Завршено снимање играног филма о усташком кољачу и старцу Вукашину-Izveštaj u slici i reči, Anticenzura

http://anti-censura.com/zavrseno-snimanje-igranog-filma-o-ustaskom-koljacu-i-starcu-vukasinu/

УКОЛИКО НЕ РАДИ ОВАЈ ГОРЕ ЛИНК ОНДА ПОКУШАЈТЕ ЈЕДНИМ КЛИКОМ НА ОВАЈ: http://anti-censura.com/category/novosti/

KRAĐA NEPOKRETNOST DVA STOLEĆA (4)

KRAĐA NEPOKRETNOST DVA STOLEĆA (4)

komnenić
KOMNEN KOLJA SERATLIĆ
Trag u vremenu iz crnog šešira
Kada predsednim Nikolić vrati Zakon o prodaji državnih nepokretnosti Skupštini na ponovno razmatrawe i pritom ukaže „da je potencijalnim kupcima vila, stanova, bliskim vldajućoj koaliciji, ranije javljeno da će sporni Zakon biti usvojen da požure sa zakupom“, onda je u ovoj zemlji voda došla do grla. Mnogi potencijalni kupci su ustvari već odavno zaposeli stotine stanova, vila, kuća, hiljade kvadrata poslovnog prostora, zato je sada potrebno sve to „samo“ legalizovati. O najvećoj krađi i rasturanju Stambenog fonda saveznih organa (milioni evra), o umešanosti predsednika stambenih komisija od vremena kolacije SPS-JUL i koalicija do današnjih dana, o nedopustivom nepravnom i nemoralnom ponašanju sudova, i Višeg javnog tužilaštva, koje nije poznato od Rimskog prava do danas, o nečinjenju predsednika poslaničkih grupa, o nemoći Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o ponašanju nedoticivog zaštitinika građana, o zabrani novinarima da prisutvuju konferencijama za štampu i da pišu o tom problemu, o tome ko je dobio stanove, kuće, vile, bez odluke Komisije, Pravilnika, Rang liste, što je konstatovano u komisijskom izveštaju Saveznog inspektorata i drugim pitanjima, svedoči u „Svedoku“, na osnovu dokumenata, u nekoliko nastavak, dugogodišnj diplomata, novinar, član UNS-a, dvadeset godina pravni koordinator jednog broja oštećenih, inače naš saradnik, Komnen Kolja Seratlić
Poruka onima koji prete:
„Gledajte vi svoja posla,
a prepustite meni moja“.
Petrarka
Pre osvrta na lik i delo predsednika Stambene komisje Vukašina Maraša i dr. predsenika, objavljujemo još neka imena kojima je Vujovićeva Komisija dala stanove: Vučinić Miodragu, Bojović Milošu, Latinović Dušanu, Savić Jadranki, Živković Zoranu saveznom savetniku, Budimiru Tanjeviću, Bogdanu Trifunoviću, Velizaru Đeriću, Branislavu Pejčiću, Simović Svetozaru.
Savezni upravni inspektorat posebno navodi primer Mare Konitć. Naime, Komisija savezne vlade za adminitrativna pitanja je odlučila da se sklopi Ugovor između DIPOS-a i Mare Kontić o zameni nepokretnosti: „Izvršena je zamena stambene vile u ul. A. Cesareca br. 11, površine 344,67 m2 za stan Mare Kontić površine 123 m2 u ul. Vladetina br.3 . Ugovor je dostavljen DIPOS-u u čijem se fondu nalazila navedena vila i dr Radoju Kontiću, predsedniku Savezne vlade. Da li će ijedna Vlada formirati komisiju da istraži poslovanje DIPOS-a i ulogu izvesnog Homena, pitanje je svih pitanja.
Takođe, nužan je kraći osvrt na dodelu bespovratnih novčanih zajmova za trajno rešavanje stambenih pitanja (na konkursu za dodelu stana, po Pravilniku i Uredbi je postojala mogućnost da neko ne konkuriše za stan već za bespovratni zajam za proširenje stana, odnosno kvadraturu koja ga sleduje, dogradnju kuće i dr), kao i objavljivanje dela liste onih koji su privremeno useljeni u stanove „da ih čuvaju do podele“ – Živković).
Savezni upravni inspektori su konstatovali (na str. 44-49) da: a) „Prilokom odlučivanja o dodeli stambenih zajmova zaposlenima – član 21.st.1 Uredbe, nije poštovan Uredbom utvrđen način, po kriterijumima i merilima za davanje stanova i zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u saveznim organima..“ b) „Nije utvrđena lista redosleda za dodelu stambenih zajmova“ (redosled se utvrđuje prema merilima iskazanim u bodovim, prim. KKS), c) „Podnosioci zahteva su dovedeni u nejednak položaj, kako u odlučivanju o dodeli zajma, tako i o r e d o s l e d u isplate dodeljenog zajma“; d) „Svi pismeni zahtevi za davanje stambenih zajmova ne sadrže podatke o radnom mestu, stanu sa kojim raspolaaže, broju članova domaćinstva, kao i druge podatke, koji se boduju“; e) „U svim odlukama o dodeli stambenog zajma nisu navedeni podaci o značaju radnog mesta, dužini radnog staža, zdravstvenom stanju podnosioca zahteva i članova domaćinstva, vreme čekanja za rešenje stambenog pitanja i dr“; f) „Visina sambenog zajma u svim slučajevima nije određivana u skladu sa Uredbom, čl. 22., već postoje drastična odstupanja u iznosu koji je dodeljen, od slučaja do slučaja“; g) „Komisija za stambena pitanja nije imala uvid u količinu raspoloživih sredstava za dodelu zajmova, što je imalo velike posledice“, h) „Nije vršena kontrola namenskog korišćenja dodeljenog stambenog zajma“(u nekim slučajeva bespovratni, beskamatni zajam je poslužio za otvaranje trgovačkih firmi ili u neke dr. svrhe, prim. KKS); i) „Savezna direkcija za imovinu u postupoku zaključivanja ugovora o zajmu nije postupala u skladu Zakona o imovini SRJ“ (Sl. list SRJ, br.41/94, 24/94 i 30/96) i niz drugih nepravilnosti, posebno što niko od korisnika zajma nije priložio potrebnu dokumantaciju (12).
Šta reći nakon ovakvih konstatacija Komisije – inspekcijskog nadzora o radu i odlukama predsednika i članova Stambene komisije, osim da se radilo o svinjariji, nemoralu, kriminalu, nepoštovanju normativnih akata (neverovatno, svi normativni akti koji regulišu tu materiju su prekršeni), raspadu sistema, osionom ponašanj tih silnika i osećaju nemoći svih nas koji smo to posmatrali, koji smo izgubili poverenje u državne institucije u (ne)ljude koji su imali visoka zvanja, koji su uživali sve privilegije u društvu (crne limuzine i šofere, šefofe kabineta, sekretarice, restorane zatvorenog tipa, gde su bukvalno džabe jeli i pili), kojima se klanjalo, od kojih se drhtalo.
(U anatrfileu) Evo nekih imena, koja se navode u inspekcijskom nadzoru (str. 38-44) kojima je dodeljen bezpovratni zajam i iznosi u dinarima: „Spasić Dragan – zajam 296.000, nakon revalorizacije uvećan za još 53.280; Matić Evica – 200.000, uvećan za još 60.000; Matić Goran – 300.000, nakon revalorizacije i promenom Uredbe (svaki silnik je menjao Uredbu kako bi odgovarala njegovim pulenima) ukupno mu je isplaćeno 1.367.268 dinara; Popović Miroslav – 300. 000, nakon revalorizacije uvećan za još 110.000; Antić Božidar – 300. 000 (njmu je Komisija posvetila dve strane teksta, iznoseći razne dodatne cifre), na kraju je konstatovano da je dobio više od 500.000; Petru Jojiću, saveznom ministru pravde dodeljen je zajam u iznosu od 4.000.000 (ministru ministrski zajam) za dovršenje kuće u Pančevu (u komisijskom nadzoru se navodi: „Ni na jednom nalogu za isplatu, odnosno fakturi po kojoj je isplata zajma vršena, ne postoji potvrda nadležne stručne službe u Direkciji“; Dašanki Minić – 150.000; Stavanić Aci – 400.000; Kovaačević Vladanki – 600.000; Bulatović Jeleni 500.000“ itd, itd
Sudbina 147 stanova koji su privremeno useljeni, do raspodele, za sada nije poznata. Međutim, zna se da su mnogi uspeli da od privremenog smeštaja, odnosno Rešenja o privremenom smeštaju, dobiju Rešenje o dodli stana na neodređeno vreme, da ga otkupe, uknjiže 1/1 što, takođe, spada u kriminal. Jedan broj na listi nikada nije radio u saveznim organima. Kvadratura tih stambenih jedinica kreće se od 14 kv. do 75 kv. Ni te za silnike male stanove (da su bili veće kvadrature, dodelili bi ih, moćnicima, partijskim pajtosima, prijateljima, prijateljicama, prim. KKS) nisu dodelili na osnovu Pravilnika, Rang liste i dr. normativnih akata sirotinji raji.
Naredbodavac zlikovačkog bombardovanja Havijer Solana dolazi u Begrad (iako bi mu svaka normalna zemlja zabranila ulaz za sva vremena, ne samo njemu već i njegovom potomstvu, sinu Raulu i kćeri Vegi). Stvara nekakvu kvazi tvorevinu zvanu DZSCG, koja je bila prelaz u osmataljenje Crne Gore. Za predsednika je postavljen ponovo Crnogorac, jedan od čuvene trojke – mladih, llijepih i pametnih, Sveto Marović. Predsednik Stambene komisije postaje, takođe, Crnogorac, koministar vojni Vukašin Maraš, koji nastavlja sa muljanjem i kriminalnim radnjama. Autor ovog feljtona bukvalno svakodnevno odlazi u njegov Kabinet, pokušavajući da ga u ime oštećenih prizove upamet, da potpiše Rang listu i da se izvrši pravna (normalna) raspodela stanova, zajmova, stotine kvadrata poslovnog prostora (par puta je navratio na čašu pića ministar Davinić, pre toga diplomata, kolega autora feljtona). Iz tog Stambenog fonda, V. Maraš će zajedno sa Davinićem otuđiti i nepravno dodeliti nekoliko stanova. Ministrstvo vojno ima svoj stambeni fond odvojen od stambenog fonda zaposlenih u drugim saveznim organima i organizacijama. Poznato je da se protiv Davinića već godima vodi sudski postupak zbog tih stanova.
Uz saglasnost jednog broja članova Komisije (član Komisije je bio tada ministar, a sada ambasador NATO-a, Vuk Drašković, zatim Vule Tomašević, koji je koristio rezidenciju na koju nije imao prtavo, a potom službeni satn, Bogoljub Jegdić, pomoćnik generalnog sekretara, ranije je radio u Saveznoj vladi, prekinuo je radni odnos, uzeo je 24 bruto lična dohodka, a onda se ponovo zaposlio u savenom organu, što spada u kriminal, uselio se u službeni stan koji je prisvojio, poseduje stan u Podgorici, Žabljaku, Nada Rakić Vuković, koja je posedovala stan, a onda je oktobra 2000. dobila stan u Mutapovoj ulici i dr ), predsednik V.Maraš, na mesec dana pre referenduma u Crnoj Gori, odnosno otcepljenja (Crnogorci se inače hvale da je zahvaljujući njima Srbija postala suverena i samostalna država), menja Pravilnik i dodeljuje svim crnogorskim listopadnim funkcionerima u organima DZSCG u startu 400 bodova, tako da se više od 50 kršnih Crnogoraca i Crnogorki našlo na Rang listi, među prvih stotinu, iako nisu stvarali taj fond, odnosno nisu ranije radili u saveznim organima. Potpisao je Rang listu, formiranu po novom Pravilniku i krenuo u dodelu stanova, zajmova i dr. nepokretnosti. Primera radi, šta je značio kriminalni Pravilnik V. Maraša: ako je neko u sveznom organu bio opunomoćeni ministar (MSP), dobijao je 250 bodova, plus bodovi po drugom osnovu, a V. Maraš je fukcionerčićima listopadnim dodelio 400 bodova za zvanje, zato su se i našli među 100 prvih na listi.
Međutim, oštećeni i Sindikat zaposlenih u organima Državne Zajednice SCG „Sloga“ angažovali su advokata Biljanu Kajganić, koja se obratila Ustavnom sudu, zatim Ministarstvu finansija, Ministrstvu unutrašnji poslova – Upravi za borbu protiv organizovanog kriminbala. Osporeni su novi Pravilnik i Rang lisata. Do podele nepokretnosti i zajmova nije došlo, jer bi listopadni crnogorski kadrovi, kao i kadrovi iz Srbije u saveznim organima, sa dvogodišnjim radnim stažom, pokupili stanove i kredite.
No, postojali su i drugi problemi, kako je navedeno u tužbi advokata B. Kajganić: „Na Maraševoj Rang listi su se nalazila i lica koja nisu zaposlena u Državnoj zajednici, zatim i ona lica koja su jednom ili više puta od savezne administracije dobijali stanove ili zajmove (npr., kako je navedeno u dopisu, Stanimiraka Vujović, Miroslav Marjanović, Radivoje Simonović, Momir Vučinić, Željka Vučinić, Slobodan Kovaačević, zatim lica koja nemaju prebivalište u Beogradu već imaju stanove u dr. gradovima C. Gore i Srbije, da se na sudu vodi veliki broj sporova za stanove (Živkovićeva privremena useljenja), koji su iz privremenog smeštaja preimenovana u lično vlasništvo“ Promera radi, M. Dinkić je odlučio (onaj koji osvaja NB kalašnjikovima, može i da odlučuje) da se oko 40 stanova, koji se nalaze u strogom centru grada – Obilićev i Topličin Venac, Knez Mihajlova, Pop Lukina i dr. dodele licima na trajnu upotrebu službenicima zaposlenim u NB, vice guvernerimea i dr. Blokirao je novčana sredstva, odnosno da je Mlađan je javno saopštio da 350 milona dinara (tada 12 miliona maraka) skida sa računa Stambenog fonda saveznih organa dok se Crna Gora ne odvoji (V. Maraš se žalio na M. Dinkića „da je oteo 350 miliona dinara namenjenih za zajmove“. Sredstva sa računa Stambenog fonda preneta su na novootvoreni račun 840-1575721-66 – Republička direkcija za imovinu i upravljanje nepokretnostima.
Nakon svih ovih kriminalnih radnji, za koje postoje pisani dokazi – validna dokumenta, a ne rekla – kazala, potrebno je, po ko zna koji put, nešto važno ponoviti. Naime, bilo je normalno da se po hitnom postupku, nakon odvajanja Crne Gore, raspuštanja Komisije (V. Maraš odlazi u Ministrstvo vanjskih poslova Montenegra, nažalost iznenda je umro tako da nije mogao biti krunski svedok ili krivično gonjen) izvrši provera, privedu pravdi počinioci, jer je očigledno „da je sve prikriveno zbog prisvajanja imovine i protivpravnog sticanja imovinske koristi“, navodi se u jednom dokumentu sindikata „Sloga“. Takođe, bilo je potrebno deložirati sve one koji su privremeno useljeni u stotine stanova, posebno oduzeti stanove od onih lica koj su ih na kriminalan način (podmićivanjem) prisvojili i ukjnjižili 1/1. Dakao, pokrenuti i krivična gpnjenja.
U Vladi Vojislava Koštunice za predsednika Stambene Komisije postavljen je ministar Radomir Naumov, koji je primio na razgovor autora feljtona i predstavnika sindikata „Sloga“. Tom prilikom mu je uručeno pismo sindikata „Sloga“ u ime oštećenih, o novčanim sredstvima (350 miliona dinara, koje je M. Dinkić skinuo sa računa fonda), s napomenom da su vraćena na raniji račun, umanjena za 41 milion dinra ( ko je uzeo 41 milon, niko nije ispitao), kao i kompletna dokumentacija o krađi i rasipanju toga Stambenog fonda. Ukazano mu je da sa tim Stambenim fondom ne može raspolagati Vlada Srbije, odnosno Komisija čiji je presednik. Rekao je da ga niko nije upoznao, kada je postavljen za predsednika Stambene komisije, da je Vlada Srbije preuzela Stambeni fond saveznih organa. Nakon što je pogledao prvi i najvažniji dokumenat – Nalaz Komisije o inspekcijskom nadzoru, saglasio se da se radi o teškom kriminalu. Saglasio se, takođe, da Stambeni fond saveznih organa pripada radnicima koji su radili u saveznim organima iz čijih LD je stvoren taj fond. Obećao je da će hitno, na osnovu preuzete dokumentacije, podneti izveštaj na sednici Stambene komiseije, a potom na sednici Vlade. Oštećeni i sidikat „Sloga“ su saznali da je R. Naumovu naređeno da se ne bavi tim Stambenim fondom, odnosno da vodi istragu „iz političkih razloga“. Predstavnici oštećenih i sindikata „Sloga“ nikada više nisu mogli sa R. Naumovom uspostaviti kontakt putem telefona, a o ponovnom suretu da se i ne govori.
Nakon Radomira Naumova, predsednik Stambene komisje postala je ministar Verica Kalanović (zašto su u vreme režima SPS-JUL i svih kasnijih režima, predsednici Stambene komisije bili minstri, posebna je priča). Iz Kabineta tog čuvenog ministra – Verice Kalanović, oštećeni i sindikat „Sloga“ su obavešteni da se obraćaju sekretaru Komisije, koji će joj dostavljati zapisnike iz razgovora. Sekretar Komisije, kod koga se redovno išlo kao u školu, skoro uvek je govorio da predsednik Stambene komisje, Verica Kalanović, poručuje „da se oštećeni strpe, da će se taj problem rešiti“. Nakon što se u masmedijima pojavla izjva Verice Kalanović da je podelila 34 stana (zašto i kako je došlo do te izjave i koji su stanovi podeljeni, nikada se nije moglo utvrditi), oštećeni i sindikat „Sloga“ su zapretli da će protiv Verice Kalnović podneti tužbu sudu, ne u svojstvu ministra, već u svojstvu predsednika Stambene komisije. Dana 03.09.2008. godine, Verica Kalanović šalje dopis sindikatu „Sloga“, odnosn oštećenim:
Оsim što je samovoljno krčmila stanove (nije stan čarapa) kao da su joj od baba ostali, Verica Kalanović se u toku četvorogodišnjeg mandata, odnosno predsednikovanja Stambenom komisijom, ponašala prevarantski . Srpski rečeno (kako su učesnici na jednoj Konferencija za štampu javno izjavili predstavnicima masmedija u Press-centru), ona je sve vreme unesrećene i oštećene zamajavala i lagala, posredstvom sekretara Komisje, a posebno navedenim dopisom. Ustvari, ona nije bila svesna šta je potpisala (iz jednog izvora se saznalo da je oštro kritikovana zbog sadržaja pisma), a to je da obećava sastanak na kome će se „prеvazići problem“ i drugo, prvi put predstavnik Vlade (u obliku Verice Kalanović) u pisanoj formi priznaje i potvrđuje da je: „Republika Srbija preuzela stanove od bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore“ (Sic satis – Toliko je dosta).
