Miroslav Lazanski : Tajna sluzba Vatikana me je upozorila da pazim sta pisem! Video:

https://www.youtube.com/watch?t=22&v=TZrg9nzXE6c

2 Antworten

  1. A mi smo „glupi i ne znamo“ ko pravi genozid nad Srbima!!!!!!!

  2. Ово што ћу овде у место комантара навести чиним да би проверио сопствено размишљање:

    ЉУДСКА ВРСТА И ЊЕНО УНУТРАШЊЕ УСТРОЈСТВО

    Устројство (унутрашњи односи) људске врсте није плод умног човека, већ јој то намеће природа постојања, као код сваке друге сличне врсте живог света. Умни део човекове врсте, у процесу развоја и степена развитка, знатно брже доводи до бројних процеса, где је у сушутини изражен интрес малих и великих скупина, која се стварају, развијају, нестају и нова настају, у чијој је бити, борба за опстанак и развој одређеног друштва, државе или, било које људске заједнице.
    Управо је човек, све подредио интересу да доминира над другима. То га доводи његов паразитски нагон. А пошто је он друштвено биће, то и људска врста је упућена да ствара друштва (као и многе друге врсте).Тако је успостаљена и унутрашња подела: мањина која влада, већина којом се штити мањина, произвођачи (радилице) који одржавају живот врсте, надградња – забављачи, ислуженици – свих категорија и остали.
    Мањина која влада – о њој говори статистика и ту се могу наћи и приближни подаци да је то 0,01% оних који су дошли у позицију, чији се лични посед и средстава за производњу нашла, и то углавном, у поседу старих (наследних) породица, најбогатијих људи, који држе сву власт у друштву. Њима треба придодти и оне, који раде у име њих, стварају им добит, а таквих је око 0,09, што укупно чини око 1% становништва. Неко је за ову скупину људи рекао, да и у време криза и већих депресија, они у таквим друштвима, док сви други губе, али не и ова мањина, која и у тим условима профитира.
    Већина којом се штити мањина – то је онај део становништва, који се сврстава: у војну силу, полицију, безбедносне органе, телохранитеље, слуге, политичаре, новинаре, доушнике, судије, службенике, курире и др. Њихов број се не може наћи у статистици. Узмимо условно 40-50%, од којих је апсолутно највећи број оних који службено носе оружје, многи са правом употребе, а и њихове злоупотребе.
    Произвођачи (радилице) – то је онај део становништва, који учествује у прозводњи свих потреба друштва, у које треба урачунати и тренутно незапослене, и то условно, износи 25-30% становништва.
    Надградња – забављачи – у које спадају:наука, култура, уместност, школство, здравство, духовници, невладин сектор, ревијални и други забављачи, остали са око 7-10% становништва.
    Ислуженици – свих категорија – у које убрајамо пензионере, рентијере и друга лица, са око око 7-9% становништва
    Остали – у које убрајамо све оне, који се не могу сврстати под било коју категорију (пробисвет) око 1% становништва. ( у кризним временима ових може бити и до 20%).
    Ове величине треба узети условно, а послужићемо се, да бих објаснили, где нам се налази оно што нас најчешће сврстава у ред образованих примитиваца. Управо се то налази у редовима два екстрема: мањина која влада, са најмањим процентом учешћа, а са највећом моћи у друштву.
    Друга је већина, која служи мањини да се одржи и влада над већином становништва. Па можемо закљлучити: да у тој скупини најборојнија је оружана сила (војска и полиција), за коју се издвајају и највећа средства за њихово одржавање. Због тога се и највише троши на њихово опремање и одржавање. Скоро, да је целокупна државна историја, њима подређена. Величају се подједнако и они који су се кроз историју показали „позитивно“, као и они, који носе на себи „негативни“ предзнак свог постојања.
    Унутрашњи и спољни односи људске врсте, имају доста сличности као и код других врста живог света, а ту и тамо, откривамо и различитости, настале деловањем умног чивека. Негде наилазимо и на драстичну разлику, где је „умни“ човек злоупотребио своју моћ, па се у таквим друштвима сретају далеко суровији односи од оних, које налазимо на неком другом месту. Тај процес, унутрашњих и спољних утицаја на процест живљења врсте, су веома различити и у разним периодима, тако да се неки народи, у неком периоду развоја, појављује или нестаје.
    У савременом развоју љуске врсте имамо знатно учесталије сукобе унутар врсте, што је и производ њихових односа, где доминира интерес изнад свега. Тако се може закључити, да што је човек „образованији“, не значи да је и умнији, па се може рећи, да са степеном материјалног развоја, повећава се и његова себичност, жеђ за доминацијом, суровост и према најближим сродницима. Тако се може пренети и на државе, веће и моћне повезане економије.
    У таквим процесима живљења, моћан гради институције и полуге свог утицаја, да би проширио и учврстио власт над другима и, све тако, док се у том процесу и сам не изроди и доведе себе у период стагнације и кризе.
    Многи примери, у каснијем периоду геополитичког развоја, (посебно у САД), баве се „неисторијски људи“, који су у школи историју учили не као „скуп повезаних догађаја, већ као теме без контекста“ изјави Хери Кисинџер. Даље он наводи да Америка одбија да учи на искуствима и да не треба да се укључује у међународне сукобе којима не може да предвиди крај или да, када то учини, ситуацију треба да доведе до краја.
    Ако анализирамо све ратове које су САД водиле (пет) од краја Другог светског рата, почели су са великим амбицијама (лажнм закључцима), али ратни јастребови тих ратова нису превладали до краја. Овде се справом може рећи, да су ти ратови били приватна ствар њених учесника и, да је сваки учесник имао свој циљ рата, којег је остварио или није на самом почетку (ратни профит), па како се ближио крај рата, такве није интересовало или нису били способни да, издрже напор и доведу тај рат до циља којег су поставили главни стратези тих ратова.
    На самом почетку 21. века долазимо до закључка, да не само САД, већ и друге чланице НАТО алијансе, из једног у други сукоб улазили су искључиво из личних интереса, амбиција и циљева, са промењљивом ратном срећом, док се нису и саме претвориле у „монструм“ силу, која се силом намеће другима, а која се манифестује као колонијална сила, са вазалним односима подређених држава.
    Како отужно делује епозодни наступ малих али тренутно моћних политичара, великих сила, који се намећу својом појавом и чији се утицај увек завршава уценом, лажним пријатељством са суровим и неискреним односом, којег преко ноћи мења, према свом личном интересу.
    Светом манипулише већи број малоумних али богатих људи, чији је интерес само властито богадство и његов положај у друштву. То су високо титулиране личности, које су се задржале у конзервативном и надменом свету, бивших моћника, који се тешко ослобађају наследних навика и, коме је важније како га улична маса цени и коме се диве људи, који и сами живе у свом властитом мишљењу о себи – то су коцкари, који се крећу у монденском одабраном друштву снобова. За обичан свет, такви клубови и места њиховог рекламирања, су неприступачна. Такав свет хазара се саморекламира. Њему су важније крпице на себи, него личност у тим крпицама, па се таква места могу третирати као места куртизана, који се међусобно бирају. Светом је, како то многи слове, наступило време лудила и неозбиљног односа према себи и према другима у окружењу.
    Овога је било и у свом кризним временима прошлости. Увек је то најављивало крах једне и рађања сасвим нове цивилизације, коју нисмо у стању предвидети, јер су још увек кензервативне снаге веома јаке.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: