ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА ЖИВАДИНУ ЈОВАНОВИЋ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира
ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА
ЖИВАДИНУ ЈОВАНОВИЋУ
Господине председниче,
Пишем Вам, тако ми Бога, без иједне зле намере (злу се супростављам више од 50 година), пишем Вам поводом Вашег (и у име свеколиког Београдског форума) писма, како кажете „Канцеларки“ Меркеловој (без великог слова „к“, само се председник државе пише великим словом „П“ и то када му се име не спомиње).

Иначе, кад год сам написао отворено писмо, нагласио сам да су многа ушла у историју, у лепу литературу, писали су их философи, књижевници, војсковође, државници, затворски сужњи. Као млади новинар, поткрај шездесетих година прошлога века, писао сам о генералном секретару КПН Телману, који је из затвора писао кћерима. Та писма су ушла у лепу литературу, као што су писма Надежде Мандељштам заточенику у Сибиру, песнику Осипу Мандељштаму. Присећајући се Телмана, не могу а да не споменем великане који су напустили Немачку када је Хитлер дошао на власт: Анштајн, Бертолд, Ремарк, Хесе, Томас и Хејнрих Ман, затим сви чланови Франкфуртске филосовске школе – Маркузе, Адорно, Фром, Хоркхајмер, Бењамин и многи други. Такође, не могу а да не подсетим и на паљење Рајстага. Када је запаљена зграда Скупштине Србије (гледао сам својим очима, како су покрали слике, тепихе, старински намјештај), био сам несрећан, што смо се сврстали у пиромане здања којег су поштеделе немачке штуке 1941. године.

Нажалост, Ваше писмо Ангели Доротеи Каснер, бившој комсомолки из НДР, и ово моје писмо, неће ући ни у историју ни у лепу литературу.
Можда Вам и не бих писао, али ме је коснуло како сте се обратили Меркеловој: „Веома поштована госпођо С(с)авезна К(к)анцеларко“, те како сте на крају одпоздравили, „Примите, госпођо С(с)авезна К(к)анцеларко изразе нашег најдубљег поштовања“. Да ли је могуће да сматрате да је Меркелова „веома поштована госпођа“, као и да просто гајите „изразе (к томе) нашег најдубљег поштовања“. Научили сте, господине Живадине, то обраћање док сте били у дипломатији, што не значи да га можете применити и тамо где не би требало применити. Ваши преци из Опарића се никда тако не би обратили провереним непријатељима свеколиког србства.
Тужно је, чак ружно, бивши министре иностраних дела, да од Меркелове тражите да положи цвеће на стратишту фашистичких зликоваца дедова и очева разних Ангела у Шумарицама, као и убица под називоим „Милосрдни анђео“ на Ташмајдану, то називате „симболички гестови“. Имам осећај да не знате шта значе речи „симболичан“, „симбол“, „гест“ (како је то ружна реч), а посебно синтагма „симболички гестови“. Није клечање Вили Бранта испред Варшавског гета била симболика, то клечање је имало једну другу конотацију и још неке друге, пре свега, политичке поруке. Невероватно је да све ово цитирано из писма (и комплетно писмо) није прошло кроз редактуру неких других чланова Форума.
У страшним биткама Немаца и Руса (Стаљинград, Москва, Лењинград), односно бораца из целог СССР-а, било је случајево да су команданти и немачки и совјетски, као и војници, одавали једни другима почаст. У Шумарицама се, господине Јовановићу, радило о кукавичлуку. Хапсили су децу не само у школама, већ и по кућама, оне који тога дана нису били на насатви. То је пораз за целокупни људски род, људску расу. Пре неколико година Шумарице је посетио амбасадор Немачке Ханц Вилхелм, иако је Немцима био забрањен улазак у Крагујевац. Том приликом је председник Николић у говору посебно похвалио присуство Ханца. На улазу у Шумарице требало би да стоји табла за век векова на којој би писало: „Строго забрањен улазак Немаца“ и ….., а Ви, председниче Београдског форума и сви чланови Форума, молите Меркелову да положи цвеће, да оскрнави хумке невине деце и више хиљада убијених на свирепи начин. Њено порекло, њен CV, њен животни мото, њен морални код, неће јој дозволити да то уради (размислите шта ово значи).
Ви, господине Јовановићу, тражите милост од особе која је за време последње посете, да Вас подсетим, у једном дану као Штука, долетела у Загреба (Јосиповић изјави тада: „ОНА је велика пријатељица наше земље, која дође у тренутку када се Хрватска настоји више интегрисати у Европу“), затим је пролетела кроз земљу Србију – Београд, из Београда у главни град њене државе Косово – Приштину и на крају у Љубљану, одакле је поручила несрећном Тадићу да се не игра, да се уозбиљи и схвати да је Косово држава.
У Београду је са тим тадашњим нашим вођом (Срби не могу без вође) разговарала у четири ока. Председник Владе и министри, стајали су постројени у ходнику бивше зграде СИВ-а, мислећи да ће разговарти о ономе о чему је лапрдао антисрпски амбасадор Прибићевић уочи посете у Дневнику јавне ТВ1: „ Меркелова ми је рекла да је Косово држава“, а онда је наставио „да без Немачке нема живота“, спомињао је милионе, милијарде помоћи, авионе, камионе (дакле Космет није битан), „да ће за Србију Немачка бити пресудна за улазак у ЕУ (то је једина истина, један члан Бундестага је изјавио да ће „Србија ући у ЕУ 3000. године, хвала му, он је српски пријатељ“).

Огласио се и његов наследник у Берлину, знаменити амбасадор И. Висковоћ (чувен по амбасадоровању у Словенији и Берлину). Поновио je у детаље ставове Прибићевића.
Осим Прибићевића, пре те посете огласили су се С. Лихт, В. Пешић, А. Јоксимовић (то је она чувена наставница клавира која је у МСП-у била помићник министра за најважнији Сектор – информације, култура, наука, просвета, која је прекинула све односе са ИЕЗ, укључујући Русију). Потврдила је да „Меркелова представља став званичног Берлина“, а то је да је „Косово независна држава“. Јавила се и неизбежна Весна Пешић, типични пример генијалног сваштара, која годинама лети с ТВ канала на ТВ канал, као голубица с балкона на балкон. Уочи те посете подучила је Меркелову „да Србија и даље дестабилизује регион, тако што одржава стање „разваљене Босне“ и што покушава да у Црној Гори одржи наде да ће се она вратити под окриље Србије“. Нагласила је „да се овакво стање највише одржава уз помоћ Српске ретроградне православне цркве, опозиције и директним притисцима“. Изнела је како очекује „да ће Тадић
издејствовати од Ангеле Меркел блаже повлачење Србије са Косова и мање нападно прихватање косовске реалности,
када Србија дефинитивно затвори питање својих граница (што значи да граничи са државом Косово, прим. ККС), тек тада ће озбиљно бити спремна да уђе у ЕУ. Српски национализам мора до краја да буде савладан да би Србија ушла у Европу“ (Отемпора о морес).
Председник Фонда за политичку изузетност и шеф(ица) „мудраца“ у МСП-у за спољну политику Србије, Соња Лихт, причала је уочи посете бајке о комсомолки Ангели Доротеи Каснер и Немачкој. Након посете, постиђена, посрамљена, преварена, изјави: „… да нови услови, које је немачка канцеларка испоставила у Београду поводом Косова, нису били очекивани“. Рекла је да је „шокирана захтевом Немачке да је услов за добијање статуса кандидата (…) да Еулекс добије могућност деловања на целој територији Косова и да се крене ка укидању паралелних институција“. Поновила је „да су услови неочекивани“, јер је сматрала „да нових неће бити“.

Наведене и ненаведене ликове, требало је процесуирати, а „штуку“, комсомолку, Ангелу Доротеу Каснер, прогласити persona non grata. Њој и њеном потомству забранити да било када кроче на тле Србије. Немчка војничка чизма никада није смела стати на туђу територију након страхота Хитлерове злочиначке солдатеске, посебно не на српаку, а стала је на Космет. Меркелова је на челу оних који су отели 15 посто српске територије, помаже потомке бивших фолксдојчера да отму Војводину. Свака њена посета је диктирање нових услова, а она за то има времена још две и по године.

На крају, господине Живадине, још једном желим да подвучем да сте направили велику грешку што сте послали Меркеловој отворено писмо, посебно таквог садржаја, и што сте се сврстали у њене поштоваоце као што су разне Соње, Весне, Александре, Прибићевићи, Висковићи и, нажалаост, многи други у Србији. Рећи ћете да су моји ставови и захтеви тачни са социолошко-философског и историјског аспекте, али и не и са међународно-правног и дипломатског. Међутим, Срби, као и Јевреји, морају искључиво примењивати социолошко-философски и историјски аспект, према Немцима и Хрватима.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: