KRAĐA NEPOKRETNOSTI DVA STOLEĆA! KOMNEN KOLJA SERATLIĆ – Trag u vremenu iz crnog šešira

KRAĐA NEPOKRETNOSTI DVA STOLEĆA
KOMNEN KOLJA SERATLIĆ

komnenić
Trag u vremenu iz crnog šešira
Kada predsednim Nikolić vrati Zakon o prodaji državnih nepokretnosti Skupštini na ponovno razmatrawe i pritom ukaže „da je potencijalnim kupcima vila, stanova, bliskim vldajućoj koaliciji, ranije javljeno da će sporni Zakon biti usvojen da požure sa zakupom“, onda je u ovoj zemlji voda došla do grla.
Mnogi potencijalni kupci su ustvari već odavno zaposeli stotine stanova, vila, kuća, hiljade kvadrata poslovnog prostora, zato je sada potrebno sve to „samo“ legalizovati.
O najvećoj krađi i rasturanju Stambenog fonda saveznih organa (milioni evra), o umešanosti predsednika stambenih komisija od vremena kolacije SPS-JUL i koalicija do današnjih dana, o nedopustivom nepravnom i nemoralnom ponašanju sudova, i Višeg javnog tužilaštva, koje nije poznato od Rimskog prava do danas, o nečinjenju predsednika poslaničkih grupa, o nemoći Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o ponašanju nedoticivog zaštitinika građana, o zabrani novinarima da prisutvuju konferencijama za štampu i da pišu o tom problemu, o tome ko je dobio stanove, kuće, vile, bez odluke Komisije, Pravilnika, Rang liste, što je konstatovano u komisijskom izveštaju Saveznog inspektorata i drugim pitanjima, svedoči u „Svedoku“, na osnovu dokumenata, u nekoliko nastavak, dugogodišnj diplomata, novinar, član UNS-a, dvadeset godina pravni koordinator jednog broja oštećenih, inače naš saradnik, Komnen Kolja Seratlić.
„Istinu treba stalno ponavljati, jer zablude neprestano rastu“
GETE
Pod brojem 0/6 br. 21/1-2000-06, od 16. 11. 2000. godine, Savezno ministrstvo pravde dostavilo je zahtev Saveznom upravnom inspektoratu da izvrši nadzor nad zakonitošću akata i zakonitošću rada Komisije savezne vlade za stambena pitanja, Komnisije za administrativna pitanja i Savezne direkcije za imovinu SRJ. U izvršenje nadzora uključen je i Savezni budžetski inspektorat.
Iako je danas potpuno irelevantno ko je informisao Savezno ministrstvo pravde, pogotovo što se datumski ne poklapa izjava tadašnjeg predsednika Stmbene komisije da je „naložio inspekcijsku istragu“ (predsednik Stambene komisije nema pravnu moć da naloži inspekcijsku istragu) i donošenja akta Saveznozg ministrstva pravde o inspekcijskom nadzoru, potrebno je naglasti da je nešto ranije – u oktobru 2000. godine, tročlana delegacija oštećenih najprije posetila predsednika Vlade SRJ Z. Žižića i informisala ga o problemu. O njegovom stavu nije moralno pisati, odnosno prepričavati (nije dozvolio da se vodi zapisnik), s obzirom na to da je, nažalost, prerano preminuo i da se ne može braniti, ali je potrebno naglasiti da je odbio da se u to meša. Čak je odbio privremeni smeštaj – službeni stan – na koji je imao pravo kao predsednik Vlade. Stanovao je u apartmanu jednog luksuznog hotela. No, radi istine, potrebno je podsetiti da se i on bavio udomljavanjem, odigrao je glavnu ulogu u rešavanju jednog stambenog problema: Naime, na svečanosti u Palti federacije, Z. Žižić je uručio Odluku (ključeve) Savezne vlade porodici Karađorđević o useljenju u Stari i Beli dvor, nagalsivši „da mu je pripla čast da svedoči u ovom značajnom trenutku naše istorije…“ (kada su nepokretnosti i katastar u pitanju, u Srbiji ništa nije regularno i ništa nije rešeno, takva zemlja se naziva parija; sve nepokretnosti su prljave, čak i sa porodicom Karađorđević nisu rešena imovinska pitanja, kao i razmirice i svađe oko nasleđa unutar te porodice).
Oštećčeni su razgovarali i sa predsednik Vlade Z. Đinđićem. Lično mislim da je razgovor sa Z. Đinđićem najviše doprineo da Savezno ministarstvo pravde preduzme odgovarajući korake. Naime, Z Đinđić je bio tada jedini funkcioner koji je shvatio da Stambeni fond saveznih organa ni po jednom osnovu ne pripda republici Srbiji (o čemu je „Svedok“ pisao u prvom nastavku).
Nakon što je ubrzo Z. Žižić podneo ostavku, nasledio ga je njegov partijski (DPS) kolega iz Crne Gore, Dragiša Pešić, koji, takođe, nije hteo da se bavi Stambenim fondom saveznih organa, jer se i on našao u tom kolopletu. Da ironija bude veća, Dragiši Pešiću (konstovano je u inspekcijskom nadzoru na strani 16) dodeljen je trosobni komforni stan od 84 kv.m. u ulici Dobračina 33 u Beogradu. „U dosijeu imenovanog nema podataka o prethodnoj stambenoj situaciji“, konstatovano je u Zapisniku o inspekcijhskom nadzoru. Taj stan, iako službeni, D. Pešić je nezakonito otkupio (nasilno promenjena namena) postavši vlasnik 1/1. Kada je nestala SRJ i prestala njegova funkcija predsednika Savezne vlade, D. Pešuć je, posredstvom jedne agencije za nepokretnosi, oglasio u novinama da taj stan izdaje pod kiriju. Normalno, nije nikakva tajna, da D. Pešić (i svi drugi funkcioneri), pre dolaska na mesto saveznog ministra za finansije, a potom za predsednika Vlade, poseduje petosobni stan u Podgovrici. Po tadašnjim propisima onoga mometa kada je promenjena namena stana, odnosno prisvojen službeni stan, valsnik je (u ovom slučaju Dragiša Pešić), morao vratiti raniji stan bez obzira gde ga je posedovao u Podgorici ili u Donjoj Pinosavi. Da li je taj stan u Dobračinovoj prodao ili ga još izdaje, nije poznato.
Uglavnom su tako prisvojeni, odnosno oteti i pokradeni svi službeni stanovi, kao i osamdeset posto stanova ukupnog Stambenog fonda saveznih organa. Tako nelegalno stečene stanove mnogi su preprodavali, menjali za dav ili tri manja, jer je postojala mogućnost da tako stečeni stanovei, bez Pravilnika, odluke komisije, Rang liste, budu oduzeti. promenili vlasnika, neki su to uradili iz straha, jer postoji mogućnost da nelegalno stečeni stan bude oduzeti. Neki stanovi sa spiska stanova Stanbenog fonda saaveznih organa u poslednjih 20 godina promenili su po nekoliko vlasnika.
U inspekcijskom nadzoru posebno je podvučen zaključak da se u 90 posto dokumenata „ne navodi prethodno stambeno stanje“. Takođe, u inspekcijskom nadzoru se konstatuje da nije bio problem u dodeli službenih stananova (tzv. listopadnim, prim. KKS) funkcionerima koji su birani po ključu na rad u saveznim organima (radili su od jedne do četiri godine), problem je u sledećem – citat, strana 3: „Savezni upravni inspektori konstatuju da u Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja ne postoji evidencija o sluižbenim stanovima, tako da se ne zna njihov stvarni broj kao ni broj tih stanova kojima je ranijih godina promenjena namena“.
Savezni upravni inspektori izvršili su uvid u sve predmete koje im je Komisija savezne vlade za stambena pitanja dala na uvid. U tom dokumentu, zbog koga svaka Vlada podnosi ostavku, navedena su imena i prezimena, stambena jedinica, kvadratura, ulica i broj dodeljenih (čitaj – poklonjenih, prim. KKS) stanova, kuća, kredita, poslovnog prostora, mimo svih normativnih akata.
Napomena: za objavlivanje svih imena i nepravilnosti o svakoj dodeli, kako su precizno obradili i konstatovali inspektori, potrebn je jedan celi – vanredni broj „Svedoka“. Dokumenat, inspekcijski nalaz, od 49 strana, poseduje Redakcija „Svedoka“. Ukoliko čitaoci zatraže da se obelodane sva imena onih koji su dobili razne nepokretnosti, kredite (u milionskim iznosima), uglavnom na nepravan način, Svedok će im izaći u suret.
Inspekrtori su konstatovali da ranija Uredba o načinu i kriterijumima za davnje stana u zakup, dodeljivanje stambenih zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u saveznim organima (Sl. list SRJ,br.1694) „nije pominjala promenu namene službenog stana, jer je to bilo u isključivoj nadležnosti Komisije Savezne vlade za administrativna pitanja koja nije radila po Pravilniku, nije postojala Rang lista i td., što je sasvim osnovano, jer se službeni stan nakon prestanka mandata vraća u Stambeni fond saveznbih organa ili daje nekom sledećem funkcioneru dok je na funkciji.
Inspektori su očekivali da će u dokumentaciji Komisije za administrativna pitanja naći precizne podateke o broju službenih stanova i kome su dodeljivani. Međutim, detaljnim čitanjem zapisnika sa sastanaka te Komisije, inspektori su konstatovali: „Ti zapisnici ne sadrže podatke o strukturi i površini stana, a uopšte ne sadrže podatke o tome kome je stan dodeljn“ (strana 7). To je ključni dokaz da je svaki funkcioner mogao službeni stan da zloupotrebi, odnosno otkupi za vrednost jednog ručka za malu družinu u elitnijem restoranu i da ga prisvoji, što je čisti kriminal.
Da se ne radi o ozbiljnoj Komisiji koja je sprovela inspekcijski nadzor (pravni savezni upravni inspektor Martin Popović, Miroslav Đurović, Biserka Marković, Dragana Radovanović, Marta Jelić, Slobodan Macura, svi su stavili svoje potpise), niko, ko je bliozu pameti, ne bi mogao poverovati da su svi akteri: predsednici i članovi raznih komisija, funkcioneri, svi koji su nepravno došli do nepokretnosti, zajmova bez kamate i dr., svesno ili nesvesno zagazili u kriminal i korupciju. Ono što je karakteristično u inspekcijskom nadzoru (konkretno ime i prezime, struktura nepokretnosti, datum izdavanja rešenja) jesu podaci da je dosta rešenja o dodeli stanova doneto između 25. septembra i 5. oktobra 2000. godine, kada su predsednici komisja i moćnici iz kolaicije SPS-JUL znali da će izgubiti vlast.
U inspekcijskom nadzoru na strani 3. se navodi: „ Predednik Stambene komisije od 22.09.1994. godine bio je savezni ministar Vuk Ognjenović, od 25.04. 1997. godine bi je savezni ministar Jugoslav Kostić, a od 07.9. 1999. godine bio je savezni minisr Zoran Vujović“.
Ko je danas na tragu nekadašnjeg načelnika UBPOK-a Josipa Bogića, koji je svojedobno izjavio „ da su krivične prijave završile u fiokama tužilaštva (kao što su i sve krivične prijave od 2001. godine, preporuke svih predesdnika Srbije, predsednika vlada, agencija za borbu protiv korupcije, ministara, ukupno 11, završile u fiokama tužilaštva, prim. KKS), koje su podnete protiv tadašnjeg genseka Vlade Srbije, Živke Knežević koja je potpisala Rešenje kojim se Jovici Stanišiću daje na korišćenje na neodređeno vreme kuća površine 316 m2 u ulici Vasilija Gaćeše 9. u Beogradu. Stanišić je već imao adekvatno rešeno stambeno pitanje. Krivične prijave podnete su tada i protiv: Jovice Stanišića, Radivoja Rajkovića, pomoćnika ministra pravde SRJ, Jugoslava Kostića (dodelio sebi stan od 127 kvadrata, strana 24 inspekcijskog nadzora), Mirjane Marković, Branislava Ivkovića, bivšeg predsednika Stambene komisije, Mihalja Kertesa, bivšeg direktora SUC-a, Zorana Vujovića, predsednika Savezne stambene komisije (zato što je na nezakonit način sebi dodelio stan, vidi inspekcijski nadzor na strani 11, stan od 180 kvadrata, pod uslovom da vrati stan u Užicu i stan u Dobračinovoj, Komisija je konstatovala da nema podataka da je vratio ove stanove), protiv Miloša Lončara, direktora i člana UO preduzeća Dipos, Živadina Jovanovića, ministra inostranih poslova SRJ (otkupio vilu iznad stadiona Partizan), Radovana Matovića, generalnog sekretara SMIP-a, kao i Nikole Šainovića, potpredsednika Vlade SRJ, Danila Pantovića, generalnog sekretara SMIP-a i Borislava Milačića ministra finansija u Vladi RS“ (niko nikda ovu izjavu nije demantovao).
Nakon što je haški sužanj J. Stanišić oslobođen posle 10 godina robije, masmediji su objavili „kako je pokrenut sudski postupak protiv njega i još nekolicine optuženih za nelegalnu dodelu stanova u vreme vladavine JUL-a“. Oštećeni (400) znaju da se radi o selektivnom ponašanju sudova i tužilaštva (zašto se ne sudi svim grešnicima), odnosno pretpostvlja se da neko od moćnika, koji vladaju sudstvom i tužilaštvom želi da se za nešto osveti J. Stanišiću. Zato se uzalud nadaju da će taj sudski postupak pokrenuti stotine sudskih postupoka protiv svih koje je prozvao i koje nije prozvao Josip Bogić. Verovatno će neko (nevidljiva sila) ponovo prekinuti i taj sudski postupak.
Nažalost, zbog obimnosti teksta, ne navodimo sve zaključke Komisije, inspekcijskog nadzora (imena i prezimena, onih kojima su davani milionski iznosi kredita, poslovni prostor) o malverzacijama u dodeli kredita i zakupu poslovnog prostorapa. Komisja je utvrdila da nije poštovana Uredba o davanju kredita (zajmova), kao i Zakon o imovini SRJ, čl. 43. st.1.i 3. o zakupu poslovbog prostora, odnosno ugovori o zakupu nisu dostavljani Saveznom javnom pravobranilaštvu na prethodno mišljenje, kao i da primerci zaključenih ugovora nisu dostavljani Pravobraniulaštvu, što, takođe, spada u kriminal.
U partitokratijskoj borbi, koja je opasnija od fašizma (protiv fašizma su se od njegovog nastanka do današnjih dana naparedni ljudi planete bore antifašizmom, ne postoji način suprostvnjanja partitokratijskoj borbi) sve je moguće, ali kada je kriminal i bogaćenje u pitanju, posebno „muljavina“ sa nepokretnostima, praksa je pokazala da sve partije – opozicije i pozicije, pevaju u istom horu, da su solidarne i povezane kao svinjska creva, odnosno – „Vrana vrani oči ne vadi“.
U sledećem broju „Svedoka“ čitaćete koja je bila uloga i kako su se ponašali predsdenici stambenih komisija, od 1994. (Vuk Ognjenović) do sada aktulenog presednika (Rasim Ljajić).

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: