KO MOŽE NEK SE PRIDRUŽI:Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom, knjige dr Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа

Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom,
knjige dr Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа.
1. Dr. Aleksandar Milošević iz Stokholma    100 €
2. Anonimni dobrotvor iz Frankfurta           100 €
3. Ljubiša Simić iz Frankfurta                      100 €
4. Zlata Ikanović iz Heusenstamm-a             50 €
5. Dragan Jeftić iz Frankfurta                      100 €
6. Slavica Mastikosa iz Beograda                  50 €
7. Dr. Verislav Djukić iz Nirnberga                 50 €
8. Aleksandar Jovanović iz Ešborna              50 €
                                                       Ukupno: 600 €
Srdačan pozdrav,
Ljubiša Simić

Подршка Отвореном писму српских студената

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+387 65 286 355  (Republika Srpska)

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.org

____________________________________________

ПИСМО СРПСКИХ СТУДЕНАТА ПРЕДСЕДНИКУ И ПРЕМИЈЕРУ СРБИЈЕ

 

„Историјски пројекат Сребреница“ се придружује Отвореном писму четири стотине српских студената упућеном председнику Томиславу Николићу и премијеру Александру Вучићу где се од њих аргументовано захтева да не присуствују церемонији у Меморијалном центру у Поточарима 11. јула ове године, када се обележава двадесетогодишњица Сребренице.

Беспрекорна морална и политичка логика Отвореног писма студената простире се и на све остале представнике српског народа који се налазе под снажним притиском да то учине, или се колебају да ли да том притиску подлегну.

Својим присуством у Поточарима 11. јула српски представници било којег нивоа учествовали би у легитимизацији фарсе „сребреничког геноцида“ и на тај начин би неодговорно и кукавички нанели огромну и тешко поправљиву штету истини, свом народу и државама које представљају.

„Историјски пројекат Сребреница“ се солидарише са ауторима Отвореног писма и позива појединце и друштвене организације да се придруже ауторима у истицању захтева свим српским политичким представницима да 11. јула одбију да учествују на спектаклу у Меморијалном центру у Поточарима, а да 12. јула 2015. неизоставно буду у Братунцу да одају пошту жртвама свога народа сребреничког краја.

Ден Хаг, 23. јун 2015.

Председнику Републике Србије Томиславу Николићу
Председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу

Уверени да заступамо став већине српскога народа, овим писмом желимо да апелујемо на вас да не учествујете у актуелној демонизацији сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. јула. Ваш одлазак у Поточаре имао би далекосежне последице по српски народ: имплицитно признавање наводног геноцида; сврставање српских жртава Сребенице на нижи ранг вредности; давање оправдања британској резолуцији у Савету безбедности и проглашавње српског народа геноцидним; учествовање у директном удару на Републику Српску са крајњим циљем да се укине као творевина настала на наводном геноциду.
Нељудски је негирати злочин, но, нико поштен и истинољубив не може прихватити и рећи да је то био геноцид. Један од таквих јесте и Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, који је у интервјуу за „Политику“ (18.06.2015) нагласио, поредећи са Руандом и Холокаустом, да се Сребреница не може окарактерисати као геноцид. Познате су вам контраверзе око овог злочина, које теорију геноцида доводе у питање од тога да ли су, и колико, убијени стрељани или погинули у пробоју ка Тузли у борби са Војском Републике Српске, преко тога да велики број „стрељаних“ и данас живи широм света или су убијени пре ових догађаја и тога да је Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и ратни председник Извршног одбора у Скупштини општине Сребреница, тврдио да су сами, из својих разлога, убили 500-1000 људи, до последње пресуде генералу Толимиру у којој се тврдњом од 4700 убијених негира званична верзија од преко 8000 наводно стрељаних. Један убијен је много, али овде је и много недоследности да би се тек тако прихватила теорија о геноциду.
Оно што највише боли српски народ јесте да сви они који данас учествују у његовој демонизацији не виде или намерно не желе да виде преко 3000 српских жртава у Сребреници убијених у периоду од 1992. до 1995. Напомињемо да је од овог броја преко 70% цивила и то, већином, масакрираних хладним оружјем. Ове злочине признао је наредбодавац и извршилац Насер Орић на прослави двогодишњице оснивања муслиманске војске у Сребреници, када је набројао српска села која је разарао. Све жртве су једнаке, али данас видимо тенденцију да се српске жртве прикажу као неједнаке, безвредне помена, обележја и резолуције. Да не набрајамо друге злочине над Србима о којима се ћути, као што су у Сарајеву, Возући, Купресу, Сијековцу и другим местима.

Ми смо свесни, а верујемо и ви, да резолуција у Савету безбедности нема за циљ помирење на овим просторима, већ утемељење препреке ка могућем помирењу два народа. Геноцид у Сребреници је измишљен да се два народа никада не помире.
Резолуција у Савету безбедности је директан удар на српски народ са намером да се као такав прогласи геноцидним, као и на Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као творевина наводног геноцида одузимањем надлежности и утапањем у унитарну државу, чиме би се додатно обезвредило преко 3000 српских жртава Сребенице, крвљу утканих у њену слободу и стварање. Ми, српски студенти овде потписани, не желимо да стојимо по страни док се одвијају перфидни напади на основе државности Републике Српске. Српски народ не жели да својим поступцима допринесе тим нападима. Стога вам се обраћамо са пуном моралном, материјалном и физичком подршком да следите политику државног разлога и одбраните интересе српске државотворне идеје, да одбраните интересе Републике Српске и српскога народа који тамо живи.

Ви се налазите у историјском тренутку у којем својим поступцима можете спречити да будућа поколења широм света о српском народу уче као о геноцидном, да се његове, такође велике, жртве у том рату забораве. Ви можете спречити давање легитимитета вишедеценијској демонизацији. Представници Србије већ су ишли у Поточаре и извињавали се за наводни геноцид. Да ли је српском народу узвраћено извињењем за његове жртве? Да ли су муслимански представници и представници западних земаља обележили српско страдање у Братунцу? Ви немате разлога, као представници Републике Србије, да поново идете тамо. Због свега наведеног ми вас позивамо да не идете у Поточаре 11. јула и да позовете Руску Федерацију да стави вето на резолуцију о Сребеници у Савету безбедности.

У Београду, 23.06.2015. г.

Српским студентима

Желимо да позовемо све српске студенте где год да живе, а желе да стану иза овог писма и потпишу се да нам се јаве и пруже подршку, као и све грађане да пруже подршку.Такође, позивамо све организације, партије и људе који желе да подрже истину о Сребреници.

Потписници:
1. Тамара Гајић, Православни богословски факултет, Београд
2. Ненад Узелац, Факултет политичких наука, Београд
3. Марко Шукало, Правни факултет, Београд
4. Невен Ђенадија, Факултет политичких наука, Бања Лука
5. Алексић Јован, Филозофски факултет, Косовска Митровица
6. Марко Весић, Православни Богословски факултет, Београд
7. Мира Ђуричић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
8. Милош Иванишевић, Факултет политичких наука, Београд
9. Сања Војиновић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
10. Марко Сарић, Универзитет у Бечу, Институт за источноевропске студије
11. Божидар Мијаиловић, Православни богословски факултет, Београд
12. Стефан Јовановић, Православни богословски факултет, Београд
13. Марко Пејковић, Факултет политичких наука, Београд
14. Јовиша Ћировић, Факултет политичких наука, Београд
15. Милош Хркаловић, Факултет политичких наука, Београд
16. Небојша Ђогатовић, Православни богословски факултет, Београд
17. Марко Перишић ИТС, Београд
18. Милица Бабић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
19. Васо Божић, Факултет техничкин наука, Нови Сад
20. Биљана Моћевић, Економски факултет, Источно Сарајево
21. Весна Станковић, Филозофски Факултет, Источно Сарајево
22. Немања Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
23. Драгана Поповић, Правни факултет Источно, Сарајево
24. Урош Николић, Факултет политичких наука, Београд
25. Милица Перић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
26. Никола Млађеновић, Висока школа за услужни бизнис, Источно Сарајево
27. Милан Божић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
28. Милош Скелеџија, Пољопривредни факултет, Нови Сад
29. Марко Зарић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
30. Јована Мишић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
31. Николина Васић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
32. Велемир Сурбат, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
33. Огњен Иваз, Педагошки факултет, Бијељина
34. Радмила Моћевич, Филозофски факултет, Источно Сарајево
35. Милош Јаковљевић, Православни богословски факултет, Београд
36. Миљана Тасовац, Пољопривредни факултет Нови Сад
37. Велемирка Мићић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
38. Јована Миличић, Правни факултет, Бања Лука
39. Немања Девић, Филозофски факултет, Београд
40. Милана Мариновић, Филозофски факултет, Бања Лука
41. Павле Агбаба, Правни факултет, Бања Лука
42. Весна Јовановић, Правни факултет, Добој
43. Соња Миливојевић, Економски факултет, Бања Лука
44. Љубомир Нишић, Економски факултет, Добој
45. Немања Деспић, Економски факултет, Бања Лука
46. Лука Мугоша, Факултет политичких наука, Подгорица
47. Дарко Крсмановић, Економски факултет, Источно Сарајево
48. Слађана Брљић, Економски факултет, Бања Лука
49. Милош Јокић, Факултет политичких наука, Београд
50. Јелена Петковић, Економски факултет, Бања Лука
51. Моника Човочковић, Природно математички факултет, Бања Лука
52. Ненад Лилић, Факултет политичких наука, Београд
53. Наташа Мијовић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
54. Бранко Поповић, Факултет политичких наука, Београд
55. Миљана Дробњак, Хемијски факулет, Београд
56. Кристина Стојановић, Филозофски факултет, Нови Сад
57. Дејан Којић, Прометеј, Бања Лука
58. Божо Ивановић, Прометеј, Бања Лука
59. Татјана Дудаш, Институт Polytechnique LaSalle Beauvais- MSc in Plant Breeding, Француска
60. Дарко Стјепановић, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
61. Игор Бирчаковић, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
62. Марко Таборин, Правни факултет, Источно Сарајево
63. Предраг Владисављевић, Православни богословски факултет, Београд
64. Милош Голијанин, Факултет политичких наука, Сарајево
65. Александра Којић, Фармацеутски факултет, Бијељина
66. Александар Марјановић, Факултет пословне економије, Бијељина
67. Стефан Стаменковић, Православни богословски факултет, Београд
68. Горан Лукић, Православни богословски факултет, Београд
69. Гвозден Ненадовић, Православни богословски факултет, Београд
70. Душа Никић, Православни богословски факултет, Београд
71. Сандра Еркић, Факултет пословне економије, Бијељина
72. Саша Еркић, Педагошки факултет, Бијељина
73. Наташа Гелић, Педагошки факултет, Бијељина
74. Вања Костић, Педагошки факултет, Бијељина
75. Александар Којић, Стоматолошки факултет, Фоча
76. Николина Мићић, Факултет за право, јавну управу и безбедност, Београд
77. Жељка Радовић, Медицински факултет, Бања Лука
78. Бојана Голубовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
79. Николина Анђић, Пољопривредни факултет, Бијељина
80. Митар Захарић, Факултет пословне економије, Бијељина
81. Тамара Јовић, Факултет правних наука- Апеирон, Бања Лука
82. Маја Радић, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
83. Тања Мирковић, Медицински факултет, Бања Лука
84. Драгица Драгичевић, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
85. Татјана Рикић, Правни факултет, Нови Сад
86. Јадранко Јосиповић, Медицински факултет, Фоча
87. Катарина Бошњак, Факултет за међународну економију и финансије, Београд
88. Настасија Дакић, Факултет организационих наука, Београд
89. Стефан Цвијетић, Факултет пословне економије, Бијељина
90. Никола Манојловић, Пољопривредни факултет, Бијељина
91. Олга Тмушић, Факултет пословне економије, Бијељина
92. Никола Пашајлић, Факултет пословне економије, Бијељина
93. Немања Грачанин, Факултет пословне економије, Бијељина
94. Сања Тришић, Факултет пословне економије, Бијељина
95. Јелена Тадић, Факултет пословне економије, Бијељина
96. Никола Панић, Факултет техничких наука, Нови Сад
97. Никола Попов, Природно математички факултет, Нови Сад
98. Никола Шапоњић, Природно математички факултет, Нови Сад
99. Предраг Ћорић, Природно математички факултет, Нови Сад
100. Владимир Лаврњић, Природно математички факултет, Нови Сад
101. Немања Буквић, Природно математички факултет, Нови Сад
102. Милош Игњатовић, Природно математички факултет, Нови Сад
103. Никола Кривокућа, Природно математички факултет, Нови Сад
104. Владимир Радовановић, Филозофски факултет, Београд
105. Ненад Шушњар, Пољопривредни факултет, Нови Сад
106. Веселин Трипковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
107. Тодор Јелић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
108. Невена Рађеновић, Факултет техничких наука, Нови Сад
109. Радован Маринковић, Факултет техничких наука, Нови Сад
110. Милош Котур, Факултет политичких наука, Београд
111. Катарина Тошовић, Факултет техничких наука, Чачак
112. Милош Ковачевић, Факултет за пословну економију, Ваљево
113. Сања Вуковић, Филолошки факултет, Београд
114. Милица Стевић, Филолошки факултет, Београд
115. Милош Тешић, Филозофски факултет, Београд
116. Невена Таушан, Факултет политичких наука, Београд
117. Стефан Србљановић, Факултет политичких наука, Београд
118. Александра Белачић, Економски факултет, Београд
119. Милош Родић, Култура и медији, Универзитет Џон Незбит, Београд
120. Милан Благојевић, Факултет политичких наука, Београд
121. Маја Крстић, Филолошки факултет, Нови Сад
122. Никола Михајловић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
123. Јована Видовић, Филолошки факултет, Београд
124. Стефан Милошевић, Факултет политичких наука, Београд
125. Стефан Вуковић, ИТ Академија, Београд
126. Доситеј Тодоровски, Правни факултет, Нови Сад
127. Милош Бошковић, Економски факултет, Београд
128. Наталија Милетић, Факултет политичких наука, Бањалука
129. Александар Топић, Факултет политичких наука, Београд
130. Александар Богосавац, Факултет политичких наука, Бањалука
131. Дејана Кљајић, Факултет политичких наука, Београд
132. Маја Младеновић, Факултет политичких наука, Београд
133. Славко Мекињић, Факултет политичких наука, Бањалука
134. Никола Ковинић, Факултет политичких наука, Београд
135. Анамарија Марић, Факултет политичких наука, Београд
136. Сандић Ивана, Факултет политичких наука, Бањалука
137. Владимир Зец, Факултет политичких наука, Бањалука
138. Сузана Прелић, Факултет политичких наука, Београд
139. Милош Благојевић, Филозофски факултет, Београд
140. Наташа Јагодић, Факултет организационих наука, Београд
141. Дајана Дејановић, Факултет политичких наука, Београд
142. Дражана Ђурић, Факултет политичких наука, Бањалука
143. Марко Мирић, Факултет организационих наука, Београд
144. Ђурђина Турковић, Правни факултет, Подгорица
145. Лазар Лојанчић, Факултет политичких наука, Београд
146. Панче Денић, Правни факултет, Београд
147. Немања Војновић, Правни факултет, Београд
148. Стефан Пекић, Правни факултет, Нови Сад
149. Стефан Рудан, Правни факултет у Београду
150. Бушетић Станко, Правни факултет, Београд
151. Данијела Зец, факултет политичких наука, Бањалука
152. Јелена Бобић, Факултет политичких наука, Београд
153. Милена Оцокољић, Филозофски факултет, Нови Сад
154. Југослав Досеновић, Conestoga college in Kitchener, Ontario, Canada
155. Ивана Лешчен, Факултет политичких наука, Бањалука
156. Алекса Гудурић, Висока пословно-техничка школа, Ужице
157. Милош Гаврановић, Правни факултет, Бањалука
158. Михајло Звонар, Факултет политичких наука, Бањалука
159. Мирјана Бановић, Факултет политичких наука, Бањалука
160. Немања Шикман, Правни факултет, Београд
161. Горана Штрбац, Факултет политичких наука, Бањалука
162. Гордан Поповић, Правни факултет, Источно Сарајево
163. Јованка Лакић, Факултет политичких наука, Бањалука
164. Милан Јовановић, Факултет политичких наука, Београд
165. Никола Стајић, Факултет за пословну информатику, Београд
166. Милена Коривица, Правни факултет, Београд
167. Немања Шикман, Правни факултет, Београд
168. Алекса Тојчић, Правни факултет, Нови Сад
169. Његован Станичић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
170. Милош Марић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
171. Ивана Видојевић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
172. Радован Маринковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
173. Ристо Ресторовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
174. Стефан Николић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
175. Марина Милинковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
176. Александар Ковачевић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
177. Мара Дрљача, Пољопривредни факултет, Нови Сад
178. Божана Крчмар, Пољопривредни факултет, Нови Сад
179. Драгомир Димић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
180. Надежда Тешин, Пољопривредни факултет, Нови Сад
181. Немања Бијелић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
182. Александар Лукић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
183. Кристина Колаковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
184. Марија Драговић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
185. Милица Видић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
186. Бојан Бугарски, Пољопривредни факултет, Нови Сад
187. Бојан Келеман, Пољопривредни факултет, Нови Сад
188. Бојана Андрић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
189. Михаило Бошковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
190. Немања Брзаковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
191. Антоније Жунић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
192. Младимирка Шукурма, Пољопривредни факултет, Нови Сад
193. Зорица Стефановић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
194. Борислав Јовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
195. Радован Марковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
196. Стефан Станојев, Пољопривредни факултет, Нови Сад
197. Дуња Вукотић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
198. Ивана Симић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
199. Милош Свилокос, Пољопривредни факултет, Нови Сад
200. Милан Наранчић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
201. Томислав Томић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
202. Јован Топаловић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
203. Ивана Срећковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
204. Владимир Живојнов , Пољопривредни факултет, Нови Сад
205. Владимир Прокић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
206. Милош Казановић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
207. Теодора Митровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
208. Ђорђе Арсеновић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
209. Филип Штрбац, Пољопривредни факултет, Нови Сад
210. Оља Срећковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
211. Ивана Силађи, Пољопривредни факултет, Нови Сад
212. Бранислав Ерцег, Пољопривредни факултет, Нови Сад
213. Немања Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
214. Милица Сташић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
215. Стојан Ивковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
216. Ивана Милетић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
217. Милан Рајек, Филозофски факултет, Косовска Митровица
218. Никола Михајловић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
219. Никола Богдановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
220. Јована Алексић, Медицински факултет, Косовска Митровица
221. Ивана Илић, Учитељски факултет, Лепосавић
222. Исидора Митровић, Медицински факултет, Косовска Митровица
223. Катарина Максимовић, Правни факултет, Косовска Митровица
224. Анђела Недељковић, Природно математички факултет, Косовска Митровица
225. Марија Милосављевић, Медицински факултет, Косовска Митровица
226. Милица Марковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
227. Тијана Гуснић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
228. Радмила Костић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
229. Борис Радаковић, Филозофски факултет, Бања Лука
230. Предраг Клајић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
231. Петар Рашић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
232. Предраг Лозо, Филозофски факултет, Бања Лука
233. Стефан Стојковић, Медицински факултет, Косовска Митровица
234. Милош Дамјановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
235. Александар Крстић, Медицински факултет, Косовска Митровица
236. Радивоје Крга, Филозофски факултет, Косовска Митровица
237. Милован Толић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
238. Матеја Лалић, Факултет уметности, Звечан-Косовска Митровица
239. Стефан Павловић, IBCM, Косовска Митровица
240. Никола Благојевић, Факултет техничких наука, Чачак
241. Коста Тодоровић, Електротехнички факултет, Београд
242. Игор Брозбић, Технички факултет, Бор
243. Лазар Милић, Правни факултет, Косовска Митровица
244. Ана Стошевски, Медицински факултет, Косовска Митровица
245. Богдан Тодоровић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
246. Милош Тимотијевић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
247. Немања Компировић, Правни факултет, Косовска Митровица
248. Драгана Марковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
249. Слободан Стошић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
250. Александар Ђурић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
251. Стефан Сташић, Економски факултет, Косовска Митровица
252. Живко Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
253. Теодора Илић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
254. Лука Јовановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
255. Страхиња Арсић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
256. Маша Делијованис, Правни факултет, Београд
257. Иван Виријевић, Правни факултет, Косовска Митровица
258. Јагода Јанковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
259. Ивана Пантић, Медицински факултет, Београд
260. Вања Јовић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
261. Лазар Живић, Правни факултет, Косовска Митровица
262. Тања Живић, Правни факултет, Косовска Митровица
263. Тамара Митић, Факултет уметности, Звечан-Косовска Митровица
264. Милош Влаовић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
265. Милан Краговић, Природно математички факултет, Косовска Митровица
266. Вељко Пајовић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
267. Данило Зечевић, Правни факултет, Косовска Митровица
268. Филип Ројевић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
269. Јована Мурганић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
270. Љубица Косовац, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
271. Светлана Јевтић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
272. Немања Алексић, Филозофски факултет, Нови Сад
273. Немања Цвитковац, Филозофски факултет, Нови Сад
274. Снежана Хаџи-Ристић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
275. Филип Фићовић, Правни факултет, Косовска Митровица
276. Јован Стојановић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
277. Борис Мандић, Филозофски факултет, Нови Сад
278. Стефан Лапчевић, Филозофски факултет, Нови Сад
279. Стефан Дурлевић, Правни факултет, Београд
280. Стефан Радовановић , Правни факултет, Београд
281. Лазар Ступар, Саобраћајни факултет, Нови Сад
282. Душан Ристић, Правни факултет, Бања Лука
283. Никола Петровић, Правни факултет, Београд
284. Ратко Савић, Правни факултет, Бања Лука
285. Срђан Матаруга, Правни факултет, Нови Сад
286. Срђан Божић, Правни факултет, Београд
287. Дарио Дринић, Православни богословски факултет, Београд
288. Боро Керезовић, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад
289. Александра Милошевић, Правни факултет, Београд
290. Милош Дамњановић , Правни факултет, Београд
291. Немања Вуковић, Паневропски факултет Апеирон, Бања Лука
292. Ђорђе Шекуларац, Правни факултет, Београд
293. Марко Бухач, Електротехнички факултет, Београд
294. Ђорђе Сушић, Економски факултет, Београд
295. Наташа Ђорђић, Филолошки факултет, Бања Лука
296. Весна Благић, Филозофски факултет, Бања Лука
297. Милош Гаврановић, Правни факултет, Бања Лука
298. Милан Бајкић, Филозофски факултет, Београд
299. Владана Качавенда, Паневропски факултет Апеирон, Бања Лука
300. Сузана Качавенда, Факултет политичких наука, Бања Лука
301. Милица Штрбац, Стоматолошки факултет, Панчево
302. Стефан Стефановић, Правни факултет, Београд
303. Дејана Петровић, Филолошки факултет, Бања Лука
304. Драго Анђелић, Правни факултет, Београд
305. Невена Ракић, Факултет политичких наука, Бања Лука
306. Јован Пушкар, ДИФ Грац, Аустрија
307. Радмила Живковић, Филолошки факултет, Бања Лука
308. Александар Војновић, Православни богословски факултет, Београд
309. Борис Бенцуз, Православни богословски факултет, Србиње
310. Оља Дабић, Природно математички факултет, Бања Лука
311. Наташа Топић, Филолошки факултет, Бања Лука
312. Тамара Цветановић, Географски факултет, Београд
313. Милица Калабић, Технолошки факултет, Бања Лука
314. Перо Трнинић, Шумарски факултет, Бања Лука
315. Радмила Живковић, Филолошки факултет, Бања Лука
316. Игор Мајкић, Хемијски факултет, Београд
317. Светислав Арежина, Пољопривредни факултет, Бања Лука
318. Тамара Стаменчић, Музичка академија, Источно Сарајево
319. Марко Нинковић, Правни факултет, Београд
320. Војислав Пајтић, Правни факултет, Београд
321. Немања Шмитран, Технолошки факултет, Нови Сад
322. Бојан Мијатовић, Технолошки факултет, Нови Сад
323. Стефан Лазић , Технолошки факултет, Нови Сад
324. Никола Шавија, Технолошки факултет, Нови Сад
325. Миодраг Билбија, Технолошки факултет, Нови Сад
326. Александар Добрић, Факултет техничких наука, Нови Сад
327. Лазар Вркатић, Саобраћајни факултет, Нови Сад
328. Јанко Ратковић, Правни факултет, Београд
329. Тара Красић, Правни факултет, Београд
330. Јована Новаковић, Политичке науке, Бања Лука
331. Дејан Микић, Грађевински факултет, Суботица
332. Стефан Тулемија, Саобраћајни факултет, Бања Лука
333. Раденко Јованчевић, Машински факултет, Бања Лука
334. Саша Ковачевић, Саобраћајни факултет, Бања Лука
335. Александар Ковачевић, Санитарни инжењеринг, Бања Лука
336. Синиша Поповић, Пољопривредни факултет, Бања Лука
337. Бранислав Јокић, Машински факултет, Бања Лука
338. Станислав Мисимовић, Машински факултет, Бања Лука
339. Жељко Ољача, Машински факултет, Бања Лука
340. Бојан Дринић , Санитарни инжељеринг, Бања Лука
341. Драго Матић, Политичке науке, Бања Лука
342. Драган Усорац, Машински факултет, Бања Лука
343. Борис Лукић, Политичке науке, Бања Лука
344. Владимир Ивановић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
345. Александар Кољибабић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
346. Вук Петровић, Правни факултет, Београд
347. Саво Малешић, Правни факултет, Београд
348. Лазар Цаковић, Електротехнички факултет, Београд
349. Марко Ћоровић, Електротехнички факултет, Београд
350. Марко Белић, Правни факултет, Београд
351. Милан Вукајловић, Факултет организационих наука, Београд
352. Ђорђе Радовановић, Факултет организационих наука, Београд
353. Милија Кијановић, Рударско-геолошки факултет, Београд
354. Александар Моневски, Рударско-геолошки факултет, Београд
355. Иван Лазаревић, Природно математичкки факултет, Београд
356. Урош Бошковић, Природно математички факултет, Београд
357. Бобан Радовановић, Природно математички факултет, Крагујевац
358. Дубравка Богосављевић, Природно математички факултет, Крагујевац
359. Предраг Ковачевић, Саобраћајни факултет, Београд
360. Мина Зарић, Филолошки факултет, Београд
361. Кристина Каровић, Правни факултет, Београд
362. Драгана Тодоровић, Филолошки факултет, Бања Лука
363. Срђан Тодоров, Електротехнички факултет, Београд
364. Љиљана Ђекић, Филолошки факултет, Бања Лука
365. Љиљана Живковић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
366. Божена Шево, Економски факултет, Београд
367. Сања Стеванчевић, Правни факултет, Београд
368. Сања Лакић, Правни факултет, Београд
369. Дајана Палачковић, Филозофски факултет, Бања Лука
370. Милица Мушић, Економски факултет, Бања Лука
371. Вања Мушић, Правни факултет, Бања Лука
372. Бојана Јанковић, Економски факултет, Бања Лука
373. Данимир Ћулибрк, Економски факултет, Бања Лука
374. Тина Бркљач, Економски факултет, Бања Лука
375. Саша Ристић, Економски факултет, Бања Лука
376. Ивана Стојичић, Економски факултет, Бања Лука
377. Милован Шкрбо, Економски факултет, Бања Лука
378. Јована Турањанин, Економски факултет, Бања Лука
379. Милана Аћимовић, Економски факултет, Бања Лука
380. Ања Скендерија, Економски факултет, Бања Лука
381. Дајана Кукрић, Економски факултет, Бања Лука
382. Милош Вучић, Правни факултет, Крагујевац
383. Исидора Ћуповић, Правни факултет, Београд
384. Зорана Стевановић, Природно математички факултет, Ниш
385. Александар Трнинић, Саобраћајни факултет, Нови Сад
386. Синиша Ритан, Пољопривредни факултет, Бања Лука
387. Немања Стојнић, Пољопривредни факултет, Бања Лука
388. Љиљана Ђекић, Филолошки факултет, Бања Лука
389. Дајана Гајић, Филолошки факултет, Бања Лука
390. Дејан Цвекић, Природно математички факултет, Београд
391. Триво Липовац, Филозофски факултет, Бања Лука
392. Милош Хинић, Православни богословски факултет, Београд
393. Ивана Андрић, Православни богословски факултет, Београд
394. Саша Кљајић, Православни богословски факултет, Београд
395. Ивана Тркајла, Правни факултет, Нови Сад
396. Марко Вуковић, Филозофски факултет, Пале
397. Вук Ковачевић, филолошки факултет, Београд
398. Стојана Драгутиновић, Филолошки факултет, Нови Сад
399. Лазар Шаулић, Факултет организационих наука, Београд
400. Дејан Вуковић, Православни богословски факултет, Београд

ZAŠTO JE A.DORIN UHAPŠEN: Genozid-Leugner wirbt in der «Weltwoche» Ein in Basel wohnhafter Serbe leugnet in einem Buch den Genozid in Srebrenica

http://www.tagesanzeiger.ch/schweiz/standard/GenozidLeugner-wirbt-in-der-Weltwoche/story/10704294

An prominenter Stelle findet sich in der aktuellen «Weltwoche» ein Inserat des deutschen Ahriman-Verlags. Unter dem Titel «Wer dieses Buch gelesen hat, ist klüger als die Nato erlaubt!» wird das Buch «Srebrenica. Wie es wirklich war» beworben. Verfasser ist Alexander Dorin, wobei Dorin das Pseudonym des in Basel wohnhaften, gebürtigen Serben Boris Krljic ist. Die «Weltwoche» hat das Pseudonym im Jahr 2000 gelüftet.

Das Buch befasst sich mit dem 1995 erfolgten Massaker von bosnischen Serben an 7000 bis 8000 muslimischen Männern in Srebrenica. Das Uno-Kriegsverbrechertribunal in Den Haag bezeichnet dieses Massaker als Völkermord. In seinem Buch leugnet Krljic alias Dorin den Genozid. Er spricht von etwa 2000 Muslimen, die im Kampf gefallen seien, und verneint die Massenexekution von Zivilisten. Bereits im 2009 erschienen Buch «Srebrenica. Die Geschichte eines salonfähigen Rassismus» hat er die 7000 bis 8000 Toten als Erfindung bezeichnet und behauptet, General Ratko Mladic habe die Zivilisten «aus Sicherheitsgründen evakuiert». Seit Jahren betätigt sich Krljic im Internet als serbischer Propagandist. Kritische Journalisten prangerte er als Serbenhasser an und publizierte deren Koordinaten.

WERBUNG

«Lügen-Auschwitz der Nato»

Krljic und Verleger Peter Priskil stellten das neue Buch im März an der Leipziger Buchmesse vor. Auf Veranstaltungshinweisen bezeichneten sie Srebrenica als «das Lügen-Auschwitz der Nato». Vergeblich hatte die Gesellschaft für bedrohte Völker Deutschland versucht, die Veranstaltung verbieten zu lassen.

«Der Genozid von Srebrenica ist keine Frage der Interpretation», sagt Jasna Causevic, Südosteuropa-Expertin der Gesellschaft. Sie war in Leipzig präsent, verteilte Infomaterial und musste sich Drohungen und Beschimpfungen anhören. «Priskil und Krljic haben den Genozid auf arrogante und unverantwortliche Weise geleugnet», sagt Causevic. Sie spricht von einer «Verhöhnung der Opfer», die die Aufarbeitung der Verbrechen und den Versöhnungsprozess auf dem Balkan sabotiere. Krljic will das Buch nun auch in der Schweiz verbreiten, wie das «Weltwoche»-Inserat zeigt. Deren Geschäftsführer Sandro Rüegger sagt: «Wir wollen die Leser nicht bevormunden. Doch ein Inserat für ein Buch, das einen Völkermord leugnet, liegt nicht drin. Da waren wir zu wenig aufmerksam.» Der Ahriman-Verlag hat auch schon im «Tages-Anzeiger» geworben: 2008 und 2009 erschienen Inserate zur Schriftenreihe «Ketzerbriefe».

Laut Co-Chefredaktor Res Strehle pflegt der «Tages-Anzeiger» eine liberale Inseratepraxis. «Eine Anzeige für ein Sachbuch, das den Holocaust oder das Srebrenica-Massaker bestreitet, verletzt aber rechtliche und ethische Grenzen und würde abgelehnt», sagt Strehle. In der Praxis sei es jedoch oft schwierig, den Inhalt zu prüfen. Die Gesellschaft für bedrohte Völker Schweiz überlegt sich, rechtlich gegen Krljic vorzugehen. Bereits 2010 reichte sie Strafanzeige ein gegen zwei Autoren der Ligue Vaudoise, die den Srebrenica-Genozid leugneten. Der Waadtländer Staatsanwalt qualifizierte dies im März 2011 erstmals in der Schweiz als Verletzung der Antirassismusstrafnorm. Er stellte das Verfahren jedoch ein, da den Autoren keine subjektive rassistische Absicht nachgewiesen werden konnte. (Tages-Anzeiger)

(Erstellt: 19.03.2015, 10:44 Uhr)

Vučiću okani se ćorava posla, pogubit će te narod il na kraju savetnici milosrdnog „andjela“, daj ostavku i raspiši izbore!

Vučiću okani se ćorava posla, pogubit će te narod il na kraju savetnici milosrdnog „andjela“, daj ostavku i raspiši izbore da dodje neko ko vladati ume. Stim korakom bi učinio veliku uslugu svom narodu a i samom sebi. Ako neznaš, nije grehota ako ponudiš narodu da potraži od tebe boljega i sposobnijega a da takvih ima, nema sumnje. Čak ih nije potrebno ni tražiti a niti dokazivati već samo pogledati ovaj tvoj bedni teatar u kojeg si uvalio ceo narod odnosno rezultate tvoga rada. Od takvoga naći boljeg veruj nije ni teško. Ne čekaj dok ti ne bude kasno! Da se razumemo, to nije pretnja već opis situacije u kojoj se nalaziš gledano iz moga ugla.
http://srbin.info/2015/06/22/skandal-prenos-uzivo-doceka-orilica-prekinut-kada-je-narod-poceo/#.VYhqmxkORkg.facebook

Oče naš | Doček Šampiona sveta ispred Skupštine grada Beograda, 22.06.2015.

https://www.youtube.com/watch?v=OCrCC_b7OuI

MILORAD VUČELIĆ: „Ako preživim ovaj rat osnovaću na Beogradskom univerzitetu katedru za mržnju prema Englezima“

Objavljeno: 23/06/2015

Milorad Vucelic 237z765Piše: Milorad Vučelić

„Ako preživim ovaj rat osnovaću na Beogradskom univerzitetu katedru za mržnju prema Englezima.“

Ima mnoštvo ratova i danas, ima ih i u pripremi na Balkanu, i nije lako, niti će biti lako preživeti te ratove, pa bi tako bilo i savremenih povoda za teške iskaze slične pomenutom. Navedene reči izgovorio je inače poznati srpski advokat i književnik Dragiša Vasić u toku Drugog svetskog rata. Dragiša Vasić, kao što je poznato, nije preživeo taj rat, ali je značaj ovih reči sačuvao svoju punu aktuelnost.

Nema bolje potvrde za to od rezolucije o Srebrenici koju bi na predlog Velike Britanije 7. jula trebalo da usvoji Savet bezbednosti UN.

Za nešto bolje poznavaoce engleske politike na Balkanu iznenađenje je samo direktna brutalnost ovog njihovog nastupa, jer oni su uvek do sada ovde delovali pakleno ali perfidno i podmuklo.

Sažeto i narodski rečeno ova rezolucija o Srebrenici upućena Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu glasi: Ima da vas nema! A svako njeno prihvatanje i benigno opisivanje s naše strane može se lako pročitati kao iskaz: Prihvatamo, ima da nas nema!

Ako neko ovde ovih dana uopšte misli da je Srbija država a ne pusta livada ili puko polje kukavelja i kukolja morao bi da zna da je Narodna skupština Republike Srbije 31. marta 2010. donela Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, a 14. oktobra Deklaraciju o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije i da su to dva opšteobavezujuća dokumenta za svakoga ko se bavi politikom a posebno za sve one koji vrše vlast. Predložena engleska rezolucija je u direktnoj suprotnosti sa ova dva dokumenta i niko nema pravo da se pogađa oko njenog prihvatanja ili neprihvatanja. U državi koja drži do svog legaliteta time bi se priča završila i tako se mora završiti i u Srbiji, ukoliko je ona uopšte država. Namerno ne pominjemo legitimitet jer bi bilo koja srpska vlast, ako prihvati ovakav dokument, postala nelegitimna.

U odsustvu poznanja šta je nacionalno, demokratsko i državno obavezno se odvija mučna diskusija pojedinih političara koje bi, da ne moramo da se pridržavamo nama tako dragih pravila političke korektnosti, s punim pravom nazvali bednicima. Tako jedni govore kako je jako loše što Srbija nije radila na popravljanju ovog dokumenta kao da se ovakav đavolji papir i naum uopšte može popraviti, a sve to baš kao da je u ovom slučaju reč o nekakvoj redakturi ili korekciji. Kada bi se, zlurado, spuštali na njihov (nizak) nivo razmatranja, mogli bismo se zapitati šta u Londonu uopšte radi čuveni Ognjen Pribićević koji nam se na glavu bio popeo svojim analitičkim naklapanjima. I to svakodnevno i sa više televizija a tamo ni da pisne. Za reč se javljaju i oni koji su direktno krivi što su uz sponzorstvo EU prihvatili da Generalnoj skupštini UN, gde su već imali većinu, predlože promenjeni dokument u kojem se iz teksta i preambule izbacuje Rezolucija 1244. Saveta bezbednosti o Kosovu. Javljaju se i oni koji su namerno, uz isto sponzorstvo, postavili loše a i pogrešno formulisano pitanje Međunarodnom sudu pravde u Hagu i to o kosovskoj secesiji. Tu su oni ili isti ti koji su izričito tražili od Rusije da prihvati da snage KFOR-a na Kosovu smeni Euleks. Svima njima nije sporna suština i pravi smisao pa i tekst predložene svirepe engleske rezolucije ali im je žao što tu nešto i oni nisu prisolili ili što u sve nije bio uključen čuveni „srpski kokus“ u Americi. Koliko im je bliska britanska rezolucija i nasilno imenovanje masovnog ubijanja u Srebrenici vidi se i po tome što se spremaju da legnu među 7 000 stanovnika Srbije 11. jula u organizaciji specijalnih zapadnih službi pod firmom neke nevladine organizacije.

Do sada smo u Srbiji imali samoimenovane desničare koji žele da šene, klanjaju i kleče, a sada dobijamo i tobožnje levičare koji su spremni ne samo da leže nego da i poput pravih gmazova nastave da puze.

Uglavnom, ni u političkom životu ni u medijima nema otvorenog i direktnog suprotstavljanja i protivljenja ovakvom paklenom dokumentu. Naročito ne od restlova žutog kartela koji sebe naziva opozicijom. Samo se prebrojava koliko je puta pomenuta reč genocid. Ni ministri koji se oglašavaju ne smeju reč neslaganja da kažu. Čekaju Aleksandra Vučića koji će se tek dan po zaključenju našeg nedeljnika oglasiti i biranim ili nebiranim rečima odbiti da prihvati ovakvu britansku rezoluciju. Nama samo ostaje da prateći priče o našim brojnim prijateljima na Zapadu zaključimo da Srbiji kada ima ovakve prijatelje neprijatelji nisu potrebni. Do sada u istoriji nije bilo slučaja u kojem se prijateljstvo dokazivalo podizanjem visokog i višekilometarskog zida kao što je to namerila da učini Mađarska, i rezolucijama poput ove o kojoj govorimo.

U ovom po Srbe zatirućem dokumentu nekoliko puta se pominje i reč pomirenje. Da su balkanski političari i naumili da se sporazumeju i pomire, prijatelji iz EU to ne bi i neće dozvoliti. Predložiće tri rezolucije i u američkom Kongresu i u UN i u Evropskom parlamentu, teško će kriminalizovati Srbe, Bakiru neće dozvoliti da zbog uhapšenog Nasera Orića primi u posetu Tomislava Nikolića, osujetiće najgorim pretnjama Vučiću da eventualno dođe u Srebrenicu, a ionako preteški dijalog Beograda i Prištine opteretiće naprasnim priznavanjem srpskih poternica. Hapseći Ramuša Haradinaja, istovremeno će verbalno odavati srpskim vlastima priznanje na sprovedenim reformama, činiće sve da se osujeti mogući ekonomski boljitak i tražiti da prihvatimo članstvo Kosova u UN što Rusija izričito odbija da prihvati hteli mi to ili ne. Imajući u vidu ono što se dešava u Makedoniji, čini se sve da se Srbija a i Balkan potpuno destabilizuju. Ne pada ovima sa Zapada ni na kraj pameti bilo kakvo pomirenje ili stabilnost a još manje nekakva EU integracija. Ako se od te bolesti verovanja u njihove dobre namere na vreme ne izlečimo još teže ćemo oboleti i ozdravljenje će biti još neizvesnije. U svrhu spasavanja valja pod hitno nešto učiniti na formiranju one katedre Dragiše Vasića.

Uporno se kalkuliše i ulogom Rusije i njenim mogućim vetom u Savetu bezbednosti, i razmatranjem da li će Srbija i od Rusije i od Kine to tražiti. Tražila Srbija, ne tražila (a trebalo bi da svojim neslaganjem to traži) Rusija će ovakav dokument iz najprincipijelnijih razloga odbiti. Kada i ako nas ne bude, Rusija neće moći da nas podrži jer neće imati koga… ali budući da nas ima i da će nas i te kako biti, podrška neće izostati.

Kada bi nas neko pošteno podstakao na napor da analiziramo svoju situaciju i izvršimo objektivni uvid u stanje naše nacije, verovatno bismo došli do sumornih zaključaka. Onda ne možemo da se čudom načudimo zašto nas toliko maltretiraju i zlostavljaju i ko u nama može da vidi bilo kakvu opasnost. Ne vredi i ne pomaže nijedno racionalno objašnjenje. Jedino što nam se nameće kao nepobitan zaključak jeste to da smo mi – Srbi ipak, i pored svega, i uprkos beogradskoj medijskoj i politički favorizovanoj intelektualnoj eliti, još uvek i zapravo – nepokoren narod.

(Pečat)