovaačević, zatim lica koja nemaju prebivalište u Beogradu već imaju stanove u dr. gradovima C. Gore i Srbije, da se na sudu vodi veliki broj sporova za stanove (Živkovićeva privremena useljenja), koji su iz privremenog smeštaja preimenovana u lično vlasništvo“ Promera radi, M. Dinkić je odlučio (onaj koji osvaja NB kalašnjikovima, može i da odlučuje) da se oko 40 stanova, koji se nalaze u strogom centru grada – Obilićev i Topličin Venac, Knez Mihajlova, Pop Lukina i dr. dodele licima na trajnu upotrebu službenicima zaposlenim u NB, vice guvernerimea i dr. Blokirao je novčana sredstva, odnosno da je Mlađan je javno saopštio da 350 milona dinara (tada 12 miliona maraka) skida sa računa Stambenog fonda saveznih organa dok se Crna Gora ne odvoji (V. Maraš se žalio na M. Dinkića „da je oteo 350 miliona dinara namenjenih za zajmove“. Sredstva sa računa Stambenog fonda preneta su na novootvoreni račun 840-1575721-66 – Republička direkcija za imovinu i upravljanje nepokretnostima.
Nakon svih ovih kriminalnih radnji, za koje postoje pisani dokazi – validna dokumenta, a ne rekla – kazala, potrebno je, po ko zna koji put, nešto važno ponoviti. Naime, bilo je normalno da se po hitnom postupku, nakon odvajanja Crne Gore, raspuštanja Komisije (V. Maraš odlazi u Ministrstvo vanjskih poslova Montenegra, nažalost iznenda je umro tako da nije mogao biti krunski svedok ili krivično gonjen) izvrši provera, privedu pravdi počinioci, jer je očigledno „da je sve prikriveno zbog prisvajanja imovine i protivpravnog sticanja imovinske koristi“, navodi se u jednom dokumentu sindikata „Sloga“. Takođe, bilo je potrebno deložirati sve one koji su privremeno useljeni u stotine stanova, posebno oduzeti stanove od onih lica koj su ih na kriminalan način (podmićivanjem) prisvojili i ukjnjižili 1/1. Dakao, pokrenuti i krivična gpnjenja.
U Vladi Vojislava Koštunice za predsednika Stambene Komisije postavljen je ministar Radomir Naumov, koji je primio na razgovor autora feljtona i predstavnika sindikata „Sloga“. Tom prilikom mu je uručeno pismo sindikata „Sloga“ u ime oštećenih, o novčanim sredstvima (350 miliona dinara, koje je M. Dinkić skinuo sa računa fonda), s napomenom da su vraćena na raniji račun, umanjena za 41 milion dinra ( ko je uzeo 41 milon, niko nije ispitao), kao i kompletna dokumentacija o krađi i rasipanju toga Stambenog fonda. Ukazano mu je da sa tim Stambenim fondom ne može raspolagati Vlada Srbije, odnosno Komisija čiji je presednik. Rekao je da ga niko nije upoznao, kada je postavljen za predsednika Stambene komisije, da je Vlada Srbije preuzela Stambeni fond saveznih organa. Nakon što je pogledao prvi i najvažniji dokumenat – Nalaz Komisije o inspekcijskom nadzoru, saglasio se da se radi o teškom kriminalu. Saglasio se, takođe, da Stambeni fond saveznih organa pripada radnicima koji su radili u saveznim organima iz čijih LD je stvoren taj fond. Obećao je da će hitno, na osnovu preuzete dokumentacije, podneti izveštaj na sednici Stambene komiseije, a potom na sednici Vlade. Oštećeni i sidikat „Sloga“ su saznali da je R. Naumovu naređeno da se ne bavi tim Stambenim fondom, odnosno da vodi istragu „iz političkih razloga“. Predstavnici oštećenih i sindikata „Sloga“ nikada više nisu mogli sa R. Naumovom uspostaviti kontakt putem telefona, a o ponovnom suretu da se i ne govori.
Nakon Radomira Naumova, predsednik Stambene komisje postala je ministar Verica Kalanović (zašto su u vreme režima SPS-JUL i svih kasnijih režima, predsednici Stambene komisije bili minstri, posebna je priča). Iz Kabineta tog čuvenog ministra – Verice Kalanović, oštećeni i sindikat „Sloga“ su obavešteni da se obraćaju sekretaru Komisije, koji će joj dostavljati zapisnike iz razgovora. Sekretar Komisije, kod koga se redovno išlo kao u školu, skoro uvek je govorio da predsednik Stambene komisje, Verica Kalanović, poručuje „da se oštećeni strpe, da će se taj problem rešiti“. Nakon što se u masmedijima pojavla izjva Verice Kalanović da je podelila 34 stana (zašto i kako je došlo do te izjave i koji su stanovi podeljeni, nikada se nije moglo utvrditi), oštećeni i sindikat „Sloga“ su zapretli da će protiv Verice Kalnović podneti tužbu sudu, ne u svojstvu ministra, već u svojstvu predsednika Stambene komisije. Dana 03.09.2008. godine, Verica Kalanović šalje dopis sindikatu „Sloga“, odnosn oštećenim:
Оsim što je samovoljno krčmila stanove (nije stan čarapa) kao da su joj od baba ostali, Verica Kalanović se u toku četvorogodišnjeg mandata, odnosno predsednikovanja Stambenom komisijom, ponašala prevarantski . Srpski rečeno (kako su učesnici na jednoj Konferencija za štampu javno izjavili predstavnicima masmedija u Press-centru), ona je sve vreme unesrećene i oštećene zamajavala i lagala, posredstvom sekretara Komisje, a posebno navedenim dopisom. Ustvari, ona nije bila svesna šta je potpisala (iz jednog izvora se saznalo da je oštro kritikovana zbog sadržaja pisma), a to je da obećava sastanak na kome će se „prеvazići problem“ i drugo, prvi put predstavnik Vlade (u obliku Verice Kalanović) u pisanoj formi priznaje i potvrđuje da je: „Republika Srbija preuzela stanove od bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore“ (Sic satis – Toliko je dosta).
S obzirom na poslednje izbore i da su se promenili vlastodržci, odnosno da su došle druge partije na vlast, jedan poprilično dug period nije bilo presednika Stambene komisije. Nakon formiranja vlade A. Vučića, za predsednika Stambene komisije je postavljen ministar u svim vladama – režimima, Rasim Ljajić. E, to jagnješce, od postavljenja do danas nije odgovorilo na desetine pisma, molbi, oštećenih i advokata. Dostavljana mu je dokumentacija tri puta (jednom čak specijalnom poštom koju može da primi samao onaj na koga je naslovljena). Objavljeno je u zemlji i u rasejanju „Otvoreno pismo predsedniku Stambene komisije Vlade Srbije Rasimu Ljajiću. Autor feljtona je u više navrata tražio razgovor sa njegovim šefom Kabineta (nije danas u Kabinetu, na službenom je putu, na odmoru je i tako desetak puta ponavljane su laži, odnosno uobičajene birokratske frazetine). Jednom prilikom se javila sekretarcia, koja je tvrdila da je uručivala molbe predsedniku Stambene komisije. Zamoljena je da Rasim Ljajić odgovori: „Neću da se bavim tim problemom, neću da vas primim na razgovor“ To nam je potrebno u pisanoj formi, a ne da se brani ćutanjem. Nakon toga je iznenada, povišenim tonom, rekla: „Znamo ko ste vi, znamo sve o vama“ (za pametnog čoveka je komarac muzika –ovo je upozorenje i pretnja). Odgovoreno joj je: „Znamo i mi sve o Rasimu Ljajiću“.
Šta reći o Rasimu Ljajiću, a da se sačuva lično dostojanstvo, da čovek bude pristojan i vaspitan i ne spusti se na nivo mnogih koji su uzeli vlast u ruke, došavši na krilima svojih partija. Samo nekulturan i nevaspitan čovek ne odgovara na desetine pisama i molbi. Ne kao ministar, R. Ljajić je bio dužan kao presednik Stambene komisije da odgovora na molbe, pisma i da prima one čija su prava povređena. Svrstao se dobri i pošteni Rasim u zaštitnika svih štetočina koji su počinili krivična dela u krađi i rasipanju nekretnina, koji su istovremeno obećavali i lagali („problemi će biti rešeni“) ovih dugih dvadeset godina. Više od 50 nesrećnika sa Rang liste je u međuvremenu umrlo, nisu dočekali ključeve stana, neki su napustili Beograd i Srbiju, a mnoge samohrane majke othranile su i podigle decu u suterenima i podrumima.
To nepodnošljivo čekanje i obećanje ludom radovanje, najbolje je sažeo u jednoj rečenici nobelovac i genije, čovek koji je imao veliku moć sublimacije, Ivo Androć: „ Zaraziti nekoga čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane (!) – nikda ni doveka“. E, tako oni vladaju, od izbora do izbora, a između izbora obećavju zlatna brda i doline, a ne znaju da su Srbija i srbski narod u ovom momentu u najtežem stanju od Nemanjića do danas, odnosno Srbija je unutarpolitička hrpa ruševina, gde vladaju partijske političke prljave rabote, nasleđene od momenta uvođenje neoliberalnog kapitalizma.
U sledećem, petom, možda najtragičnijem nastavku, „Svedok“ će svedočiti kako su se ponašali osnovni sudovi, Viši sud, a posebno Više javno tužilaštvo. Da su sudovi i Tužilaštvo radili svoj posao, ne bi bilo krađe nekretnina, ne bi bilo ni ovog Feljtona. Sudije, tužioci, delioci pravde su uglavnom bili loši studenti, podobni su i poslušni (po naređenju silnika, tužbe, žalbe, krivične prijave, završavale su u fiokama i pisarnicama, kako je javno govorio Josip Bogić, nekadašnji naačelnik UBPOK-a), ne poštuju zakaonitost ni javni moral.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: