Dragan 12Руски вето у Савету безбедности спречио је ново заривање сечива британске империје у тело српског националног бића и ставио тачку на још један, у дугом историјском низу, антисрпских пројеката који долазе из Лондона. Бљутави фарсични сценарио са епицентром у Сребреници ипак ће бити настављен, уз пуни допринос Александра Вучића, који без икакве потребе, увлачи Србију тамо где јој није место после безбедног заклона који ју је пружила Русија гласањем у Њујорку. Али, домети тог сценарија сада су битно ограничени, посебно након бриљантних иступања сталног амбасадора Русије при УН, Виталија Чуркина, који је на седници СБ јасно указао на неодрживост аргумената предлагача и њихову непринципијелност. Зато су они одмах кренули са резервном варијантом. Амерички конгрес и Европски парламент, дан после седнице СБ, усвојили су своје Резолуције о Сребреници, које су варијанте неуспелог британског документа и које садрже квалификацију „геноцидности“. У исто време њихове медијске испоставе у Србији завртеле су питање „Колико ће Србију коштати руски вето?“, и лансирале тезу да Русија нама заправо није помогла, већ одмогла, будући да је Запад сада бесан на нас а то, дабоме, може успорити наш европски пут. Бесмислено. Глупо. Јадно. И очекивано, јер када се повлачите и прегрупишете увек пуштате димне завесе, како на бојном пољу тако и у политици.

Но, само постојање детаљно разрађеног резервног сценарија који је ступио у дејство, практично, по аутоматизму, показује да су англо-саксонски стратези рачунали на то да њихова иницијатива у СБ неће проћи и да инсистириње да се она ипак стави на гласање има одређену сврху, о којој се мора озбиљно размислити. Дакле, нема времена за ликовање, ствар још увек није готова. Време је за озбиљну анализу досадашњег тока нове битке за Сребреницу, будући да су улози  данас далеко већи него пре двадесет година. Посебно за Србију.

Зашто је Британија инсистирала на гласању у СБ?

Неизгласавање нечије Резолуције у СБ увек се сматра својеврсним дипломатским поразом, па подносиоци увек теже да кроз тзв. консултације учине текст таквим да буде прихватљив сталним чланицама (које имају право вета), а ако то већ није могуће обично одустају од својих предлога и иду на необавезујуће „председничко саопштење“, чиме на неки начин спашавају дипломатску част. У случају британског предлога Резолуције о Сребреници било је прилично јасно да Русија неће дозволити изгласавање у поднетом облику, и то не само зато што подржава и штити Србе, које Резолуција неоправдано квалификује као геноцидни народ, већ и због сопствених геостратешких интереса, будући да би усвајање такве Резолуције било увод у затирање Републике Српске као геноцидне творевине. Током тзв. консултација око садржаја Резолуције британски предлагачи су понудили седам верија предлога, али они нису имали континуитет у прихватању изнетих примедби руске и кинеске стране, већ су час имали блажу, час оштрију форму (кажу да је седми предлог био најоштрији), што је јасно указивало да не постоји намера предлагача да садржај текста усклади са примедбама, већ више да створи привид поштовања процедуре.

Непосредно пред гласање руска страна је упозорила да је коначни предлог Резолуције за њу неприхватљив и да ће гласати против. Ипак, Британија није одустала и при гласању је доживела пораз, не само због руског вета, већ и због чињенице да је чак четри члана СБ било уздржано, што је доскора било незамисливо за предлоге иза којих стоје западне силе. Поразе и ћушке избегавају и мали, а великима је то тешка историјска мора. Па, ипак, Енглези су свесно стали пред руски вето! Зашто? Одговор може бити само један – имали су циљеве који су тога вредни.

Одгонетнути те циљеве свакако није лако и тражиће одређено време, али бар четри можемо и сада јасно сагледати.

Први, наставак медијске сатанизације Владимира Путина. Оно што евро-атлантизму највише смета код руског вође није толико његова спремност да брани Русију, већ његов стратешки концепт који разграђује темеље њихове Вавилонске куле коју називају Новим светским поретком и раст његове популарности у земљама које су већ део успостављене Империје. Путин је, упркос негативној кампањи којој је изложен од западних маинстрим медија, најпопуларнији страни политичар у земљама Запада, са изузетком саме Америке. Његове слике носе се на анти-глобалистичким протестима, његови политички принципи уграђују у програме неких опозиционих партија у Европи. Бесмисленост оптужби око пада малезијског авиона, руским снагама у Украјини и остале измишљотине показале су се на дужи рок контрапродуктивним и више су Путиновој популарности користиле, него што су јој штетиле.

Са Сребреницом је друга ситуација. Због константне пропаганде везане за рад хашког трибунала и сатанизовања Срба истина о Сребреници је почела да се пробија тек пре пар година и то константно гушена новим лажима. Зато је Сребреница код просечног западњака и даље симбол злочиначке природе Срба. Ставити вето на Резолуцију која, наводно због годишњице, треба још једном да потврди то што је „општепознато“ значиће да Путин те „злочине“ подржава, па ето прилике за пуно озбиљније ударе на његов растући рејтинг, као и оправдања за даље војно заоштравање према Русији. Процес у водећим глобалистичким медијима је већ отпочео!

ruski veto

Други циљ назваћемо класичним примером „преусмеравања пажње“ и отпочећу га са два питања. Колико је грађана Србије у медијској помпи око Сребренице приметило да је влада Србије 06.07.2015. прихватила учешће у пројекту РЕКОМ? И, колико људи мисле да је то важно у овом тренутку? Готово нико.

Да обратимо пажњу на Вест: „Влада Србије ће подржати формирање регионалне комисије која би установила број жртава ратова на простору бивше Југославије, јер је то неопходно како би дошло до националног помирења на западном Балкану, истакао је премијер Александар Вучић у разговору са представницима Коалиције за РЕКОМ (Регионална комисија за утврђивање чињеница о ратним злочинима)“ (1)

Ко може приговорити овако принципијелном ставу српског премијера, коме може сметати да се утврди истина о броју жртава током ратова деведесетих? Ником, дабоме!

Али, проблем је што на челу РЕКОМ-а стоји Наташа Кандић, осведочени анти-српски лобиста и што се ради о пројекту који финансира Џорџ Сорош, још осведоченији србомрзац и један од директних инспиратора  финансијера  ратова на овим просторима. Пројекат иначе постоји још од 2008. а основан је на Четвртом регионалном форуму за транзициону правду, одржаном у Приштини.(2) Упркос притисцима, чак ни Тадић није имао храбрости да га стави под државно окриље. Вучић има.

Трудећи се да проникне шта се крије у лондонским маглама око Сребренице, Србија не обраћа пажњу на РЕКОМ, који има претензије да, у смислу историјског погледа, стави тачку на наводну кривицу Срба за већину дешавања која су пратила разбијање Југославије. А шта Наташа Кандић и Сорош мисле о томе већ смо видели и осетили на својој кожи! Последице овог Вучићевог чина биће, по Србе, можда још и теже од усвајања британске резолуције, јер ће закључак о геноцидности бити донет кроз институцију коју је подржала држава Србија. А он је неминован, будући да је Наташа Кандић од почетка лобирала да се злочин у Сребреници назове геноцидом.

Дакле, усмеравање пажње на дешавања у Њујорку које је константно вршила енглеска страна, сталним држњем тензија, мењањем текста предлога и сл. пружила је могућност главном евро-атлантском балканском играчу, Александру Вучићу, да без опасности по свој пољуљани рејтинг практично протури РЕКОМ за државни пројекат, што ће по Србе имати практично исте последице као и да је Резолуција изгласана. Чак и теже мада, истина, на дужи рок. Покривена истим, густим, лондонским маглама Скупштина Србије је 07.07.2015. ратификовала СОФА споразум, који практично укида војну неутралност земље, а да је и то прошло без икакве озбиљније реакције јавности.

Ту долазимо и до трећег циља, отварања простора најважнијем глобалистичком намеснику балканских простора, Александру Вучићу, да се покаже национално одговорним лидером (благо критиковање британске Резолуције) чиме му се за кратко продужава век трајања и отвара простор за нове, већ договорене, издаје везане за Косово и Метохију, продају Телекома и других преосталих државних ресурса.

Немојте имати дилеме да ће Вучић доследно наставити да извршава све задатке добијене од западних налогодаваца и да његов проблем са западом проистиче из жеље да заштити ма и један национални интерес. Ништа од тога. Његов проблем са Западом је његова политичка истрошеност, које су свесни и он и његови налогодавци. Зато му они истовремено и спремају замену и повременим инфузијама продужавају рок трајања како би из њега исцедили што више. А он одговара повећаном послошношћу јер зна да је то једино што има да им понуди. Зато су његове реакције на британску резолуцију дошле прекасно и биле бљутаво благе. Он није рекао да најеминентнији светски стручњаци за питања геноцида тврде да Сребреница не може бити геноцид, није навео њихова имена, није уручио демарш британском амбасадору, није затражио да присуствује седници СБ где се о резолуцији расправљало, није казао како Србија никада није ратовала у Босни, није заправо урадио ништа од онога што је морао да уради. Он је само пливао лондонским маглама како му је речено, невешто глумећи како не зна да ли ће ићи у Поточаре. Ја сам знао. Написао сам то на овом порталу прошлог месеца (2). Јер, он је део игре од самог почетка. Он је тренутно најважнији западни играч на Балкану, без обзира што му је каријера на заласку.

aleksandar-vucic-knjiga-zalosti-2

Британски излазак пред руско „њет“ дао му је прилику да још мало глуми несхваћеног патриоту док србофобији Наташе Кандић зида државни кров, а СОФА-споразуму даје ратификацију, надајући се да тиме купује још мало времена и власти од својих налогодаваца.

Четврти циљ је евидентна намера подносиоца предлога Резолуције, Велике Британије, да овом документу обезбеди накнадну реализацију, као у случају документа Мартија Ахтисарија о надгледаној независности Косова. На тај документ Русија је, на захтев тадашњег српског премијера Војислава Коштунице, такође ставила вето, али се он, након промене власти у Србији, реализовао и реализује, управо уз помоћ српских властодржаца. Поред осталог, буквално сва решења везана за тзв. Бриселске преговоре проистичу из овог документа, па и најновији уступци који се очекују од Вучића.

У овом случају, то практично значи да ће се напади на Додика додатно интензивирати, како би се отворио пут за овакав сценарио.

На крају, везано за све речено треба се осврнути на онај део британске Резолуције о коме ни њени противници, ни поборници нису много говорили а који је сигурно јако важан, будући да је постојао у свих седам британских верзија текста. То је инсистирање да се појам „геноцид у Сребреници“ заштити законом, односно да се предвиде законске казне за оне који га поричу. Ово би практично значило забрану објаве било ког става, аргумента, или научног истраживања које спори да се тамо десило оно што се није десило, геноцид. Такав захтев не само да није примерен било којој демократији, већ је противан здравом разуму и смислу постојања Науке уопште. Јер, чему њено постојање, чему научно истраживање уопште, ако се његови резултати морају ускладити с догмом, каква год она била?! Но, то је право лице Новог светског поретка коме је тело у Лондону, мач у Вашингтону, а вера у Ватикану! Немојте то никада заборављати, посебне ако тражите одговор на питање зашто нас Енглези мрзе?!

А шта наука, неоптерећена западним интересима и Сорошевим парама, каже о Сребреници могли смо видети и чути на међународној конференцији „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ који су у Београду организовали Фонд стратешке културе и Музеј жртава геноцида, 04.07.2015. Пред препуном салом хотела „Лајф дизајн“ (Life design) трагични сребренички догађаји осветљени су са разних страна, а речено је много тога што до сада широј јавности није било познато. Ауторитет, озбиљност и аргументи излагача, од којих су неки, директно или индиректно били и део самих догађања, развејали су много лажних слика које је створила моћна западна пропагандна машинерија. По свему судећи ова Конференција могла би бити својеврсна раскрсница у прилазу сребреничким догађајима. Но, детаљнију анализу о значају и могућим последицама овог скупа читаће те у другом делу текста.

_____________________________________________

Одреднице:


Извор: Фонд Стратешке Културе