DR. DRAGAN PETROVIĆ: DODATNI ČAS – TITO; KOMENTAR DUŠANA NONKOVIĆ
Dosta toga što je ovde Dr. Petrović rekao, u ovom videointervjuu, gledano iz perspektive istorijskog aspekta, fokusirano samo na individuu Tito je korektno pragmatično argumentovano pa je ipak ugao iz kojeg je gledao dr Petrović, da ne kažem pogrešan, poprilično neprikladan za objektivnu procenu suštinske stvarnosti kako Tita kao ličnosti tako i kinerbetike društva odnosno ideologija u kojima je Tito živeo i delovao. Ne shvatljivo mi je da je, tom prilikom, podpuno zanemario ekonomsko politički aspekt ideologija pošto Dr. Petrović važi za dokazanog eksperta. Zbog obuhvatnosti, opširnosti materije mogu prije svega reći da je zaključak do kojeg je Dr. Petrović došao o sudbonosnom uticaja anglosaksonskih interesa korektan i relativno tačan ali je ipak obrazloženje kojim je dr. Petrović došao do tog zaključka samo delimično tačno. Revolucija u Rusiji koja je započeta gnevom protiv tako zvane buržoazije. Ubacivanjem Lenjina u Rusiju je bilo nešto slično poput instaliranja današnjih žutih revolucija u svrhu otimanja i kontrole nafte i gasa kao i drugih prirodnih bogatstava kroz slabljenje carske imperije. Lenjina su uvezli, cara su ubili ali taj ispaljeni hitac izletio je unazad umesto unapred sa preuzimanjem vlasti od strane proleterijata koji je sve više zauzimao maha pretivši da osvoji ceo svet. Da bi to kapital sprečilo izvršena je druga žuta revoluvija uvozom i podizanjem Hitlera na vlast (Samo Ford mu je za rodjendane poklanjao po 50 000 dolara) Da bi ugušili izmakloj kontroli prvu žutu revoluciju uvozom Lenjina, koja se pretvorila u crvenu, uvezli su u Nemačku drugu žutu revoluciju koja se pretvorila u crnu Hitlerovu do koje ne bi nikako došlo da je krupni kapital nije podržao. I tu je pucanj izletio pozadi. Tu ima dosta paralela sa današnjim izvozom žutih revolucija poput tih u Kairu, ili u Iraku gde im ponovo preti da pucanj koji su ispalili te iste ideologije, uzurpatori moći, izleti unazad, pozadi. Izgleda da je iz slične ideološke kuhinje ispao i Tito kojim su manipulisali ti uzurparori svetske moći kao neprekosnoveni vladari sveta iz senke. U stvari se radi o nekoliko najbogatijih familija sveta. Tito je lično profitirao od te manipulacije i konerbetike društva u celini. Draža je opet životom platio tu manipulaciju jer nije pasao u tadašnju konstalaciju svetskih sila odnosno u nazirujuću kinerbetiku društva svetskih razmera. Da bi ovi uzurpatori vlsti SAD zaustavili barem donekle ekspanziju proletrijata odnosno radničke klase odgovarao im je više Tito nego Draža. Tito im je bio prikladniji za ostvarivanje rascepa komunističkog proleterijata. Verovatno su procenili da se Draža ne bi mogao održati i pružiti zadovoljavajući otpor komunizmu Staljinovog tipa, proletrijata pa otuda po onoj, vrana vrani oči ne kopa su se odlučili za podršku Tita kao nekog predstavnika mekšog komunizma da bi ga iskoristili za trojanskog konja sa ljudskijim izrazom lica. A i kao manjeg i slabijeg lakše učiniti ovisnijim. Očekivali su da bi se sa Titom mogao očekivati veći uspeh po pitanju razdora internacionalnog radničkom pokreta što se kasnije i dokazalo kao tačno.
Po onoj, klin se klinom izbija podržali su i podpomogli komunističku ideologiju bratstva i jedinstva sveta bez granica sa tim što se propagiralo da svaki narod ima pravo na svoj specifičan put u komunizam zasnovanog na specifičnostima naroda i stepenu privrednog i socijalnog stanja. Na taj način se nije više koračalo pod istom zastavom crvenog proleterijata već pod svako svojom u pravcu zajedničkog cilja što je prirodno oslabilo internacionalni pokret kao homogenu snagu u celini. Staljin se nije mogao suprotstaviti toj ideji da svaki narod izgradjuje svoj put u komunizam, istom idealu odnosno istom cilju. Tako je i Jugoslavija došla do sobstvenog puta koji se pretvorio u treći put ili u zemlje nesvrstanih. Tu je svako mogao da izgradjuje socijalizam po mogućnostima i tradiciji svog naroda. To je bila optika ali suština je bilo stvaranje barijere izmedju imperija beskompromisne komunističke ideologije i tako reći divljeg kapitalizma na individualnom pravu jačega što navodi na zaključak da je i CIA imala svog udela.
DO OSNIVANJA BLOKA NESVRSTANIH DOLAZI KAKO BI SE OSLABIO I ZAUSTAVIO INTERNACIONALNI POKRET RADNIČKE KLASE ODNOSNO KOMUNIZMA U KORIST KRUPNOG KAPITALA.
KAKO JE MOGLO DOĆI DO TOG RASCEPA KOMUNISTIČKE IDEOLOGIJE
Centralno upravljanje proizvoidnjom i raspodelom sa sedištem u Moskvi, koje je tada bilo na snazi, očigledno nije funkcionisalo na dovoljno zadovoljavajući način. Često propisane količine proizvodnje agrarnih proivoda nije ovisilo od Staljina već od viših sla majčice prirode. Tako su u vreme veliki suša i sami seljaci gladovali a po planu iz Moskve su morali predati odredjenu količinu pšenice odnosno žetve kao da i nije bilo suše i kojekakvih prirodnih katastrofa. Usled naredbe, iz Moskve su naši skojevci i vredni funkcioneri, zaslužni po partijskoj liniji, čistili seljačke tavane. Ukoliko bi neki seljak potajno zaklao svinče i u teglama zakopao negde u bašti, često bi bio izdat od komšije kako bi komšija svoje utajeno prikrio. Mnogi seljaci su bili osudjivani i slati na robiju. Takvo stanje privredjivanja po direktivi iz Moskve nije bilo održivo. I tu dolazi do sloma sa Moskvom gde Tito okreće Staljinu ledja stim što se svim vojnim i državnim službenicima šalje pismeni upit da odgovore na pitanje, šta misle o rusima. Ko je napisao da je ruski narod dobar bratski narod a da za vladu ne zna dobio je zvanični odgovor da mu je odgovor ispravan. Svi oni koji su hvalili Staljina upućeni su na Goli otok za izdržavanje kazne odnosno na prevaspitivanje. Tako je preko noći uhapšreno oko 10 000 oficira. Nastaje ideja da svaka zemlja ima svoje pravo na svoj specifičan put u komunizam, besklasnog društva. Čim je Jugoslavija Staljinu okrenula ledja zapad predlaže u UN da se podeljeni Trst priključi u celini Italiji. Malo ko, od mladjih generacija, zna da je Trst posle drugog svetskog rata bio podeljen kao i Berlin u dva dela, Jugoslavenski i Italijanski deo te da je po sredini bio razdeljen bodljikavom žicom. U borbi za Trst poginulo je na hiljade partizana. Kao tada osmogodišne dečak sam sa svojim razredom vodjen na javne proteste sa parolama Trst prst-zona A zona B to su naše obadve. Staljin se u UN uzdržao glasanja tako da je Trst u celini pripojen Italiji a za uzvrat je Jugoslavija dobila zonu B koju nije htela. Usled toga, kako pokazuju neke indicije, mora da je došlo do bojazni Tita i Amerike od osvete Staljina i napada na Jugoslaviju, stavljanja Jugoslavije pod Stalinov uticaj što je proizvelo simbiozu straha Amerike i Tita. Da ne bi dišlo do ponovnog okrećanja Tita Staljinu dolazi do davanja Titu beskamatnih kredita i druge vrste pomoći Jugoslaviji od strane Amerike. Titu odnosno tadašnjoj vladi nije ni bilo neke druge alternative do da prihvati te kredite i po cenu izvesne ovisnosti od krupnog kapitala odnosno Amerike prihvate tu vrstu Američkog kišobrana zaštite od Staljina odnosno Rusije. Amerika je mogla u svako vreme ukinuti svoju pomoć i embargom srušiti i mit o Titu i Blok nesvrstanih ali to nije učinila sve dok je postojao crveni bauk SSSR i crvena Kina. Čim je taj „bauk“ nestao započeto je iznova sa izvozom žutih revolucija koje su kako vidimo stigle i do Ukrajine. U pozadini stoji interes krupnog kapitala sa ciljem otimanja Sibirskih odnosno Ruskih prirodnih bogatstava. Iza toga stoje još uvek iste porodice i klanovi koji vuku konce iz senke. Tu prednjače po mom mišljenju familije Bush, Rokverel, Rotšild a takvi poput Soroša su samo njihovi pomoćnici na terenu.
Da se vratim Titu i Draži. Dražo i Tito su bili u savezu do 1942. Vodili su borbe protiv Nemačkog vermahta. Pošto je tu dolazilo do odmazde po Hitlerovom naredjenju da se za svakog poginulog nemca strelja 100 civila a za ranjenog 50 dolazi i do velikih žrtava civilnog stanovništva. Najpoznatiji su u Kragujevcu i Kraljevu gde je i moj otac kao obočan željezničar streljan sa hiljadama drugih nedužnih civila. Dali zbog toga povlači se Draža iz saveza sa Titom, ni je mi poznato ali potom, posle zajedničkog napada na Kraljevo koji je bio u Nemačkim rukama gde je odmazdom streljano preko 2 hiljade civila bez da je Kraljevo bilo oslobodjeno dolazi do raskida izmedju Draže i Tita odnosno partizana i četnika. Draža se usresredio na diverzije bez žrtava. Da li je sproveo je preko hiljade diverzantskih napada na željezničke pruge nije mi poznato ali je sproveo mnogobrojne i na taj način sprečavao snabdevanje vermahta pogotovo u Africi Romelovih trupa što je išlo prije svega u prilog englezima. Partizanima je išlo više u prilog da se i po cenu odmazde od strane vermahta nad civilnim stanovništvom i dalje bore protiv vermahta što je dovodilo do masovnih streljanja nedužnog stanovništva koji bi da bi izbegao streljanju ili ropstvo u koncentracionim logorima bežao u šumu partizanima. Verovatno je u tom postojala i neka računica jer se i tada narod nije lako mogao pokreniti da pruža otpor okupatoru pa ovako pod pretnjom da kao taoci budu pobijeni bežali su radje partizanima u šumu a i Četnicima. Sve je zavisilo na koga su prvo nabasali u svom begstvu. Znam lično čoveka koji je bio zaklet kralju kao žandar da je jednog dana morao pobeći u šumu partizanima jer je morao na saslušanje samo zato što je u napitom stanju hvalio ruse a sa tih saslušanja se niko živ nije vraćao. Zadnjih dana rata su partizani išli od kuće do kuće i mobilisali sve što je moglo nositi pušku pa ih je na kraju bilo čak i više nego što je to bilo pušaka na raspolaganju. Na Batinoj Skeli, pri pokušavanju da predju Dunav, mnogi su bili pobijeni, brutalno pokošeni sa utvrdjenja sonu stranu dunava od nemačke vojske u povlačenju. To je trajalo sve dok nije došla Bugarska i Ruska vojska sa kaćušama.
Resime: Draža je bio patriota za kojeg je bila raspisana poternica od 100 000 nemačkih rajsmaraka isto kao i za Tita. U Titovoj Jugoslaviji se nije znalo da je i za Dražom kao i za Titom bila izdata poternica od 100 000 rajhsmaraka. Nije se znalo niti pričalo tako da ni meni ta činjenica nije bila poznata. Veliko poštovanje i priznanje mora mu se odati posebno za gerilsku borbu u kojoj je isključio žrtvovanje civilnog stanovništva. Po njega i njegovu sudbinu je bilo presudno da nije mogao biti komandant naslednik slavne srpske vojske proslavljene u prvom svetskom ratu a da ne bude u isto vreme i predstavnik borca za aristokratiju, buržoaziju odnosno kralja dok su skazaljke svetske istorije pokazivale emancipaciju radničke klase. Komunistička internacionala je ostavila krvav trag iza seba ali bez njega, verujem, ne bi došlo do mnogih prava radnika počev od osmočasovnog radnog vremena, godišnjih odmora, školovanja zdravstvene nege i još mnogo toga.
Ako nam je stalo do pomirenja onda je to moguće samo na osnovi istine bez ikakvog šminkanja.
Svako ko je poginuo u borbi protiv okupatora, bio on četnik ili partizan zaslužuje naše poštovanje.
Moramo imati na umu da su ginuli da bi mi mogli danas živeti. Niko nije bez greški i mana pa ni mi danas. Na nama je obaveza da se na osnovu istine pomirimo u interesu istine, pravde sloge kako njihova krv ne bi bila džabe prolivena a naši potomci imali neku svoju životnu pertspektivu.
Dušan Nonković-Teodorović
Videointervju:
https://www.youtube.com/watch?v=3OSQBwJt1l0
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Vesti, video-filme | Leave a comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 