Ама докле ће мо још да кукамо над последицама без икаквих конкретних мера како би се ишта у Србији на боље променило

foto3

Ама докле ће мо још да кукамо над последицама без икаквих конкретних мера како би се ишта у Србији на боље променило. Патриотски настројена дијаспора је већ одавно од матице издана, блокирана а од страног фактора до те мере демонизована без да је пружила отпор слогом и јединством организовањем у патриотски блок дијаспоре како би барем донекле наши душмани и издајице имали слуха. Тврдим одговорно да у Србији нема странке, лидера нити значајније патриотског фактора који је одлучан да спроведе у дело оно што тако гласно најављује у интересу српског народа. До тог убеђења сам дошао после вишегодишњег покушавања да придобијем било коју странку опозиције или значајнијег лидера да уврсти у своју изборну кампању (еј само кампању) прављење топографске мапе о загађености уранијумом која не би ништа посебно коштала а која је за направити као „пасуљ“ једноставна анализом дечијих млечних зуби са ознаком места боравка. И поред тога нико ама баш нико се није јавио, нити наговестио да би се тог посла прихватио из бриге о Србији и српском држављанину а неки нису чак ни одговорили на тај предлог а донео би им не само политичке поене већ и поштовање свог народа. За мене је та чињеница доказ да ту неко вуче конце из сенке јер је та карта важнија чак и од сребреничког наводног геноцида. Неко би морао да одговара за то тровање недужног народа и загађеног животног простора на хиљаде година-Али то наше посланике, странке, лидере политичких странака, партија и патриотаких квази блокова уопште не интересује-Могао би им навести и имена али ни тога ми нису вредни те квази патриоти! А о прављењу те мапе ја писано већ одавно па и у овом ф-репортеру а да се нико није померио:  http://facebookreporter.org/2014/04/12/%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BD%D0%B0/

2 Antworten

  1. Пажљиво сам прочитао преходни текст и сматрам да сте у праву. Уместо коментара, слободн сам да и овде објавим свој задњи, где се могу наћи и одговор и на оно што се поставља.

    ЉУДСКА ВРСТА И ЊЕНО УНУТРАШЊЕ УСТРОЈСТВО

    Устројство (унутрашњи односи) људске врсте није плод умног човека, већ јој то намеће природа постојања, као код сваке друге сличне врсте живог света. Умни део човекове врсте, у процесу развоја и степена развитка, знатно брже доводи до бројних процеса, где је у сушутини изражен интрес малих и великих скупина, која се стварају, развијају, нестају и нова настају, у чијој је бити, борба за опстанак и развој одређеног друштва, државе или, било које људске заједнице.
    Управо је човек, све подредио интересу да доминира над другима. То га доводи његов паразитски нагон. А пошто је он друштвено биће, то и људска врста је упућена да ствара друштва (као и многе друге врсте).Тако је успостаљена и унутрашња подела: мањина која влада, већина којом се штити мањина, произвођачи (радилице) који одржавају живот врсте, надградња – забављачи, ислуженици – свих категорија и остали.
    Мањина која влада – о њој говори статистика и ту се могу наћи и приближни подаци да је то 0,01% оних који су дошли у позицију, чији се лични посед и средстава за производњу нашла, и то углавном, у поседу старих (наследних) породица, најбогатијих људи, који држе сву власт у друштву. Њима треба придодти и оне, који раде у име њих, стварају им добит, а таквих је око 0,09, што укупно чини око 1% становништва. Неко је за ову скупину људи рекао, да и у време криза и већих депресија, они у таквим друштвима, док сви други губе, али не и ова мањина, која и у тим условима профитира.
    Већина којом се штити мањина – то је онај део становништва, који се сврстава: у војну силу, полицију, безбедносне органе, телохранитеље, слуге, политичаре, новинаре, доушнике, судије, службенике, курире и др. Њихов број се не може наћи у статистици. Узмимо условно 40-50%, од којих је апсолутно највећи број оних који службено носе оружје, многи са правом употребе, а и њихове злоупотребе.
    Произвођачи (радилице) – то је онај део становништва, који учествује у прозводњи свих потреба друштва, у које треба урачунати и тренутно незапослене, и то условно, износи 25-30% становништва.
    Надградња – забављачи – у које спадају:наука, култура, уместност, школство, здравство, духовници, невладин сектор, ревијални и други забављачи, остали са око 7-10% становништва.
    Ислуженици – свих категорија – у које убрајамо пензионере, рентијере и друга лица, са око око 7-9% становништва
    Остали – у које убрајамо све оне, који се не могу сврстати под било коју категорију (пробисвет) око 1% становништва. ( у кризним временима ових може бити и до 20%).
    Ове величине треба узети условно, а послужићемо се, да бих објаснили, где нам се налази оно што нас најчешће сврстава у ред образованих примитиваца. Управо се то налази у редовима два екстрема: мањина која влада, са најмањим процентом учешћа, а са највећом моћи у друштву.
    Друга је већина, која служи мањини да се одржи и влада над већином становништва. Па можемо закљлучити: да у тој скупини најборојнија је оружана сила (војска и полиција), за коју се издвајају и највећа средства за њихово одржавање. Због тога се и највише троши на њихово опремање и одржавање. Скоро, да је целокупна државна историја, њима подређена. Величају се подједнако и они који су се кроз историју показали „позитивно“, као и они, који носе на себи „негативни“ предзнак свог постојања.
    Унутрашњи и спољни односи људске врсте, имају доста сличности као и код других врста живог света, а ту и тамо, откривамо и различитости, настале деловањем умног чивека. Негде наилазимо и на драстичну разлику, где је „умни“ човек злоупотребио своју моћ, па се у таквим друштвима сретају далеко суровији односи од оних, које налазимо на неком другом месту. Тај процес, унутрашњих и спољних утицаја на процест живљења врсте, су веома различити и у разним периодима, тако да се неки народи, у неком периоду развоја, појављује или нестаје.
    У савременом развоју љуске врсте имамо знатно учесталије сукобе унутар врсте, што је и производ њихових односа, где доминира интерес изнад свега. Тако се може закључити, да што је човек „образованији“, не значи да је и умнији, па се може рећи, да са степеном материјалног развоја, повећава се и његова себичност, жеђ за доминацијом, суровост и према најближим сродницима. Тако се може пренети и на државе, веће и моћне повезане економије.
    У таквим процесима живљења, моћан гради институције и полуге свог утицаја, да би проширио и учврстио власт над другима и, све тако, док се у том процесу и сам не изроди и доведе себе у период стагнације и кризе.
    Многи примери, у каснијем периоду геополитичког развоја, (посебно у САД), баве се „неисторијски људи“, који су у школи историју учили не као „скуп повезаних догађаја, већ као теме без контекста“ изјави Хери Кисинџер. Даље он наводи да Америка одбија да учи на искуствима и да не треба да се укључује у међународне сукобе којима не може да предвиди крај или да, када то учини, ситуацију треба да доведе до краја.
    Ако анализирамо све ратове које су САД водиле (пет) од краја Другог светског рата, почели су са великим амбицијама (лажнм закључцима), али ратни јастребови тих ратова нису превладали до краја. Овде се справом може рећи, да су ти ратови били приватна ствар њених учесника и, да је сваки учесник имао свој циљ рата, којег је остварио или није на самом почетку (ратни профит), па како се ближио крај рата, такве није интересовало или нису били способни да, издрже напор и доведу тај рат до циља којег су поставили главни стратези тих ратова.
    На самом почетку 21. века долазимо до закључка, да не само САД, већ и друге чланице НАТО алијансе, из једног у други сукоб улазили су искључиво из личних интереса, амбиција и циљева, са промењљивом ратном срећом, док се нису и саме претвориле у „монструм“ силу, која се силом намеће другима, а која се манифестује као колонијална сила, са вазалним односима подређених држава.
    Како отужно делује епозодни наступ малих али тренутно моћних политичара, великих сила, који се намећу својом појавом и чији се утицај увек завршава уценом, лажним пријатељством са суровим и неискреним односом, којег преко ноћи мења, према свом личном интересу.
    Светом манипулише већи број малоумних али богатих људи, чији је интерес само властито богадство и његов положај у друштву. То су високо титулиране личности, које су се задржале у конзервативном и надменом свету, бивших моћника, који се тешко ослобађају наследних навика и, коме је важније како га улична маса цени и коме се диве људи, који и сами живе у свом властитом мишљењу о себи – то су коцкари, који се крећу у монденском одабраном друштву снобова. За обичан свет, такви клубови и места њиховог рекламирања, су неприступачна. Такав свет хазара се саморекламира. Њему су важније крпице на себи, него личност у тим крпицама, па се таква места могу третирати као места куртизана, који се међусобно бирају. Светом је, како то многи слове, наступило време лудила и неозбиљног односа према себи и према другима у окружењу.
    Овога је било и у свом кризним временима прошлости. Увек је то најављивало крах једне и рађања сасвим нове цивилизације, коју нисмо у стању предвидети, јер су још увек кензервативне снаге веома јаке.

  2. Како нам се гомилају проблеми који нас замајавају и, како се због тога против Србије води прави дипломатско-политички рат, то ме је навело да напишем овај текст, који вам, уместо коментара шаљем. Ево тог текста:

    ЕВРОПСКА УНИЈА, НАСЛЕЂЕ И ЊЕНА ПРАВДА

    Европска унија од самог почетка свог настанка носи на себи све проблерме, који су настали са њеним наслеђем, њеном улогом у НАТО аликанси, политиком и стратегијом са којом наступа, нејасним унутрашњим односима, који су се посебно одразили у овом дугом периоду опште кризе.
    Најозбиљнији проблем, који Европску унију прати од самог почетка свог настајања, што је она била и остала под веома јаким, скоро вазалним односом и утицајем САД према њој, која јој је наметнула све обавезе Западне Алијансе. Због њеног(ЕУ) учешћа у колонијалним ратовима (заједно са САД), крајем прошлог и почетком овог 21. века, сврстава је у агресивну силу, која селективно и у оквирима Уније заводи својим члановима. Значи, да је ЕУ колонијална сила, због њеног учешћа у локалним – колонијалним ратовима, као што је рат и бесомучно бомбардовање СРЈ, а и учешће у разбијању не само СФРЈ, СРЈ, већ и републике Србије, српског народа ма где живео и, учешће у ужасном пропгадном рату који дуго траје.
    Европска унија је, под притиском Немачке, а и других њених савезника у Другом светском рату, видно покренула процес прекрајања те историјске истине и то наметнула, не само својм чланицама, већ посебно онима који „добровољно“ желе да постану њене чланице. Тај процес, садашњег времена, оставиће у савременој историји веома негативан предзнак и епизодну улогу актера тог процеса. Тако ће остати упамћено да се институцијално Унија гради на темењима, које је наследила од „тековина“ Другог светског рата. Због тога се немачки савезници у том рату другачије третирају, од оних, противу којих је Хитлерова Немачка водила рат.
    Европска унија је постала велики зависник од међународног шпекулативног капитала и сама постала носилац утицаја тог капитала на апсолитну контролу и утицај ММФ и СБ, на привредна кретања.
    Европска унија је изградила систем економске, тржишне и монетарне политике, да је постала центар где се, и без сагласности, уређују односи моћних економија. Преко те политике постала је селективна сила, која диригује односе и заводи апсолуни ред, своју конкуренцију(са немачком у центру), која доминира над тржишном привредом.
    Европска унија је у дужем периоду на кључним функцијама задржала елиту, која је у свим периодима прошлости, као Алијанса имала своју улогу у решавању текућих геополитичких и стратегиских питања, и у извршавању зацртаних циљева Уније, наглашене испред.
    Односи чланица ЕУ према унији, оних на северу, са онима у центру и њихов заједнички, према чланицама неразвијеног Југа су остали непромењени. Север и Центар имају скоро индентичан однос према чланицама и нечланицама неразвијеног Југа. Тај ће се однос дуго задржати, јер ће се на њему заснивати и градити будући економски односи, па ће развијенији, свој утицај вршити према неразвијеном Југу.
    Садашње време, а после агресије и окупације српске јужне покрајине КиМ, где се Немачка појављује као окупатор и држи власт (окупаторску) над том територијом, а под будним оком САД, које и саме имајуј свој посебан интерес на том простору, па да би себи олакшали једнострано су прогласили тај простор као „државу косово“, и настоје да тамо уграде све државне атрибуте, како би лакше заштитили своје интересе
    Европска унија је активно и видно учествовал у санкцијама, блокадама, сатанизацији Србије и Срба, иза које је дошло и до кидања пословних, тржишних и других веза, који су узроковали потпуно заустављање производње и под таквим околностима је извршена промена и отпочела пљачкашка приватизација, некада заједничке имовине, ликвидиране су важне банке, да би се отварале бројне „нове“ и стране, које диригују привредним токовима у Србији. Тај умрежени систем је под будном контролом лихварског капитализма.
    Оно што ће за сва времена оставити веома ружну слику и доказати да је Европска унија најмање демократска, са великим примесама аристократског у себи. Тамна њена страна је Хашки трибунал, његово устројство, његава правила, тужилаштво и судство, које се показало као епизодно политичко, приватно и селективно судство, које је постало оруђе крупног капитала, који се обрачунава са политичком, војном и друштвеном елитом Србије, како би је обезглављену присилили на послушност.
    Вруће лето 2015-то, са бројним узаврелим скуповима на свим нивоима, да би се „ускладили“ интереси ЕУ на просторима Балкана, показали су сву немоћ европске елите, у коју се увуако страх од сутрашњице. Дуготрајна криза потреса њене крупне играче, па се добија утисак, да је ЕУ запала у озвиљне тешкоће. То потрђује гвоздена завеса која Европу дели од Истока. Многе чланице ЕУ, а посебно Мађарска, која се као чланица гуши од свог чланства и у страху, да не постане жртва, поред бројне војске и полиције, сама себе ограђује у сопствени логор, које увек краси бодљикава жица (као што је тога било у Другом светском рату), а и касније код грађанских ратова у непосредном суседству.
    На задњем окупљању у Бечу, да би се разрешило питање земаља Западног Балкана, немачка канцеларка Ангела Меркер, која је до сада много шта изјавила и Србији обећала, каже: „Могу рећи да ће мо бити фер и може да рачунате на то, нећемо измишљати нове услове“. Значи, да је овим признала, како су дуги низ година измишљали увек нове услове. А зашто? Вероватно да Србију никада Немачка неће прихватити без драконских уцена!
    У исто време читамо наслов: „Још не контамо одакле ветар дува“ (др Неле Карајлић), који ће нам објаснити оно што сви знамо „одакле нам ветар дува“ из целокупне прошлости, још из времена османлија, па преко бројних ратова у прошлом веку, све до ових дана.
    Тек смо на почетку тужне исповести људи заточених и осуђених на дугогодишње робијање, од стране хашког политчког суда, где нам Никола Шаиновић, одмах по ступању на тло своје државе, која га је издала, рекао: „У затвору није битно ко је сусед, а ко је комшија“. Имате ли осећаја, и како се осећа човек који је 12 година провео у казаматима тог преког суда, па ако је тада био у пуној снази, по издржаној 2/3 робије, одлази у „заслужену пензију“ – без перспективе. То је „правда“ коју заводи Европска унија, по принципима османлијског искуства.
    Ако имате нешто против ових чињеница изнесите храбро своју аргументацију, као што сам вама ја изнео!

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: