Po klici se seme prepoznaje, stablo odredjuje, po setvi cvet očekuje a po njemu se naša žetva procenjuje!

Po klici se seme prepoznaje, stablo odredjuje, po setvi cvet očekuje a po njemu se naša žetva procenjuje!

foto3

Svet koji u tišini preko otimanja organa i trgovinom njima nemo prelazi šta može drugo i da očekuje da poženje do sodome i gomore koja će se širiti poput kukolja u pšenici, svetskoj civilizaciji zagorčiti život pa na kraju i otrovati do podpunog uništenja svega ljudskog i humanog na ovoj nam planeti.
Decenijama prećutkivanja ovog najsurovijeg zločina je pustilo duboke korene zla kojeg se civilizacija neće moći lako otresti niti oporaviti a kamoli oprati. Ostaće pečat srama i strahotnog užasa kojeg je civilizovani svet svojim ćutanjem odgojio, koji će ga postepeno uništavati do konačnog i neminovnog uništenja. Što se već sad da naslutiti porastom sve ogavnijih zločina pod okriljem jedne od najvećih sila sveta.

Ako potražimo uzroke tom zlu, najvećem neprijatelju humanosti a tim i čovečanstva onda će mo veoma brzo uočiti da je to seme zla već odavno posejano i privrednopolitičkim sistemima jačega njegovano što nije moglo drugačije do da preraste u nasilje uz pratnju i najzloglasnijih zločinina koji zahvaljujući moći nasilnika bivaju i legalizovani kao neminovna normalnost.

Kao što to otrov u malim količinama može delovati kao lek tako i konkurencija u kojoj jači slabijeg uništava može imati sličan efekat. Medjutim ideologija liberalnog kapitalizma i njene neobuzdanosti je dosegla plafon do te mere da stoji pred sobstvenim uništenjem odnosno da bude žrtva svoje sobstvene političkoekonomske ideologije tako reći prava jačega bez regulativnih mera države. Grčka to očigledno najavljuje kao žrtva slabijeg na svetskim tržištima. Tu ne pomažu nikakve dotacije i tobožnje investicije!

Ne može se posejati otrovna gljiva pa očekivati da nikne hrast ili procveta suncukret i ko zna šta još. Jači je ojačao do te mere da ne prepušta volan iz svojih ruku i ako očigledno juri ka provaliji kako nas na to upozorava već predugo trajanje ove svetske krize uz pratnju ratova koji ne mogu imati druge rezultate do nasilja i progona što se ogleda i u milionskim brojevima proteranih i izbeglih.

Preko noći se ne postaje nekontrolisanim nasilnikom ili siladžijem. To je dugogodišnji razvoj pogrešne ekonomske politike u kojoj je umesto etici i kulturi prepisana privilegije najmoćnijim odnosno prioritet dat materijalnom nad moralnim i etičkim potrebama čoveka bez kojih nijedno društvo ne može obstati na duže staze.

Ako pogledamo ko je kriv za ovakvu tmurnu skoro bezizlaznu situaciju onda ne možemo sebe zaobići jer smo mi svojim ćutanjem, nekritičnošću doterali cara do duvara pa se to sve otelo svakoj kontroli.

Gledali smo čak i sa oduševljenjem kaubojske filmove, američku nekulturu kako su jači invazori tamanili slabije domorodce odnosno autotoni narod bez da smo slutili da se iza toga krije metoda privrednopolitičke ekonomije koja bazira na sili i nasilju, koja će biti i ostati dominantna ideologija svetskoj ekonomiji bazirane na pravu jačega. I sad smo tu gde smo. Posejali smo korov a očekujemo da nikne pšenica.

Iz takve političke liberalne ekonomije jačega gde sve reguliše potražnja nije moglo ni doći do humanijeg razvoja celokupnog čovečanstva. Zar je onda čudo što je posle tamanjenja i genocida nad indijancima i njihovog sabijanja u rezervoate došlo do legalizovanja nasilja i trpljenja jačeg, nasilnika i u svetskim razmerama. A šta se tu može još očekivati kad se takav nasilnik dokopa i svetske valute do da hara njome po zakonima divljeg zapada odnosno jačega.