S obzirom na poslednje izbore i da su se promenili vlastodržci, odnosno da su došle druge partije na vlast, jedan poprilično dug period nije bilo presednika Stambene komisije. Nakon formiranja vlade A. Vučića, za predsednika Stambene komisije je postavljen ministar u svim vladama – režimima, Rasim Ljajić. E, to jagnješce, od postavljenja do danas nije odgovorilo na desetine pisma, molbi, oštećenih i advokata. Dostavljana mu je dokumentacija tri puta (jednom čak specijalnom poštom koju može da primi samao onaj na koga je naslovljena). Objavljeno je u zemlji i u rasejanju „Otvoreno pismo predsedniku Stambene komisije Vlade Srbije Rasimu Ljajiću. Autor feljtona je u više navrata tražio razgovor sa njegovim šefom Kabineta (nije danas u Kabinetu, na službenom je putu, na odmoru je i tako desetak puta ponavljane su laži, odnosno uobičajene birokratske frazetine). Jednom prilikom se javila sekretarcia, koja je tvrdila da je uručivala molbe predsedniku Stambene komisije. Zamoljena je da Rasim Ljajić odgovori: „Neću da se bavim tim problemom, neću da vas primim na razgovor“ To nam je potrebno u pisanoj formi, a ne da se brani ćutanjem. Nakon toga je iznenada, povišenim tonom, rekla: „Znamo ko ste vi, znamo sve o vama“ (za pametnog čoveka je komarac muzika –ovo je upozorenje i pretnja). Odgovoreno joj je: „Znamo i mi sve o Rasimu Ljajiću“.
Šta reći o Rasimu Ljajiću, a da se sačuva lično dostojanstvo, da čovek bude pristojan i vaspitan i ne spusti se na nivo mnogih koji su uzeli vlast u ruke, došavši na krilima svojih partija. Samo nekulturan i nevaspitan čovek ne odgovara na desetine pisama i molbi. Ne kao ministar, R. Ljajić je bio dužan kao presednik Stambene komisije da odgovora na molbe, pisma i da prima one čija su prava povređena. Svrstao se dobri i pošteni Rasim u zaštitnika svih štetočina koji su počinili krivična dela u krađi i rasipanju nekretnina, koji su istovremeno obećavali i lagali („problemi će biti rešeni“) ovih dugih dvadeset godina. Više od 50 nesrećnika sa Rang liste je u međuvremenu umrlo, nisu dočekali ključeve stana, neki su napustili Beograd i Srbiju, a mnoge samohrane majke othranile su i podigle decu u suterenima i podrumima.
To nepodnošljivo čekanje i obećanje ludom radovanje, najbolje je sažeo u jednoj rečenici nobelovac i genije, čovek koji je imao veliku moć sublimacije, Ivo Androć: „ Zaraziti nekoga čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane (!) – nikda ni doveka“. E, tako oni vladaju, od izbora do izbora, a između izbora obećavju zlatna brda i doline, a ne znaju da su Srbija i srbski narod u ovom momentu u najtežem stanju od Nemanjića do danas, odnosno Srbija je unutarpolitička hrpa ruševina, gde vladaju partijske političke prljave rabote, nasleđene od momenta uvođenje neoliberalnog kapitalizma.
U sledećem, petom, možda najtragičnijem nastavku, „Svedok“ će svedočiti kako su se ponašali osnovni sudovi, Viši sud, a posebno Više javno tužilaštvo. Da su sudovi i Tužilaštvo radili svoj posao, ne bi bilo krađe nekretnina, ne bi bilo ni ovog Feljtona. Sudije, tužioci, delioci pravde su uglavnom bili loši studenti, podobni su i poslušni (po naređenju silnika, tužbe, žalbe, krivične prijave, završavale su u fiokama i pisarnicama, kako je javno govorio Josip Bogić, nekadašnji naačelnik UBPOK-a), ne poštuju zakaonitost ni javni moral.

Oni koji u ime religija vode rat u suštini vode rat protiv Boga

Oni koji u ime religija vode rat u suštini vode rat protiv Boga

Neko ume u nedogled dugo govoriti i ništa reći a neko opet ume u deliću sekunde shvatiti da tim dugim govorom ništa rečeno nije dok opet neko drugi ume munjevitom brzinom nešto reći a da se u sekundi shvati i celog života pamti kao dobro ili zlo, nešto što vodi u krize ili u njihova rešenja. Na žalost danas dominiraju oni prvi koji vode ničemu do kotenju svega i svačega a ponajviše laži i pored toga što nas samo i samo istina može iz krize spasiti.

Niko ama baš niko nije svojom zaslugom došao na svet niti je iko ikad mogao lično uticati na to dali će lično biti rodjen ove ili one vere, ove ili one nacionalnosti ali je svakako izvesno da je svako svoj život dobio Božijom voljom, ničim sobom zasluženog, posredstvom svojih roditelja bez da se pitao pa prema tome, svaki život je fenomen, čudo, božanstvo Bogom dato što je dovoljan razlog da se svaki život poštuje kao božanstvo Božije volje – Bog je izumitelj kako celokupnog univerzuma tako i fenomena „život“ kao i čoveka a ne obratno, čovek samog sebe i svog života kojeg je dobi bez da bude pitan da ga živi i poštuje kao Božiji, Božanstveni, dar. Samim tim stoji i u dužnosti svaki čovek da ga poštuje i čuva kao što se to čuva najuzvišeniji dar ,božanstvo ničim lično, sobom zasluženog, radilo se tu o svojem ili tudjem životu. To opet podrazumeva da čovek ne bi nikako smeo uzimati sebi za pravo da ga po religioznoj ili nacionalnoj pripadnosti osudjuje, sudi pa i ubija pogotovo ne u ime vere, religije pa stim i u ime Boga tvorca daritelja života. Samo Bog stvoritelj života, samo on ima pravo da mu ga oduzme i niko drugi u njegovo ime a po najmanje oni koji govore u božije ime. Oni koji u ime religija, na osnovi verskih i nacionalnih pripadnosti vode ratove, ubijaju, u suštini vode ratove protiv Boga i Božje volje uništavajući živote a stim i Božije darove, čoveka kao Božijeg dara. Umesto da taj dar Božiji uzvraćaju darom svojim kao dobročinstvo dobročinstvom Božijem daru, životu, bacaju božanstvo Božije, život, pod noge, gazeći na taj način po Božijoj volji, tvorcu života i univerzuma, koji jedini ima pravo na svoje dato da svoje dato nazad sebi uzme il oduzme.

To da se vode ratovi i ubija u ime Boga il Alaha, dokaz je samo da se to čini iz računice pohlepnih a ne neke nacionalne il verske pripadnosti što je u suštini Bogohulstvo najgore i najodvratnije vrste koje sa Božjom voljom i verom u Boga nema nikakve veze. To je samo dokaz da se radi o manipulacijama iz koristoljublja pohlepnih ali uticajnih pojedinaca koji su svojom pohlepom uz zgrtanje basnoslovne količine novca uzurpirali i prigrabili vlast u svoje ruke koju ne koriste u širenju Božje blagodeti već za širenje svog uticaja u korist svojeg ličnog blagostanja zadovoljavajući tme najniže instnkte diktirane pohlepom za vlastoljubljem. Tu se radi o nasilnoj manjini koja izigrava i samog Boga podkupljivanjem medija a stim i javnog mnjenja kako bi politikom zavadi pa vladaj ostvarivali profit šireći neistinu pretvaranjem je u lažnu istinu te bili u stanju zloupotrijebiti svaku vrstu razlike za stvaranje konflikata i ratova da bi jednom putem zaradili na trgovini oružjem a potom instaliranjem poslušne vlade prisvojili resurse zaraćenih i razrušenih država po bagatelnoj ceni. Dovodjenjem država do totalnog raspada i siromaštva pridobvaju borce za svoje interese po ceni tanjira supe od kojih čak stvaraju i leglo terorista samoubica. Svedoci smo ne samo najcrnje pljačke u istoriji čovečanstva već i naj crnje manipulacijom ljudima zloupotrebljavanjem čak i vere za lične interese nekolicine najbogatijih i najuticajnijih familija sveta. Čovečanstvo su doveli na rub egzistencije pa čak i ispod nekad robovlasničkog sistema u lancima. Tada su ljudi nasilno bili podčinjeni i okovani a danas su čoveka okovali manipulacijama i lažima do te mere da je spreman za tanjir supe da ubija pa i pod uticajem druga nepojmljiva zverstva da počini pa i sam sebe da pretvore u žive bombe.

Da je do ovakvog po čoveka poraznog razvoja došlo je očigledan dokaz da je došlo do sveopšteg raspada morala i to na svetskogom nivou. Iz toga se da zakljuučiti da do tog raspada ne bi moglo doći da prije toga nije došlo do moralnog raspada vodećih dogmi, vera i religija kao i njihovih vodja. Na taj moralni problem je i sam Isus Hristos ukazao kad je trgovce izbacio iz crkve skupa sa njihovim trgovačkim tezgama. Već je tada crkva bila načeta nemoralom srebroljubaca željnih vlasti i uticaja. Nije bez osnova izreka da novac vlada svetom ili da novac upravlja svetom. Do te dragocene od uticaja „droge“, novca se dolazilo, u predindustijalizacijsom vremenu, nešto zanatstvom nešto poljoprovrednim proizvodima a posebno prodajom sveća. Nisu slučajno crkve vladale državama i imperijama. Medjutim sa industrijalizacijom nastali su novi, atraktivniji i prije svega efikasniji izvori novca pa stim i novi uticaji na vlasz i državu.

Ali to nije jedini razlog zbog kojeg crkva gubi na uticaju. Crkva u svojoj raskoši zapostavlja najveći i najbitniji Božiji blagoslov da ide u korak sa razvojem i dostignućima ljudskog uma koje mu je Bog blagodario da se kroz nova saznanja unapredjuje i usavršava. Dok je nauka tvrdila da je zemlja okrugla i da se okreće, najviši crkveni poglavari su hteli spaliti božjeg poštara tih vesti. Budisti su kažnjavali odsecanjem prstiju pa po težini prekršaja i ruke-veliki deo naroda su učinili „slepim“ invalidima. Katolička crkva je počinila neverovatne grehove šireći je mačem i vatrom kao i obećavanjem raja i najgnusnijim zločincima samo ukoliko dovoljno plati za svoj odkup. Brutalnost katoličke dogme je donela Vatikanu ogroman kapital. Za kardinale su se postavljali sveštenici po količini skupljenog kapitala za vatikansku riznicu. Danas poseduje Vatikan jednu od najvećih banaka sveta a možda i najveću. Otuda joj je i uticaj na politički život u svetu ogroman. Ali taj uticaj koji proizilazi iz sile novca ne može biti od istog morala kao uticaj iz hristove duše. Danas govorimo o svetskim krizama zbog kriza banaka pa vas pitam dali se tome treba čuditi i uopšte, moglo nešto drugo očekivati do krize života svetskih razmera. Govori se o krizi privrede, kapitala, banaka samo se ne govori o krizi morala i zbog čega je došlo do moralnog pada koji danas preti uništenjem sveta. Sve je postalo podkupljivo. Skoro da i nema toga što se ne može podkupiti.

Zar se treba čuditi nerešivosti svetske krize kad se pravi uzroci i ne pominju, kad nam je dekadencija uzvišeniji cilj i od samoga hrista. Put za izlazak iz kriza ne vodi preko ljubljenja ikona. On može samo da dovede do masovnih epidemija širenjem zaraznih bolesti. Pravi put ka izlasku iz kriza vodi kroz moralni oporavak prvo crkve pa će potom doći i do oporavka familijarnih i sveopštih društvenih vrednosti. Um nam je najsvetlija sveća vodilja podarena od Gospoda Boga što znači da ga i crkva na prvom mestu treba ispoštovati kao takvog što neće moći bez da ide u korak sa naukom prosvetitelja Boga istinoga. A to znači da bi crkva morala biti ta prva koja bi nova saznanja Bogom dana oglasila i po njima vodila narod odnosno vernike-Samo bi tako mogla povratiti izgubljeno poverenje, autoritet i veru u nju kao najavitelja Božijih prosvećenja a to je korišćenje nauke na pravi način. Da bi se povratio moral u veru i čoveka mora crkva, na prvom mestu, prionuti reformama kako bi nauku učinila svojim sluhom da bi bila medijum i prijemnik Božijih blagodeti.

Dušan Nonković-Teodorović

Мило Ломпар – Дух самопорицања, округли сто – Video

https://www.youtube.com/watch?v=3R__5IXo4p8