KRAĐA NEPOKRETNOST DVA STOLEĆA (3)

KRAĐA NEPOKRETNOST DVA STOLEĆA (3)
KOMNEN KOLJA SERATLIĆ

komnenić
Trag u vremenu iz crnog šešira

Kada predsednim Nikolić vrati Zakon o prodaji državnih nepokretnosti Skupštini na ponovno razmatrawe i pritom ukaže „da je potencijalnim kupcima vila, stanova, bliskim vldajućoj koaliciji, ranije javljeno da će sporni Zakon biti usvojen da požure sa zakupom“, onda je u ovoj zemlji voda došla do grla.
Mnogi potencijalni kupci su ustvari već odavno zaposeli stotine stanova, vila, kuća, hiljade kvadrata poslovnog prostora, zato je sada potrebno sve to „samo“ legalizovati.
O najvećoj krađi i rasturanju Stambenog fonda saveznih organa (milioni evra), o umešanosti predsednika stambenih komisija od vremena kolacije SPS-JUL i koalicija do današnjih dana, o nedopustivom nepravnom i nemoralnom ponašanju sudova, i Višeg javnog tužilaštva, koje nije poznato od Rimskog prava do danas, o nečinjenju predsednika poslaničkih grupa, o nemoći Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o ponašanju nedoticivog zaštitinika građana, o zabrani novinarima da prisutvuju konferencijama za štampu i da pišu o tom problemu, o tome ko je dobio stanove, kuće, vile, bez odluke Komisije, Pravilnika, Rang liste, što je konstatovano u komisijskom izveštaju Saveznog inspektorata i drugim pitanjima, svedoči u „Svedoku“, na osnovu dokumenata, u nekoliko nastavak, dugogodišnj diplomata, novinar, član UNS-a, dvadeset godina pravni koordinator jednog broja oštećenih, inače naš saradnik, Komnen Kolja Seratlić.

„Sve će se uskoro zbiti,
što porekoh da se uopšete može zbiti“
Ovidius, Trist, 1, 5

Njihovo veličanstva, predsednici Stambene komisije se verovatno danas isčuđavaju zašto se njihova imena provlače i povlače po masmedijima. Kao svedok vremena, dugogodišnji diplomata i novinar (sa „malim“ radnim stažom 40 godina) uverio sam se da u svim režimima nije bilo privlačnije titule (funkcije) od predsednika Stambene komisije.

Za tim predsednikom se trčalo, vukli su ga za rukav, klanjali mu, molili ga, dodvoralavali se, a ljudska sujeta je sve više i više rasla, zato se na toj funkciji po pravilu padalo iz morala. Na radu u RTV Zagreb i MSP-u, gledao sam tužne (neizabranog) i suze radosnice (izabranog) predsednika Stambene komisje. A tek o moralnom padu članova Sambene komisje, koji su svojim glasovima ucenjivali predsednika i one koji su čekali stan, da se i ne govori. Može se sa sigurnošću reći da su pedsednici Stambene komisije slepo slušali nadređene, koji su ih doveli na tu funkciju da obave unapred pripremljene prljave poslove.

Generalno, nekretnine su odpantiveka u celom svetu bile predmet surovih sukoba, uspelih i neuspelih atentata. Zbog nekretnina međusobno su se ubijali i svakodnevno se sude i i ubijaju braća, sinovi, očevi, rođaci, komšije. Nekretnine su donosile ekstra profit, na njima su se mnogi obogatili preko noći. Narkomafija, farmakomafija, trgovina oružjem, zlatom, srebrom, retkim metalima i elementima, ne može se meriti sa trgovinom nekretninama, čija je dete ili produžena ruka – građevinska mafija. Ako je izgradnja jednog kvadratnog metra stambenog ili drugog prostora koštala 100 novčanih jedinica, kvadratni metar u prodaji je bio najmanje 700 novčanih jedinica. Nekadašnje oranice, livade, u blizini gradova i većih mesta, kada su postajle tzv. građevinsko zemljište, dostizale su vrtoglave cene. O posedovanju i trgovini nekretninama, napisane su mnoge knjige i snimljeni filmovi.

U vreme socijalizma samo u Beogradu, direktor Zavoda za izgrdanju grada Beograda u svakom momentu je imao u čeličnim ormarima između 15 i 20 hiljada ključeva od stanova, vila, kuća. Takva praksa je nastavljena i u neoliberalnom kapitalizmu u kome se brčka Srbija. Da li postoji makar jedan funkcioner, od opštne do Parlamenta, koji se nije ovajdio od nekretnina. Koliko je u Srbiji bilo, a i sada, afera zbog nekretnina, posebno zbog tzv. atraktivniih zona: u Beogradu – centar gdara, oko hrama Svetog Save (afere kao ona sa Šunatovcem), Dedinje, Senjak i dr. Takođe, u drugim gradovima, mestima, naseljima, koja svuda nose naziv „Dedinje“. Od Severa do Juga, od Istoka do Zapada Srbije, nerkretnine su meritum tužbi i sudskih procesa (krivičnih i građanskih parnica). Statistički podaci govore da takvih sudskih procesa u ovom momentu ima ima milion i po.

Trojica predsednia Srtambene komisije Savezne vlade od 22.09.1994. do 2000. godine bili su savezni ministri Vuk Ognjenović, Jugoslav Kostić i Zoran Vujović. Prema inspekcijskom nalazu Komisjije savezne vlade, za navedene predsednike Stambene komisije bukvalno nisu postojali normativni akti, ka što su: Zakon o imovini SRJ; Uredba o načinu i kriterijumu za davanje stanova u zakup i dodeljivanje stambenih zajmova za rešenje stambenih pitanja zaposlenih u saveznim organima (br. 16/94. i br.63/98); Odluka Ustavnog suda Jugoslavije o ocenjvanju ustavnosti i zakonitosti. Za navedene predsednike nije postjao konkurs, sa 12 pratećih dokumenata ( Molba za dodelu stana, Uverenje o državljanstvu, Izvod iz matične knjige rođenih, Potvrda o zaposlenju u saveznom organu i rang, Potvrda o godinama radnog staža, Radna ocena, Potvrda o broju članova domaćinstva, Lekarsko uverenje ako neko od članova domaćinstva ima težu bolest, Potvrda o trenutnom stambenom stanju, odnosno nerešenom stambenom pitanju, Potvrda o neodgovarajućoj stambenoj jednici prema broju članova domaćinstva, Potvrda da muž, odnosno žena ne poseduje stan, Izjava da će u saveznoj instituciji, nakon dobijanja stana, raditi najmanje 10 godina).

Takođe, za njih nije postojala Rang lista sa bodovima, koji su utvrđeni Pravilnikom na osnovu svih 12 dokumenata. Rang lista ima sledeće rubrike sa brojem bodova: 1) ukupno bodova, 2) poslovni status u saveznom organu, 3. stanarski status, 4) ukupan staž, 5) br. članova domaćinstva, 6) bolest, 7) invalidnost, 8) savezni organ. Komisija je otkrila da se „po zahtevima zapslenih gotovo i nije postupalo u proteklih šest godina, odnosno samo su pojedini retki zahtevi, bez poštovanja ikakvih kriterijuma, uzeti u razmatranje“, kraj citata. O jednom broju dodeljenih stanova, inspektori su otkrili da postoje kratki zapisnici. Međutim, ti zapisnici najčešće ne sadrže podatke o strukturi i površini stana, a mnogi ni o tome kome je dodeljen stan. U inspekcijskom nadzoru se navodin da su predsednici Komisije prvo dodeli sebi velike stanove (str.11 i 24, inspekcijskog nadzora).

Komisija o inspekcijskom nadzoru posebno navodi (na str. 10) sastav Komisije za stambena pitannja koju je imenovala Savezna vlada, Rešenjem predsednika Savezne vlade, E.p,br.398/99, od 07.09.1999. u sastavu: Zoran Vujović, predsednik, zamenik Miodrag Kovač i članovi, Petar Jojić, Želidrag Nikčević, Ljubiša Popović, Goran Milanović, Milosav Milenković, Danilo Pantović, Slobodan Miletić. Tu Komisiju inspektori posebno izdvajaju, jer je na prvoj sednici ustvari pročitano ko je dobio stotine stanova. Dakle, sve je ranije dodeljeno (sekretar Komisije je demonstrativno podneo ostavku), čak su bila, gledano po datumima, ranije uručena mnoga rešenja. Sednica je bila čista farsa i formalnost, dakako i nezapmćeni kriminal (bez Pravilnika, bez Rang liste, čak su dodeljivani ogromni stanovi iznad 150 kvadrata bračnim parovima čija su „deca“ bila četrdestogodišnjaci, imali su svoje porodice i stanove, a u odluci piše da se radi o četvoročlanoj porodici, itd. To ne spada samo u kriminnal i nemoral, to je najobičnija krađa i rasturanje Saveznog stambenog fonda, sa kojom se nastavilo nakon petooktobarske piromanske revolucije.
Elem, na prvoj sednici 10.11. 1999. ta Komisija je donela odluke o davanju stanova u zakup na neodređeno vreme (s obzirom na to koliko je stanova dodeljeno za jedno prepodne, očigledno je da su oni ranije dodeljeni, odnosno sednica Komisije je bila samo forme radi.

Zoranu Novakoviću, Draganu Tomišiću, Zoranu Vujoviću, Dušanu Jovanoviću, Vladimiru Štambuku (napomena: dana 20.11. 2000., na dan kada je Savezni upravni inspektorat započeo upravno-inspekcijski nadzor u Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja, prof. dr Vladimir Šambuk je dostavio dopis Komisiji kojim je obaveštava da odustaje od rešavanja svog stambenog pitanja, odnosno da vraća dodeljeni stana u Ul. Aleksndra Stamboliskog br.26, površine 170 kvadrata), Milosavu Milenkoviću, Milanu Tadiću, Danilu Pantoviću, Drobac Radetu, Radovanu Milovanoviću, Draganu Božaniću, Budiši Jokoviću, Mriji Dimitrijević, Borivoju Vukoviću, Danili Vukasoviću, Dragiši Pešiću, Dejanu Drobnjakoviću, Borivoju Jankoviću, Dunji Kilibardi, Milenku Ćitiću, Savrov Gradimiru, Veri Radović, Lazić Zoranu, Vukjević Miloradu, Radunović Slobodanu, Srđi Božoviću, Filipu Stojanoviću, Želidragu Nikčeviću, Slavku Bulatoviću, Pačariz Bajazitu, Đorđu Keriću, Aleksandru Milutinoviću, Borislavu Budeši, Želku Ćurguzu, Miodragu Kovaču, Petru Stančiću, Marici Potrebić, Vasiliju Glišiću, Zoranu Stajiću, pbnovo Želidragu Nikčevuiću, Mirjani Dragaš, Miodragu Živkoviću, Milosavu Markoviću, Vladanu Draškoviću, Milutinu Stojkoviću, Dušanu Maksiću, Draganu Blešiću, Aleksandri Potparević, Šoškić Radi (skretarica Zorana Vujovića), Jovović Miši, Dejanu Miloševiću, , Milutinu Aleksiću, Kostić Jugoslavi (prethodni presednik Stambene komisje) Garić Draganu, Radojević Dojčilu, Mišković Miodragu, Marković Čedomiru, Kalmar Svetlani, Matović Radovanu, Ćurčić Veljku, Jevđović Zoranu, Kutlešić Vladimiru, Krainović Goranu, Veljku Kovačeviću, Rajković Radivoju, Živković Branku, Marković Katici, Kovačević Zoranu, Miković Sanji, Lilić Zoranu, Ilić Slavici, Đoković Slobodanu, Savić Tatjani, Dašić Jovanu, Bogdanović Radomiru, Vujović Nebojši, Pantović Milenku, Nadeždin Vladimiru, Čavić Ljiljani, Borislavu Vukoviću (dodatni stan pored dodeljenog), Vuksanović Draganu, Savović Margit, Perčević Goranu, Vučinić Miodragu, Bojović Milošu, Latinović Dušanu, Savić Jadranki, Živković Zoranu (savezni savetnik), Budimiru Tanjeviću, Bogdanu Trifunoviću,Đerić Velizaru, Branislavu Pejčiću, Simović Svetozarau (imena masnim slovima su predsednik Stambene komisje i članovi koji su sebi dodelili stanove. „O tempora o mores“)

U jednom od sledećih brojeva, „Svedok“ će posebno objaviti inspekcijski nadzor, zaključake, objašnjenja, ispod svakog navedenog imena, koj stan je dobijen, lokacija i koje kvadrature, koja su dokumenta nedostajala, odnosno kršenje pravne procedure, posebno ko je, nakon dobijanja većeg stana zadržao ranije dobijeni stan – stanove.

Dakle, dokumenat Savezne vlade (ispekcijiski nadzor) jasno pokazuje ko je i kako dobio u zakup stanove i kako su službeni (i ne samo službeni) stanovi pretvarani u privatne. S obzirom nato da tada (a ni danas) nije postojala država (o vilama i kućama DIPOS-a je posebna priča, o čemu bi trebalo razgovarati sa Homenom), svi ti stanovi su odmah uknjiženi /1/, kao privatna imovina tadašnjih funkcionera i zaposlenika u saveznoj administraciji, dakako sve na nelegaln način.

Dolaskom DOS-a, predsednik Stambene komisije postaje ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković. Kao što je „Svedok već pisao“, Živković je krenuo da, kako je izjavio, „čisti zloupotrebe“, kada su nepokretnosti u pitanju (stanovi, vile, kuće, poslovni prostor, i dr). Takođe, sve su to, kao i dr. kriminalne radnje u vreme vladavine SPS-JUL, pratili masmediji, svakodnevno pisali, navodili imena onih koji su počinili kriminal, ne samo na planu nepokretnosti, posebno Stambenog fonda saveznih organa. Naime, glavna tema su bile tzv. kiparske milijarde (u dogovoru Boreke i Mlađana, kiparska afera je zamrla u masmedijima). Sindikat „Sloga“ (koji je zatupao oštećene) i oštećeni su, takođe, objavljivali tekstove u mnogim listovima, nedeljnicima (Nasionalu, Kuriru, Svedoku, Balkanu, Novostima). Autor ovoga feljtona (kao odgovoran za kontakte sa medijima) govorio je i na jednoj TV stanici. Komisija je počela ozbiljno da radi (posebno sekretar Komisije izvesna gospođa Rakić, sa kojom su oni koji su čekali ključeve stanova takoreći dnevno bili u kontaktu). Svaki podnosilac molbe morao je da dođe u prostorije Komisije, da pregleda ili ažurira neka od 12 dokumenata, kako bi Komnisja izradila Rang list.
Predsednik Komisije Živković tada izjavljuje: „Zloupotrebe su vršene pre mog mandata i prekinute su mojim dolaskom na čelo Stambene komisije“. Održao je konferenciju za nnovinare na koj je javno izjavio, odnosno rekao sve u jednoj rečenici o čemu sada detaljno i dokumentovano svedoči „Svedok“. Ona glasi: „Kada sam preuzeo Komisju odmah sam se suočio sa višedecenijskim kriminalnim nasleđem onih koji su vodili tu komisiju pre mene“. Nažalost, konferencija za novinare ostaće u senci jednog nemilog događaja: jedan novinar je postavio neugodno pitanje Živkoviću, izvan konteksta konferencije, nakon čega je poprilično grubo reagovalo obezbeđenje.
Živković je tada, između ostalog, odmah naložio Komisiji da se u stanove privremeno usele (do konačn izrade Rang liste) oni koji čekaju stanove, čije su molbe sa dokumentacijom bile validne i prihvaćene, odnosno koji su ušli na Rang listu, da se ne bi na silu useljavalo u prazne stanove, kao što je primer hrabre, kršne – ustvari kriminalca, Crnogorke Tošković (provalila vrata garsonjere u ul. Narodnog Fronta, uselila se i kasnije prodala tu garsoneru, da je živ Njegoš opjevao bi je kao Vuka Mandušića). Oštećeni poseduju i tu listu, koja će biti objavljena u „Svedoku“.
Nažalost, i tu su napravljene nedopustive malverzacije, privremena rešenja uručivana su i licima koja nikda nisu radila u saveznim organma, niti su stvarala taj fond (privremeno su dodeljivani, primera radi, stanovi ocu i dvojici sinova). Mnogi su preko podmićivanja i veza taj privremeni smeštaj pretvarali u lično vlasništvo i tako počinili kriminal od kojeg se nikda neće osloboditi. Potrebno je dodati da su (pod Živkovićevim presedavanjem) u jedan broj stanova privremeno useljeni radnici MUP-a (kasnije će advokat B. Kajganić voditi sudski spor o tim stanovima). Kada je Komisija, kojoj je kasnije bio predsednik Vukašin Maraš (o čijim kriminalnim radnjama će posebnoi biti reči), donela rešenja o deložaciji iz svih stanova, niko nije iselio, pogotovo oni koji su ih već otkupili, odnosno prisvojili na prevarantski način (promenjena je namena – od privremenog smeštaja, postali su vlasnici, što je nezapamćeni kriminal).
Nakon jedne od konferencija za štampu u Pres-centru (koje je vodio autor ovog feljtona), na kojoj su govorili predsednik sindikata „Sloga“ Milena Josić, advokat B. Kajganić, dr. advokati i oštećeni, prozivan je i Živković, koji će se oglasiti i braniti u časopisu „Akter“ i Utisku nedelje (u kontekstu kako masmediji napadaju nevine ljude, odnosno da je nevino napadnut ma konferenciji za novinare): „da funkcija predsednika Stambene komisije nije da bespogovorno potpisuje bilo kakve rang-liste“. Ne radi se o „bilo kakvim rang listama“, radi se o Rang listi koja je nastala na osnovu Pravilnika i dokumenata, a koja stupa na snagu onoga momenta kada je potpiše predsednik Komisije, što je precizno predviđeno u Pravilniku i dr. normativnim aktima. Naime, niko drugi (članovi Komisije, sekratar) nemaju pravo da potpišu Rang listu. Ona je bukvalno pravno mrtva dok je ne potpiše poredsednik Komisije. Kada je potpiše, kreće se u raspodelu stanova i donošenje rešenja koja, takođe, isključivo potpisuje predsednik Stambene komisje (predsednik Stambene komisije je institucija).
Sva filosofija ovoga feljtona i ove krađe nekrtnina dva stoleća upravo se i satoji u tome što nijedan prtedsenik Komisije, osim Živkovićavog naslednika, Vukašina Maraša (protiv koga je podnesena krivična prijava, jer je prvo promenio Pravilnik u korist listopadnih crnogorski funkcionera i na mesec dana pre otcepljenja Crne Gore potpisao Rang listu i krenuo u dodelu stanova, o čemu će biti tek reči), nije hteo ili nije smeo da potpiše rang listu. Uostalom, u „Svedoku“ je precizno objašnjeno da je Vlada Srbije na kriminalni način, nakon nestanka DZSCG, utopila taj ogromni Stambeni fond saveznioh organa u Stambeni fond Vlade Srbije. Dakle, Vlda Srbije je pokrala tuđe stanove.
Postavljalo se i tada i dans ozbiljno pitanje: Ko je ta nevidljiva sila koja je zapretila svim predsednicima Stambene komisije da komisijski, prema normativnim aktima, izvrše podelu stanova, ko je, u konkretnom primereu, zapretio predsedniku Stambene komisije Zoranu Živkoviću da ne potpiše Rang listu, koja je u međuvremenu prečišćena i javno objavljena na oglasnim tablama svih saveznih organa.
Nadalje, zašto predsednik Stambene komisije i drugi nadležni nisu podneli krivične prijave po službenoj dužnosti nakon preporuke koja se navodi u inspekcijskom nadzoru i konstatacije da su počinjene kriminalne radnje. Sekretar Komisije g-đa Rakić je stalno odgovarala, na upite onih koji su čekali ključeve stanova, da svakodnevno traži od predsednika Živkovića da potpiše Rang listu., „koju drži u fioci“. Da je Živković potpisao rang listu, došlo bi do podele stanova i kredita prema broju bodova zaposlenih koji su stvarali taj stambeni fond, odnosno ne bi silnici mogli više da dele i rasipaju Stambeni fon saveznih organa prema ličnim aršinima.
Takođe, posebno se nameće pitanje, šta je preduzimao Savet ministara (i Generalni sekretarijat Saveta ministara), protiv promene namene svih stanova, posebno službenih, te vila i kuća, DIPOS-a. Prema Ustavnoj povelji i Zakonu o Ustavnoj povelji ova materija se mogla rešavati samo donošenjem Zakona o imovini. Shodno čl. 21. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, svako raspolaganje imovinom SRJ do donošenju Zakona o imovini je zabranjeno (nije slučajno da je Skupština nedavno donela taj zakon na brzu ruku, na koji je reagovao Predsednik Srbije i koji je povučen iz procedure). Posebno se postavlja pitanje, šta je Savet ministara učinio radi provere u čije džepove odlaze zakupnine po osnovu izdavanja navedenih nepokretnosti, u pogledu izmene zakupa, u situaciji gde je iznos zakupa ispod tržišnih cena, ili gde je u pitanju izdavanje bez ikakve nadoknade, da li su raskidani ugovori i da li je traženo iseljenje onih koji ne spdaju u krug lica sa kojima se mogao zaključiti ugovor o zakupu predmetnih nepokretnosti, da li je tražena nadoknada štete, da li je utvrđena odgovornost za nezakonita postupanja i da li su podnošene krivične prijave zbog takvih zloupotreba, te kakve su mere preduzete radi zaštite imovine.
U sledćem broju „Svedoka“ čitajte koje su kriminalne radnje i nečinjenje počinili predsednici Stambene komisije, Vukašin Maraš (kriminal), Radomir Naumov (nečinjenje), Verica Kalanović (kriminal) i Rasima Ljajić (nečinjenje), te spisak imena onih koji su privremeno useljeni u stanove tog rasturenog i pokradenog Stambenog fonda saveznih organa.
Antrfile: Bilo bi poželjno dans čuti mišljenje dr prof. Vladimira Štambuka, zašto se jedini odrekao stana, zašto je vratio stan. Da li je u pitanju moralni kod da nema pravo na stan od 170 kvadrada za sebe i ženu, ili je procenio da bi to jednoga dana mogao biti predmet sudskog spora.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: