RAZLOZI KOJI I OD NAJŽEŠĆIH PATRIOTA ČINE IZDAJNIKE SVOJE IDEOLOGIJE

RAZLOZI KOJI I OD NAJŽEŠĆIH PATRIOTA ČINE IZDAJNIKE SVOJE IDEOLOGIJE

NEODRŽIVOST PREDIZBORNIH OBEĆANJA KAKO TO POKAZUJE SLUČAJ SRBIJE I GRČKE

DA SE PREDIZBORNA OBEĆANJA, KAKO U SRBIJI TAKO I U GRČKOJ, NISU NI U NAJMINIMALNIJOJ MERI REALIZOVALA ODNOSNO ISPOŠTOVALA NE TREBA POSEBNO DOKAZIVATI KAO NI TO DA SE NASTAVLJA JOŠ ŽEŠĆE SA POLITIKOM SVOJIH PREDHODNIKA ZBOG KOJE SU IH SKINULI SA VLASTI. ALI BITNO JE ANALIZIRATI I UOČITI ZBOG ČEGA DOLAZI DO TAKVIH ANOMALIJA KOJE SU RAVNE IZDAJI SOBSTVENE IDEOLOGIJE PA ČAK I SOBSTVENOG NARODA, RAVNE VELEIZDAJI!?

Na to pitanje može biti samo jedan verodostojan odgovor a to je da se analiza političkoekonomske situacije države vršila prioritetno na osnovi emocija i verbalno-virtuelnih predpostavki umesto na čvrstim i realnim činjenicama, naučnim osnovama. Tu se obećavalo sve i sjašta, moguće i nemoguće, virtuelno uredjivala svoja kuća bez da se poseduju i ključevi iste kao i bez plana kako do njih doći odnosno bez konkretnih mera koje bi vodile narod u bolju budućnost.
To što se mladi ljudi zanesu emocijama pa iz neiskustva previde fundamentalne činjenice nije im ni za zameriti. Ne bi hteo ni u kom slučaju podmetati im plansku, zlu nameru, prevaru. Ali to što im je za zameriti je to da sa preuzimanjem vlasti i dalje sve čine da bi se održavali na vlasti i ako su sasvim nešto drugo obećali narodu. Posebno za osudu je to što su čak i pored toga što su i sami ubedjenja da ne može biti bolje perspektive po narod sa politikom predhodnika ipak nastavili sa sprovodjenjem u život te iste politike protiv koje su nastupili pa čak i dobili podršku naroda referendumom.  A sad ga vode oni sami, ti novopečeni pobednici izborne kampanje, prevarom izborne volje naroda i zloupotrebom referenduma bez i malo stida i griže savesti. Nastavljajući i dalje sa istom politikom koju su opravdano kritikovali sprovodeći je sad samo još žešće od svog protivnika kojeg su svrgli sa vlasti pokazuju svu svoju nemoć kojom vode narod u nepojmljivu tragediju. Umesto da časno podnesu ostavku sa obrazloženjem da su se prevarili u svojim analitičkim sposobnostima te pošteno da raspišu izbore i prepuste narodu da barem pokuša naći neka realnija, po sebe spasonosnija rešenja i na taj način spasu barem donekle svoj obraz nastavljaju sa politikom kojom svesno vode narod u svoju propast samo da bi se i dalje održali po svaku cenu na vlasti, na štetu naroda a i svoju. To se može objasniti samo ličnim i bolesnim ambicijama, sujetom, i pohlepom za vlastću što im može doći i glave a narod gurnuti u sunovrat i krvoproliće.
Političko-ekonomske zakonitosti neoliberalne politike su jasno dokazale da Grčka ekonomija ne može preživeti u konkurenciji neoliberalne ekonomije u kojoj veća „riba“ proždire manju da bi na kraju kad proždre i poslednju „ribu“ i sama krepala od gladi. Grčka je i previše sitna „riba“ da bi mogla preživeti medju „hajkulama“ neoliberalnog privrednog sistema.
U turizmu Grčka isto nije u položaju da konkuriše zemljama niskih satnica, Turske i Egipta a da živi u Evropi visokih satnica a i visokih cena osnovnih životnih potreba. Tu se, pod takvim uslovima, jednostavno ne može obstati. Da se i sa minimumom analitičke trezvenosti vršila analiza morali bi uočiti da su banke kao i resursi od vitalnog značaja, u tudjim rukama da niučemu nisu gospodari pa prema tome ni da u bilo čemu mogu odlučivati kao svoji na svome. Umesto da se preduzmu sve predostrožne mere preuzimanjem „ključeva svoje kuće“ kako bi mogli posle rušenja vlade, suvereno odlučivati o sudbini Grčke, biti imuni na ucene ponašali su se ko malo dete koje se sakrije iza drveta da uplaši mamu i tatu jednim iznenanim „BU“. Umesto da se unapred dogovore sa Ruskom Federacijom i Kinom da im u slučaju ucena garantuju prestrukturivanje, u najkraćem roku, političko privrednog faktora kako bi se oteli kontroli stranog zapadnog faktora, odlučili su da blefuju, za partiju pokera praznih šaka. A sad kad blef nije uspeo umesto svoje ostavke dopuštaju da im se narod svuče do gole kože pa da ostane i bez gaća. Brusel odnosno EU nije bila u stanju na ovakav dosadašnji način da reši problem duga Grčke a i dalje nastoji da ga rešava istim metodama neoliberalne ekonomije zaduživajući dužnika koji nema nikakvih mogićnosti da ih vrati.
Sa time se problem ne rešava već zaoštrava, napumpava sve dok ne pukne što bi moglo dovesti do krvoprolića. Već više puta sam napominjao da je neoliberalizam zasnovan na konkurenciji jačega u stvari da je suicidna tvorevina jer kad se najjači reši svojih konkurenata gubi stim i svoje tržište na koje je plasirao svoje proizvode pošto mu gubitnik nema nikakvu protuvrednost kojom bi mu mogao plaćati te proizvode što onda i najjačeg dovodi do kolapsa i gušenja sobstvene proizvodnje. To neminovno vodi do nezaposlenosti a stim i do egzistencijalne ugroženosti sobstvenog stanovništva – Gde nema potražnje tu nema ni potrebe za proizvodnjom. EU bi mogla obstati samo ukoliko bi profit najjačih država, Nemačke i Francuskr pa i drugih ravnomerno bio podeljen svim stanovnicima EU kako bi svi uživali u podjednakom životnom standardu. To se verovatno neće nikad dogoditi jer to više ne bi bio koncept neoliberalne ekonomije tako da je raspad EU predodredjen, pitanje je samo koliko će taj razvod proliti krvi nedužnog sveta.

NA ŽALOST I SRBIJA NEMA NITI JEDNE STRANKE, NITI JEDNE OSOBE KOJA BI NUDILA VIŠE OD „NAMERA BEZ POKRIĆA“ I AKO REŠENJA POSTOJE– POLITIČARI SE NADMEĆU OBEĆANJIMA BEZ PROVERE I POKRIĆA PA TAKO I PROLAZE POPUT GRČKE I PORED TOGA ŠTO POSTOJE KVALITETNA REŠENJA.
 
Na žalost Srbija nema niti jedne stranke, niti jedne osobe koja bi nudila više do od namera bez pokrića, bez proverenih konkretnih mera, ideja, realizacije svojih ideologija.
Bez konkretnog plana za realizacuju svojih namera odnosno privrednog prosperiteta u interesu naroda svaka namera ostaje samo utopija. Pa čak ni najaktivniji analitičari poput Dragaša zaobilaze u velikom zaokruženju konkretna pitanja; šta raditi u slučaju privredne blokade. Pod kojom kako znamo i Rusija stenje a da ne bi onda bila pogubitačna za malu Srbiju koja nema više ništa u svojim rukama, počev od banaka do privrednih kapaciteta. Iz primera mojeg intervjua sa gospodinom Dragašem da se zaključiti da ni on nije odgovorio, našao odgovor, kako to sve sprovesti u delo kad su ključevi u rukama stranog faktora, kako renovirati kuću iznutra kad su ključevi u rukama stranog faktora, nasilnika? Konkretan plan za preuzimanje ključeva svoje kuće i ambara nisam dobio ni od tako rečitog gospodina Dragaša – Sve su to opisi namera ali nijedan konkretan plan koji neminovno vodi ka uspešnoj realizaciji uspešne ekonomije u interesu prosperiteta naroda Srbije nisam do sada niti od jednog analitičara niti dobio niti igde pročitao. Grčka je najbolji primer za demonstraciju kao primer koji dokazuje da je teorija namere jedno a sprovodjenje u praksu sasvim nešto drugo. I Dragaš tu govori kako bi trebalo ali ne odgovara šta bi u slučaju privredne blokade konkretno učinio bez konkretnih garancije Moskve i Pekinga, kad su banke i privreda u rukama njegovih protivnika. Samo reći, Euroazija bez konkretnih garancija i obavezujućih dogovora da će do nje i doći da će mu Rusija u toj meri pružiti i konkretnu podršku nije dovoljno. Pa i kad bi htela, ostaje pitanje kako da narod preživi to vreme previranja jer se tako nešto ne može desiti preko noći a narod mora jesti dok nam strane banke mogu preko noći zatvoriti šaltere a strani faktor zatvoriti fabrike. Eto, grci su doneli referendum a potom im je vlada usvojila sve te mere protiv kojih je bio narod referendumom. Zašto? Pa nije zato što je to bilo po volji Ciprasa već zato što im je zapad zavrnuo slavinu za dotok novca a Rusija nije garantovala odnosno bila spremna da doturi neku spasonosnu spasonosnu rezervnu, u dovoljnom obimu da bi se preko noći mogao sprovesti plan previranja u drugom pravcu. To je na žalost realnost-Zapad već odavno drži celokupnu srpsku privredu i banke u svojim rukama a stim i Srbiju u večitom šah-mat poziciji. To pitanje bi gospodja Alečković da reši na revolucionaran način po ugledu na francusku revoluciju a to ne samo da vodi do prolivanja krvi nedužnih već i ne rešava problem zavisnosti i privrednog suvereniteta jer nema konkretnog plana za realizaciju potrebnih privrednih mera a niti konkretne podrške Moskve i Pekinga. Šešelj bi da uvede carine a nema odgovora na pitanje kako će reagovati na protiv mere zapada privrednom blokadom-I on govori o Euroaziji i savezu sa rusima bez da ima bilo kakvih garancija od Putina, niti ih sam Putin može dati. Realnost je da Rusija nije spremna ni da podrži svoje simpatizere i njoj naklonjene srpske stranke da odreši svoju kesu kao što je to Soroš učinio pomagajući petokolonaše. Tako bi mogao da nastavim sa tom analizom u nedogled a da ne pronadjem stranku koja ima konkretan i neoboriv plan za realizaciju privrednog i državnog suvereniteta Srbije. Najbliže tome su Dveri jer im je pristup rešenju problema zasnovan na miroljubivoj osnovi što podrazomeva nenasilnim putem rešenje problema jer samo nenasilno rešenje može od naroda biti prihvaćeno a stim i dugotrajno jer sto je dobrovoljno prihvaćeno a ne nametnuto može biti i dugoročno. Polazim od toga da je pametna reč najmoćnije i najefikasnije oružje za dugotrajna rešenja. Ali i Dverima još uvek fali konkretan plan za privredan oporavak zemlje kojeg ne može ni biti sve dok u rukama nemaju garancije Ruske Federacije da će taj plan obavezujzućeg po sebe i podržati a toga još nema ni na horizontu. Svi se oslonjaju na Rusiju i Putina a konkretnih garancija nema. Svi zasnivaju svoju ideologiju na predpostavlama bez konkretnih privrednih mehanizama za oporavak Srbije što nije više od utopije.
Ako se postavi pitanje zašto Rusija nije konkretnija kad se radi čak i o zajedničkim interesima Srbije pa i Grčke, može se odgovor naći u činjenici da je i Ruski privredni sistem zasnovan na strogim neoliberalnim zakonitostima koji ne dozvoljava plansko mešanje države u zakonitosti tržišta. Svet je još daleko od rešnja svetske krize jer zakoni tržišta nisu univerzalna alatka koja rešava sve krize, naprotiv oni je samo zaoštravaju bez dodatnih regulativnih mera u interesu čovečanstva. A to bi onda regulativnim merama bilo ravno centralnom privrednom sistemu sličan onom iz komunističke ere. Nemačka je u najvećoj meri, u usporedbi sa drugim državama na bazi neoliberalne ekonomije u najvećoj meri za sada rešila taj problem zakonima koji omogućavaju da joj se iz državnog budžeta dotiraju pokrajine sa slabijom ekonomijom. Na takav način je modernizovana i istočnu Nemačku posle rušenja Berlinskog zida. Mešavina liberalne ekonomije na bazi socijalnih zakona izgleda za sada jeno od donekle obećavajućih rešenja za duži period koje bi mogao omogućiti socijalni mir. Ali kako doći do toga kad Amerika ne dozvoljava čak ni minimum socijalne pravde ni u svojoj zemlji da se sprovede administrativnim putem. Zato nije slučaj da deluje razorno gde god da se umeša kao strani faktor da odlučuje o sudbini suverenih država. Da Nemačkoj to toleriše je cena koju američka administracija plaća za ostanak Nemačke u NATO kao jednom od najbitnijih oslonaca za sprovodjenje globalizma odnosno neokolonijalizacije neoliberalnom ekonomijom, gde veća riba guta manju gde jači ima prvo da uništi ekonomskog konkurenta odnosno slabijeg od sebe.
Samo sveobuhvatnim merama, svih fakata i merodavnih zakonitosti može se doći i do konkretnih i dugoročnih rešenja. Analitičari Srbije ili su zakazali ili nisu bili slušani, ni od vlade niti od opozicije pa nije ni čudo da smo ovde gde smo što navodi na zaključak da su odgovorni u vladi i u opoziciji slušali savete tudjeg faktora u interesu belosvetskih profitera koji naše perspektivne političare drže daleko od domaćih umnih analitičara.

Dušan Nonković-Teodorović

Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom, knjige dr. Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа.

Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom,
knjige dr. Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа.
1.  Dr. Aleksandar Milošević iz Stokholma    100 €
2.  Anonimni dobrotvor iz Frankfurta           100 €
3.  Ljubiša Simić iz Frankfurta                      100 €
4.  Zlata Ikanović iz Heusenstamm-a             50 €
5.  Dragan Jeftić iz Frankfurta                      100 €
6.  Slavica Mastikosa iz Beograda                  50 €
7.  Dr. Verislav Djukić iz Nirnberga                 50 €
8.  Aleksandar Jovanović iz Ešborna              50 €
9.  Predrag i Helga Petrović iz Grishajma       50 €
10. Srpska književna radionica, Frankfurt    100 €
11. Đuro Plavšić iz Berlina                            100 €
12. Stanko Cvijanović, Dachau                     500 €
13. Vesna Rihar-Pavlović                                 30 €
14. Goran Rajić, Berlin                                   100 €
15. Nenad Ilić , Berlin                                    100 €
16. URPUT, Štutgart                                        50 €
17. Slavko i Jasmina Gajić                              150 €
18. Zoran Plavšić, Minhen                              100 €
                                                      Ukupno: 1880 €
Драги чланови и пријатељи Седмице!
Драга браћо и сестре!

ЋЕЛЕ КУЛА ОД СРПСКИХ ЛОБАЊА НЕПРЕСТАНО РАСТЕ

Ћеле-кула
Споменик људском роду, преузвишеним идеалима и незапамћеној окрутности, слободарском духу напаћеног поробљеног народа, вандализму освајача. На памет занавек људском роду. А све је почело када су коља на Чегарским шанчевима давне 1809. године попустила, кад севнуше јатагани и ножеви, кад се осети дах многољудног надмоћнијег непријатеља. Ресавски војвода Стеван Синђелић сачека да се шанац напуни Турцима, сиђе у магацин, запали барут, те диже у ваздух цео шанац. Погину Стеван Синђелић са својим јунацима, изгинуше и Турци. То Турци нису могли заборавити. Од лобања погинулих Срба саградише кулу. Три метра високу, правоугаоног облика, изидану од негашеног креча и песка. На свакој страни куле по 14 редова, у сваком реду 17 отвора за главе.
У Европи се за Ћеле-кулу по први пут чуло из списа француског песника Алфонса де Ламартина. Амерички магазин „Ментал флос“, који представља занимљиве чињенице из света, на листи „10 највећих грађевина направљених од костију“ на прво место ставио је Ћеле-кулу из Ниша. У тексту се наводи да је „1809. године, током Првог српског устанка против Отоманског царства, турски генерал Хуршид паша сакупио 952 лобање за његов `језиви пројекат`, за изградњу Ћеле-куле у близини Ниша.
КУЛА СТОЈИ И ОПОМИЊЕ! Немар и време полако, али сигурно скрнаве историју!
И од тада па до данас зидање куле од српских глава, невидљиве, али веома присутне не престаје. Са најмање четири милиона глава колико су Срби дали за своју православну веру и слободу у крвавом двадесетом веку на свим својим просторима, та кула је доспела до неслућено трагичних висина.
20. век је почео ослобађањем Косова и Метохије и јужних српских крајева 1912.
а завршио се злочиначким бомбардовањем српских села и градова од стране НАТО пакта 1999. године.
Све је чињено на опробан начин: претварањем Срба у злочинце, а злочинаца у судије.
Дуже од две деценије сведоци смо једностраног и лажног приказивања дешавања из деведесетих година на простору бивше Југославије, које је превасходно усмерено против српског народа.
И даље су сви напори ткзв. западне хемисфере посредно или непосредно усредсређени на то да се српски народ у целини прикаже и колективно оптужи као главни и дежурни виновник свих ратних сукоба и несрећа на тлу бивше Југославије.
При томе се појам “правде“ дели како то интересне сфере налажу. Наравно да ту аршини нису за све исти. Безброј примера из западне киноматографије, штампаних и дигиталних медија указују на то, да је Србин у међувремену постао глобални синоним за свеопштег негативца.
Тај се стереотип користи и оживљава кад год геостратешки или економски интереси одређених група то потребују.
Нажалост, српски глас се у овом контексту не може чути, а најжалосније у свему томе је, да смо чини ми се скоро и огуглали на све ово и „добровољно“ прихватили улогу кривца, која нам се приписује.
У тренутку, када се пред Саветом безбендости УН припрема резолуција о Сребреници, у којој се ратни злочин треба назвати геноцидом са несагелдивим последицама за српски народ  и наша будућа покољење, историчар и велики родољуб, др. Владимир Умељић је у свом капиталном делу на немачком језику, које носи назив

Okzidental-europäische kulturologische Tradition, große Völkermorde in Europa des 20. Jh. und Kriege in Ex-Jugoslawien
im Prisma der Definitionismus Theorie
(Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи 20. века и ратови у бившој Југославији кроз призму теоријe дефиниционизма)
описао узроке Србоцида у хрватској држави 1941-1945, и што има још већу тежину, већим делом анализира последње балканске ратове при разарању друге Југославије на крају 20. века као континуитет политике Запада према Србима у читавом столећу, служећи се при том претежно западним изворима. Ту је обрађен и обиман материјал о дехуманизацији Срба на крају 20. века, Хашки трибунал и Сребереница.
О његовој теорији дефиниционизма, која је део горе наведене студије и која је 2011. године била номинована за алтернативну Нобелову награду, добио је најбоље критике познатих светских историчара и књижевних критичара:
„Interesting ideas. I’ve never thought about them. Will try to do so.“ (Noam Chomsky);
„Diese Studie ist ein sehr wichtiger Beitrag zur Theorie (Philosophie) und Praxis (Geschichtswissenschaft) in Bezug auf die Erforschung des Genozidphänomens, was bisher noch niemand auf diese Weise getan hat.“ (Prof. Dr. Elena Guskova, Russische Akademie der Wissenschaften, Abteilung für neuere Balkangeschichte);
„It is an excellent, fundamental and original study.“, Prof. Dr. Srboljub Zivanovic, (The International Slavonic Academy of Science, Education, Art and Culture – Branch of Great Britain and Ireland)

Да би ова књига угледала светлост дана, потребно је прикупити у догледном року 2.500 €.
Ово капитално дело служиће како нама тако и нашем покољењу да се на јединствен начин и у оквиру темељног и научног приступа чује и наш глас, који ће штампањем ове студије остати за сва времена овековечен и служити нам за одбрану достојанства и нашег имена.
Стога вас позивамо драга браћо и сестре да поново покажемо, да само слогом и заједничким снагама можемо да прикупимо горе наведену суму и сачувамо од заборава истину о страдању српског народа и сваке оне српске главе узидане у Ћеле-кулу која је већ доспеле до неслућено трагичних висина.

Сваком донатору проследиће се признаница за пореску установу.

Донације се могу уплатити на следећи жиро рачун:

Schriftstellerverein Sieben e.V.
IBAN: DE37 5105 0015 0140 2819 73 SWIFT – BIC: NASSDE55XXX
Са назнаком: Ћеле-кула

Унапред се захваљујемо вашем доброчинству!
С поштовањем,
За Удружење писаца „Седмица“
Љубиша Симић, председник
Тел.: 0157-54694170

Srdačan pozdrav,
Ljubiša Simić

20. 07. 2015 . године испред зграде Владе Републике Србије у Београду штрајк глађу Славице Јовановић

Сутра 20. 07. 2015 . године испред зграде Владе Републике Србије у Београду штрајк глађу Славице Јовановић новинарке и књижевнице због прогона који је доживела од чланова Српског Покрета Обнове у трајању од 25 година
Сутра 20. 07. 2015 године  испред зграде Владе Републике Србије у Београду започињем најављени штрајк глађу о којем је обавештена и Управа Полиције за град Београд Одељење за јавни ред и мир због политичког прогона чланова СПО и Црногораца који окупирали сам врх  србијанске полиције шпијунирајући за Запад у сарадњи са муслиманским лобијем из Тузле , само зато што сам Српкиња, Православка, Родољуб због чега сам живела у „заточеништву “ пуних 25 година , као талац  мафије Вука Драшковића и његове нарко и сваке друге“милогорске “ мафије и црногорске полиције због чега сам и затражила азил и од Руске Амбасаде у Београду .

Подсећање :

10424299_1507169112865014_5947023846373860291_n (2).jpg
Као новинар и књижевник  од чланова Српског Покрета Обнове у коме су најчешће чланови Црногорци и Муслимани из Тузле , мада има и  Шиптара у протекле две деценије доживела сам више од педесет покушаја силовања, силовање, више покушаја убиства, заплашивање, претње смрћу, покушај киднаповања , пљачке , уништавање новинарске документације ,добијала сам  батине , трпела насилништво и тортуру у којој је предњачио мој први комшија Миливоје Веселиновић родом из Петковице , чији је син  Жељко Веселиновић  одговоран за смрт моје рођене сестре Слађане, а који ме пуних двадесет година подводи са члановима СПО и полицајцима из станице полиције у Мачванском Прњавору који имају криминалну родбину и црногорског и муслиманског порекла а има и оних који су као и Веселиновић  који је живео у Ријеци  примили католичку веру , а  у родбини имају нарко- дилере, криминалце, убице , фалсификаторе и шпијунирају све могуће Службе Србијанских структура безбедности за Албанце и  Муслимане , а првенствено за црногорску полицијску шпијунско- западњачку мафију . И због чијег прогона сам  сам била приморана да спавам по викендицама , без струје и воде , јер ме полиција није заштитила и јер су ме ови страни плаћеници прогонили као звер, откривши да сам бавећи се истраживачким новинарством дошла до трагова и података ,  да су се Црногорци у Србији бавили демонтажом србијанских служби безбедности и да су их  исте  прислушкивали и шпијунирали , одрађујући прљаве послове за Запад, који не трпи Православце и Равногорце, Србе и Родољубе , где и ја припадам.. Врхунац свега је  свега је моје нарушено здравље, имам проблема са срцем и доведена сам и на руб егзистенције . ..Обраћам се јавности питањем : -шта би ви урадили да вам жену, ћерку, мајку, сестру , злостављају, подводе, ограничавају слободу кретања, пребијају, иживљавају се , а све у сарадњи са црногорском полицијом,  шта би урадили да су вама силовали или подводили ма кога , шиканирајући вас, ширећи дезинформације и изложити нечувеној тортури у трајању више од две деценије  и организовано прогонили првенствено чланови СПО , да су се на вашој породици иживљавали као на мојој и на мени и да су вашу мајку тукли и отровали као што су моју, да су вам тукли оца, као што су мог до саме смрти , јер му ћерка има дугачак језик и јавно говори о шпијунској  и нарко мафији велеиздајника Вука Драшковића и његовим антисрпским активностима , претећи да ће му бацити бомбу на кућу , уколико не умукнем и јавно му поручујући да нема коме да пријави , јер је „полиција њихова“  почев од Милогораца, до Муслимана , чак има заврбованих и Муслиманских Рома( најчешће оних везаних за естраду који су познатији као крадљивци туђих ауторских права) ,  У чему им је свесрдно помагала србијанско пардон милогорска полиција то јест Црногорци Данице Драшковић  који су први признали Независно Косово .! Са Црногорском мафијом у србијанској полицији која је учествовала у мом политичком прогону не желим да имам контакт, желим да им видим леђа тим  кртицама и криминалцима, страним држављанима , чак сам и од Руске Амбасаде у Београду затразила  азил због организованог прогона и несвакидашње тортуре у трајању више од две деценије због посла којим се бавим а то је истраживачко новинарство ….Крали су моју интелектуалну својину и пљачкали ме и уништавали моју новинарску документацију .Покушали  да ме убију више пута , имају и датуми и сведоци,  Томислав Николић  звани ТОМА ГРОБАР ДИПЛОМА штрајковао је глађу због власти, а ја сам цео живот прогоњена као животиња и на мени су се иживљавали, прогонећи ме као звер . И зато и желим да сви знају да је иза мог прогона стајала полицијска –  црногорска мафија „шарићевско“ – западњачка и Тузланска , шпијунско- амерска , иста она која би да Србији представи као геноцидну  , иста она која је Милорада Улемека Легију ни кривог ни дужног стрпала иза решетака, бавећи се демонтажом србијанских служби безбедности, јер је Милорад Улемек  Србин , Православац , Родољуб , Равногорац , јер је син војног лица а брат игумана једног србијанског манастира ! То је мафија ВУКА ДРАШКОВИЋА  ЦРНОГОРСКО – МИЛОГОРСКА – ТУЗЛАНСКА  И АЛБАНСКА  КОЈА ИМА ДОДИРНУ ТАЧКУ  ДУВАНСКО- НАРКО МАФИЈАШКУ! И коју осим нарко- мафије   финансирају  и све друге мафије и о чијем сам криминалу писала, па хоће по сваку цену да ме се отарасе .

Ово је једини начин да се изборим за своја сновна људска права и да доказем да Србијом владају злотвори и странци , страни држављани који убијају Православце и Србе припремајући терен за америчку и сваку другу окупацију, припремајући терен и за Шиптаре и за  џихадисте , припремајући  терен за Велику Албанију и за терористе , а највише за америчке доушнике Црногорце! Који сместа треба да напусте сва руководећа места у Србији јер су подривачи и кртице, као и страни држављани . А да раде против интереса Србије , то су милион пута доказали .
СПРЕМНА  САМ ЈАВНО ДА СЕ ОДРЕКНЕМ СРБИЈЕ КОЈОМ РУКОВОДЕ ЦРНОГОРЦИ И МУСЛИМАНИ МУФТИЈЕ И ШИПТАРИ , ВЕХАБИЈЕ И АЛБАНЦИ , ТЕРОРИСТИ И ЕКСТРЕМИ КОЈИ ПОДВОДЕ  СРБКИЊЕ И КОЈОМ ВЛАДА КОРУМПИРАНА ПОЛИЦИЈСКА МИЛОГОРСКА ДУВАНСКО – ШАРИЋЕВСКА МАФИЈА .
Све док у Србији не буду Срби Домаћини и Срби се питали за све , спремна сам да напустим Србију, да се одрекнем Српства и свих својих књига родољубиве и духовне садржине, јер ја у земљи у којој сам рођена имам мање права од обичног уличног пса и уа кога ће се огласити Друштво за заштиту животиња  и јер је Србију таквом начинила Драшковићева шпијунска-  милогорско- полицијиска – шарићевска полиција , са додатком Муслимана из Тузле и Шиптарије са Косова .

Годинама сам се безуспешно обраћала на многе адресе тражећи заштиту али без успеха , тражећи правду у земљи неправде , али сам неким случајем сачувала живу главу, мада су многи моји пријатељи или нестали или  су убијени,  а међу њима има и новинара . Можда Драшковићева мафија зна ко то убија по Србији зарад зелених новчаница Запада.

. Иза свега стоји Полиција и друге институције у Србији којом не руководе Срби, већ мафијашка полиција уплетена у најтеже облике криминала и међународну шпијуназу  из Милогорице и Тузле ….
Више од две деценије је прорекло од кад тврдим да је црногорска мафијашка полиција умешана у мој прогон , да су умешани и Муслимани, Црногорци и њихова браћа Албанци  Вука Драшковића . И знам да сам у праву . Пртогонили су ме што сам Српкиња, Православка и Родољуб , доушници страних обавештајних служби и кртице које нису пореклом Срби у србијанској полицији, зато што промовишем Православље и Родољубље и својим књигама ….Наводим и да :
Уколико се не испуне моји захтеви, јавно ћу рећи да се стидим што сам Српкиња што живим у Србији којом владају страни плаћеници, да у таквој Србији не желим да будем ни сахрањена и да желим да је што пре напустим и потврдићу светској јавности да је Србија постала геноцидна творевина којом су таквом учинили страни држављани , првенствено Милогорци, Шиптари и Муслимани , као и Католици  у којој  људи живе као животиње у заточеништву у ком сам на неки начин била и ја, као талац мафије америчког доушника и слуге  манитога Вука Драшковића и његових шпијуна, који  новинарима прете смрћу , , узнемиравају их, убијају , цензуришу, прогоне,  пребијају их , покушавају да их убију, пљачкају, уништавају новинарску документацију итд . Странци на руководећим местима су  доказ да у Србији влада цензура прогон Хришћана , ућуткивање и заплашивање чак и силовање новинара  Православаца, да у Србији свако може да дочека моју судбину јер га је буквално прогонила политичка и свака друга мафијаГДЕ СИ  ДИЧНА “ ЦРНОГОРСКО МИЛОГОРСКА- ПОЛИЦИЈО „ОД СЕЦКАНОГ ДУВАНА“ И  ДРОГЕ КОЈА ЈЕ ОКУПИРАЛА ВРХ СРБИЈАНСКЕ ПОЛИЦИЈЕ  БИЛА  кад су ме у мојој рођеној кући злостављали и тукли и упадали чланови СПО   , где си тад полицијо била ? Кад ми је пљачкана новинарска документација, и крадена интелектуална својина, кад су ме шутирали по стомаклу и глави , убртали руке . Што тада нисте реаговали. Више од две деценије сам професионални новинар и књижевник са доста објављених  књига и добијених књижевних признања . Неко ко је објавио 500 интервјуа са значајним личностима .

НЕ ПРИЗНАЈЕМ СРБИЈАНСКУ ПОЛИЦИЈУ КОЈОМ ВЛАДА МИЛОГОРСКО -ТАЧИЈЕВСКА И ТУЗЛАНСКО-  ЗАПАДЊАЧКА МАФИЈА КОЈА РАДИ ПРОТИВ ИНТЕРЕСА СРБИЈЕ И КОЈА ЈЕ ПОСЛЕ ПРИЗНАВАЊА НЕЗАВИСНОГ КОСОВА ТРЕБАЛО С МЕСТА ДА ПОДОБИЈА ОТКАЗЕ!
Више од две деценије живим  у страхуза свој живот  високог интезитета  и више мојих пријатеља и сарадника као и мој уредник су на чудан начин убијени. Дакле не верујем МИЛОГОРСКО- ШАРИЋЕВСКОЈ ПОЛИЦИЈИ КОЈА ВЛАДА СРБИЈОМ И РАДИ ЗА ДОЛАРЕ И УЈКА СЕМА .

Мене Србија није заштитила од црногорских -полицијских и осталих Драшковићевих западњачких кртица, насилника и силеђија . Па кад може Тома Николић , да штрајкује глађу због власти, могу и ја борећи се за своја основна људска права , за људско достојанство, јер сам прогоњена као животиња . А  у полицију највише сумњам, јер је штитила насилнике и радила за стране обавештајне центре и нарко- дилере … Тражим да се открију сви који су учествовали  у заштити мог првог комшије Миливија Веселиновића чији је синЖељко алкохоличар  одговоран за смрт моје рођене  сестре и који ме подводиои ширио о мени неистине и  јер су из његове куће  излазили насилници који су упадали у моју кућу ,  тукли ме , врађали,  , због чије родбине нисам смела ни улицом да прођем, због претњи и вређања а камоли да одем сестри на гроб која је погинула кривицом његовог сина Жељка Веселиновића, чија жена Весна Веселиновић случајно ли је блиска пријаељица Нате Месаровић оне дебелгузоше Црногорке корумпиране и ради у Врховном Касационом Суду, а кажу зна добро и Чумета, као и њихов рођак Миломир Веселиновић бивши начелник шабачке полиције . Што се тиче насилника и манијака Миливоја Веселиновић подсећам да сам га затекла како уринира на гробу моје сестре , која је погинула када је имала 21. годину кривицом његовог сина , том приликом ми  показујући  нож  , о чему сам писала односно објавила још  2006 године Отворено писмо  Министру Полиције и Правде тражеци заштиту од овог лудог Католика и душевног болесника . коме су сви у улици родбина,  а ја нисам имала коме коме да га пријавим јер су му локални полицајци родбина и чланови СПО, као његов  и рођак бивши начелник шабачке полиције Миломир Веселиновић из Петковице који има криминалну родбину, а истакао се током акције „Сабља“ и који је  мени претио смрћу и не раздваја се од а од немачког шпијуна владике шабачког Лаврентија Трифуновића педофила и насилника , у чијем се владичанском Двору у Шапцу и налази представништво СПО а чији свештеници дилују дрогу и лопатом по манастирима убијају наркомане.
Своје захтеве изнећу шта тачно тражим од Владе Републике Србије , у писменој форми и предати Надлежнима .

У  сваког другом случају напуштам Србију као геноцидну творевину коју су таквом учиниле Црногорско – Милогорске . Доларско – Америчке – Муслиманско- Шиптарске хорде које су продале Србију и чији шпијуни прислушкују чак и руководеће људе Србије!

Ако је Томислав Николић штрајковао глађу због власти, ја ћу штрајковати са жељом  да доказем да је Србија окупирана и да Срби треба да узму говнаве мотке у руке и најуре све странце, крвопије и пијавице ,  са руководећих места и  из Српских Безбедносних служби .
Пакао сам већ  прошла и више немам шта да изгубим. Од државе тражим моралну, материјалну и сваку другу сатисфакцију због организованог прогона од страних држављана и шпијуна и од полиције црногорско- тузланске која подрива територију Србије.
И сад ако ће србијанска полиција која уопште није србијанска да ме приводи, пендречи, прети, упозорава, нек изволи једва чекам.

Јер сам спремна да штрајкујем глађу до смрти и да доказем да су Србију окупирали странци , Милогорци, Муслимани и да желим да живим као човек а не као прогоњена животиња као што сам живела до сада.

Стидите се ви, који треба да се стидите . Ничија није до зоре горела . Дабогда вам преселе зелене доларске новчанице које можете да стрпате уста уместо уложака , кад добијете менструацију на уста , што се може десити , јер нико не воли шпијуне , најмање они који су их ангажовали. Пуно су пишали по Србији .
Треба ли да вам освежим памћење, Црна Гора је прва признала Независно Косово, не признају Српску Православну Цркву , хапсе Православне свештенике , Мило Ђукановић  за Гаврила Принципа каже да је терориста, за српску ћирилицу да је окупационо писмо . Православље и Његоша не признају,а  већ  од 1996 године њихову полицију и ведри и облачи и обучава Запад. Тачи и Рама су почасни грађани Улциња ,док  Филип Вујановић  изјављује да Срби треба да признају геноцид у Сребреници , а из Будве уклањају таблу са натписом да су Срби ослободиоци Будвеа  има тога још, њихова Војска раме уз раме вежба са НАТО војницима који су бомбардовали Србију . А  ускоро биће објављен и списак Црногораца страних држављана  на одговорним местима у Србији , који су радећи за Трули Запад , невине људе попут Милорада Улемека Легије стрпали на робију . Невиног човека пустите на слободу ! А списак те милогорско- тузланскр мафије треба да се по хитном поступку нађе у рукама часне србијанске полиције која ће истражити овај организовани криминал под покровитељством Трулог Запада и њихове шпијунске делатности  у циљу стварања Велике Албаније , а већ је и Мирко Барјактаревић истраживао и поткрепио предањима да поједина Црногорска племена директно воде порекло од Албанаца .
НА ПРВОМ МЕСТУ ТРАЖИМ ОСТАВКУ  МИЛОРАДА ВЕЉОВИЋА ДИРЕКТОРА ПОЛИЦИЈЕ КРИМИНАЛЦА И МАФИЈАША КОМЕ ЋЕ ОД ДРУЖЕЊА СА ЦРНОГОРСКОМ МАФИЈОМ ПОЧЕТИ ДА ИЗРАСТА МАРИХУАНА ИЗ НОСА ,

ОСТАВКУ ИВИЦЕ ДАЦИЋА КОЈИ КАО МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ НИШТА НИЈЕ УЧИНИО ДА МЕ ЗАШТИТИ ЈЕР СУ У ЊЕГОВИМ РЕДОВИМА БЕЗБОЖНИЦИ ЦРНОГОРЦИ РАСПОПИ И ПРЕОБУЧЕНИ СПО-ОВЦИ !.
ТРАЖИМ ОСТАВКУ АЛЕКСАНДРА ВУЋИЋА ЗАТО ШТО МУ ЈЕ КОАЛИЦИОНИ ПАРТНЕР ВУК ДРАШКОВИЋ  РАТНИ ХУШКАЧ , РАТНИ ПРОФИТЕР И СТРАНИ ПЛАЋЕНИК.
И ТРАЖИМ ОСТАВКУ СВИХ ЦРНОГОРАЦА – МИЛОГОРАЦА , ЗБОГ КОЈИХ САМ ПРЕЖИВЕЛА ПАКАО ЈЕР СУ МЕ У ИМЕ СВОЈЕ ВУКОЈЕБИНИЦЕ СТОЛЕТНЕ ДАНИЦЕ ДРАШКОВИЋ  ПРОГОНИЛИ А И ДОБРО СЕ УМРЕЖИЛИ КАКО СА МАФИЈОМ ТАКО И СА СТРАНИМ ОБАВЕШТАЈНИМ ЦЕНТРИМА , А И ОДАВНО СМО ДВЕ ДРЖАВЕ.
МИЛОГОРЦИ НЕМАЈУ ОБРАЗ НЕГО ДУПЕТА НА КОЈА СЕРУ, ДА ИМАЈУ ОБРАЗ САМИ БИ ПОДНЕЛИ ОСТАВКЕ , ОВЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ НАРИКАЧЕ И ДОБИЈАЧИЦЦЕ АМЕРИЧКИХ НОВЧАНИЦА! А КАД ТАД ДОУШНИЦИ АМЕРИЧКИ ДОБИЋЕ ПО ПИ …..
У СРБИЈИ СРБИН ДА СЕ ПИТА! У СРБИЈИ  ДОМАЋИН!  Србин да преузме кормило од ових слепих путника и крпеља и паразита који су научили да живе с туђе грбаче. Расформирали су ЈСО , расформирали су Војску , расформирали су ПТЈ , већ дуже време јуришају и на Српску Жандармерију  и зар вам није јасно шта покушавају, сад кад на десетине хиљада емиграната у пуној снази , војно способних пристиже у Србију . Буди се Србијо , не дозволи да од тебе праве нову ЋЕЛЕ – КУЛУ , нову костурницу .
Такођје, Милорада Улемека Легију и остале пустите на слободу . Јасно је да је све изрежирано и због чега . Јасно је да су ту најсрамнију улогу одиграли безбожници Црногорци умешани  у међународни криминал свега и свачега. Милорад Улемек је Србин, Православац, Родољуб , Равногорац и спремна сам да сведочим у његову  одбрану , јер су више пута покушали да ме убију да не бих проговорила да су ВУК ДРАШКОВИЋ  и остали доушници Трулог Запада и сарадници и Муслимана и Шиптара и  Католика , највећи злотвори и пљувачи Срба.

Буди се Србијо, мотке у шаке . У Србији Србин Домаћин а не западњачке слуге. Да се за Директора Полиције Србије  и сва могућа руководећа места именују Срби, Православци , Родољуби , Равногорци,  а сви остали као што су милогорске кртице што су и доказали најуре говнавим моткама. Да вам сутра не би мајке, ћерке , сестре и супруге прошле пакао кроз који сам прошла ја , само зато што сам Србкиња , Православка и Родољуб . Не желим да живим као мањина у својој земљи , нити да ме хапсе и приводе попут новинарке која је недавно изнела истину о Ромима или неком другом , а правни заступник Рома одреаговао , а нико да се запита да ли је то учинио из верских побуда . Највише Рома у Србији је Муслиманске вероисповести . Што је недавно добило и потврду у облику срамног најављеног марша од Шапца до Сребренице , чим би  ови Шабачки Маљани потврдити да су Срби наводно  Геноцидни, а живе на рачун тих истих Срба .. Узгред и они су за Вука Драшковића- велеиздајника .  Сетите се само ко је оптужио Србијанске Службе Безбедности за наводне атентате и остала кривична дела, ко је Јединици за Специјалне Операције монтираонамештене судске  процесе . Све су то урадили Црногорци . Ево ко је био најгрлатији да се Срби због Сребренице прогласе геноцидним : Вук Драшковић најпознатија “ жена у црном“ , Наташа Кандић , Србомрзитељка , “ жене у црном“  најчешће муслиманског порекла , Чедомир Јовановић коалициони партнер Вука Драшковића у Преокрету . Филип Вујановић , Борис Тадић чији је рођени ујак Јуре Франчетић усташа и Хрват , Зоран Живковић итд . Јасно је ко је на списку западњака и коме смета способна Србија , али Србија без полиције и војске је за окупациону чизму душу дала …

Пустите на слободу невине  људе . Ја сам доказ да су ме прогонили Драшковићеви мафијаши и поједини који се баш прославише у Госпићу . Исти тај Драшковић све је Србе послао у Хаг . Члан СПО  Владан Дугоњић је 5. октобра ошамарио новинарку Споменку Јовић на  месту , отео јој микрофон као „трофеј“ , пљувао је и рекао да је тај тренутак чекао још од 9. марта . И ко то прави хаос по Србији , сад  јесве  јасно .

Хоћу да живим слободно у својој земљи у којој ми је више од 25 година била ограничена и слобода кретења и сва права која припадају људском бићу . И животиње су боље живеле од мене . Зашто ? Зато што сам Србкиња , зато што су моју земљу окупирали странци и ја у таквој окупираној земљи не желим да живим . Јер сам због прогона који сам доживела жељна сунца и ваздуха , јер желим да својој сестри, мајци и оцу одем на гроб слободно, а не да замном иде милогорска полиција и манијак Миливоје Веселиновић вребајући прилику да ме усмрти, јер знам истину о њиховим шпијунским активностима и криминалним работама и антисрпским активностима . Срећом, данас ту истину знају многи

Напомињем да нисам члан ни једне странке , да нисам корумпирана . Да због организованог прогона који сам преживела сада ми је здравље озбиљно нарушено првенствено срце,и да сам   рубу  егзистенције .  Не знам да ли ћу сутра имати од чега да купим ни лек за срце, ни хлеб . Да ли ћу имати да купим свећу да запалим  својој сестри и мојим мученим родитељима које су злостављали рођаци Миливоја Веселиновића и тукли их због мене . Да ли ћу  ? Немам новац ни за наочаре . Струју су ми недавно искључивали и скоро месец дана сам гладовала . Е , па кад већ гладујем због пропуста полиције која уместо да ме заштити лично је учествовала у ширењу дезинформација и на тај начин ме подводила, одлучила сам да гладујем јавно јер сам у такву ситуацију доспела због изрода и паразита који уоште нису Срби , а ту су да би Србију покатоличили, поробили итд.. Такође , како су о мени сирене неистине и мешали су ме са мени сличним лицима , очигледно врло намерно , што је  највише радио Миливоје Веселиновић манијак , те обавештавам јавност следеће : Никад у животу нисам била у лудници, иако су то замном у хору довикивали чланови Српског Покрета Обнове ма где да се нађем , у питању је једна друга Славица која се презива Ивановић  која је годиште 1971  и зову је по надимку „Саманта Фокс“ . Ту су несрећницу силовали чланови СПО и била је у више наврата на психијатрији .
Што се тиче друге особе коју мешају самном у питању је Ивана Срдановић  за коју тврде да је наркоманка а жена је Милана Милинковића новинара и алкохоличара Оснивача СПО , а та иста Ивана у  најужој родбини има и Муслимане .
Што се тиче треће коју су неупућени мешали самном због сличности у питању је моја прва комшиница  Светлана Ћирковић Кокановић педофилка , сестра од ујака споменутој Ивани , а чији је муж Милан Кокановић у Немачкој провео 12 година због крађа по затворима . Светлана Ћирковић Кокановић педофилка има рођену сестру удату за Муслимана и тетку удату за Муслимана у Тузли , док јој је најбољи пријатељ Сафет Бошњаковић из Тузле , који је приликом сервисирања рачунара потписници ових редова отуђио хард- диск, на шта сам ја га пријавила полицији због сумње на шпијунажу још пре три године ,. Исти Сафет Бошњаковић ради у СПЕЈСНЕТ- у , у питању је Интернет провајдер чији је власник Никола Глигорић  такође члан СПО, а који је ожењен ћерком Светлане Ћирковић Кокановић и за кога гласине одавно тврде да има додирних тачака са имовином Јована Зебића који је умро у притвору .

И са овим желим да ставим тачку на дезинформације и неистине које су о мени ширили Муслимани и Милогорци , чланови издајничког СПО !

Иначе да не заборавим поједини полицајци из станице полиције у Мачванском Прњавору учествовали су у мом прогону зато што су рођаци Жељка Веселиновића који је одговоран за смрт моје рођене сестре и Душана Радосављевића преваранта и члана СПО , чак поједини прикривају нарко- дилере и остале криминалце своје рођаке. Годинама кад год бих објавила неки текст о криминалу о уплетености Драшковићеве мафије , улазили су замном у продавницу и иза мојих леђа увртали руком и говорили да сам луда , то су углавном чинили они који су у вези са Црногорцима Данице Драшковић !

Од оног што пласирају ови криминалци истина је сасвим другачија и моја биографија стваралачка , књижевна и новинарска окићена и наградама и постигнутим резултатима . Ипак, објавила сам преко 500 интервјуа са људима о којима многи могу само да сањају .
Славица Јовановић новинар и књижевник
Белешка о аутору
Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор седам  објављених књига :Алилуја“ . „Албатрос “ , “ И

уби дрво човека“ ,  „Небом лете Церски саморасти“ , „Косовски црни

косови“ , „Подсмевач “ , “ Златовез муња“ У рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног

признања Академије“ Иво Андрић“ – Београд за 2007. год. 2008 .год. и

2014.  за објављене књиге .

2HAYHpBqvdlHYv4nKbZ0-PsAIsGOP06wxRnGn8jKbOo=w702-h463-no.jpg

са сахране Слађане Јовановић шахисткиње из Мачванског Прњавора

1392906_367487346730450_1602757086_n.jpg

Слађана Јовановић шахисткиња  1975- 1996 погинула непажњом пијаног возача Жељка Миливоја Веселиновића , чији родбина пуне две деценије прети смрћу Славици Јовановић

unnamed (37) (3).jpg

књиге Славице Јовановић новинара и књижевника

http://www.mojenovosti.com/index.php?option=btg_novosti&idnovost=111457&Sutra-20.-07.-2015-.-godine-ispred-zgrade-Vlade-Republike-Srbije-u-Beogradu-strajk-gladju-Slavice-Jovanovic-novinarke-i-knjizevnice-zbog-progona-koji-je-dozivela-od-clanova-Srbskog-Pokreta-Obnove-u-trajanju-od-25-godina-

Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku

“Sva snaga je u umu. Snaga za sve. Muka tera iz čoveka i ono što bi on da zadrži u sebi. Zato čovek mora da ćuti i kad mu je najteže i kad je najsrećniji. Da mu reči i osećanja ne pobegnu. Da ne stignu do nekoga ko će ih sačuvati i pustiti da jednom progovore protiv njega.“

Književnica Ljiljana Habjanović Đurović rođena je na današnji dan 1953. godine u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga”. Za to vreme napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija”. Autorka je jedanaest romana. Otkad je, maja 1996. godine, objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku. Svoje romane prodala je u tiražu od milion primeraka. Jedini je književnik (od 1973. godine, od kada se prave liste čitanosti) čije su knjige bile pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Dobitnica je najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji, Vukove nagrade za 2009. godinu za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru”, kao i Zlatnog beočuga, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda 2008. godine „za trajni doprinos kulturi Beograda”.Osim ovih, nagrađena je sa još dvadeset tri književne nagrade i priznanja. Ljiljana Habjanović Đurović je najuspešnija srpska spisateljka u inostranstvu posle 2000. godine. Objavila je trideset knjiga na trinaest jezika (češki, italijanski, grčki, hrvatski, makedonski, francuski, mađarski, bugarski, ukrajinski, ruski, rumunski, beloruski, gruzijski), u četrdeset pet izdanja. Njen rad je predstavljen u uglednim književnim časopisima, a više studenata slavistike ima za temu svojih diplomskih i magistarskih radova njena dela.

Gradska biblioteka Subotica (zvanična prezentacija)s Foto.

KAD POLITIČARI, UMESTO NAUČNIKA, DEFINIŠU ŠTA JE GENOCID ONDA ISPADNE „SREBRENICA“, UMESTO NAUČNOG DOKAZA OBIČNA BANALNA LAŽ! (Video)

KAD POLITIČARI, UMESTO NAUČNIKA, DEFINIŠU ŠTA JE GENOCID ONDA ISPADNE „SREBRENICA“, UMESTO NAUČNOG DOKAZA OBIČNA BANALNA LAŽ!

Bez poznavanja genetike, nauke o naslednim osobinama, ne može se verodostojno govoriti o genocidu pogotovo ne tamo gde te genetske razkike nema da bi jedna genetska linija mogla uništavati drugu, dokazano naučnom analizom gena naroda sa tih područja. Geni se prenose polnim putem dok religija vaspitnim. Čovek može paradajs ili krompir staviti u četvrtasti kalup i plod će biti četvrtast ali kad to seme poseješ radjaju se ponovo okrugli plodovi po genetskom kodu. Razlika u religiji nije genetskog, naslednog, već vaspitnog karaktera što sa genetikom i genocidom nema nikakve veze. Gde genetske razlike nema ne može biti ni genocida na osnovi genetskih razlika. Čovek može prelaziti iz religije u religuju a da se njegov genetski karakter i forma, tipiönost ni za dlaku ne menja Nauka je precizno definisala šta je gen šta je genetika a stim i šta je genocid. Genetika je nauka o genetskim odnosno naslednim karakteristikama koje se nasledjuju polnim putem ili kod nekih vrsta biljnog sveta i kloniranjem da bi se održale nasledne razlike, karakteristike odabrane sorte, rase, vrste, familije ili podvrste. Na osnovu tih prepoznatljivih ali konstantnih, naslednih, karakteristika koje se selekcijom održavaju, formulišu se i prijavljuju za patente biljne ili životinjske sorte koje moraju imati tipične i stabilne karakteristike na osnovu kojih se razlikuju od ostalih sličnih karakteristika, drugih rasa kao i sorti u biljnom svetu kao tipično obeležje samo te rase odnosno sorte obeleženo nasledjeno genetskim kodom. Izmedju naroda tog područja, ma kojoj veri, religiji, pripadali te genetske razlike nema pa kako onda može biti genocida gde tih genetskih razlika nema, što je preduslov, da bi na osnovi genetskih razlika moglo biti genocida!
Istorijski dokazana je činjenica da su Japanci smatrali žene malih stopala posebno lepim pa su već bebama navlačili male cipele kako bi noga ostala mala po kalupu ali čim bi se rodilo sledeće dete i prestalo sa navlačenjem premalih cipela, stopalo bi se razvilo u uobičajenu genetski predodredjenu formu odnosno veličinu. To znači da se genetske osobine ne mogu ostvarivati mehaničkim odnosmo nasilnim putem kao što se ne može promeniti genetski nasledjena osobina fizičkim putem kao ni prelaženjem iz jedne u drugu religiju. Smedje oči će ostati uvek smedje bez obzira na prihvataćenu religiju. Zato ne možemo govoriti o Srebreničkom genocidu, uništenju po genetskim, biološko naslednim, osobinama već o zločinu raznoraznih kategorija, stepena i formi ili o masakru ali nikako o genocidu.
Ako se uzme činjenica da bi Engleska i Amerika htele da zločin u Srebrenici, na selektivan način, proglase genocidnim bez naučnog pokriće i još da upakuju to u rezoluciju „Srebreničkog genocida bez da podnesu prvo zahtev za rezoluciju za svoje počinjene genocide daleko većih razmera od zločina u Srebrenici, bacanjem fosfornih bombi na Vjetnam atomskih bombi na Hirošimu i Nagazaki ili engleskih genocida za vreme širenja svoje imperije. To toliko da samo napomenem neke na koje su i slepi i gluvi da se vidi sva tragedija političke nekorektnosti i duplih aršina.

VIDEO 1: https://www.youtube.com/watch?t=51&v=fYbI6kPk4qc

VIDEO 2: http://breakingvijesti1.blogspot.co.at/2015/07/bosna-se-trese-pojavio-se-video-koji.html

Dušan Nonković-Teodorović

ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИМ МУШКАРЧИНАМА

komnenić

 

– КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира
ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИМ МУШКАРЧИНАМА
Пишем вам поводом текстова Светог Славјанина (Светислава Басаре) у дневном „угледном листу“ (Данас), чији тираж спада у статистичку грешку (наслови текстова: „Српство и прдарство“, „Пријатељица народа“, Бућкало“, „Љиљанина недеља“ и др). Повод је ћ и р и л и ц а.
Не бих знао шта пише, а некмоли да има свакодневну колумну у том таблоидном подлистку, његова екселенција, боље речено изванредни и опуномоћени дипломатски шарлатан (дипломати су професионалци), који се у амбасади – како је јавно говорио – дневно бавио потписивањем налога за тоалет папир, да наведене текстове нисам прочитао у Билтену УНС-а.
Тим будућим академиком (у Србији није тешко доћи до те титуле или добити место у Алеји великана) позабавили сам се први пут када је, након петоктобарске пироманске револуције, најављен за амбасадора, односно молили смо тадашњег председника Коштуницу да му не потпише акредитивна писма, као и за још двадесетак „познатих“ ликова, који ће у ДКП-има иза себе оставити пустош или ће их опозивати након кратког времена (Ст. Протић из Вашингтона). Нико Коштуницу уствари и није питао, јер је свака досистичка партија (Свети Славјанин је био у ДХСС) имала по кључу (и у доба социјализма је био кључ, али само за дипломате), одрђен број амбасадорских и др. дипломатских и недипоматских места, све до нивоа спремачице (сиротињска психологија, глад за девизама).
Затим ме је пре шест година „натерао“ да се у НСПМ осврнем (види текст под насловом: „Жалосно позориште интелектуалних лумпова“) на његов текст о „заведеним и превареним…“, „идеолозима српског бандитизма“…, „ о патриотизму какав замишља Коштуница, а теоријски уобличавају Вукадиновић и Антонић…“, затим „они су лумпенинтелектуалци, неспособњаковићи, лопови“…“Бошко Буха надахнут комунистичком паламудњавом“… (узмимо да су комунисти били највећи зликовци, ова терминологија је срамна, прим. ККС), пријети ОН „прекршајно и кривично“…“кукњава због бомбардовања“ (која дрскост према погинулим и невиним Милицама, прим ККС), итд.
Као што то увек радим, чекао сам месец дана да се јави неко боље перо, бољи познавалац лика и дела Светог Славјанина, да се јави макар неколико хиљада мушкарчина због примитивног, ђилкошког, вулгарног, фашистичког, расистичког, шовинистичког, напада на једну Жену, која је нечија сестра, мајка, жена ( исправно је муж и жена, а не супруг и супруга).
Таквим нападом, понижене су све жене у Србији, чији се иначе положај из дана у дан погоршава (премлаћивања, силовања, убиства, а у домаћим филмовима, серијама, неки писци сценарија и режисери углавном их приказују као кафанске певаљке, нимфоманке, или оне које варају мужеве).
Дакле, господо Маћоси, не пишем вам само због конкретне нападнуте Жене, довољно је паметна да се сама брани. Уосталом, сви који ме читају, присетиће се да сам се, на један културан и цивилизован начин, критички освртао на неке њене ставове и уређивачке „захвате“ (у вези Шарлија, Утиска недеље, одржавања годишње конференције УНС-а, објављивања у Политици текстова разних србомрзаца, предлагао њено смењивање са места председника УНС-а због кумулирања функција).
Елем, да поновим, овде је реч о вама (нама) српским мушкарчинма, који изгледа немате ни мајке, ни жене, ни сестре, ни комшинице, ни колегинице, ни пријатељице. Очито је да уживате у томе када се неко острви (познато је да се, овца острви, зна се због чега, напусти стадо, након чега је поједу вуци), отргне и јавно (подвлачим јавно) у некаквом бунилу (на бензиској пумпи), опхрван депресивним оптимизмом, пише о једној Жени, а тако ми Бога, поручује свим српским женама:
– „српство и прдарство“;
. „Љ.Смајловић. „промотер цизелираног оријенталног покварењаштва“ („Постигао сам висок степен сагласности са Жарковићем, што није мала ствар, ако имамо на уму високе Жаретове критеријуме. Пише, дакле, Жаре у уводнику најновијег броја „Времена“ – видех само најаву на интернету, још не подигох дупе (нисмо знали да да будући академик има дупе, прим. ККС) одем до трафике и купим „папирно“ издање – да никада није био ближи да се сагласи са мојом „бомбастичном“ реченицом о Љиљи Смaјловићки као промотеру „цизелираног оријенталног покварењаштва“);
– „њене полуписмене бљувотине“;
– „ она је босанска прдара“ ;
„нископалмудно паламуђење“;
„И шта? Мислите ли ви – који нисте имали срећу да се просветлите Смајловићкином трогателном паламудњавом…“ (троглодит је онај који живи у пећини, необразован, дивљак, примитивац);
„Не би ли Смајловићка у кретенском случају да јој се презиме набије на нос повикала: ју, ју, ју, политичка некоректност, задирање у је ли интиму и тако то. Би, јашта би, до неба би се чуло… А ето, дама даје себи за право или јој, што је још горе, дају за право да врши истрагу потурица, да некажњено булазни и лупета и да обећава како ће и догодине „излазити на ћирилици“.
Зевс је подарио Грцима стид и срам, да се постиде и посраме, А, ми, да ли се после овакваквог баљузгања „светског писца“, који нас у једном од наведених текстова упозорава да је „српски писац, чије су књиге преведене (и читане) на више језика…“, срамимо и стидимо. Осим ових суманутих и гљивичних речи, Свети Славјанин провлачи и још неке опасне поруке: свеколико срспство је „прдарство“, „босанска прдара“, што по еС еС-у значи да су све жене у Босни прдаре, „оријентално покварењаштво“, е, ово је расизам, итд
Нажалост, примитивни речник Светог Славјанина победио је писца. Сврстао се у групу добро плаћених и острашћених, или како их зову „јахачицама апокалипсе“. Понаша се политички и политикантски, са јасним нарученим погледима. Светог Славјанина подржава интелектуална фукара, која јавно говори о Србима (и патриотизму) најгоре, да су кољачи, геноцидни и др. Такође, Свети Славјанин, осим уредника дневног подлиска који му објављује све што напише, има још неке логистичаре који га подржавају, као нпр. Жаре –„ који каже да никада није био ближи да се сагласи са мојом „бомбастичном“ реченицом о Љиљи Смaјловићки као промотеру „цизелираног оријенталног покварењаштва“, Дража „Смаил за Љиљану“ (сваки Драгољуб нема ту привилегију и право да добије надимак Дража).
У свему овоме изузетно су битне неке од настаријих људских категорија, као што су слобода, достојанство, истина… Да ли је Свети Славјанин најслободнији човек у најкомичнијој земљи на свету. Да ли комичним људима треба слобода. Да ли комични људи имају достојанство, односно да ли могу да одвоје право од достојанства и примете када је оно повређено. Жалим за временима када се за много мање вербалне изгреде, повреде достојанства, ишло на двобој, или су изгредници јавно попљувани и ишамарани. Kада су жене у питању у многим земљама овакви изгредници би били изопштени из друштва или протерани. Уосталом, одпантивека тргови су служили да на њима буду вешала, а не споменици.
Признајем да нисам прочитао ниједну књигу Светог Славјанина, зато о његовом списатељском опусу немам право да пишем. Пријатељовао сам са великим домаћим и светским књижевницима. О некима сам писао када су нас, нажалоост, напуштали (види текстове о Карлосу Фуентесу, Маркесу, В. Јерофејеву и др). Од 1901. године до данас Нобелову награду за књижевност добило је 109 познатих светских пера (једино је Сартр одбио да прими Нобелову награду). Колико се добрих читача може похвалити да је од свих прочитао макар једну књигу. Уз напорани даноноћни посао (новинарство, дипломатија), обавезе према породици, пријатељима, родбини, трудио сам се да читам те великане. Неке, као чудесног Хермана Хесеа, Карлоса Фуентеса, Маркеса, Октавиа Паза, Споту, Куеља, најпознатије руске, француске (посебно сам био као студент опседнут великанима са француске левице, Роже Гароди, Жан Касу, Пјер де Боадефр, Клод Авлин, Ролан Барт, Жорж Делиос, Ален Мерсие, Ежен Јонсеко, Анри Лефевре…), и др. класике имам у породичној библиотеци, на српском, као и на језицима на којима су писали – читам на руском, шпанском, португалском, француском, италијанском. Посебно сам, такорећи од малих ногу, опседнут поезијом (ко није желео бити песник). Сада да кренем од Шоте Руставелија до данс да набрајам које сам читао, које сам учио напамет, нема смисла.
Ово наводим због тога што се писци сматрају боговима и логично је да смо желели и желимо да их читамо и да се нађемо у друштву тих богова (путовао сам из Бразилије, где сам радио, у Чиле о свом трошку да бих се руковао са Паблом Нерудом). И Виктор Иго је говорио да су писци најближи Богу. Е, када је то тако, а јесте онда се не читају књиге Светог Славјанина, који има псовачку колумну у којој бљује све што накупи у себи у току 24 сата по биртијама, све што му неки пајтос, експерт за алкохолна пића, „гурне“ у главу. Било би упутно да разна пискарала (и књига и текстова), међу којима је и Свети Славјанин, имају на уму шта остављају иза себе, како трују младе, које привлаче необузданом слободом да све и свакога могу нагрдити, попљувати. Младости је својствен екстремизам, а шта је са „маторим писцем“ (како је себе назвао), изгледа да је још у пубертету.
На крају, ако је слобода штампе објављивање примитивних текстова Светог Славјанина, и не само његових, онда сам ја за диктатуру над таквом штампом. Такви списатељи, писци, књижевници, уредници, текстописци, колумнисти, лумпаналитичари (у Србији их је и превише, свака шуша се прогласила аналитичаром), допринели су да се сатанизује српски народ и да разни Бајдени истим речима прљају тај народ (овде сам претерао, наљутићу вође због Бајдена). Да је Свети Славјанин тако нешто написао о Мађарици, Русинки, Словакињи, недо Бог о Хрватици, дигле би се на ноге и але и вране у Србији, Европи и шире. То би била и основна тема разговра (и уцена на путу у црну рупу – ЕУ) свих политичких лутајућих циркузаната који нас свакодневно посећују.

Dodik: Referendum – jedna od najvažnijih istorijskih odluka

https://www.youtube.com/watch?t=816&v=HRCp2oHUUWw