ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ: ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Љиљана Булатовић-Медић

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ: ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

http://facebookreporter.org/2015/06/26/%D1%99%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC/

srebrenica-ljiljana-bulatovic-camil-durakovic-

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(Уочи заједничке седнице влада Републике Српске и Републике Србије)

Поводом халабуке око пригодног хапшења ратног злочинца Насера Орића, рођеног у Поточарима, крај Сребренице, и његовог очекиваног изручења Босни и Херцеговини (наводно на непознату локацију), а све уочи планетарно припремљеног “обележавања“ 20-годишњице пораза Армије БиХ и поданика ратног председника геноцидне творевине државе БиХ Алије Изетбеговића, сепаратистички настале издвајањем из бивше Југославије, а после мноштва изјава и излагања премијера Републике Србије на тему – ићи или не ићи на „џеназу“ 10. јула ове године у Поточаре, одлучих да се овим путем обратим премијеру и јавности.

Прво и пре свега: зар су се тако пореметили односи власти Републике Србије са властима Републике Српске, да је премијер Србије принуђен да комуницира са чиновником најнижег ранга и да се предаје његовој манипулацији, када му овај поставља увредљиве ултиматуме и претње,да би дошао у Сребреницу 11. јула ове године!?
Питам: зар није природно да се премијери договарају о узајамним посетама? Или Сребреница више није у Републици Српској?! Што произилази из понашања начелника општине Сребренице. И шта ће премијер Србије тамо, ако не долазе ни председник ни премијер Републике Српске!?

Погледајте званични сајт општине Сребреница. Тамо пише да овом општином управља начелник. Има име и презиме и адекватну месту биографију. Он је муслиман. Председник општине нема своју страницу. Он је Србин. И нема га у Одбору за обележавање геноцида 1995. у Сребреници. Он је председник одбора за обележавање Петровданских дана.

Питам премијера: ако би дошао у Поточаре на џеназу, би ли могао претходног дана доћи у Сребреницу на Округли сто о страдању Срба у Сребреници (и Подрињу) од 1992 – 95. године? Не мора на гробље у Братунац, на Залазје, у Скелане… Дошли би к њему Срби, који су преживели “јунаштва“ Насера Орића и његових црнокошуљаша, да му посведоче о стотинама њихових злочина, којима је чинио геноцид над српским народом! Није само несрећни, недужни судија Илић жртва Насерова и његових ордијаша! На жалост!

Геноцид над Србима се заиста десио пре 1995.године. Од почетка 1992. све до ослобођења 11. јула 1995! И готово све су жртве пописане и злочинци документовано записани.
Зато, уместо Резолуције за Савет безбедности УН, коју су правили они који су и хашке оптужнице-пресуде писали, боље би било да сарадници премијеру предоче књиге докумената Миливоја Иванишевића и његових сарадника у Институту за истраживање ратних злочина над Србима, књигу Александра Дорина и покојног Зорана Јовановића, књиге Момира Крсмановића, а ја се поносим својом трилогијом истине о судбини српског народа у Сребреници у време злочиначке владавине “хероја“ Насера Орића! Толико од нас из Београда.
Има тога још, али нас последњих година којекакви хашко-амерички добро плаћени “истинољупци“ из Хага затрпавају својим творевинама, округлим столовима и промоцијама, па је истина умотана у шарене лаже “формиране у Америци“ и само значи испирање мозга и релативизацију докумената….

Сматрам да једном премијеру, нарочито Србије, не припада да клања у спомен гробљу у Поточарима пред уклесаном заклетвом, коју је писао реис ул-улема Церић. То је онај који је Његоша прогласио геноцидним, па је стога и школа у Сребреници остала без свога имена! Колико ја знам, иако нисам баш вична верским обредима, православни Срби не клањају и не учествују у муслиманским верским обредима! Што би то онда данашњи премијер преступио?

А што се тиче претњи и забрана Ћамила Дураковића да Срби долазе у Сребреницу на Петровданске дане, то није ништа ново! То се муслиманска власт у српској општини вежба већ годинама. Најпре су бранили и заустављали на граници и враћали их, здружени са српском влашћу, све оне који су носили мајице и заставе са националним (или националистичким) обележјима. Сигурно се премијер сећа тога, јер су тада нарочито биле популарне мајице са ликом Шешељевим и заставама Српске радикалне странке. Наравно, нарочито нису биле пожељне ни слике или беџеви генерала Младића и председника Караџића.
А онда су постали строжији: искусила сам лично забрану да дођем за Петровдан на промоцију књиге Дорина и Јовановића и покушај да реконструишемо истину о уласку Војске Републике Српске у Сребреницу. Са нама је требало да буде и пуковник који је рапортирао генералу тог 11.јула да је Сребреница слободна. Нису нам дозволили. Мени је чак директор полиције Федерације поручио да ће ме ухапсити ако пређем границу, а Ћамил – да неће моћи да обузда пет хиљада огрочених муслимана да ме линчују… Није ни мене било страх, али су ми они Срби који су искусили “јунаштво“ Орићево, саветовали да их не изазивамо…

Ја сам сигурна да би муслимани били задовољни да заједно са премијером државе Србије клањају и не би га линчовали. Јер ће са њима бити њихов слободни вођа (мада, пре ће се десити да Орића вређају његови сународници, којима је много зла нанео у време рата!).
Не би премијера линчовали, нити пљували и вређали ни Срби. Они су то клањање већ преживели од једног председника Србије, па што не би издржали и једног премијера матице Србије. Али – то би био крај за Србе у општини Сребреница. То би био завршетак геноцида над Србима у Сребреници. За шта се педантно врши припрема.
Ових дана режирају се скандали разне врсте. У Скеланима полиција приводи малолетну децу на испитивање под тортуром – оптужујући их да су писали паролу “Смрт Орићу“! И то баш у Скеланима. Командир полиције је муслиман. Деца су Срби… Срби гарантују да то нису деца писала и пишу петицију и протест… Али – коме?!

Најзад, није тајна да је Ћамил само ађутант Орићев. За ову улогу школовао се у Америци, где је побегао јула 1995. Није тајна да је Сребреница под Орићевом окупацијом. Само се још чека да се врати на белом коњу. Или већ на чему. Можда је то сценарио за 12. јули 2015?

Програм 12-јулског политичког потврђивања геноцида Срба над муслиманима најављује међу бројним гостима и гостовање председника хашког трибунала Мерона Поточарима (који је на званичном сајту ставио поглавље: МКСЈ ‘’ПАМТИ ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ 1995 – 2015.’’- И, како то протумачити: да се у Сребреници дешава геноцид од 1995 до 2015!!!! Ко су жртве?) .
Ако премијер већ мора да обезбеди присуство власти Србије на овој годишњици, а држи до мишљења свог народа, нека пошаље своју заменицу, министарку Михајловић. Можда се и њој то уклопи у личне обавезе према својим другим међународним улогама и функцијама… а за Србе не би имало неког значаја.

Међутим, с обзиром на поштовање које показује премијер према тзв. невладиним организацијама, можда би ипак било најбоље да Жене у црном, или Фонд за хуманитарно право, или Соњу Бисерко овласти да га одмене. Оне су већ у пракси.

*

Толико, за сада од мене. Премијер сигурно памти колико знам Сребреницу и зато верује да сам у праву што му пишем и то отворено! Као премијеру. Не на личност. А ја, сасвим лично и одговорно потписујем ово писмо, у нади да ће бар неке новине, којима сам такође послала имати храбрости да га објаве.

Љиљана Булатовић Медић, публициста, новинар и негдашњи политичар

Максимално почаствована: Љиљана Булатовић међу врховним козачким атаманима у Москви Заседање Округлог стола козачких војних старешина Русије, Белорусије, Казахстана, Украјине и иностранства март 2014. године

———

* кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-IJB

26. 06. 2015. аутор и члан редакције СРБског ФБРепортера Љиљана Булатовић Медић, приредила Биљана Диковић

ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ

Славица Јовановић

ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 26.06.2015.
ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ  ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ

ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

Промоција књиге “ ПЕСМОДАРИ МИРА“  и додела награда најуспешнијим учесницима Првог Међународног књижевног конкурса посвећеног  сећању на шахисткињу Слађану Јовановић из Мачванског Прњавора биће одржана на ВИДОВДАН 28. 06. 2015 .год  у Београду у Књижари “ ПЛАТО “ у Кнез Михајловој 48 у 1 сат  . ДОБРО ДОШЛИ !
ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „ПЕСМОДАРИ MIRA“ ЈЕ  ЈОВАН Н. БУНДАЛО КЊИЖЕВНИК  ЗА ПЕСМУ  “ БИТКА У ХЛАДУ “

На Први књижевни међународни  конкурс Песмодари мира“ је стигло више од двеста песама из свих крајева
света  и то из : Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне
Горе, Хрватске , Босне и Херцеговине, Канаде , Флориде  и Србије од
скоро стотину аутора .  Победник Првог  Међународног књижевног конкурса “ Песмодари мира“ је Јован Н. Бундало књижевник из Београда . Честитамо

Прво место
Битка у хладу – Јован Н. Бундало
Друго место
Краљице моја – Љубисав Грујић
Сат за шах – Дајана Петровић
Треће место
Порука једног дечака – Милана Давидовић
Зашто се људи свађају – Лука Максимовић
Крвави потоп – Сабах ал Зубеиди
Похвале
Генерал Плавојко – Никола Јовановић
Бели голуб – Јован Бајц
Пут метка- Небојша Јанковић
Срце од дрвета – Наташа Јанковић
Да рата не буде – Јован Н. Бундало
Има ли реда на планети – Ђура Шефер Сремац
Песма вечног мира – Адријана Стојановић
Тамо где звезде проше и сунце плаче – Сара Мудринић
Мир – Драгица Охасхи Јапан
У дворцу богиње Каисе – Миладин Берић
специјална похвала за песму
Жртвени (коњски ) шахопев – Милану Младеновићу
шахисти, књижевнику и песнику мира

Жири :

Хранимир Хране Милојковић књижевник
Драган Косановић шахиста и песник
Славица Јовановић новинар и песник

-Прво место –

БИТКА У ХЛАДУ

Зараћене стране љуту битку бију,

две армије јуришају преко поља

спремили су нову ратну стратегију.

За победу треба тактика и воља.

Ратници мудро ћуте, око њих граја

док потезе смишљају две мудре главе,

битку надгледа знано друштво из краја.

Како год се заврши, сви ће да славе.

Једном кибицеру увек ради машта

коментарима разбија мир и чаму:

„Тебе је бато, шаху учила ташта,

она ја за коња дала праву даму.“

Као у сваком рату и овде зна се,

потребно је што пре заробити краља

тада обезглављене остану масе,

а без вође је тамна судбина даља.

Ратове  изазивају главе луде,

будућност овог света постаће боља,

када битка мисаона игра буде,

кад се рат пресели на шаховска поља.

Код каквога спора за таблу би сели

и водили рат без барута и крви

над њима би кружили голубови бели.

Победник је онај ко матира први.

Јован Н. Бундало

ПЕСМОДАРИ МИРА

Књижевни конкурс „Песмодари мира“   једини је конкурс у Србији (а можда и шире) који обједињује три врло битне теме : МИР, ЉУБАВ , ШАХ . У савременом свету ,  где је опасност од рата свакодневна , јер зависно од воље “ господара рата и мира“ оружје може да проговори било где и било кад , ретко се чује глас разума. У свету где су праве вредности  скрајнуте, где се чак и Нобелова награда за мир , додељује главним планерима и актерима ратова , мора да се коначно чује глас мира, слободе и љубави . Песници су увек предњачили у томе . Били су претеча и иницијатори . Њихови кратки извештаји из прошлости али и будућности зову се песме . Песмама се не могу платити рачуни , купити хлеб … Али се може утицати на расположење маса . Изазвати револт , гнев , отпор…Полако , али сигурно долази време када ће човечанство схватити да рат, агресија , наметање своје воље слабијима, није више продуктивно . Тада ће песници мира ликовати .То ће бити њихова победа од којих ће имати користи сви . И црни , и бели , и жути и црнупурасти , и плавооки и зеленооки … У том ширем контексту треба посматрати Књижевни конкурс „Песмодари мира“ . Без обзира што се ове године одржава по први пут , већ сада је јасно да је неопходан .Све честитке главном организатору Славици Јовановић али и песницима који су се одазвали у тако великом броју . Све најбоље до следећег „Песмодара мира“:

Сокобања 21. 12. 2014. године

Хранимир Хране Милојковић
књижевник

Др . Милан Младеновић  од Лужице  ПЕСНИЧКО – ШАХОВСКИ ХРАМ  ПОВОДОМ ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА  “ ПЕСМОДАРИ МИРА“

др Милан Младеновић од Лужице

ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ

Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне храм злехудим удесом изгубљеној сестри?

И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду, онај књижевни.

Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује људе колико шаховски.

Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку. Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности појединих језика.

Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“ чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“, партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио“ противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.

Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва, док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели, добија победник. Ту нема ,,неправди за живота“ и накнадних распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели, на рејтинг листи, у времену!

Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана. Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик? Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији. Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек -дела никада не би била написана.

И зато су ,,Песмодари мира“ истинска књижевна накнада за несрећно занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који јој је подигла племенита сестра.

28 12. 2014. Београд

ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ
друга верзија

Хеј, народе! Догодило се чудо!
Још нисте чули за такву гротеску!
Један црн коњ џилитнуо се лудо
И сам скршио белу солдатеску!

У јеку битке падале су жртве.
Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.
Непријатељ језди и не броји мртве
Као да му командује Михаил Таљ!

Стража се узбуни па на краљев ропац
Призва делије од свакога рода
По један пешак, топ, скакач и ловац
Сташе да творе обруч непрохода.

У противнапад! нареди краљица
Па сама поведе оштар узвраћај.
С првим официрем моћна осветница
Црном краљу сплете матни загрљај.

Али спрам свих њих борио се Песник
Већ са својом дамом у Вечном Животу
На црно-белој табли урнебесник
Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.

Његова краљица смотри претњу краха
Па ускликнувши: Без краља не ваља!
Призва јунаке без мане и страха
И даде живот за вољеног краља.

И кад белом краљу ат већ дође главе
Да левим копитом докаже педигре
Први артиљерац ношен жаром славе
Залуд се жртвова за лепоту Игре.

Црни ат остаде сам на сред бојишта
Спрам њега бедем око олигарха
И тад се пропе, џилитну, зањишта
И десним копитом докрајчи монарха.

Хеј људи! Памтите ту чудесну слику
Подвиг о каквом сваки јунак снева!
У спомен поети дорат-бојовнику
Ширите славу коњског шахопева!

1967, Предео Жеге – 2011, Вретено

Припремила : Славица  Јовановић

Радио Легенд медијски покровитељ Првог Међународног књижевног конкурса “ Песмодари мира“

http://www.legend-radio.com/

Dirk Müller: Wir werden von den USA in den 3. Weltkrieg getrieben-Dirk Miller: Nas goni SAD u treći svetski rat

Dali ste ikad videli ovakvu diskusiju novinara i eksperata da diskutuje u jednom od državnih TV u BG:

https://www.youtube.com/watch?v=9EKJZ3wS0Fo

Репортаж Дмитрия Скворцова из Сербии специально для «Украина.Ру» Читать далее: http://ukraina.ru/opinions/20150625/1013467854.html

http://ukraina.ru/opinions/20150625/1013467854.html

НИЈЕ НАМ КРИВО БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО НИТИ ВЕРА НИТИ ЈУГОСЛАВИЈА ВЕЋ ЗЛОУПОТРЕБА СВЕГА ТОГА ОД СТРАНОГ ФАКТОРА И ПОХЛЕПА ДОМАЋИХ ПОЈЕДИНАЦА

ПОЛИТИЧКИ БУКВАР ЗА ПОЛИТИЧАРЕ ДИПЛОМАТЕ И МЕДИЈЕ
 
Коју поруку шаљу наши политичари кад кажу да Југославија није била добра држава?
Зар се стим није рекло; дођите и рушите је! Зар то не даје повод за мешање страног фактора у унутрашње послове. Зар такав став накнадно не оправдава бомбардовање Југославије, зар то није био позив за Бомбардовање!? Па и више од тога! Зар такав став није и даље морално оправдање “милосрдном анђелу” што jе по сваку цену рушио Југославију, да се руши нешто што “не ваља”!?
А сад се испоставило да је лоша била али да је још лошијим замењена на штету свог народа а у интересу „милосрдног анђела“ и страних профитера!?
Прихватили смо да је братство јединство лажно било и за све и сав покољ криво и ако је у Сарајеву поред једне трећине српског, хрватског и муслиманског становништва била и једна трећина мешаних брачних парова-људи се не венчавају из мржње већ као свугде у свету углавном из љубави. Сада немамо братства и јединства, страни фактор је убијао и са једне и са друге стране и трпао, једним другима, те злочине у чизме па сад живи у Сарајеву преко деведест процената муслиманског идентитета и то не смета никоме као да није засновано на протеривању недужног света. Дозволили смо страном фактору да нам наметне својим паролама туђе мишљење, по директиви светских манипулатора истином у смислу ; завади па владај да би се по свакој цени, уместо љубави гледали преко нишана-Сад нам је боље!?
Заводили су нам привредну блокаду како би нам доказали како за нас није самоуправљање те да ће они боље управљати нашим фабрикама! Сад нам је овако боље!? Узeли су нам не само радничко самоуправљање и фабрике већ и наше кључеве од куће и амбара да би нас гладовањем приморали да им и све остало благо u бузашто дамо. Сад нисмо ничега својега господари! Сад нам је боље!? То је све резултат прихваћања парола да нам Југославија не ваља па и да је братство јединство било горе од оног што му је следило, убијања преко нишана, уместо братства и међусобног венчавања. А и животни стандард смо добили на дну дна по тој цени коју смо под пропагандом спољнјег фактора, њихове пароле прихватили и тиме својим таквим понашањем заслужили. Како би и могло доћи другачије кад смо пароле душмана свога за своје преузимали. Сад смо добили наплату за све те наше идиотске глупости које смо делимично наивно, делимични из незаинтересованости а делимично из егоистичких побуда појединаца жмурке прихватали и што је још фаталније преузимали их као своје! Сад смо довели, с таквом политиком и својом успаваношћу, прихваћањем туђих парола, до тога да смо остали не само без Југославије већ и без кључева своје куће, амбара и имања, без К/М, Војводине па на крају ће мо остати и без Србије баш тим неговањем тог што нам сервирају паушалним паролама раздора који нам је посејао страни фактор, госпчодар немилосрдног анђела, а ми и даље уважавамо њихове пароле на сваком кораку паушалним уместо индивидуалним осуђивањем као да немамо своју главу да сњом размишљамо у нашем интересу већ се морамо служити њиховим шупљим паролама.
Шта нам је радити у овој и оваквој ситуацији?
Мора се тражити враћање статуса Југославије у стање прије насилног разбијања Југославије. Убијањем на Словеначкој граници, ненаоружаних и недужних цивила морало би се осудити по интернационалној одредби да се не може засновати држава на злочину па ни Словенија а камоли ове све друге бивше ЈУ-републике које су извршиле сецесији захваљујући страном фактору, убицама које су долазиле из иностранства прије свега из Аустрије да би викендом ратовале као снајперисти убијајући цивилно становништво-Постоји ТВ интервју немачке телевизије, ТВ Штерн, Гинтер Јауха где један такав снајпериста говори да је у Босни, као снајпериста, побио на стотине људи и да је пуцао са одређеног места на све што се крећало а да га нико после те емисије није позвао на одговорност-Срби су били до те мере демонизовани да им је тим злочинцима то долазило као одликовање са којим су ишли у јавност. Убијање ненаоружаних је такав злочин преко којег се не сме прећи а камоли основати нова држава. Преко те чињенице не сме цивилизовани свет-УН нити ићи нити бити слеп.
То значи да ми морамо тражити пред УН да се доведу све бивше републике ЈУ у пријашњи савез у оквиру Југославије па да се онда без ичијег мешања са стране, изврши реформа онога што у тој Југославији није било добро па по потреби да се изврши и сецесија али мирним путем без крвопролића под надзором УН. Само на тај начин, без да сецесији предходи злочин, може се оформити нова држава. Ако прихватимо да је Југославија била крива за сецесије а стим и злочинне који су таквим сецесијама предходили а и следили као злочини насилног одцеплјивања онда на Балкану неће бити никад мира. А, страни фактор ће то користити за своје интересе у интересу дестабилизације по оној, завади па владај. Наша влада, дипломатија медији и наравно интелигенци морају, где год да им се пружи прилика, захтевати да се почне реформа Југославије од њеног стања прије избијања оружаних борби у сврху сецесије жртвовањем при томе и своје цивилно становништво – ако ово зло насилних сецесија победи и као такво буде прихваћањем легализовано само у једном случају служиће као повод другим насилницима и терористима као легално средство за остваривање својих сулудих и насилних цилјева. Разбијање Југославије је извршено по налогу страног фактора у интересу Глобализма а не народа на том подручју. Докази су за то, између осталог, Злочин на Словеначкој граници па затим у Маркалама, почињен гранатом испаљене из оближњег подрума али онда подметнуте српској страни! Сребреница је по истом моделу режирана а за Рачак имамо видеодоказе немачког новинара Нанс Хенча који је оптужио својим видеоинтервјуом, као аутор фотографија и УН полицајац, свог, односно Немачког министра Шарпинга да је манипулисао његовим доказни материјалом који јасно говори да није било масакра већ оружаних борби између УЧК терориста и српске полиције. Цивилизовани свет не сме дозволити да се на криминалу и злочину засниваје и најмања државе јер ће то давати повод и другим терористима и криминалним групама да оснивају своје државе насиљем, на свом злочину. Злочин се не сме награђивати ничим а по најмање државом уколико свет не жели да цивилизација огрезне у злочинима само зато што се подмећу ради личног профита узурпатора моћи, продајом оружја зараћеним странама.

Дозволили смо да се злоупотребом разбије Југославија, братство, самоуправљање, несврстаност, изазове верски и етнички раздор, братоубилачко крвопролиће, расцепа и оно мало што је добро било узму кључеви наше куће и амбара а наша јавност и даље држи злоупотреби широм отворена врата да несметано маршира даље до последње нам капи крви.
 Душан Нонковић-Теодоровић

Швајцарска тајна служба покушава да монтира доказе против Дорина

Швајцарска тајна служба покушава да монтира доказе против Дорина

ИСТОВРЕМЕНО МУ, ПО НАЛОГУ ЦИА, НУДЕ НАГОДБУ, АЛИ СЕ ОН ДОБРО ДРЖИ И – ОДБИЈА

Александар Дорин (десно)

ПРЕМА последњим информацијама из Швајцарске, тамошња тајна служба по налогу ЦИА покушава да Александру Дорину напакује доказе за тешко криминално дело.

Највероватније шверц наркотика.

У том подметању доказа сарађује један његов наводни пријатељ.

Све ово има за циљ онемогућавање Дорина да присуствује конференцији о Сребреници коју 4. јула организују у Београду Историјски Пројект Сребреница и Фонд стратешке културе.

Код НАТО постоји страх да Дорин поседује доказе који руше мит о Сребреници.

По информацијама нашег сајта, Дорин се засад добро држи и не пристаје на нагодбе које му се нуде.

И. Бабејић

Категорије: