NAJBOLJI OD NAJBOLJIH – Podela pesničkih priznanja

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH

Podela pesničkih priznanja
i nagrada “ZLATNO PERO” Ljubljana 2015

Izveštaj komisije za dodelu međunarodne literarne nagrade »Zlatno pero« 2015 – Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije prenela je predstavnica žirija prof. Brankica Radonjić

Tročlani žiri nagradnog natjecaja ZLATNO PERO, Ljubljana 2015 je jednoglasno doneo zvaničan stav u vezi objave i imenovanja najboljih od najboljih pesnika čiji su intelektualni radovi pristigli na konkurs.
U Ljubljani je 6.jula 2015. god. održan je sastanak komisije za dodelu literarne nagrade i priznanja Zlatno pero, Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije. Stručna komisija (žiri) pregledali su 235 radova (od kojih je bilo 7 nepotpunih) preostali su u roku, predviđenim propozicijama konkursa, prispeli na adresu Saveza srpske dijaspore Slovenije i USKS. Komisija je pregledala spomenute radove i zaključila da propozicijama konkursa, kao i literarnim kriterijama odgovaraju sledeća autorska dela: gospođe Violete Božović I nagrada, pesma “Nije lako voleti ljude”, gospodina Bogdana Bogdije Kukolja – Druga nagrada – pesma “Kraj virtualne ljubavi,” gospodina Ljubomira Vujovića pesma -Treća nagrada za pesmu -“ Noćas je nebo sletelo u mene”. Napominjemo, da je ujedno stručna komisija za pesmu 2015 godine akademskih kriterija odredila pesmu Violete Božović – Nije lako voleti ljude. Pesnik Ljubomir Vujović dodatno dobio na predlog stručne komisije i posebno priznanje SSDS za svoje dosadašnje zasluge sa srbrnom plaketom, koje se podeljuje institucijama i pojedincima. Pesnik Bogdan Bogdija Kukolj dodatno je i dobitnik posebne povelje SSDS sa zlatnom medaljom.
Zaslužene nagrade, priznanja i plakete u imenu organizatora podelio je predsednik Saša Gajić u velikoj dvorani Društvenog doma Bežigrad, nakon nastupanja dobitnika 28. avgusta 2015. godine. Velika dvorana bila je prepuna gostiju, a usled odlično interpretiranih pobedničkih pesama, i nezaboravnih nastupa naših pesnika, sala je bila u znaku gromoglasnih aplauza za nagradjene.Nastupi Violete Božović,Bogdana Kukolja i Ljubomira Vujovića nisu nikog ostavili ravnodušnim.

Nije lako voleti ljude – Prva nagrada

Nije lako voleti ljude
Oni te mrze ako si ptica,
Al‘ ti ih voli i kada te kude
Ne pamti mržnju njihovih lica

Bio ti samo putnik jedan
Po sebi oni kroje ti meru,
Ako si bogat ili si bedan
Po štriku tvome prljav veš steru

Oprosti im srećo,ali se čuvaj
Oni kroz tebe  interes ljube,
Zapale vatru,pa viču duvaj
Zatim se iz ognja tvoga izgube

Ipak ti  leti u visine
Sa zemlje te neće stići do neba,
Budi miljenik mesečine
tvoja zvezda nekome treba.

I piši za njih oproste Bogu
I leti sretan u tamnine,
Za tobom im pogledi ostati mogu
Kad postaneš sitan zbog visine.

Šta god da činiš,šta god da radiš
Uvek će neko hteti da gineš,
Sve je, lako,baš sve, kad shvatiš
Da su na dnu svoje praznine.

I za to veruj i  dobro čini
Blagoslov bacaj svakom ko kune,
Tvoji su letovi na mesečini
Ti  ljude voli,neka se bune

Nisi bez veze u duši pesnik
A njemu svi redom, redovno sude
Bio ti svetac il‘ najveći grešnik
Nije  lako voleti ljude.

VIOLETA BOŽOVIĆ

Kraj virtualne ljubavi – Druga nagrada

Ja iz Niša Mara iz Drnjiša
voleli se klikćući u miša.
Fejzbučili ceo dan do podne
zapustili vinograde rodne
zapustili kuće i imanja
poželeli nežnog milovanja
poželeli obala i reka
otudjili od baka i deka.

Preko fejsa jednom Mara piše:
– Fejzbučiti ja nemogu više,
od fejzbuka spopadne me muka
meni treba PRAVA MUŠKA RUKA
na prstima napraviću ranu
sve jureći miša po ekranu
– Udji, izadji, zatvori, otvori
kao da mi miš u mozgu zbori
prosledi, označi, premesti, prebaci.
– Neočekivan odgovor servera
sve me ovo pobogu nervira.
– Dobro došli na fejs, unesi lozinku
ako želiš da pogledaš sliku
Opcija pronadji prijatelja
ma šta je ovo zbilja?
Šalješ sliku nameštaš mi uvo
JA SVA MOKRA TI VERGLAŠ NA SUVO
Meni treba PRAVI MUŠKI DASA
da mi stavi ruku oko pasa
trebaju mi magične večeri
uz obalu dok lišće treperi.
Dovidjenja virtulni druže
čekam pravog sa mirisom ruže.

Nema više Mare iz Drnjiša
razbio sam i ekran i miša.
Ljubomora razdire mi grudi
neko drugi uživo je ljubi.
Nema više udji, izadji, okupi, poreni
neko drugi ote Maru meni.

B. K. BOGDIJA

НОЋАС ЈЕ НЕБО СЛЕТЕЛО У МЕНЕ – Treća nagrada
(ПТИЦА ЉУБАВИ)

Раширених крила, спутаног смисла
Залуд се трудим песмом да узлетим
Паперја нежна стихом су се стисла
Под чудесним небом дивним а клетим

Дубока тама опија тишином
Глувим чулом ноћи безгласних речи
У мени птица жуди за висином
Под безданом свода чезне и клечи

Ехо хука сове оближњег парка
Призива на мудрост далеких шума
У певању сваком крије се замка
Заносни привид бајковитог ума

Пребирам риме, тражим гушћа слова
Достојна нежних љубавних висина
Над строфом сневам, жртвом гладног зова
Заточен стрепњом надахнутог чина

Пишем, бришем, на хартији жар и гар
Лелујају звуком немуштог поја
Живи сан претварају у мртав дар
Нечујног пева елегичних боја

Затварам птицу у крлетку срца
Да не полети слепо за животом
Ослушкујем док билом немо кљуца
И маштом лечи пораз пред лепотом

Не марим за строфе немоћних крила
Не хајем за поуку хука сове
Љубав је у мом бићу гнездо свила

Ноћас тишином надахњује снове
Недовршеном песмом шири сене
Ноћас је небо слетело у мене

Ljubomir Vujović
Slike i tekst pripremio: Vedran Vojvodić

НАЈБОЉИ ОД НАЈБОЉИХ

Подела песничких признања
и награда “ЗЛАТНО ПЕРО” Љубљана 2015

Извештај комисије за доделу међународне литерарне награде »Златно перо« 2015 – Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније пренела је представница жирија проф. Бранкица Радоњић

Трочлани жири наградног натјецаја ЗЛАТНО ПЕРО,Љубљана 2015 је једногласно донео званичан став у вези објаве и именовања најбољих од најбољих песника чији су интелектуални радови пристигли на конкурс.
У Љубљани је 6.јула 2015. год. одржан је састанак комисије за доделу литерарне награде и признања Златно перо, Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније. Стручна комисија (жири) прегледали су 235 радова (од којих је било 7 непотпуних) преостали су у року, предвиђеним пропозицијама конкурса, приспели на адресу Савеза српске дијаспоре Словеније и УСКС. Комисија је прегледала споменуте радове и закључила да пропозицијама конкурса, као и литерарним критеријама одговарају следећа ауторска дела: госпође Виолете Божовић И награда, песма “Није лако волети људе”, господина Богдана Богдије Кукоља – Друга награда – песма “Крај виртуалне љубави,” господина Љубомира Вујовића песма -Трећа награда за песму -“ Ноћас је небо слетело у мене”. Напомињемо, да је уједно стручна комисија за песму 2015 године академских критерија одредила песму Виолете Божовић – Није лако волети људе. Песник Љубомир Вујовић додатно добио на предлог стручне комисије и посебно признање ССДС за своје досадашње заслуге са златном плакетом, које се подељује институцијама и појединцима. Песник Богдан Богдија Кукољ додатно је и добитник посебног признања ССДС са златном медаљом.
Заслужене награде, признања и плакете у имену организатора поделио је председник Саша Гајић у великој дворани Друштвеног дома Бежиград, након наступања добитника 28. августа 2015. године. Велика дворана била је препуна гостију, а услед одлично интерпретираних победничких песама, и незаборавних наступа наших песника, сала је била у знаку громогласних аплауза за наградјене.Наступи Виолете Божовић,Богдана Кукоља и Љубомира Вујовића нису никог оставили равнодушним.

Није лако волети људе – Прва награда

Није лако волети људе
Они те мрзе ако си птица,
Ал‘ ти их воли и када те куде
Не памти мржњу њихових лица

Био ти само путник један
По себи они кроје ти меру,
Ако си богат или си бедан
По штрику твоме прљав веш стеру

Опрости им срећо,али се чувај
Они кроз тебе  интерес љубе,
Запале ватру,па вичу дувај
Затим се из огња твога изгубе

Ипак ти  лети у висине
Са земље те неће стићи до неба,
Буди миљеник месечине
твоја звезда некоме треба.

И пиши за њих опросте Богу
И лети сретан у тамнине,
За тобом им погледи остати могу
Кад постанеш ситан због висине.

Шта год да чиниш,шта год да радиш
Увек ће неко хтети да гинеш,
Све је, лако,баш све, кад схватиш
Да су на дну своје празнине.

И за то веруј и  добро чини
Благослов бацај сваком ко куне,
Твоји су летови на месечини
Ти  људе воли,нека се буне

Ниси без везе у души песник
А њему сви редом, редовно суде
Био ти светац ил‘ највећи грешник
Није  лако волети људе.

ВИОЛЕТА БОЖОВИЋ

Крај виртуалне љубави – Друга награда

Ја из Ниша Мара из Дрњиша
волели се кликћући у миша.
Фејзбучили цео дан до подне
запустили винограде родне
запустили куће и имања
пожелели нежног миловања
пожелели обала и река
отудјили од бака и дека.

Преко фејса једном Мара пише:
– Фејзбучити ја немогу више,
од фејзбука спопадне ме мука
мени треба ПРАВА МУШКА РУКА
на прстима направићу рану
све јурећи миша по екрану
– Удји, изадји, затвори, отвори
као да ми миш у мозгу збори
проследи, означи, премести, пребаци.
– Неочекиван одговор сервера
све ме ово побогу нервира.
– Добро дошли на фејс, унеси лозинку
ако желиш да погледаш слику
Опција пронадји пријатеља
ма шта је ово збиља?
Шаљеш слику намешташ ми уво
ЈА СВА МОКРА ТИ ВЕРГЛАШ НА СУВО
Мени треба ПРАВИ МУШКИ ДАСА
да ми стави руку око паса
требају ми магичне вечери
уз обалу док лишће трепери.
Довидјења виртулни друже
чекам правог са мирисом руже.

Нема више Маре из Дрњиша
разбио сам и екран и миша.
Љубомора раздире ми груди
неко други уживо је љуби.
Нема више удји, изадји, окупи, порени
неко други оте Мару мени.

Б. К. БОГДИЈА

НОЋАС ЈЕ НЕБО СЛЕТЕЛО У МЕНЕ – Трећа награда
(ПТИЦА ЉУБАВИ)

Раширених крила, спутаног смисла
Залуд се трудим песмом да узлетим
Паперја нежна стихом су се стисла
Под чудесним небом дивним а клетим

Дубока тама опија тишином
Глувим чулом ноћи безгласних речи
У мени птица жуди за висином
Под безданом свода чезне и клечи

Ехо хука сове оближњег парка
Призива на мудрост далеких шума
У певању сваком крије се замка
Заносни привид бајковитог ума

Пребирам риме, тражим гушћа слова
Достојна нежних љубавних висина
Над строфом сневам, жртвом гладног зова
Заточен стрепњом надахнутог чина

Пишем, бришем, на хартији жар и гар
Лелујају звуком немуштог поја
Живи сан претварају у мртав дар
Нечујног пева елегичних боја

Затварам птицу у крлетку срца
Да не полети слепо за животом
Ослушкујем док билом немо кљуца
И маштом лечи пораз пред лепотом

Не марим за строфе немоћних крила
Не хајем за поуку хука сове
Љубав је у мом бићу гнездо свила

Ноћас тишином надахњује снове
Недовршеном песмом шири сене
Ноћас је небо слетело у мене

Љубомир Вујовић
Слике и текст припремио: Ведран Војводић

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: