HVATAO SAM NAJVEĆEG KRVNIKA SRBA, A DRAŽINI ČETNICI SU MI UBILI OCA: Ispovest najstarijeg živog narodnog heroja

HVATAO SAM NAJVEĆEG KRVNIKA SRBA, A DRAŽINI ČETNICI SU MI UBILI OCA: Ispovest najstarijeg živog narodnog heroja (FOTO)

– Mog oca ubili su četnici, kada se vraćao kući posle Kolašinske skupštine 1943. godine. Tako da mi je neshvatljivo da je rehabilitovan četnički komandant – kaže sa tugom Velimir Radičević

Velimir Veco Radičević, narodni heroj, star 102. godine

Foto: Milena Đorđević

Posle Sutjeske, bitke koja mu je bila najteža, nije ni sanjao da će dostići tako duboku starost, kaže Velimir Radičević Veco, najstariji živi narodni heroj koji je pre samo dve nedelje napunio 101 godinu!

pročitaj još

  • NAJVEĆA TAJNA DRAŽE MIHAILOVIĆA: Đeneralov najbliži saradnik bio je STALJINOV ŠPIJUN!

    27. Jun 2015.
  • CRNOGORCI UVELI KAZNU OD 300 EVRA ZA SRPSKE TURISTE: Ko nema pare da plati, NEĆE MOĆI DA SE VRATI U SRBIJU!

    27. Jun 2015.
  • SMRT TERORISTE iz Tunisa uhvaćena na video snimku! (VIDEO)

    27. Jun 2015.

Posle njegove male dremke ugostio nas je u svom domu na Vračaru gde su bili i njegov sin Vladimir i njegova ćerka Olga koji veoma pažljivo vode brigu o njemu.

Eh, ko bi se nadao da ću doživeti stotu, a kamoli da ću zagaziti i u 102. godinu života, ali eto… – sa osmehom na licu rekao je Velimir.

Udobno smo se smestili u dnevnoj sobi njegovog doma i počeli priču sa drugom Vecom koji je sada pukovnik u penziji.

Rođen je 14. juna 1914. godine u u Goričanima kod Podgorice, u seljačkoj porodici. Osnovnu školu završio je u svom selu, a pet razreda gimnazije u Podgorici, posle čega se vratio u selo i do Drugog svetskog rata se uglavnom bavio zemljoradnjom.

Foto: Milena Đorđević

Posle odsluženja vojnog roka, sredinom 1936. godine bio je primljen za člana Komunističke partije Jugoslavije. Nekoliko meseci kasnije, postao je sekretar ćelije KPJ u svom selu i član opštinskog partijskog biroa.

Krajem 1937. godine, postao je član komisije za rad s omladinom pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru i Boku. Sledeće godine, postao je član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. Istovremeno je bio i član Sreskog komiteta SKOJ-a Podgorica, a posebno je rukovodio organizacijom SKOJ-a u Zeti.

Aprila 1937. godine, pokušao je da se sa grupom drugova prebaci u Španiju, ali ga je policija u Sutomoru uhvatila. Nekoliko je puta bio hapšen, a jednom je zbog svoje komunističke delatnosti bio izveden pred Vojni sud.

Pred rat, tačnije na leto 27. marta 1941. godine bio je zatvoren u logoru u Smederevskoj Palanci.

Poslat sam u logor na prisilni rad. Komanda logora tada bila je žandarmerija. Šta da vam kažem, bili su to teški trenuci u mom životu – kaže Velimir.

NA SLICI: Velimir Radičević u koncetracionom logoru u Smederevskoj Palanci 1941. godine

Foto: Privatna arhiva

Posle okupacije Jugoslavije 1941. godine, učestvovao je u pripremama KPJ za oružani ustanak, prikupljavši oružje i municiju, učestvovao je i u formiranju oružanih grupa po selima. U Pljevaljskoj bici, 1. decembra 1941, učestvovao je kao bombaš.

Tokom prve polovine 1943. godine, učestvovao je u mnogim borbama Pete proleterske brigade, poput borbi na Treskavici, oko Gornjeg Vakufa, na Torlakovcu, u Novom Šeheru, Tešnju, Prozoru, Konjicu, Nevesinju, Javorku i Bioču.

Bitka na Sutjesci bila je najteža. Odvijala se u kanjonu reke Sutjeske i bilo je stvarno strašno. Iz te bitke izašli smo kao pobednici, ali je na žalost ljudski gubitak bio veoma veliki – priča Veco.

NA SLICI: Velimir Radičević i Milan Krdžić. Bili su veliki prijatelji. Fotografija je nastala 1945. godine.

Foto: Privatna arhiva

Jedan od najtežih stvari u životu koja mu je pala jeste smrt njegovog brata.

– Rođeni brat Dušan mi je poginuo posle bombardovanja Konjica. poslednji put sam ga video u bolnici u Donjem Vakufu. Šteta, bio je tako mlad – sa tugom priča Velimir.

Velimir je učestvovao i u hvatanju odbeglih ustaških zločinaca Ljubo Miloša, Ante Vrbana i Božidara Kavrana. Ukratko nam je opisao kako se to desilo.

Presreli smo ustašama kurira i naterali ga da nam kaže podatke. Zatim smo Ljubi Milošu zakazali sastanak na teritoriji Jugoslavije. Zahvaljujući hapšenju Ljube Miloša i Ante Vrbana uhapsili smo i Božidara Kavrana – kaže Radičević.

U razmaku od 1947. do 1948. godine sva trojica su pogubljeni.

NA SLICI: Poleđina jedne njegove slike iz 1945. godine

Foto: Privatna arhiva

Pitali smo ga i šta misli o Draži Mihailoviću i njegovoj nedavnoj rehabilitaciji.

Ma kakvi! Uopšte se ne slažem sa tim. Mog oca Vasilija ubili su četnici. Kada su se vraćali posle Kolašinske skupštine 1943. godine, njih nekoliko među kojima je bio i moj otac presreli su ih četnici i prebili ih, a zatim su ih streljali. To je bilo veoma bolno za mene i ceo život nosim ogromnu ranu na duši zbog svega toga. Zbog toga mi je neshvatljivo da je rehabilitovan četnički komandant – priča sa tugom Velimir.

U njihovu čast u mestu Maslina, u Crnoj Gori, postoji spomen ploča sa imenima stradalih, gde je upisano i ime njegovog oca Vasilija.

Velimir je nosilac Partizanske spomenice iz 1941. godine, a odlikovan je i Ordenom Narodnog heroja 10. jula 1953. godine.

Foto: Milena Đorđević

Ambasador Rusije Aleksandar Čepurin uručio mu je jubilarnu medalju “Sedamdeset godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941–1945″, u sećanje na doprinos u borbi protiv fašizma, a naročito učešće u bitkama na Sutjesci, Neretvi i operaciji oslobađanja Knina.

Bio je prvi predsednik Planinarskog društva “Kopaonik” , najvećeg planinarskog društva u Srbiji.  Njegova unuka, Maja Nikolić nasledila je ljubav prema planinarenju i postala uspešan osvajač mnogih vrhova po svetu.  Između ostlih osvajala je vrhove Akonkagva u Južnoj Americi, Monblan, Kilimandžaro, Mekinli.

Velimir svoje penzionerske dane provodi u svom domu u Beogradu. Voli da šeta po kraju, najviše do Crvenog Krsta, do muzeja “Nikole Tesle”, Miročkom ulicom.

Do pre par godina okupljao se sa svojih troje prijatelja u hotelu “Slavija”. To su bili sve generali u penziji. Međutim, u međuvremenu svi su preminuli. Društvo mu je mnogo značilo i sada mu to baš nedostaje. Naročito mu fali supruga Kristina koja je preminula pre šest godina – kaže njegov sin Vladimir.

Foto: Milena Đorđević

Posle završenog razgovora pitali smo Velimira da li se umorio rekao je da jeste malo ali da uvek koliko god je u njegovoj moći izađe svima u susret.

Iz njegovog doma nismo mogli da odemo a da ne nazdravimo uz jednu “lozu”. To je omiljena rakija Radičevićevih uz koju proslavljaju mnoge važne događaje u njihovoj porodici, ali i toplo dočekuju goste. U ovom slučaju to je bila ekipa Telegrafa.

Uz neobavezno ćaskanje i rakiju gledali smo Velimirove slike i prepričavali najvažnije detalje iz života njegove porodice. Slike koje vise na zidu i ocrtavaju prebogat život ovog narodnog, ali i porodičnog heroja služe mu da kad god baci pogled na njih shvati da je i posle dobrih, loših i teških stvari u životu uspeo da izvede svoju porodicu na pravi put. Sada ima tu sreću i uživa u ljubavi svoje troje praunuka.

NA SLICI: Proslava Velimirovog stotog rođendana sa praunucima

Foto: Privatna arhiva

Pozdravom i dragim osmehom ispratio nas je, a zatim legao u svoj krevet i nastavio dremku koju smo mi na kratko prekinuli.

(Saša Kostić)

Video-Intervju – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović

https://www.youtube.com/watch?t=25&v=zildvMFuOTs

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ: ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Љиљана Булатовић-Медић

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ: ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

http://facebookreporter.org/2015/06/26/%D1%99%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC/

srebrenica-ljiljana-bulatovic-camil-durakovic-

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(Уочи заједничке седнице влада Републике Српске и Републике Србије)

Поводом халабуке око пригодног хапшења ратног злочинца Насера Орића, рођеног у Поточарима, крај Сребренице, и његовог очекиваног изручења Босни и Херцеговини (наводно на непознату локацију), а све уочи планетарно припремљеног “обележавања“ 20-годишњице пораза Армије БиХ и поданика ратног председника геноцидне творевине државе БиХ Алије Изетбеговића, сепаратистички настале издвајањем из бивше Југославије, а после мноштва изјава и излагања премијера Републике Србије на тему – ићи или не ићи на „џеназу“ 10. јула ове године у Поточаре, одлучих да се овим путем обратим премијеру и јавности.

Прво и пре свега: зар су се тако пореметили односи власти Републике Србије са властима Републике Српске, да је премијер Србије принуђен да комуницира са чиновником најнижег ранга и да се предаје његовој манипулацији, када му овај поставља увредљиве ултиматуме и претње,да би дошао у Сребреницу 11. јула ове године!?
Питам: зар није природно да се премијери договарају о узајамним посетама? Или Сребреница више није у Републици Српској?! Што произилази из понашања начелника општине Сребренице. И шта ће премијер Србије тамо, ако не долазе ни председник ни премијер Републике Српске!?

Погледајте званични сајт општине Сребреница. Тамо пише да овом општином управља начелник. Има име и презиме и адекватну месту биографију. Он је муслиман. Председник општине нема своју страницу. Он је Србин. И нема га у Одбору за обележавање геноцида 1995. у Сребреници. Он је председник одбора за обележавање Петровданских дана.

Питам премијера: ако би дошао у Поточаре на џеназу, би ли могао претходног дана доћи у Сребреницу на Округли сто о страдању Срба у Сребреници (и Подрињу) од 1992 – 95. године? Не мора на гробље у Братунац, на Залазје, у Скелане… Дошли би к њему Срби, који су преживели “јунаштва“ Насера Орића и његових црнокошуљаша, да му посведоче о стотинама њихових злочина, којима је чинио геноцид над српским народом! Није само несрећни, недужни судија Илић жртва Насерова и његових ордијаша! На жалост!

Геноцид над Србима се заиста десио пре 1995.године. Од почетка 1992. све до ослобођења 11. јула 1995! И готово све су жртве пописане и злочинци документовано записани.
Зато, уместо Резолуције за Савет безбедности УН, коју су правили они који су и хашке оптужнице-пресуде писали, боље би било да сарадници премијеру предоче књиге докумената Миливоја Иванишевића и његових сарадника у Институту за истраживање ратних злочина над Србима, књигу Александра Дорина и покојног Зорана Јовановића, књиге Момира Крсмановића, а ја се поносим својом трилогијом истине о судбини српског народа у Сребреници у време злочиначке владавине “хероја“ Насера Орића! Толико од нас из Београда.
Има тога још, али нас последњих година којекакви хашко-амерички добро плаћени “истинољупци“ из Хага затрпавају својим творевинама, округлим столовима и промоцијама, па је истина умотана у шарене лаже “формиране у Америци“ и само значи испирање мозга и релативизацију докумената….

Сматрам да једном премијеру, нарочито Србије, не припада да клања у спомен гробљу у Поточарима пред уклесаном заклетвом, коју је писао реис ул-улема Церић. То је онај који је Његоша прогласио геноцидним, па је стога и школа у Сребреници остала без свога имена! Колико ја знам, иако нисам баш вична верским обредима, православни Срби не клањају и не учествују у муслиманским верским обредима! Што би то онда данашњи премијер преступио?

А што се тиче претњи и забрана Ћамила Дураковића да Срби долазе у Сребреницу на Петровданске дане, то није ништа ново! То се муслиманска власт у српској општини вежба већ годинама. Најпре су бранили и заустављали на граници и враћали их, здружени са српском влашћу, све оне који су носили мајице и заставе са националним (или националистичким) обележјима. Сигурно се премијер сећа тога, јер су тада нарочито биле популарне мајице са ликом Шешељевим и заставама Српске радикалне странке. Наравно, нарочито нису биле пожељне ни слике или беџеви генерала Младића и председника Караџића.
А онда су постали строжији: искусила сам лично забрану да дођем за Петровдан на промоцију књиге Дорина и Јовановића и покушај да реконструишемо истину о уласку Војске Републике Српске у Сребреницу. Са нама је требало да буде и пуковник који је рапортирао генералу тог 11.јула да је Сребреница слободна. Нису нам дозволили. Мени је чак директор полиције Федерације поручио да ће ме ухапсити ако пређем границу, а Ћамил – да неће моћи да обузда пет хиљада огрочених муслимана да ме линчују… Није ни мене било страх, али су ми они Срби који су искусили “јунаштво“ Орићево, саветовали да их не изазивамо…

Ја сам сигурна да би муслимани били задовољни да заједно са премијером државе Србије клањају и не би га линчовали. Јер ће са њима бити њихов слободни вођа (мада, пре ће се десити да Орића вређају његови сународници, којима је много зла нанео у време рата!).
Не би премијера линчовали, нити пљували и вређали ни Срби. Они су то клањање већ преживели од једног председника Србије, па што не би издржали и једног премијера матице Србије. Али – то би био крај за Србе у општини Сребреница. То би био завршетак геноцида над Србима у Сребреници. За шта се педантно врши припрема.
Ових дана режирају се скандали разне врсте. У Скеланима полиција приводи малолетну децу на испитивање под тортуром – оптужујући их да су писали паролу “Смрт Орићу“! И то баш у Скеланима. Командир полиције је муслиман. Деца су Срби… Срби гарантују да то нису деца писала и пишу петицију и протест… Али – коме?!

Најзад, није тајна да је Ћамил само ађутант Орићев. За ову улогу школовао се у Америци, где је побегао јула 1995. Није тајна да је Сребреница под Орићевом окупацијом. Само се још чека да се врати на белом коњу. Или већ на чему. Можда је то сценарио за 12. јули 2015?

Програм 12-јулског политичког потврђивања геноцида Срба над муслиманима најављује међу бројним гостима и гостовање председника хашког трибунала Мерона Поточарима (који је на званичном сајту ставио поглавље: МКСЈ ‘’ПАМТИ ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ 1995 – 2015.’’- И, како то протумачити: да се у Сребреници дешава геноцид од 1995 до 2015!!!! Ко су жртве?) .
Ако премијер већ мора да обезбеди присуство власти Србије на овој годишњици, а држи до мишљења свог народа, нека пошаље своју заменицу, министарку Михајловић. Можда се и њој то уклопи у личне обавезе према својим другим међународним улогама и функцијама… а за Србе не би имало неког значаја.

Међутим, с обзиром на поштовање које показује премијер према тзв. невладиним организацијама, можда би ипак било најбоље да Жене у црном, или Фонд за хуманитарно право, или Соњу Бисерко овласти да га одмене. Оне су већ у пракси.

*

Толико, за сада од мене. Премијер сигурно памти колико знам Сребреницу и зато верује да сам у праву што му пишем и то отворено! Као премијеру. Не на личност. А ја, сасвим лично и одговорно потписујем ово писмо, у нади да ће бар неке новине, којима сам такође послала имати храбрости да га објаве.

Љиљана Булатовић Медић, публициста, новинар и негдашњи политичар

Максимално почаствована: Љиљана Булатовић међу врховним козачким атаманима у Москви Заседање Округлог стола козачких војних старешина Русије, Белорусије, Казахстана, Украјине и иностранства март 2014. године

———

* кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-IJB

26. 06. 2015. аутор и члан редакције СРБског ФБРепортера Љиљана Булатовић Медић, приредила Биљана Диковић

ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ

Славица Јовановић

ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 26.06.2015.
ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ  ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ

ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Промоција књиге “ ПЕСМОДАРИ МИРА“  и додела награда најуспешнијим учесницима Првог Међународног књижевног конкурса посвећеног  сећању на шахисткињу Слађану Јовановић из Мачванског Прњавора биће одржана на ВИДОВДАН 28. 06. 2015 .год  у Београду у Књижари “ ПЛАТО “ у Кнез Михајловој 48 у 1 сат  . ДОБРО ДОШЛИ !
ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „ПЕСМОДАРИ MIRA“ ЈЕ  ЈОВАН Н. БУНДАЛО КЊИЖЕВНИК  ЗА ПЕСМУ  “ БИТКА У ХЛАДУ “

На Први књижевни међународни  конкурс Песмодари мира“ је стигло више од двеста песама из свих крајева
света  и то из : Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне
Горе, Хрватске , Босне и Херцеговине, Канаде , Флориде  и Србије од
скоро стотину аутора .  Победник Првог  Међународног књижевног конкурса “ Песмодари мира“ је Јован Н. Бундало књижевник из Београда . Честитамо

Прво место
Битка у хладу – Јован Н. Бундало
Друго место
Краљице моја – Љубисав Грујић
Сат за шах – Дајана Петровић
Треће место
Порука једног дечака – Милана Давидовић
Зашто се људи свађају – Лука Максимовић
Крвави потоп – Сабах ал Зубеиди
Похвале
Генерал Плавојко – Никола Јовановић
Бели голуб – Јован Бајц
Пут метка- Небојша Јанковић
Срце од дрвета – Наташа Јанковић
Да рата не буде – Јован Н. Бундало
Има ли реда на планети – Ђура Шефер Сремац
Песма вечног мира – Адријана Стојановић
Тамо где звезде проше и сунце плаче – Сара Мудринић
Мир – Драгица Охасхи Јапан
У дворцу богиње Каисе – Миладин Берић
специјална похвала за песму
Жртвени (коњски ) шахопев – Милану Младеновићу
шахисти, књижевнику и песнику мира

Жири :

Хранимир Хране Милојковић књижевник
Драган Косановић шахиста и песник
Славица Јовановић новинар и песник

-Прво место –

БИТКА У ХЛАДУ

Зараћене стране љуту битку бију,

две армије јуришају преко поља

спремили су нову ратну стратегију.

За победу треба тактика и воља.

Ратници мудро ћуте, око њих граја

док потезе смишљају две мудре главе,

битку надгледа знано друштво из краја.

Како год се заврши, сви ће да славе.

Једном кибицеру увек ради машта

коментарима разбија мир и чаму:

„Тебе је бато, шаху учила ташта,

она ја за коња дала праву даму.“

Као у сваком рату и овде зна се,

потребно је што пре заробити краља

тада обезглављене остану масе,

а без вође је тамна судбина даља.

Ратове  изазивају главе луде,

будућност овог света постаће боља,

када битка мисаона игра буде,

кад се рат пресели на шаховска поља.

Код каквога спора за таблу би сели

и водили рат без барута и крви

над њима би кружили голубови бели.

Победник је онај ко матира први.

Јован Н. Бундало

ПЕСМОДАРИ МИРА

Књижевни конкурс „Песмодари мира“   једини је конкурс у Србији (а можда и шире) који обједињује три врло битне теме : МИР, ЉУБАВ , ШАХ . У савременом свету ,  где је опасност од рата свакодневна , јер зависно од воље “ господара рата и мира“ оружје може да проговори било где и било кад , ретко се чује глас разума. У свету где су праве вредности  скрајнуте, где се чак и Нобелова награда за мир , додељује главним планерима и актерима ратова , мора да се коначно чује глас мира, слободе и љубави . Песници су увек предњачили у томе . Били су претеча и иницијатори . Њихови кратки извештаји из прошлости али и будућности зову се песме . Песмама се не могу платити рачуни , купити хлеб … Али се може утицати на расположење маса . Изазвати револт , гнев , отпор…Полако , али сигурно долази време када ће човечанство схватити да рат, агресија , наметање своје воље слабијима, није више продуктивно . Тада ће песници мира ликовати .То ће бити њихова победа од којих ће имати користи сви . И црни , и бели , и жути и црнупурасти , и плавооки и зеленооки … У том ширем контексту треба посматрати Књижевни конкурс „Песмодари мира“ . Без обзира што се ове године одржава по први пут , већ сада је јасно да је неопходан .Све честитке главном организатору Славици Јовановић али и песницима који су се одазвали у тако великом броју . Све најбоље до следећег „Песмодара мира“:

Сокобања 21. 12. 2014. године

Хранимир Хране Милојковић
књижевник

Др . Милан Младеновић  од Лужице  ПЕСНИЧКО – ШАХОВСКИ ХРАМ  ПОВОДОМ ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА  “ ПЕСМОДАРИ МИРА“

др Милан Младеновић од Лужице

ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ

Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне храм злехудим удесом изгубљеној сестри?

И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду, онај књижевни.

Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује људе колико шаховски.

Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку. Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности појединих језика.

Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“ чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“, партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио“ противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.

Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва, док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели, добија победник. Ту нема ,,неправди за живота“ и накнадних распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели, на рејтинг листи, у времену!

Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана. Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик? Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији. Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек -дела никада не би била написана.

И зато су ,,Песмодари мира“ истинска књижевна накнада за несрећно занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који јој је подигла племенита сестра.

28 12. 2014. Београд

ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ
друга верзија

Хеј, народе! Догодило се чудо!
Још нисте чули за такву гротеску!
Један црн коњ џилитнуо се лудо
И сам скршио белу солдатеску!

У јеку битке падале су жртве.
Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.
Непријатељ језди и не броји мртве
Као да му командује Михаил Таљ!

Стража се узбуни па на краљев ропац
Призва делије од свакога рода
По један пешак, топ, скакач и ловац
Сташе да творе обруч непрохода.

У противнапад! нареди краљица
Па сама поведе оштар узвраћај.
С првим официрем моћна осветница
Црном краљу сплете матни загрљај.

Али спрам свих њих борио се Песник
Већ са својом дамом у Вечном Животу
На црно-белој табли урнебесник
Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.

Његова краљица смотри претњу краха
Па ускликнувши: Без краља не ваља!
Призва јунаке без мане и страха
И даде живот за вољеног краља.

И кад белом краљу ат већ дође главе
Да левим копитом докаже педигре
Први артиљерац ношен жаром славе
Залуд се жртвова за лепоту Игре.

Црни ат остаде сам на сред бојишта
Спрам њега бедем око олигарха
И тад се пропе, џилитну, зањишта
И десним копитом докрајчи монарха.

Хеј људи! Памтите ту чудесну слику
Подвиг о каквом сваки јунак снева!
У спомен поети дорат-бојовнику
Ширите славу коњског шахопева!

1967, Предео Жеге – 2011, Вретено

Припремила : Славица  Јовановић

Радио Легенд медијски покровитељ Првог Међународног књижевног конкурса “ Песмодари мира“

http://www.legend-radio.com/

Dirk Müller: Wir werden von den USA in den 3. Weltkrieg getrieben-Dirk Miller: Nas goni SAD u treći svetski rat

Dali ste ikad videli ovakvu diskusiju novinara i eksperata da diskutuje u jednom od državnih TV u BG:

https://www.youtube.com/watch?v=9EKJZ3wS0Fo

Репортаж Дмитрия Скворцова из Сербии специально для «Украина.Ру» Читать далее: http://ukraina.ru/opinions/20150625/1013467854.html

http://ukraina.ru/opinions/20150625/1013467854.html

НИЈЕ НАМ КРИВО БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО НИТИ ВЕРА НИТИ ЈУГОСЛАВИЈА ВЕЋ ЗЛОУПОТРЕБА СВЕГА ТОГА ОД СТРАНОГ ФАКТОРА И ПОХЛЕПА ДОМАЋИХ ПОЈЕДИНАЦА

ПОЛИТИЧКИ БУКВАР ЗА ПОЛИТИЧАРЕ ДИПЛОМАТЕ И МЕДИЈЕ
 
Коју поруку шаљу наши политичари кад кажу да Југославија није била добра држава?
Зар се стим није рекло; дођите и рушите је! Зар то не даје повод за мешање страног фактора у унутрашње послове. Зар такав став накнадно не оправдава бомбардовање Југославије, зар то није био позив за Бомбардовање!? Па и више од тога! Зар такав став није и даље морално оправдање “милосрдном анђелу” што jе по сваку цену рушио Југославију, да се руши нешто што “не ваља”!?
А сад се испоставило да је лоша била али да је још лошијим замењена на штету свог народа а у интересу „милосрдног анђела“ и страних профитера!?
Прихватили смо да је братство јединство лажно било и за све и сав покољ криво и ако је у Сарајеву поред једне трећине српског, хрватског и муслиманског становништва била и једна трећина мешаних брачних парова-људи се не венчавају из мржње већ као свугде у свету углавном из љубави. Сада немамо братства и јединства, страни фактор је убијао и са једне и са друге стране и трпао, једним другима, те злочине у чизме па сад живи у Сарајеву преко деведест процената муслиманског идентитета и то не смета никоме као да није засновано на протеривању недужног света. Дозволили смо страном фактору да нам наметне својим паролама туђе мишљење, по директиви светских манипулатора истином у смислу ; завади па владај да би се по свакој цени, уместо љубави гледали преко нишана-Сад нам је боље!?
Заводили су нам привредну блокаду како би нам доказали како за нас није самоуправљање те да ће они боље управљати нашим фабрикама! Сад нам је овако боље!? Узeли су нам не само радничко самоуправљање и фабрике већ и наше кључеве од куће и амбара да би нас гладовањем приморали да им и све остало благо u бузашто дамо. Сад нисмо ничега својега господари! Сад нам је боље!? То је све резултат прихваћања парола да нам Југославија не ваља па и да је братство јединство било горе од оног што му је следило, убијања преко нишана, уместо братства и међусобног венчавања. А и животни стандард смо добили на дну дна по тој цени коју смо под пропагандом спољнјег фактора, њихове пароле прихватили и тиме својим таквим понашањем заслужили. Како би и могло доћи другачије кад смо пароле душмана свога за своје преузимали. Сад смо добили наплату за све те наше идиотске глупости које смо делимично наивно, делимични из незаинтересованости а делимично из егоистичких побуда појединаца жмурке прихватали и што је још фаталније преузимали их као своје! Сад смо довели, с таквом политиком и својом успаваношћу, прихваћањем туђих парола, до тога да смо остали не само без Југославије већ и без кључева своје куће, амбара и имања, без К/М, Војводине па на крају ће мо остати и без Србије баш тим неговањем тог што нам сервирају паушалним паролама раздора који нам је посејао страни фактор, госпчодар немилосрдног анђела, а ми и даље уважавамо њихове пароле на сваком кораку паушалним уместо индивидуалним осуђивањем као да немамо своју главу да сњом размишљамо у нашем интересу већ се морамо служити њиховим шупљим паролама.
Шта нам је радити у овој и оваквој ситуацији?
Мора се тражити враћање статуса Југославије у стање прије насилног разбијања Југославије. Убијањем на Словеначкој граници, ненаоружаних и недужних цивила морало би се осудити по интернационалној одредби да се не може засновати држава на злочину па ни Словенија а камоли ове све друге бивше ЈУ-републике које су извршиле сецесији захваљујући страном фактору, убицама које су долазиле из иностранства прије свега из Аустрије да би викендом ратовале као снајперисти убијајући цивилно становништво-Постоји ТВ интервју немачке телевизије, ТВ Штерн, Гинтер Јауха где један такав снајпериста говори да је у Босни, као снајпериста, побио на стотине људи и да је пуцао са одређеног места на све што се крећало а да га нико после те емисије није позвао на одговорност-Срби су били до те мере демонизовани да им је тим злочинцима то долазило као одликовање са којим су ишли у јавност. Убијање ненаоружаних је такав злочин преко којег се не сме прећи а камоли основати нова држава. Преко те чињенице не сме цивилизовани свет-УН нити ићи нити бити слеп.
То значи да ми морамо тражити пред УН да се доведу све бивше републике ЈУ у пријашњи савез у оквиру Југославије па да се онда без ичијег мешања са стране, изврши реформа онога што у тој Југославији није било добро па по потреби да се изврши и сецесија али мирним путем без крвопролића под надзором УН. Само на тај начин, без да сецесији предходи злочин, може се оформити нова држава. Ако прихватимо да је Југославија била крива за сецесије а стим и злочинне који су таквим сецесијама предходили а и следили као злочини насилног одцеплјивања онда на Балкану неће бити никад мира. А, страни фактор ће то користити за своје интересе у интересу дестабилизације по оној, завади па владај. Наша влада, дипломатија медији и наравно интелигенци морају, где год да им се пружи прилика, захтевати да се почне реформа Југославије од њеног стања прије избијања оружаних борби у сврху сецесије жртвовањем при томе и своје цивилно становништво – ако ово зло насилних сецесија победи и као такво буде прихваћањем легализовано само у једном случају служиће као повод другим насилницима и терористима као легално средство за остваривање својих сулудих и насилних цилјева. Разбијање Југославије је извршено по налогу страног фактора у интересу Глобализма а не народа на том подручју. Докази су за то, између осталог, Злочин на Словеначкој граници па затим у Маркалама, почињен гранатом испаљене из оближњег подрума али онда подметнуте српској страни! Сребреница је по истом моделу режирана а за Рачак имамо видеодоказе немачког новинара Нанс Хенча који је оптужио својим видеоинтервјуом, као аутор фотографија и УН полицајац, свог, односно Немачког министра Шарпинга да је манипулисао његовим доказни материјалом који јасно говори да није било масакра већ оружаних борби између УЧК терориста и српске полиције. Цивилизовани свет не сме дозволити да се на криминалу и злочину засниваје и најмања државе јер ће то давати повод и другим терористима и криминалним групама да оснивају своје државе насиљем, на свом злочину. Злочин се не сме награђивати ничим а по најмање државом уколико свет не жели да цивилизација огрезне у злочинима само зато што се подмећу ради личног профита узурпатора моћи, продајом оружја зараћеним странама.

Дозволили смо да се злоупотребом разбије Југославија, братство, самоуправљање, несврстаност, изазове верски и етнички раздор, братоубилачко крвопролиће, расцепа и оно мало што је добро било узму кључеви наше куће и амбара а наша јавност и даље држи злоупотреби широм отворена врата да несметано маршира даље до последње нам капи крви.
 Душан Нонковић-Теодоровић

Швајцарска тајна служба покушава да монтира доказе против Дорина

Швајцарска тајна служба покушава да монтира доказе против Дорина

ИСТОВРЕМЕНО МУ, ПО НАЛОГУ ЦИА, НУДЕ НАГОДБУ, АЛИ СЕ ОН ДОБРО ДРЖИ И – ОДБИЈА

Александар Дорин (десно)

ПРЕМА последњим информацијама из Швајцарске, тамошња тајна служба по налогу ЦИА покушава да Александру Дорину напакује доказе за тешко криминално дело.

Највероватније шверц наркотика.

У том подметању доказа сарађује један његов наводни пријатељ.

Све ово има за циљ онемогућавање Дорина да присуствује конференцији о Сребреници коју 4. јула организују у Београду Историјски Пројект Сребреница и Фонд стратешке културе.

Код НАТО постоји страх да Дорин поседује доказе који руше мит о Сребреници.

По информацијама нашег сајта, Дорин се засад добро држи и не пристаје на нагодбе које му се нуде.

И. Бабејић

Категорије:

НИЈЕ НАМ КРИВО БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО НИТИ ВЕРА НИТИ ЈУГОСЛАВИЈА ВЕЋ ЗЛОУПОТРЕБА СВЕГА ТОГА ОД СТРАНОГ ФАКТОРА И ПОХЛЕПА ДОМАЋИХ ПОЈЕДИНАЦА

ПОЛИТИЧКИ БУКВАР ЗА ПОЛИТИЧАРЕ ДИПЛОМАТЕ И МЕДИЈЕ

Коју поруку шаљу наши политичари кад кажу да Југославија није била добра држава?
Зар се стим није рекло; дођите и рушите је! Зар то не даје повод за мешање страног фактора у унутрашње послове. Зар такав став накнадно не оправдава бомбардовање Југославије, зар то није био позив за Бомбардовање!? Па и више од тога! Зар такав став није и даље морално оправдање “милосрдном анђелу” што jе по сваку цену рушио Југославију, да се руши нешто што “не ваља”!?
А сад се испоставило да је лоша била али да је још лошијим замењена на штету свог народа а у интересу “милосрдног анђела” и страних профитера!?
Прихватили смо да је братство јединство лажно било и за све и сав покољ криво и ако је у Сарајеву поред једне трећине српског, хрватског и муслиманског становништва била и једна трећина мешаних брачних парова-људи се не венчавају из мржње већ као свугде у свету углавном из љубави. Сада немамо братства и јединства, страни фактор је убијао и са једне и са друге стране и трпао, једним другима, те злочине у чизме па сад живи у Сарајеву преко деведест процената муслиманског идентитета и то не смета никоме као да није засновано на протеривању недужног света. Дозволили смо страном фактору да нам наметне својим паролама туђе мишљење, по директиви светских манипулатора истином у смислу ; завади па владај да би се по свакој цени, уместо љубави гледали преко нишана-Сад нам је боље!?
Заводили су нам привредну блокаду како би нам доказали како за нас није самоуправљање те да ће они боље управљати нашим фабрикама! Сад нам је овако боље!? Узали су нам не само радничко самоуправљање и фабрике већ и наше кључеве од куће и амбара да би нас гладовањем приморали да им и све остало благо дамо. Сад нисмо ничега својега господари! Сад нам је боље!? То је све резултат прихваћања парола да нам Југославија не ваља па и да је братство јединство било горе од оног што му је следило, убијања преко нишана, уместо братства и међусобног венчавања. А и животни стандард смо добили на дну дна по тој цени коју смо под пропагандом спољнјег фактора, њихове пароле прихватили и тиме својим таквим понашањем заслужили. Како би и могло доћи другачије кад смо пароле душмана свога за своје преузимали. Сад смо добили наплату за све те наше идиотске глупости које смо делимично наивно, делимични из незаинтересованости а делимично из егоистичких побуда појединаца жмурке прихватали и што је још фаталније преузимали их као своје! Сад смо довели, с таквом политиком и својом успаваношћу, прихваћањем туђих парола, до тога да смо остали не само без Југославије већ и без кључева своје куће, амбара и имања, без К/М, Војводине па на крају ће мо остати и без Србије баш тим неговањем тог што нам сервирају паушалним паролама раздора који нам је посејао страни фактор, госпчодар немилосрдног анђела, а ми и даље уважавамо њихове пароле на сваком кораку паушалним уместо индивидуалним осуђивањем као да немамо своју главу да сњом размишљамо у нашем интересу већ се морамо служити њиховим шупљим паролама.
Шта нам је радити у овој и оваквој ситуацији?
Мора се тражити враћање статуса Југославије у стање прије насилног разбијања Југославије. Убијањем на Словеначкој граници, ненаоружаних и недужних цивила морало би се осудити по интернационалној одредби да се не може засновати држава на злочину па ни Словенија а камоли ове све друге бивше ЈУ-републике које су извршиле сецесији захваљујући страном фактору, убицама које су долазиле из иностранства прије свега из Аустрије да би викендом ратовале као снајперисти убијајући цивилно становништво-Постоји ТВ интервју немачке телевизије, ТВ Штерн, Гинтер Јауха где један такав снајпериста говори да је у Босни, као снајпериста, побио на стотине људи и да је пуцао са одређеног места на све што се крећало а да га нико после те емисије није позвао на одговорност-Срби су били до те мере демонизовани да им је тим злочинцима то долазило као одликовање са којим су ишли у јавност. Убијање ненаоружаних је такав злочин преко којег се не сме прећи а камоли основати нова држава. Преко те чињенице не сме цивилизовани свет-УН нити ићи нити бити слеп.
То значи да ми морамо тражити пред УН да се доведу све бивше републике ЈУ у пријашњи савез у оквиру Југославије па да се онда без ичијег мешања са стране, изврши реформа онога што у тој Југославији није било добро па по потреби да се изврши и сецесија али мирним путем без крвопролића под надзором УН. Само на тај начин, без да сецесији предходи злочин, може се оформити нова држава. Ако прихватимо да је Југославија била крива за сецесије а стим и злочинне који су таквим сецесијама предходили а и следили као злочини насилног одцеплјивања онда на Балкану неће бити никад мира. А, страни фактор ће то користити за своје интересе у интересу дестабилизације по оној, завади па владај. Наша влада, дипломатија медији и наравно интелигенци морају, где год да им се пружи прилика, захтевати да се почне реформа Југославије од њеног стања прије избијања оружаних борби у сврху сецесије жртвовањем при томе и своје цивилно становништво – ако ово зло насилних сецесија победи и као такво буде прихваћањем легализовано само у једном случају служиће као повод другим насилницима и терористима као легално средство за остваривање својих сулудих и насилних цилјева. Разбијање Југославије је извршено по налогу страног фактора у интересу Глобализма а не народа на том подручју. Докази су за то, између осталог, Злочин на Словеначкој граници па затим у Маркалама, почињен гранатом испаљене из оближњег подрума али онда подметнуте српској страни! Сребреница је по истом моделу режирана а за Рачак имамо видеодоказе немачког новинара Нанс Хенча који је оптужио својим видеоинтервјуом, као аутор фотографија и УН полицајац, свог, односно Немачког министра Шарпинга да је манипулисао његовим доказни материјалом који јасно говори да није било масакра већ оружаних борби између УЧК терориста и српске полиције. Цивилизовани свет не сме дозволити да се на криминалу и злочину засниваје и најмања државе јер ће то давати повод и другим терористима и криминалним групама да оснивају своје државе насиљем, на свом злочину. Злочин се не сме награђивати ничим а по најмање државом уколико свет не жели да цивилизација огрезне у злочинима само зато што се подмећу ради личног профита узурпатора моћи, продајом оружја зараћеним странама.

Дозволили смо да се злоупотребом разбије Југославија, братство, самоуправљање, несврстаност, изазове верски и етнички раздор, братоубилачко крвопролиће, расцепа и оно мало што је добро било узму кључеви наше куће и амбара а наша јавност и даље држи злоупотреби широм отворена врата да несметано маршира даље до последње нам капи крви.

 Душан Нонковић-Теодоровић

ЕКСКЛУЗИВАН ИНТЕРВЈУ СА ГОСП. БРАНКОМ ДРАГАШЕМ АНАЛИТИЧАРЕМ И БАНКАРСКИМ ЕКСПЕРТОМ ОД МЕЂУНАРОДНЕ РЕПУТАЦИЈЕ-ЗА ГЛАС ДИЈАСПОРЕ ДУШАН НОНКОВИЋ

Поштовани господине Драгаш,
госпођica Марија Грујичић је дошла на ту сјајну идеју да направим интервју са Вама па пошто сам утиска да није само сјајна већ и паметна реших да Вам доставим неколико питања у форми интервјуа којег би објавио без икакве цензуре и коректуре у Гласу Дијаспоре
ЕКСКЛУЗИВАН ИНТЕРВЈУ СА ГОСП. БРАНКОМ ДРАГАШЕМ АНАЛИТИЧАРЕМ И БАНКАРСКИМ ЕКСПЕРТОМ ОД МЕЂУНАРОДНЕ РЕПУТАЦИЈЕ-ЗА ГЛАС ДИЈАСПОРЕ ДУШАН НОНКОВИЋ
Господине Драгаш, обраћам Вам се као оснивач и уредник Гласа Дијаспоре (https://dijaspora.wordpress.com-Internet Prezentacija Srpske Dijaspore) са молбом да ми одговорите, у виду интервјуа, на неколико актуелних питања за које мислим да су од приоритетног значаја по народ Србије


1.ГД:

Како би се могло народу повратити поверење у политику и политичаре после овог радикалног заокрета од 180 степеви Вучића и Николића, прво најокорелијих радикала па потом предизборних родољуба и антиевропејаца, да би се по доласку на власт преобразили у жестоке проевропејце. Да ли имате неке убедљиве аргументе да се то, следећој гарнитури политичара ма које идеологије били, неће десити? Да подсетим, и Вучић и Николић, су биле громаде српског патриотизма за које се то више не може рећи, напротив

Драгаш:
– Суштина проблема налази се у томе што се тоталитарни систем власти није променио. Курта и Мурта немају више никакву идеологију, нити имају политичку идеју. Њихова основна политика је заснована на пљачкању државе и отимању од сиромашних грађана. Уколиско желимо да спасимо Србију, морамо да срушимо тоталитарни систем. Тренутно на политичкој сцени Србије нема снага које су заинтересоване да промене систем. Сви они критикују данашње издајнике и заговорнике еУроинтеграција, али њиховим доласком на власт, ништа се суштнски не би променило. Одлично познајем све политичке актере и због тога им не верујем. Преварени смо неколико пута. Зашто се то поново не би десило? Коју гаранцију нам дају да се превара неће поновити? Моја политичка идеја обезбеђује грађанјима сигурност да их политичари више никад не могу преварити. Ради се, наиме, о томе да тоталитарни систем урушимо развојем директне демократије. То је демократија у којој нема више плаћених политичара. У електронском добу више нема потребе за плаћеним политичарима. Решење за излазак из политичке кризе представничке демократије је увођење дигиталне директне демократије. Грађани тада не би гласали за политичке странке него за конкретне људе са њиховим радним биографијама. Ти изабрани људи вршили би државну дужност само једну годину. Спроводили би дугорочни програм полиштичког и економског развоја Србије који су направили и усвојили стручњаци из земље и расејања. На тај начин би се искоренили политички волунтаризам и хазардерство, кратковидост, шибицаренје и корупција. Грађанске институције би коначно победиле политичку самовољу. Истовремено бисмо добили дугорочну стратегију развоја Србије, предлажем Стратегију за наредних 50 година, која би морала да се спроводи без обзира на то ко би вршио власт у Србији. Србија и српски национални интереси би доминирали над интересима дневне политике. Како то да постигнемо? Једини начин је стваранје нове, модерне, просвећене, радне и моралне српске елите. То су људи који имају светске стручне референце и поверење српске јавности, који су дужни да изнесу нову политичку идеју и стратегију развоја Србије, али који никада оперативно не смеју да се баве политиком.
2. ГД:
Ово није питање економске природе али ипак бих Вас замолио као вема добро информисаног човека са аналитичким способностима за ваше мишљење о могућностима ревизије Сребренице, Маркала, Рачка, као и реализације топографске мапе на основу анализе млечних зубића о загађености бомбардовањем нуклеарним одпадом на територији Србије како би на основи научних доказа имали документацију која би могла послужити за тужбу виновника свих тих неистинитих пропагандом изнуђених квази аргумената како би се добио наводни алиби за нелегалну интервенцију НАТО – бомбардовања без објаве рата и одобрења Савета Безбедности ?
Драгаш:
Учествовао сам у одбрани Србије 1999. године. Сулудом и погрешном политиком Милошевића да нас НАТО зликовци бомбардују. Суверену и слободарску европску државу која је подарила културу Европи, осветнички су бомбардовали осиромашеним уранијумом. Зар је то европска цивилизација? Европа мора да се стиди пред тим злочиначким чином. Србија је морала, одмах након бомбардовања, да направи биланс штете која је начињена и да тржи одштету. Према мојим прорачунима нанета је штета у износу од 150 милијарди евра. Посебан проблем представља негативан утицај ососиромашеног уранијума на здравље нације. Данас је рачун дошао на наплату и годишнје преко 30.000 људи оболи од тешкох болести које су највећим делом последица НАТО агресије. Парадоксално је то што је саветник Клинтона, данас потпредседник САД, Џо Бајден слао свога сина на Космет, који је недавно преминуо, упркос томе што је знао да је Космет контаминиран. Ако је жртвовао свог сина због каријере, шта можемо очекивати за Србе?
Када је реч о Сребреници и другим местима у којима је починјен злочин, морају да се отворе све архиве, научницима се мора оставити да истражују и морају сви политичари да се искључе из овог важног историјског процеса. Сви злочинци морају да се процесуирају и да одговарају пред судовима држава у којима су починили злочине. На овај начин сазнаћемо праву истину о насталим злочинима. Извешћемо кривце пред суд јавности и истина о злочинима ће бити доступна јавности. Покушај да се Срби оптуже за геноцид и да се на тај начин политичком самовољом и манипулацијом прикрију прави геноциди других нација морамо да спрeчимо. Српски политичари су оданији бранкротираном евроатлантском пројекту и слушају наредбе бриселске администрације него што заступају интересе сопственог народа. Српски политичари су починили највећи злочин према своме народу. Треба их извести на суд историје и осудити их за велеиздају државе. Мора им се одузети имовина и извршити лустрација.

3. ГД:
Да ли би могли конкретизовати сарадњу са дијаспором?
Драгаш:
Велике су предрасуде о расејању. Наши људи у Србији само траже да им се пошаље новац. Дијаспора годишње шаље преко 5 милијарди долара, поред тога доноси у гепецима робу. На тај начин омогућавају својим рођацима да преживе. Рођаци добијеним новцем одлазе у стране хипермаркете и купују робу из увоза, тако Србија годишље направи спољнотрговински дефицит 4,6 милијарде евра. Када би се направила супституција увоза домаћом производњом, годишњи новац из дијаспоре би се усмеравао за покретање производње у Србији и тим новцем могло би се запослити 1.250.000 људи.
Шта нама треба од дијаспоре? Треба нам њихово знање и њихове везе. То је највећи капитал који они поседују. Пошто никоме не верују у Србији, потпуно их разумњем и оправдавам, позивам наше људе да се умрежимо, да почнемо заједно да радимо, да нам достављају пословне контакте и да преносе нова знања и технологије у Србију. Основао сам асоцијацију БАЛКАН БИЗНИС ЦЕНТАР управо за ту намену својом професионалношћу доказујемо да знамо да радимо на светским тржиштима. Када се будемо упознали кроз заједничке послове и када се наши људи буду уверили у поштење и добре намере, онда ћемо лакше заједнички да сменимо издајничку и корумпирану власт у Србији која је највећа препрека брзом препороду привреде Србије. Србија има све ресурсе за брзи привредни препород. Треба само на чело државе да дођу људи који знају да праве паре за државу и који воле своју нацију. Таквих нових људи имамо и у Србији и у расејању.

4. ГД: Ви знате да без поседовања кључева своје куће и амбара не можете бити ни њен власник нити прави суверени домаћин. Привреда Србије је заснована на лиценцама односно туђим иновацијама које нам се могу по жељиз Брисела ускратити односно нас уценити и проузроковати привредни колапс односно незапосленост. Како би ту овисност и уцењивост осујетити? Којим конкретним мерама?
Драгаш:
Србији треба нова народна власт. Власт која ради у интересу народа, уместо што слуша наредбе бриселске администрације. У садашњем тренутку Србија нема интерес да уђе у Европску унију. Ми јесмо европска држава, али наш национални интерес није да уђемо у банкротрану Европску унију. Велики послови се добијају на Истоку, у Африци и на арапском тржишту.

Српска привреда је потпуно разваљена. За првих пет месеци ове године БДП је пао за 1,8%. Уколико стопе привредног раста буду ниске, требаће нам треба 150 година да се вратимо у 1989. годину.

Налазимо се у огромном проблему, милион људи је незапослено. Стручњаци беже из Србије, влада општа неликвидност, држава није заинтересована за производњу, сваке године губимо до 5 милијарди евра у трговинској размени са иностзранством. Преко 600.000 ха земље је необрађено. Када би само засадили пшеницу и добили принос на тој необрађеној површини од 5 милиона тона пшенице, могли бисмо на извозу те пшенице да зарадимо 1.2 милијарди евра. Тај новац када бисмо уложили у привреду. Отворили бисмо 300.000 нових радних места. Уместо што 800.000 људи седи на буджету и чека плату, преквалификовали би се да раде у производњи и да праве паре за себе на тржишту и пуне буџет плаћањем пореза.

Имам комплетан економски програм за спас Србије.
Нема велике приче. Ево, кроз бројеве, да боље објасним. Србија има 7,1 милион становника и режим приказује да годишње правимо 33 милијарди евра БДП. То није тачно. Реалан БДП је 15 милијарди евра. Нама треба такав привредни развој који ће нам донети БДП од 240 милијарди евра годишње. Ко то може да уради? Политичари? Па, они су паразити и трутови. Олош! Намам требају људи који знају да направе тих 240 милијарди евра. Тако се излази из кризе. Све остале приче су таламбасање и лупање глупости. А то више не можемо да слушамо.
5. ГД:
И на крају, да ли ће те основати фондове за финансирање научно-истраживачких установа, центара, без којих нема ни конкурентне иновативне робе на међународним тржиштима. Без собствене робе нема ни опоравка земље а без истраживачких услова нема ни повратка наших брилијантних иноватора који раде за добробит других па и наших душмана. Наше „Николе Тесле” стварају добробит другима па и онима који су нас уранијумском муницијом немилосрдно бомбардовали. И ако, одакле онда узети потребни новац?
Драгаш:
Највећи капитал је ЗНАЊЕ. Односно, људи који имају знање и везе по свету. Нова економска политика ће створити услове да Србија постане инвестициона дестинација. Финансијску слободну зону треба да створимо од Славије до Калемгдана и порез на финансијске трансакције нека износе само 1%. Десетине милијарди слободног новца ће долазити и одлазити и ми ћемо на тим финансисјским трансакцијама да зарађујемо. Сви порези се смањују. Лудаци на власти не знају да је једини излаз из економске кризе смањивање пореза, док они непрестално повећавају порезе. ПДВ у три године треба смањити са 20% на 5%. ПДВ на лекове, храну, обарзовне услуге и здравствене услуге треба смањити на 3%. Порез на добит на крају године се плаћа само 3%. Нема атиципативног плаћања пореза. То је невиђена глупост.Нема двојног опорезивања. Када на добит платиш 3% , можеш да дигнеш готовину или трансферишеш новац где ти хоћеш. За инвеститоре који улажу у производњу и који запошљавају људе нема три године плаћања пореза. За наше људе из расејања, који улажу у производњу и запошљавају људе, нема плаћања пореза 5 година.
Читава администрација државе се компјутеризује. Уводи се СДП – Служба државног промета и убрзава се обртање капитала на тржишту. Формира се Банка за развој, која ће одобравати по каматној стопи од 3% за све пројекте из привреде, док ће проналазачи плаћати камату 1,2%. Укида се обавезна резерва и банке свој ослобођени новац могу слободно да пласирају у привреду. Референтна каматна стопа се смањује на 1% и држава престаје да се задужује. Уводи се платни промет у еврима, доларима, рубљама и јуанима, али може се плаћати у злату и сребру. Формира се слободно тржиште злата, сребра и дијаманата.
На овакав начин добијамо велика средства у обрту, која су нам потребна за брзи привредни развој, тржиште постаје ликвидно и оштро се кажњавају сви који урушавају тржиште.
Проналазачи ипредузетници лако долазе до финансијских средстава по јако ниским каматним стопама.
Е, то нам треба!
Србију треба 3,5 милиона људи које ћемо запослити и који ће правити 240 милијарди евра.
Тако постајемо богати. И то је једини начин. Нема другог начина.

6.ГД:
Дали предвиђате неке тужбе против оних који су отежавали и који још увек отежавају истрагу о трговини органima kidnapovanih?

Драгаш:
Већ сам рекао да сви злочинци морају да одговарају. Све их треба похапсити и конфисковати им имовину. Криминал из врха државе се решава сменом корумпиране и неспособне власти. Социјални криминал, кога имамо све више, решава се запошљавањем људи, привредним развиојем и растом животног стандарда.

7.ГД:
И још само то, дали имате објашњење за суздржаност Русије кад је у питању пружање финанцијске помоћи про Руским организацијама у Србији кад се зна колике је силне милионе Америка делила својим петооктобарским миљеницима?
Драгаш:
Добро је да Русија буде Империја. То је важно за спас Србије и Срба. Ако Русија не буде Империја, ми ћемо завршити под једном шљивом. Тако су одлучили крсташи. Српски политички олош ради на томе. Нова народна власт мора да направи нову спољну политика. Ми морамо чвршће да сарађујемо са Русијом, али ми не смемо да будемо руска губернија. Србија мора да задржи своју слободу и сувереност. Руси су наша млађа, велика браћа, али наши интереси морају да се математички исказују. Не могу Руси више да воле Србију од нас Срба. Српски политичари неће да раде са Русијом, јер им то не дозвољава Велики Брат. Русима је Србија сттратешки важна на Балкану. Морају нови људи да оду у Москву и да се саљ Путином све договоре. Знам одлично прилике у Кремљу и могу да вам кажем да Путин од 2000 године нема са ким у Србији да разговара. Политички дилетанти и издајници намерно уништавају Србију. Ми морамо овде да се сами изборимо да на изборима срушимо издајнички режим и да на другачији начин разговарамо са Путином. Нема сумње да ће нам он помоћи.
8.ГД:
Зар и Путин не би морао прибећи истој стратегији са којом је Америка била по свом плану успешна уколико не би да доживи судбину Гадафија?
Драгаш:
Политички успех Путина је везан за његово разумевање доба у коме живимо. Потпуно је јасно да се Империја у растројству политички, економски, културно у духовно урушава. Неко је морао да се супростави насилничкој спољној политици НАТО зликоваца. Путин није имао избора. Он је стао на чело народног отпора против Великог Брата. И та борба може да доведе до светског рата. Путин је искористио непажњу Великог Брата и одлично се наоружао. Он је сада способан, уколико буде требало, да војно брани независност Русије. Не верујем да ће се поновити сценарио са Гадафијем, јер Путин је много већи играч и сада је преузео иницијативу. То је добро и за међународне односе, јер више немамо снажног и безобразног полицајца који малтретира све грађане у крају и који силује демократију. Ново доба је настало. Путин је весник те нове борбе против империјализма Вол Стрита, медијских лажи ЦНН, бомби НАТО бандита и потпуно сумануте политике Беле Куће. Неолиберализам је на самрти. Треба да му помогнемо да што пре рикне и да се ослободимо беде. Мислим да Србија има велику прилику за свој ртазвој. Требају нам самона власти људи који разумеју шта се у свету дешава.
9. ГД:
Како је то могуће да Руски консул у Сарајеву изјави да је у Сребреници био геноцид и ако по дефиницији то није јер се није радило о генетском уништењу већ о злочину који је следио после стравичног злочина па и геноцида над србима. Молим Вас, одкуд то да баш Руски дипломат заступа Америчке интересе по цену опстанка Српске?
Драгаш:
Србија нема времена да се осврће шта је који бирократа изјавио. Немамо ми више живота за губљење. Ми морамо да што пре разумемо ово о чему сам овде говорио и да што пре то применимо. Мене не смеју да преносе национални медији у Београду, граду у коме сам рођен. Морамо што пре ослободити србију унутрашње окупације. Вођа је потпуно полудео и пролупао. Он не зна више пта прича. Он није способан да води државу. Он не зна да управља собом и опасан је по наше националне и државне интересе.
То је данас важно да схвате наши људи у Србији и расејању. Морамо да се удружимо, повежемо и деламо. Нема сујете! Нема губљења времена! Нема крађа! Имам конкретан политички и економски програм за спас Србије. Имам тимове стручњака који то могу да спроведу. Стручњаци су из србије и расејања. Велики посао је пред нама. Требају нам стручни, поштени и вредни људи који знају да раде у тиму. Један човек ништа не може да постигне.
Позивам све ваше читаоце и пријатеље да вам се јаве и да се сви удружимо за спас Србије.
Наши преци то траже од нас.
Наши потомци то захтевају.
Немамо времан за апатију у кукање. Немамо времена за наклапања. Сваки човек нам је важан. Јваљајте се и повезујте. Србија је зрела за нову политику и нове људе. Немој да нам долазиш са проблемиима, понуди нам решења!
Верујем у Србију и Србе!
Верујем да смо смели да победимо сами себе.
10. ГД:
Господине Драгаш,
нема овде од овог свега што сте навели,
скоро ништа, што не би могао подписати па
ипак ме то све подсећа на закључану собу
коју би да молујемо по својој вољи а
немамо кључева у својим рукама јер су у
рукама насилника који нема никаквог
интереса да је уредимо. Како конкретно
доћи до тих кључева? Без кључева све
остаје само лепа намера уз оправдану
критику!?

Драгаш:

Кључеви су – ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА. Стварање нове српске елите, која ће бити
стручна, продуховљена и вредна. Не требају нам естрадне патриоте. Они који
наплаћују своје српство. Гадим се тих гмазова. Слали су људе у ратове
да гину, док су се
они криминално богатили. Данас имају своје дневне новине, недељнике,
телевизије и уносан бизнис.
Спас Србије мора да иде преко избора. Морамо да изађемо на изборе и да
победимо. Основали смо
покрет и назвали га ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ. Удружили смо се са неурохирургом
проф.др Даницом Грујучић и
створили покрет ЗДРАВА СРБИЈА.
Спремамо се за предстојеће изборе.
Требају нам људи који ће имати стручне референце и моралне квалитете.
Сваки човек нам је драгоцен.Правимо стручне тимове за спас Србије.
Ко жели да заједно учествујемо у томе нека се јави. Не требају нам они
који све критикују и
неће ништа да ураде.Све приче су испричане. Ми живимо у Србији и сваки
дан смо на терену.
Србија сваки дан нестаје. Мора се зауставити тај негативан тренд.
Верујем у нову политичку идеју и тимски рад стручних људи.
Не верујем у једног човека. Вођу. Лидера. Који ће да лупи руком од
сто. Та песница може да буде и песница
диктатора.
Србији не треба култ личности и диктатура.
Србији треба рушење тоталитарног политичког система.
Србији треба дирекна демократија.

Хвала, Душан Нонковић