МАРИЈАН Матијевић је, кажу, био најјачи човек на свету у првој половини 20. века. Рођен је у селу Грабуну крај Грачаца у Лици 1878. За живота био је подједнако славан и у немачком и аустроугарском царству, волео га је краљ Александар и изузетно ценио Јосип Броз Тито. Славила су га и Америка, Кина, Јапан…

Сећање на њега на нашим просторима ипак је избледело. У Хрватској постоје клубови снагатора који носе његово име и тамо га називају Хрватски Самсон. Ипак, заоставштина Маријана Матијевића, јунака из Лике, налази се у депоима Музеја Никола Тесла у Београду. Циркуске реквизите славног деде у Крунску 51 је донела његова унука Ирена Матијевић, једина жива наследница, после радијске емисије у којој је било речи како се Тесла у Њујорку радо дружио са нашим људима који су се нашли на северноамеричком континенту.

У Музеју у Београду су две велике кутије са Матијевићевим реквизитима са егзибициоионих представа. Ту су пасош, плакати са наступа, новински исечци са свих делова земљине кугле.

– Он је био заклети Југословен – прича његова унука Ирена и напомиње да је готово све што би зарадио даривао је домовини или емигрантској сиротињи када би наступао негде преко океана. Године 1927. део својих прихода са егзбиционих представа поклонио је Николи Тесли за његов истраживачки рад, а био је пријатељ и са богатим и моћним Пупином…

Као младић Маријан је био пружни радник. Потом је отишао у Берлин, где је био носач све док у једним новинама није прочитао да у циркусу наступа познати првак у тешкој атлетици који на двобој у рвању изазива супарнике за награду од 500 златних марака. То је била прекретница у његовом животу. Пошто је у рингу „отресао“ противника, заузео је његово место 1900. године.

Легенда о Матијевићу казује како се он брзо осамосталио. Обишао је свет демонстрирајући снагу. Рвао се против многих противника и никада није изгубио, а посебно тежак пораз нанео је Приму Карнери, светском прваку у боксу из Италије. Њега је с лакоћом подигао и бацио преко конопаца равно у гледалиште.

Пожутели плакати из музејског депоа сведоче да је на његовом циркуском репертоару било више демонстрација. Савијао је дебеле гвоздене шипке око руку и врата, мaцолом су му разбијали камен од 150 килограма на грудима, зубима је дизао бачве од 50 литара. У Њујорку је у луци, пред хиљадама људи, рукама повукао два трговачка брода везана бродским конопом, а затим је на аерoдрому конопцем задржао авион у полетању.

– Мој деда је заиста био право чудо – прича, за „Новости“, Ирена Матијевић ћерка Маријановог сина Марка. – Оно што код њега и данас фасцинира јесте да је као нешколован човек схватио да без маркетинга нема успеха у шоу-бизнису. Одмах по првом одласку у Америку, негде око 1905. је штампао своје разгледнице, плакате, меморандуме на којима се потписивао обожаваоцима.

Тајна Марјанове наднаравне снаге откривена је 1912. у Чикагу. Тада су га, после једног наступа, лекари одвели на рендген апарат и снимили му кости. Када је снимак изашао, сви су били у шоку. Наиме, показало се да Матијевићеве мишићи на рукама, грудном кошу и врату, прекривају двоструко коштано ткиво, односно да има „дупле кости“. Ови рендген снимци сада се налазе у Музеју Николе Тесле.

Необичне кости

Марјан је после Другог светског рата наступао широм земље. Све паре који би зарадио давао је за обнову земље, а Тито му је већ 1947. даровао аутобус и шофера да га возе по Југославији. Умро је 1951. у 74. години од запаљења плућа.

ДРАМА ЈУГОСЛОВЕНА

Маријан је поштовање код Тита и комуниста зарадио јер није хтео да од 1941. до 1944 наступа под „шаховницом“. Правдао се болешћу, а све то време проживљавао је тешку породичну драму у Жупањи. Син Марко био је партизан 12. славонске, а син Никица заклети усташа. Уз све зло, Маријанова жена је била јеврејка чијих су девет чланова породице усташе одвеле у Јасеновац. На молбу породице Никица ју је спасао, баш као и две њене сестре.

Осталих шест чланова породице није могао или није хтео.

Од шина правио огрлицу

– Никица је у фамилији упамћен као зло – прича Ирена Матијевић. – Када је имао 13 година пуцао је из пиштоља оцу у главу, љубоморан јер је овај славан. Остала је прича, да када га је бака послала по лекове у град и пошто би их донео просуо је те лекове у септичку јаму како би је наљутио. Наравно да је постао усташа и осуђени злочинац после рата. Главу му је спасила мајка која је Маријана натерала да иде код Јакова Блажевића у ЦК Хрватске да моли да га поштеде. Блажевић га је спасао.

КАДА РУС ЗАКУКА

Једна од легендарних прича о Матијевићу говори о његовом рвачком окршају са пуковником Громковом, официром Црвене армије и совјетским шампионом у рвању у Вуковару 1948. Наиме Громков, чувши да у Жупањи живи најјачи човек на свету, изазвао је Маријана обећавши му своје спортске и војничке медаље које има.

Могао 600 килограма да држи у рукама

Громков, када је видео противника, који је тада имао 70 година, хтео је да одустане од рвања, мислећи да ће повредити времешног јунака. Но овај се није дао. Уследио је окршај у рингу и после десетак минута клинча Громков је завршио на поду и запомагао да га Маријан пусти из свог челичног загрљаја. Рус је понудио своје медаље, али их Марјан није хтео.