Iz takvog sistema je nikao i dvostruki predsednik SAD Dabalju Buš, sin predhodnog predsednika Georga Buša koji je prije toga bio prvo i šef CIA ! Ako to nije sukob interesa onda neznam šta bi to onda moglo biti. Svako zakuvavanje rata je u stvari u tom slučaju i insajdar saznanje koje stvara prednost u bogaćenju putem izazivanja ratova što omogućava prodaju akcija po povoljnim kursu prije predstojeće krize i rata pa po uništenju državne strukture kupovinu po jeftinom kursu akcije kojima cena raste sa ponovnom izgradnjom države te donosi bogatstvi insajderu. Kad se razmotri i činjenica da mu je otac bio u prvom svetskom ratu koordinator čelikom odnosno oružja pa kao bankar da je u drugom davao kredite Adolfu Hitleru za naoružanje pa kad još uporedimo da su Hitlera, nekad svog mezimca, proglasili ludakom onda se jasno vide paralele da su to isto činili i sa Sadamom Huseinom i Kadafijem pa prije toga Miloševićem proglašavajući ga kasapinom od Balkana onda se tu jasno ocrtava kontunuitet zla! Ako tome još dodamo da je Ford za rodjendane Hitleru poklanjao po 50 hiljada dolara koje su mu omogućile dolazak na vlast a kojim mu se Hitler zahvalio po dolasku na vlast udeljivanjem najvišeg državnog odlikovanja onda se može samo nasdlutiti od kolikog mu je taj novac bio značenja za svoju karijeru. Ako se uzme u obzir trošenje tih dolara u izbornu propagandu kao i za plaćanje batinaša onda se vidi da tu ima i te kako kontinuiteta zla. Aždaju smo sami tolerisali kao što sad tolerišemo zločin počinjen trgovinom otetim organima pa neka nas ne čudi ukoliko ta ista aždaja presvučena u novo ruho napadne ponovo Rusiju. Na brutalnost bez granica su se ti uzurpatori vlasti i moži navikli da je primenjuju a mi smo ih svojim ćutanjem u tom pravcu ohrabrili pa i ćutanjem odnegovali. Ako ovo zlo svet preživi moraće svoj novi početak tražiti i sprovoditi sa nulom tolerancije nasilnoj političkoj ekonomiji. Političkoj ekonomiji mora biti fundament humanost i etika. Nesme se dozvoliti da pojedinac ili grupa pojedinaca budu moćnija i od bilo koje države na svetu a da joj se protok novca strogo ne kontroliše od svetske zajednice. A to isto mora važiti i za koncerne ukoliko čovečanstvo namerava preživeti i obstati.

Dušan Nonković-Teodorović

Eine Antwort

  1. Без намере да Вас овим допуњавам. Управо сам отпочео писати текст, којег место коментара желим овде да објавим.
    Рачунам, да ће моје размишљање покренути критички однос према овоме што се догађа.
    Са Вама сам потпуно садласан, немам примедби.
    Ево мог текста, написаног ноћас, пре него сам Ваш читао.

    Мало се ко бави Светском трговинском организацијом и њеном садашњом улогом. За многе је то непознаница. Посебно то треба истаћи у овом, веома узбурканом времену, разарајуће кризе, која је узела велики замах, и усложава њено решавање.
    „Слободно тржиште“, најмање је слободно, јер се оно гради, брани и одржава војном силом, крупног лихварског капитала. Мало ко покушава да то разреши, јер је тамо кључ свих кључева, који изазива и експлоатише, води рат са конкурентом до истребљења, служи се нечасним методама, све у циљу да обезбеди свој интерес, увек, на штету другога.
    То, у овом периоду, не морају применити сви центри светске геополитичке моћи, јер се моћ не стиче само оружјем, постоји ту и мудрости. Ово данас потврди наслов у „Политици“ на првој, ударној, страни: „Када Кина кине, цео свет се закашље“, па наставља: „Да ли је могуће контролисати и зауздати тржиште у ком` вредност једне компаније порасте за више десетина милијарди долара за дан, а и мањи потрес на некој великој берзи, попут кинеске, продрма читав светски економски роредак“.
    Такозвани „Светски поредак“, нити је, а нити може, задовољити потребе свакога, јер је „уређен“ по систему јачега и моћнијег. У време настанка дуготрајкне кризе, знатно се повећавају сукоби, ратови свих врста, а посебно, у овом времену „рат за тржиште“ или боље рећи „Траговински рат“, када се средства не бирају.
    У давно, скоро заборављено, време, када се кренуло у формирању интернационалних (интерконтинентални) фирми, које су до те мере глобализовале све, да смо се као врста, нашли у веома опасном процесу, где ће се људи гушити, гладовати и бежати из немаштине, а у супер великим ланцима продавница, добро заштићеним, биће им недоступне, јер неће моћи да купе ни оно, за живот најпотребније. Оглодаће их лихварски капитал, над којим неће бити контроле. То, по свим изгледима заштићује та фамозна Светска трговинска организација (СТО), која штити читав систем и скоро, делује из „бункера“, којом руководе недодирљиви, из свих центара моћи, и због тога се мало о њој данас говори..
    . .

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: