Državljani Srbije na vreme upozorili vladu Srbije da ne krši ustav prihvatanjem dekleracije o Srebrenici !

Овде су додаци с тачним датумом.Re: Сребренички геноцид над Србима и у Београду

23 05 2015
Његова Екселенција председник Републике Томислав НИКОЛИЋ
Андрићев трг 1
1000 Београд
predstavkegradjana@predsednik.rs

Господин председник Владе Александар ВУЧИЋ
Немањина 11
1000 Београд
predsednikvlade@gov.rs

Доставља се:
Јавности преко интернета

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.
Члан 1 Устава Републике Србије
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.
Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.
Члан 23 Устава Републике Србије
Физички и психички интегритет је неповредив.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.
Члан 23 Устава Републике Србије
“ Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“
4. став члана 114 Устава Републике Србије
Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.
Члан 5 Закона о изменама и допунама Закона о Влади

Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
1. став члана 173 Кривичног законика Републике Србије

Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства,
казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.
1. став члана 174 Кривичног законика Републике Србије

(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
1. став члана 317 Кривичног законика Републике Србије

Тема: Сребренички геноцид над Србима и у Београду

Ваша Екселенцијо поштовани председниче Републике Србије Томиславе НИКОЛИЋУ и
поштовани председниче Владе Александре ВУЧИЋУ,

Геноцид значи свесно и циљно истребљивање једне етничке групе или целог народа.

У јавности су дати многобројни докази да је неистинито тврђење да су Србски војници масакрирали око 8000 невиних људи муслиманско-бошњачке националности у Сребреничком крају 1995. Такође је добро позната истина да су муслиманско-бошњачки припадници паравојних јединица убили младожењиног оца Николу Гардовића на србској свадби 1992., спалили србско село Сјековац исте године, побили око 1300 невиних Срба на православни Божић 1993. , да су наставили са злочинима над србским цивилним становништвом у Босни и Херцегини посебно око Братунца, Кравица, Сребренице. …

Срби и србска војска нису никада имали такав, геноцидни, циљ нити водили такву, геноцидну, акцију било против кога и било када. Због тога су држављани Републике Србије тражили од Народне скупштине да поштује истину (Додатак 1) и да не усваја предложену декларацију (Додатак 2). Већина народних посланика се о то тада оглушила и силом већине њихових гласова је Народна скупштина усвојила Декларацију о Сребреници којом су они и тај сазива Народне Скупштине у целини учинили низ противуставних и кривичних дела по напред цитираним одредбама Устава и Кривичног Законика.

Данас је објављен крик Душана МАРИЋА под насловом: “ СРБИ – Жртве другог реда: СРЕБРЕНИЦА, ДУШАН МАШИЋ И БЕОГРАЂАНИ“ на:
http://facebookreporter.org/2015/05/22/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B4%D1%83/
Марићев крик је изазван позивом Душана МАШИЋА мојим суграђанима, Београђанима, да учествују у јавној жалопојки за лажни, измишљени, геноцид Срба над цивилним муслиманско-бошњачким становништвом у Сребреници. Тај Машићев позив је неоснована, али свесна оптужба против Срба и Србије да би нам се наметнула кривица за нешто што је доказано да се није десило. Ако може да се говори о геноциду у Сребреници и њеном крају, онда једино може да има основе да се говори о муслиманско-бошњачком-ќлинтоновском геноцидном деловању тамо масакрирањем невиног србског становништва и од тада, 1995., непрекидној пропаганди заснованој на лажној оптужби против Срба да су масакрирали око 8300 невиних људи муслиманско-бошњачке националности и то с циљем њиховог истребљења! Каква монструозна лаж и на њој саздана јавна оптужба! Машићев позив има за циљ да та лажна оптужба буде овде јавно прихваћена и пренета целом свету. Тиме треба трајно да се наметне Србском народу, Републици Српској и Србији геноцидност. Такав однос према једном невином народу, који није започео рат у СФРЈ, ни у Босни и Херцеговини, нити против муслиманско-бошњачког становништва, већ је обратан редослед приморавао Србе да се бране не би ли спречио зверства која су над Србима чинили њихови очеви у Босни и Херцеговини 1941. – 1945. М ашићев позив је несумњиво исказ моралног геноцида над Србским народом, Републиком Српском и Србијом. Ваша је дужност председниче Републике Томиславе НИКОЛИЋУ и Владе те и Ваша, председниче Владе Александре ВУЧИЋУ, да то спречите уставним и законским средствима.

На основу 1. става члана 56 Устава и на основу ваших јавних заклетви, напред цитираних, тражим од Вас, Ваша Екселенцијо поштовани председниче Републике Србије Томиславе Николићу, и од Вас, поштовани председниче Владе Александре Вучићу, да јавно одговорите на следећа питања:

1. Зашто се до данас, на основу напред цитираних уставних и законских ваших обавеза и на основу истине, нисте обратили Народној скупштини с предлогом да размотри и повуче неосновануДекларацију о Сребреници која у себи носи дух геноцидности против Срба и Србије?

2. Зашто до данас нисте донели одлуку о забрани одржавања скупа који организује Душан МАШИЋ, којим се Србија и Србски народ оптужују за геноцид, а који својим чином управо представља геноцидни израз и акт против Срба и којим се крше напред цитирана уставна права и чине кажњива кривична дела?

3. Зашто до данас нисте тражили од Државног јавног тужиоца да покрене кривични поступак против Душана МАШИЋА и његових суорганизатора?

4. Шта ћете предузети да се заштите достојанство Републике Србије, свих њених држављана и њихов психички интегритет, као и Србског народа, а у складу с цитираним уставним и законским одредбама и вашим обавезама?

5. Ако и овај пут одбијате да поштујете Устав и закон зашто то онда чините?

Тражим да јавно одговорите на свако од ових питања пошто се односе на теме од општег, и то далекосежног, значаја по државу, народ, сваког држављанина Србије појединачно, по сваког Србина, по сваку Србкињу и по свако србско дете и потомство.

Ово еписмо, које је мало детаљније од јучерашњег, се поставља на http://www.ssssseternal.org и доставља као што је наведено под „Копија“.

Додаци.

1 Истина је трајна основа ставова Републике Србије и опредељења Србског народа, 31 држављанин Републике Србије Народној скупштини. 8. фебруар, 2010. године. Документ је јавно изложен на: http://www.ssssseternal.org
под: http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_02_08SkupstSve.29144213.pdf

2. Упозорење 41 држављанина Републике Србије Народној скупштини о ништавности предложене јој Декларације о Сребреници, 30. март, 2010. године. Документ је јавно објављен на: http://www.ssssseternal.org
под: http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_03_30LTG_DklSrbrncSve.29135128.pdf

С поштовањем
Др Љубомир Т. Грујић, рођен у Цара Уроша 17, Београд,
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
lyubomirtgruyitch@gmail.com
http://www.ssssseternal.org
ДОДАТАК 1
НАРОДНА СКУПШТИНА
Краља Милана бр. 14
11000 Београд
ИСТИНА ЈЕ ТРАЈНА ОСНОВА
СТАВОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
ОПРЕДЕЉЕЊА СРБСКОГ НАРОДА

Увод

Јаван позив председника Републике господина Бориса ТАДИЋА Народној скупштини да она донесе Декларацију о Сребреници захтева да Народна скупштина добро упозна ставове држављана Р. Србије.

Овим јавним САОПШТЕЊЕМ ми, овде потписани, желимо да допринесемо да став Народне скупштине исказује став држављана Р. Србије заснован на истини.

Откривање, поштовање, и заштита истине о догађајима на територији СФР Југославије може и треба да буде основа ставова, одлука и односа Републике Србије према њима и њиховим творцима, подстрекачима, виновницима, и извршиоцима. То омогућава часно решавање проблема у југословенским народима и међу њима уопште, а посебно у Србском народу и у односима Србског народа с другим народима, у Р. Србији, и у односима између ње и других држава.

Ми смо суочени са широком, добро организованом и веома интензивном, практично непрекидном од 1990. године, кампањом ниподаштавања истине да би се оправдала злодела и злочини, да би се и прикрили њихови покретачи, организатори, виновници и извршиоци. То је само по себи посебно злодело или злочин. Спроводи се против Србског народа, против Републике Србије и Републике Српске, несмањеном жестином две деценије.

Тежи је злочин од тога када се подржава да се истина претвара у лаж да би се та лаж наметала целом свету као истина. Он се распламсава и даље против Србског народа.

Још тежи је злочин када се од жртве злочина захтева да призна да је извршила  непостојеће злодело или злочин да би се тиме сакрила истина о стварном злоделу или злочину над том жртвом, те да би се тиме сакрила истина о покретачима, творцима, и извршиоцима злодела или злочина. Шта више, они се представљају као неприкосновени заштитници истине и невиних жртава.

Приликом разматрања одговорности за деловања мора да се утврди ко је проузроковао и започео деловање, а ко је на њега реаговао, ко је деловао неуставно, а ко је покушавао да штити своја уставна права, ко је био агресор, а ко је био жртва. Не може да се изједначује деловање агресора с одбранбеном реакцијом нападнутог.

Изношењем истине о кључним догађајима ми овде показујемо да су жртва Србски народ, Р. Србија и Република Српска.

Сви злочини треба да буду разјашњени. Сваки злочинац треба да сноси одговарајућу праведну казну, без обзира које је расе, националности, држављанства, државничког положаја, политичког ранга и опредељења, и финансијског и имовног стања.

Да би смо допринели откривању, поштовању, ширењу и очувању истине, и да се ставови, понашања, и одлуке Републике Србије, као и да се настава и уџбеници из историје, заснивају на истини, ми износимо истину о битним догађајима у Југославији од 1989. године до данас. Тражимо од сваког сазива Народне скупштине да делује у складу с њом.

Истина о политичкој одговорности за судбину СФР Југославије

После Другог светског рата, у Југославији је до 1989. године била дозвољена само једна политичка странка: Комунистичка партија Југославије трансформисана у Савез комуниста Југославије (СКЈ). Она је јавно и званично самовољно тврдила да је друштвено и политички једина меродавна за Југославију, да зато треба да њоме влада, да буде једина политичка партија у њој, и да за судбину Југославије и њених народа она преузима сву друштвену и политичку одговорност. Она се потпуно неодговорно и самовољно одрекла своје одговорности пред југословенским држављанима и народима својим расулом и сопственим растурањем 1989. године. Њени руководиоци су се потом одрицали своје комунистичке идеологије, коју су били користили да би дошли до врховних државничких положаја у СКЈ и у СФРЈ, а одрицање од ње приказивали као потврду привржености демократији, да би остали на тим положајима.

Истина о уставној одговорности за судбину СФР Југославије, СР Југославије и односу западних држава и УН према њима

Према Уставу СФРЈ:

Савезна скупштина је једина била меродавна да мирнодопски руководи конститутивним и територијалним променама у СФРЈ. Она је била паралисана пошто јој је био истеко мандат, а нису били расписани избори за њу иако су морали да буду објављени најкасније 15 (петнаест) дана пре истицања мандата. Председник Савезне скупштине је једини био позван да их распише. То лице их није расписало. Потпуно је онемогућило њен рад.

Председништво СФРЈ је било њен врховни управљачки извршни орган, а у њему је највећу одговорност имао његов Председник. Оно је било и врховни командант савезне Jугoслoвeнске Нaрoдне Aрмиjе (ЈНА) чија је обавеза била да штити народ, Устав, уставни поредак и државу. И Председништво и његов Председник нису извршавали своје уставне обавезе. Тиме су паралисали и Армију као последњег заштитника СФРЈ и мира у њој.

Председници свих шест република СФРЈ (пет од њих некадашњи високи руководиоци Савеза комуниста Југославије, а шести јавно опредељени исламски фундаменталиста) су противуставно преузели компетенције Савезне скупштине и узурпирали власт.

Председништво СФРЈ је то прихватило, а његов Председник је посебно био опредељен противуставном растурању СФРЈ. Ни они се нису обратили председнику Савезне скупштине да распише изборе за њу.

Ни Савет Федерације ни Савезно извршно веће нису тражили расписивање избора за Савезну скупштину. Они су такође својим ћутањем помагали ниподаштавање Устава СФРЈ.

Власти западних држава, под изразитим притисцима власти С Р Немачке, су подстрекивале и подржавале насилно противуставно разбијање СФРЈ. СР Немачкој је прво међународно ангажовање после уједињења било да уништи антифашистичку мирољубиву СФР Југославију.

Уједињене Нације, чији је суоснивач била Југославија, упркос својој обавези утврђеној у самој Повељи УН, нису заштитиле СФР Југославију, као свог члана, од насилничког противуставног њеног уништења.

Сваки држављанин, свака институција и свака република СФРЈ су били уставно дужни да штите целовитост СФР Југославије све док се мирнодопски уставним поступком не донесе одлука о њеном новом уређењу.

Једино су народи СФРЈ имали право на самоопредељење и одцепљење. На том праву је био заснован цео Устав СФРЈ из 1974. год. То је исказанао почетком његове прве реченице који гласи:

„Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење“ ….

Народи су створили СФРЈ, а не републике. Зато је природно да је Устав СФРЈ, не само поштовао то опште право народа, већ је и цео био заснован на њему.

Републике СФРЈ нису имале право на одцепљење. Природно. Нису оне створиле Југославију, већ су створене у Југославији.

Владе западних земаља су без повода и оправдања увеле 1992. год. осмогодишње санкције против СР Југославије (СРЈ – Р. Србије и Р. Црне Горе). Оне су уништавале ионако ослабљену индустрију, стварале финансијски хаос и галопирајућу инфлацију, повећавале сиромаштво и незапосленост, с циљем да се привредно, економски, материјално, војнички сроза стање у змљи, да се онеспособи његова одбранбена снага и да му се ослаби родољубиви морал. То је касније ескалирало у приморавање председника СРЈ да потпише споразум 1998. год. с представником САД о повлачењу тешког наоружања с Косова и Метохије, супротно резултату референдума из исте године о немешању странаца у решавање унутрашњих политичких проблем, а и супротно Уставу.

Југословенски амбасадор у УН, Драгомир Ђокић, је предао 2. jуна 1993. године меморандум који се односио на општине Братунац и Сребреница и сребреничко село Скелани са околином. Тамо је од априла 1992. године до априла 1993. године убијено више од хиљаду мештана србске националности, а око три хиљаде је било рањено. Ни тај меморандум, ни извештај првог команданта снага УН у Босни Сатиша Намбијара о злочинима босанских Муслимана, никада нису изнети ни на Генералну скупштину ни на Савет безбедности УН.

Истина о највећем злоделу и злочину у Европи после Другог светског рата

Противуставно, насилнички оружано и бестидно лажима подржавано уништавање СФР Југославије, противуставно одцепљивање четири републике: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, и Македоније, потпуно ниподоштавање права конститутивног Србског народа у Хрватској и у Босни и Херцеговини њиховим одцепљењима супротно референдумски израженој његовој вољи о останку у Југославији, је највећи злочин у Европи после Другог светског рата. Он је уништио мир и слободу у антифашистичкој и мирољубивој Југославији. Њу је потпопио у крви недужних људи, и урезао је у сећање распламселе освете и мржње, страхове и патње, изазивајући и проузрокујући нова злодела и злочине. Пошто се и о њима крије истина и/или се ствара и шири лаж, навешћемо неке битне међу њима.
Истина о дешавањима са Србским народом
Вeћинa врхoвних кoмaндaнaтa у Jугoслoвeнскoj Нaрoднoj Aрмиjи нису били Срби.

Вeћинa вojникa и oфицирa у сaвeзнoj Aрмиjи (ЈНА) у Слoвeниjи нису били Срби. Деловање јединица територијалне одбране СР Словеније је било против савезне Армије и противуставно. Уставна дужност савезне Армије је била одбрана СФРЈ. Војници и официри србске националности нису одговорни за започињање ратних операција у Словенији.

У Словенији је убијено 52 војника регуларне савезне Армије (ЈНА) 1991. год. То је био почетак серијских злочина ради насилног уништавања СФР Југославије, супротно Повељи УН, Међународном праву и супротно самом Уставу СФРЈ.

Срби нису имaли ни вeћину у Прeдсeдништву СФРJ. Пoслeдњи Прeдсeдник Прeдсeдништвa ниje биo Србин. Прeдсeдник Сaвeзнe Влaдe ниje биo Србин.

Министарство иностраних послова СФРЈ je било под управом Хрвата (који су стварали и слали слику у свет о догађајима и народима у СФРЈ),  као и Контраобавештајна служба (КоС), односно војна обавештајна служба, која је изнутра разарала ЈНА.

Рeпубликa Хрвaтскa je на неуставан начин укинулa у свoм Устaву Србимa стaтус jeднoг oд двa кoнститутивнa нaрoдa, а кojи je Србимa биo гaрaнтoвaн Устaвoм прeтхoднe Сoциjaлистичкe Рeпубликe Хрвaтскe. Штa вишe, Рeпубликa Хрвaтскa je oдбилa дa прихвaти билo дa Срби дoбиjу aутoнoмиjу у Kрajини и Слaвoниjи билo дa признa рeзултaт њихoвoг рeфeрeндумa. Taквe прoмeнe и рaстућa кaмпaњa прoтив Србa, штo je свe примoрaвaлo Србe дa сe сeтe свoje истoриje у, oд Хитлeрa ствoрeнoj, нaцистичкoj Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj (НДХ) у тoку Другoг Свeтскoг Рaтa, нaтeрaлo je Србe дa сe брaнe и дa штитe свoja прaвa у својој дедовини Kрajини и Слaвoниjи.

Хрвaтскa пaрaвojнa jeдиницa je зaпoчeлa бoрбу прoтив Србa у Kрajини и Слaвoниjи дa би спрeчилa Србe у њихoвoм нaстojaњу дa oствaрe свoja рaвнoпрaвнa људскa и нaциoнaлнa прaвa и дa примeнe рeзултaт свoг рeфeрeндумa.

Срби су противустaвнo пoстaли jeднa oд нaциoнaлних мaњинa у Рeпублици Хрвaтскoj.

Срби су били примoрaвaни дa прихвaтe стaтус нaциoнaлнe мaњинe у свojoj дeдoвини гдe je њихoв брoj биo битнo смaњeн гeнoцидaлним мучeњимa oд стрaнe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe у тoку Другoг Свeтскoг Рaтa.

Срби у Kрajини и Слaвoниjи су били присиљaвaни дa сe oдвoje oд СФРJ супрoтнo рeзултaту њихoвoг рeфeрeндумa.

Срби су били приморани да се бране у Хрватској.

Нeкoликo стoтинa хиљaдa Србa je билo прoгнaнo из њихoвe дeдoвинe Kрajинe и Слaвoниje у тoку дoбрo припрeмљeне вojнe oфaнзивe „Oлуja“ рaди eтничкoг истрeбљивaњa Срба (1995. г.).

Срби, кojи су били jeдaн oд три кoнститутивнa нaрoдa, су били жeстoкo примoрaни дa сe брaнe, дa штитe свoja прaвa и свoje нaслeђe и у својој дедовини Бoсни и Хeрцeгoвини коју су брaнили крoз вeкoвe. Срби су тaмo нaсeљaвaли вишe oд 73%, a пoсeдoвaли вишe oд 62% зeмљe кoja je билa њихoвa нaслeднa пoрoдичнa свojинa.

Муслимaнскa групa je убилa млaдoжeњинoг oцa гoспoдинa Никoлу Гaрдoвићa и рaнилa jeднoг њихoвoг рoђaкa нa србскoj свaдби у Сaрajeву (пoчeтaк 1992. г. – почетак рата у Босни и Херцеговини).

Тo je билa хрвaтскa пaрaмилитaрнa jeдиницa кoja je упaлa у Бoсну и мaсaкрирaлa Србe у Бoсaнскoм Брoду укључуjући и грaдoнaчeлникa (пoчeтaк 1992. г.).

Тa хрвaтскa jeдиницa je, сjeдињeнa сa муслимaнскoм пaрaвojнoм jeдиницoм, слeдeћeг дaнa спaлилa србскo сeлo Сjeкoвaц (1992. г.).

Муслимaнскe пaрaвojнe jeдиницe су наставиле дaљe ширeњe злoдeлa прoтив Србa кaдa су мaсaкрирaлe вишe oд хиљaду и двeстa нeвиних србских цивилa у oкoлини Срeбрeницe, Скeлaнa, Mилићa и Брaтунцa у Бoсни.

Осма тактичка група Армије БиХ са седиштем у Сребреници, под командом Насера Орића, је уништила 110 србских насеља у Бирачу, убила 3262 особе, а остале протерала. Око 73 одсто, 2382 особе, су били цивили. У сребреничком делу Подриња ни данас нема Срба. Немају где да се врате.

Сeриja oвaквих дoгaђaja je примoрaлa Србe дa сe брaнe вojнo дa би избeгли пoнaвљaњe судбинe кojу су њихoви рoдитeљи дoживeли пoд Хитлeрoвoм нaцистичкoм oкупaциjoм НДХ у тoку Другoг Свeтскoг Рaтa.

Срби су били примoрaни дa пaтe у тишини збoг муслимaнскoг убиствa вишe oд хиљaду нeвиних Србa нa прaвoслaвни Бoжић у сeлу Kрaвицe (7. jaнуaр 1993. г. ) и у спaљeних нeкoликo србских сeлa: углaвнoм жeнe и дeцa пoштo су мушкaрци били нa фрoнту.

Срби су били примoрaни дa ћутe кaдa су били лaжнo oптужeни дa су oргaнизoвaли кoнцeнтрaциoнe лoгoрe у Бoсни, штo сe пoкушaвaлo дa сe дoкaжe прикaзивaњeм фaлсификoвaних фoтoгрaфиja.

Срби нису извршили ни бомбардовања сарајевских пијаца за која су били лажно оптуживани.

Срби су били тaкoђe принуђeни дa пaтe у тишини збoг видeo кaсeтa кoje су пoкaзивaлe муслимaнскoг кoмaндaнтa Нaсeрa Oрићa кaкo држи србскe глaвe, или кaкo убиja невине Србe, кoje су тaдa кружилe Бoснoм дa би сe зaдoвoљили oни кojи су финaнсирaли учeшћe Mуџeхeдинa у рaту.

Никакaв мaсaкр 8000 невиних Муслимана сe ниje oдигрao у Сребреници 1995. год. (ни било где другде у Босни и Херцеговини). Доказ дају они који тврде да се такав масакар одиграо јер ни после 14 година нису показали свету тих 8000 лешева. Преко 3000 Муслимана, чија су имена на списку масакрираних, је после тога учествовало на изборима у Босни и Херцеговини. Приликом вршења ДНК анализе лешева није било дозвољено представницима Срба да присуствују. Покушава се да се строго зaбрaни дa сe истинa саопшти свету. На Р. Србију, Републику Српску и на Србски народ се врши притисак да потпишу неистину да су Срби масакрирали 8000 невиних Муслимана у Сребреници.

Негирања свих тих истина и њихова извртања у лажи су коришћена за демонизовање Србског народа и ничим оправдано његово бомбардовање у Републици Српској 1995. год., што је други највећи злочин после Другог светског рата.

Срби су били пoдвргнури нeчoвeчнoj фaшистичкoj oкупaциjи oд стрaнe Вeликe Aлбaниje у jугoзaпaднoм дeлу Србиje – у србскoj кoлeвци Koсoвo и Meтoхиja, кoja je њихoвa пoстojбинa, зa врeмe Другoг Свeтскoг Рaтa. To je рeзултoвaлo у вишe oд 150 хиљaдa прoтeрaних стaрoсeдeлaчких Србa и у вишe oд 100 хиљaдa нoвих aлбaнских дoсeљeникa.

Србимa je билo зaбрaњeнo oд стрaнe кoмунистичкe Влaдe Joсипa Брoзa Tитa дa пoмoгну прoтeрaним људимa дa сe врaтe у свoja oгњиштa нa Koсoву и Meтoхиjи пoслe Другoг Свeтскoг Рaтa.

Србиja je прихвaтилa, рaзумeвajући пaтњу Aлбaнскoг нaрoдa пoд диктaтурoм стaљинистичкoг диктaтoрa Eнвeрa Хoџe, стoтинe хиљaдa aлбaнских дoсeљeникa нa Koсoву и Meтoхиjи.

Истина је дa су држављани Р. Србије албанске националности, и aлбaнски дoсeљeници у Србиjу, уживaли истa, односно и вeћa, људскa прaвa нeгo штo их националне мањине и дoсeљeници имajу у зaпaдним зeмљaмa. Истина је дa су aлбaнски тeрoристи угњeтaвaли, застрашивали, злостављали и убијали Србe дeцeниjaмa после Другог светског рата у титовским Југославијама.

Србиja je oмoгућилa дa aлбaнски дoсeљeници живe у миру, сa истим пoлитичким прaвимa, услoвимa зaпoшљaвaњa, дa имajу пoтпуну друштвeну и здрaвствeну зaштиту, jeфтинe дoбрe стaнoвe, и бeсплaтнo шкoлoвaњe зa oбрaзoвaњe нa свoм jeзику.

Србски нaрoд je биo примoрaн дa пoсмaтрa немо и дa пaти збoг нeпрeкиднoг тeрoрa пoслe Другoг Свeтскoг Рaтa oд стрaнe oних Aлбaнaцa кojи су примoрaвaли србскe пoрoдицe дa нaпустe свoje дoмoвe и имaњa дa би дoбили eтнички чисту oблaст и дa би oндa oдцeпили Koсoвo и Meтoхиjу oд oстaлoг дeлa Србиje.

Скупштине АП Војводине и АП Koсoвa и Meтoхиje су зaкoнитo и устaвнo сaме прoмeниле (1989. г.) пунoвaжним oдлукама вeштaчки им дaте aутoнoмиjе (1974. год.).

Мaсaкр 40 шиптарских невиних цивила у Рачку сe ниje никaдa oдигрao. То је сада опште познато. Ta лaжнa oптужбa против Срба, зajeднo сa рaниjим лaжним oптужбaмa дa албaнска нaционална мањина ниje уживaла људскa, друштвeнa и пoлитичкa прaвa у Србиjи, je кoришћeнa кao рaзлoг дa сe пoчнe НАТО агресија против нaрoдa Србиje и Црнe Гoрe (1999. г.).

СР Југославија (Р. Србија и Р. Црна Гора) није напала било коју државу или народ, нити је била претња било којој држави или народу. Она је била потпуно мирољубиво опредељена и залагала се за мирнодопско решавање политичких и националних проблема.

Aлбaнски eгзoдус je биo зaпoчeo тeк трeћeг дaнa ничим оправдане НATO агресије на Р. Србију кao њeнa пoслeдицa. Он је додатно коришћен за правдање наставка НАТО агресије. Та 78 даноноћна агресија је део највећег злочина после Другог светског рата.

Aлбaнски тeрoристи, кoje су дeлимичнo oргaнизoвaли Mуџaхeдини, су пoстaли зaштићeни, пoнeкaд и пoтпoмoгнути, oд KФOР-a, а сада и ЕУЛЕКСА. У присуству тaкoзвaних мeђунaрoдних мирнoдoпских снaгa, Срби су скoрo сви прoгнaни (прeкo двeстa пeдeсeт хиљaдa) сa Koсoвa и Meтoхиje.

Дрaгoцeне стaрoдрeвне и мeђунaрoднo пoштoвaне србске спoмeнике, црквe, мaнaстире, кao и привaтнa влaсништвa, су албански окупатори, као у доба Хитлерове подршке и заштите њима, уништили у присуству мeђунaрoдних снaгa УН. Они настављају да тероришу Србе. Они масакрирају србске цивиле (прeкo три хиљaдe само пoслe НATO бoмбaрдoвaњa 1999. г.) у присуству мeђунaрoдних снaгa УН. То се и даље наставља.
Закључак

Србском народу нису била призната, нити су до сада поштована, његова референдумска опредељења у Хрватској и Босни и Херцеговини упркос његовом статусу њиховог конститутивног народа. Због тог статуса он није ни тражио ни имао аутономију у тим републикама.

Србски народ није започео ратне операције нигде у СФР Југославији.

Ниподаштавање Устава СФРЈ, насилничко противуставно растурање Југославије, обезвређивање резултата референдума Србског народа, злодела и злочини против њега су га приморали да се сети фашистичких злочина над њим у нацистичкој Независној држави Хрватској. Натерали су га да се брани. Његова одбрана је лажно представљана и у Југославији и у западним земљама као агресија на друге југословенске народе и националне мањине. Та, на неистинама заснована, пропаганда је коришћена за беспримерно демонизовање Србског народа, не само широм света, већ и у србским земљама да би се њему натурила.

Од Србског народа, и од Републике Србије као уставне и међународно признате његове државе, се тражи да добровољно прихвате да су виновници злочина, да су стварали, припремали и/или извршавали злочине које нису починили или чак и оне који се нису ни догодили, да су геноцидни упркос њиховог опредељења да наставе да живе у миру с осталим југословенским народима и националним мањинама.

Шта више, од Србског народа, и од Републике Србије се тражи да се безразложно, неоправдано, одрекну својих вековних националних опредељења и вредности, и да тиме доведу своју децу и своје потомство у ситуацију да се одричу садашњих њихових генерација и да испаштају за наметнтуте нам грехе које Србски народ није починио.

Србски народ је поштовао истину и на њој заснивао своју правдољубивост, исказану и у његовој химни. Он остаје веран том свом опредељењу.

Обавезе Власти Р. Србије

Власти Р. Србије су трајно обавезне према својим држављанима, према Србском народу и према човечанству, према резултатима Другог Светског Рата, и према својим уставним обавезама и уставним одредбама да очувају у свом раду поштовање суштинских србских, европских и човечанских вредности које се заснивају на поштовању истине, на признавању слободе, на уважавању равноправности и развијању солидарности људи, народа и држава.

Слободарско, демократско и антифашистичко опредељење Србског народа и Р. Србије обавезују њене власти да то, као основне србске, европске и човечанске вредности, поштују и остварују својим ефикасним деловањем:

I. против издајства племенитих и храбрих ратника антифашистичких народа широм Света, међу којима је и Србски народ, који су посветили своје животе да ослободе цео свет од Хитлеровог фашизма,

II. против издајства савезничких србских бораца који су се борили да ослободе Косово и Метохију од окупације фашистичке Велике Албаније 1941 – 1945, целу Србију, што значи и Банат, Бачку и Срем, као и све остале делове Југославије, од фашистичког окупатора,

III. против поништавања резултата Другог Светског Рата, не само у Србији, већ и у Југославији, и ван њих,

IV. против изопачавања истине у лаж да би се прикривали злочини и злодела, да би се штитили њихови ствараоци, виновници, покретачи и извршитељи,

V. и ширењем истине о Србском народу, о Р. Србији, Републици Српској, о Р. Црној Гори, као и о свим осталим југословенским народима и националним мањинама.

Ми, овде потписани, тражимо од Народне скупштине да тако одреди будуће своје владање, као и понашање и деловање свих државних органа и институција Р. Србије.

Све декларације и одлуке које ниподаштавају истину су необавезујуће. А оне које су засноване на лажима су ништавне.

Пружамо потпуну подршку и поштовање ставовима, декларацијама, резолуцијама, саопштењима и одлукама власти Р. Србије које су засноване на истини и Уставу.

Београд, 29. јануар, 2010. године.

ПОТПИСНИЦИ

Потписивање је у току преко епоште слањем првом потписнику на: lyubomir_gruyitch@yahoo.com. Обавезно се уписују: Име Презиме, држављанство, пуна адреса становања, и еадреса („имеил адреса“). Могу да се упишу титуле и звање. Ову листу потписника следи листа коментара с редним бројем из листе потписника, с пуним именом и презименом аутора коментара.

1. Др Љубомир Т. Грујић, држављанин Р. Србије и Р. Француске, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, lyubomir_gruyitch@yahoo.com
2. Марко Варагић, држављанин Канаде и Србије, Непеан ОН, Канада, mvaragic29@yahoo.ca
3. Александар Богдановић, држављанин Р. Србије, Краљице Марије 11, 15000 Шабац, aleksandar.bogdanovic@gmail.com
4. Предраг В Пецић, држављанин Републике Србије, 1910S Аrchibald Av #  Y, Ontario, Ca 91761, USA, ppecic@yahoo.com
5. Olivera Petrovich, britansko i srpsko drzavljanstvo, Oxford, United Kingdom, olivera.petrovich@wolfson.ox.ac.uk
6. Ненад Мишић, држављанин Р. Србије, Хисарска 20, 18400 Прокупље, nenadmisic@hotmail.com
7. Dr Desanka Krstich,dzavljanka R. Srbije i Kanade, 121 Howard Park Ave., Toronto, Ont. M6R 1 V7, Canada, drdkrstich@rogers.com
8. Mirko Ivancevic, drzavljanin Kanade, Huston St. Valley Village, Los Angeles, California 91607-3518, mirko36@sbcglobal.net
9. Radmila Ivancevic, drzavljanka Kanade, Huston St. Valley Village, Los Angeles, California 91607-3518, mirko36@sbcglobal.net
10. Milutin Ivkovic, Srpski Radio Program Hobart, drzavljanin Australije, ivkovic@hotkey.net.au
11. Веселин П. Џелетовић, књижевник, држављанин Републике Србије, Радничка 5Д-1, 11030 Београд, dzeletovic@nadlanu.com
12. Др Слободан Радојев Митрић, Србин, Непожељан странац у Холандији, Zeeburgerdijk 25 к 1093 СК Амстердам Nederland, slobodan-radojev-mitric@hotmail.com
13. Ozren Jorganovic, drzavljanin Republike Srpske, BiH, Draze Mihailovica bb, 74317 Petrovo, Republika Srpska, jozren@teol.net
14. S. Mike Neskovic, MD, MBA,  Board Certified Family Physician & Geriatrician; Master of Business administration- Health care administration , : 633 N Central Ave #209, Glendale , Ca, 91203, USA,WEB SITES: MY OFFICE: http://www.geocities.com/drmikeneskovic/, New Web site with Video clips: http://www.tooyoungtobeold.tv , neskovicmd@yahoo.com
15. Aleksandar Polic, drzavljanin Svedske. Jespersgatan 13, 214 45 Malmö – Sweden, alpoz2004@yahoo.se
16. Душан М. Стојановић, држављанин Р. Србије, Postfach 190 824, DE-80608 München, F. R. Germany, dusanmstojanovic@hotmail.com
17. Отац Реља Рацић, држављанин Р. Србије и СР Немачке, ССПЦО „Свети Сава“, Münich, DE-86567, Hilgertshausen, FR Germany, dusanmstojanovic@hotmail.com
18. Slobodan Petrovic, drzavljanin Srbije i Britanije, Chelmsford, UK, sumadija@btinternet..com
19. Svetlana Himidian, drzavljanka USA,  14920 Narcissus Crest A. Canyon Country, CA  91387  zoran1977@yahoo.com
20. Borislav Mirkovic. drzavljanin R Srbije (ul. Zmaj Jovina 2, Beograd) i Kanade (#525, 109 Front Street East, Toronto, M5A 4P7, Canada), borismirkovic@hotmail.com
21. Беба Радојчић-Симикић, држављанка САД, 695 Oak Glen cir.,Fall Branch, TN 37656, USA, simprel@comcast.net
22. Dr Dobrosav Nikodinovic, Srbija, 36 300 Novi Pazar, Omladinska 44, dnikodinovic@yahoo.de
23. Ranko Krstovic, drzavljanin Bosne i Hercegovine i USA, 1387 Heatherwood Ln, Ann Arbor, MI 48104, krstovicr@yahoo.com
24. Radmila Ninic, Ferdinandstr. 28 A, D – 33649 Bielefeld, B R Deutschland, radmila@ninic.de

25. Dr Olivera Pavlovi
26. , državljanin Srbije, Čarlija Čaplina 23, Beograd, olipa@tmf.bg.ac.rs
27. Dr. Dragica Ilic, drzavljanka R.Srbije i BRD, Sperlingsweg 9, 33335 Gütersloh, BR Deutschland, drilic@web.de
28. Дипл.инг.арх. Хаџи Михајло Божовић, РС – БиХ, Недељка Чабриновића 12, Република Српска – БиХ, leoimagnus@gmail.com
29. Dragan Kosti
30. , Srpsko,Somborska 51/18 Niš , Srbija, dragank3@gmail.com
31. Djordje Petrovic,drzavljanstvo srpsko i kanadsko,adresa 73Parkwoods Village Drive #107,Toronto,Ontario,Canada,tel 416-850-7943,E-mail djordje.petrovic@rogers.com
32. Vladika Damaskin (Dusan) Davidovic, b.zapadnoevropski, jedan od spasilaca ljudstva i Riznice sa crkvenim i nacionalnim dragocenostima za vreme podmetnutog od strane Siptara kobnog pozara u Peckoj Patrijarsiji 16. marta 1981. godine, drzavljanin Srbije i Kanade, email: bishopddd@hotmail.com
33. Душан Вукотић, држављанин Србије, Бул. В. Влаховић 7, Зрењанин, dusanvukotic2000@yahoo.com

Списак потписника је данас закључен с бројем 31.

КОМЕНТАРИ

Свако одговара лично за свој коментар. За коментар било ког потписника не одговара ни један од осталих потписника нити значи да се остали посланици (не)слажу с тим коментаром.

1. Љубомир Т. Грујић: Господин Александар Богдановић (потпис под бр. 3) ми је био предложио да саставим петицију Народној скупштини поводом изјаве председника ТАДИЋА да Народна скупштина треба да усвоји Декларацију о Сребреници иако се многима она неће допасти. Приликом састављања горњег текста господин Богдановић га је допуњавао битним ставовима и корисним подацима. Захваљујем му се на поверењу, подршци и помоћи.

2. Марко Варагић, Сарајево је припремано да буде “Сребреница”!
ПОДСЈЕТНИК:
Највећа замјерка Карађићу и Младићу од страних мочника је та, да је одбио да уђе са елитним српским јединицама у Сарајево. Два пута су биле артиљериске припреме за ту акцију до краја 1993. године. Генерал Младић није издао то наређење. Посебно је та трагедија требала Американцима и послушним муслиманским вођама да већ учињене злочцине над Србима и дргим грађанима Сарајева који су остали у граду под контролом Алије Изетбеговића, припишу као геноциде баш војницима Републике Србске. Да се то десило, Сарајево би био град “геноцида”. Када то није прошло, активирана је Сребреница.
У том периоду су дате информације појединих часних официра СФОР-а да је у Сарајеву већ убијено или нестало на десетине хиљада Срба. Срби су на најбруталнији начин убијани, бацани у јаме а и лешеви су спаљивани. То је разлог да је Алија новинарима смјело рекао 1994. године да се лешеви толико убијених Сарајлија Срба никада неће пронаћи.
Како видимо на суђењу Карађићу, многи савјетодавци и свјетски експерти сугеришу тужиоцима Хага, да се само држе злочина у Сарајеву и Сребреници. Оба случаја су изрежирана и лажна. Одбрана од те двије оптужнице је спас Србији и свеколиком српском народу. Трагедију је спријечио Карађић и Младић, одбијањем притиска да се војнички заузме Сарајево. Ево истне, одбрана мора бити: ”Нисмо испунули амерички захтјев да војнички уђемо у Сарајево”. Они нам то никада неће опростити. Њихова стратегија о уништењу Срба је спријечена.
У Сарајеву је убијено 11.000 (једанаест хиљада) Срба цивила који су остали на подручју муслиманске контроле. Ове податке има УНПРОФОР, посебно при УНПРОФОР-у „Француски батаљон“. То се не истражује, иако је требало да се паралелно објаве жртве Сарајева и Сребренице и да се третирају на исти начин. То се до сада није урадило, и муслимани се још арогантно и провокативно понашају. Многе фамилије из Сарајева су имале податке, гдје су лешеви оних који су убијени од 1992. до 1994. године. Послије потписивања Дејтонског споразума, лешеви су ископани и дислоцирани, дакле нестали? Породице предпостављају да су искомадани и сахрањени у више гробница, управо у Меморијалном центру Поточари крај Сребренице.
Предлажем, да се у Сребреници на њиховом гробљу поред сваког “нисана” постави и крст. Тамо се не зна чије је тијело у гробу? То треба врло озбиљно захтјевати од Високог представника у БиХ и међународне заједнице.

Списака коментара је данас закључен с бројем 2.
.
Објављено на:
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=4&t=8768
https://dijaspora.wordpress.com/2010/01/30/%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d1%82%d1%80%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%80%d0%b5%d0%bf%d1%83%d0%b1/
http://www.novinar.de/2010/02/07/istina-je-trajna-osnova-stavova-rsrbije-i-opredeljenja-srbskog-naroda.html#more-14207

Београд, 8. фебруар, 2010. год. У име свих потписника
Др Љубомир Т. Грујић
ЈМБГ 2910939710225
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
ДОДАТАК 2
НАРОДНА СКУПШТИНА
Краља Милана бр. 14
11000 Београд

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ господин БОРИС ТАДИЋ
Народна канцеларија председника Републике
Масарикова 5/VI
11000 Београд

ВЛАДА
Немањина бр. 11
11000 Београд

Доставља се:
Средствима јавног обавештавања
Јавности
Поштовани
народни посланици, председниче Тадићу и чланови Владе,
На основу члана 2 и члана 56 Устава Републике Србије и истине о догађајима, а поводом
јавног налога председника Тадића упућеног из иностранства Народној скупштини да донесе Декларацију о Сребреници,

предлога Декларације Демократске странке Србије (http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=1159&t=P#)
предлога Декларације 114 народних посланика које представља народна посланица Нада Колунџија (http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=1180&t=P)

ми, добровољни потписници, подносимо следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
да:

I. ДЕКЛАРАЦИЈА КОЈУ УСВОЈИ САДАШЊИ САЗИВ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ У ИМЕ Р. СРБИЈЕ ДОК ЈЕ ДРЖАВЉАНИ НЕ ПОТВРДЕ НА РЕФЕРЕНДУМУ; ДОТЛЕ ЈЕ НИШТАВНА
јер:
1. ни председник Тадић ни народни посланици о тим декларацијама нису говорили у својим изборним кампањама; нису за њих добили сагласност бирача,
2. народни посланик се опредељује, иступа и гласа по сопственом уверењу слободно, без консултације са бирачима (члан 37 Закона о Народној скупштини),
3. противуставно (члан 6, члан 112 и члан 115 Устава) ангажовање председника Тадића као:
1) носиоца изборне листе «За европску Србију – Борис Тадић»,
2) носиоца збирне изборне листе «За европску Србију – Борис Тадић»,
3) носиоца изборне кампање за изборну листу «За европску Србију – Борис Тадић» у парламентарним изборима
је учинило да је та коалиција противуставним процесом стекла посланичке мандате, и зато
4. су посланички мандати коалиције «За европску Србију» противуставни те сваки акт у име Р. Србије донет захваљујући њеном обезбеђивању већине за његово доношење је ништаван докле год га држављани Р. Србије не потврде на референдуму.

II. ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ 114 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА КОЈИ ИЗДВАЈА САМО ЈЕДАН ДОГАЂАЈ ИЗ ЦЕЛОГ ТОКА УЗРОЧНО – ПОСЛЕДИЧНИХ ДОГАЂАЈА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВ
јер:
1. скрива истину о осталим догађајима који су узроковали дати догађај,
2. заснива се на националној основи (говори се само о бошњачким жртвама),
3. сакрива истину о ономе што се десило другим народима (посебно скрива истину о србским жртвама) у исто време или пре датог догађаја, што даје основу за утисак о нацизму према тим народима (изражено посебно према Србском народу),
4. сакрива истину о основном злочину: противуставном, терористичком, оружано насилничком уништавању СФР Југославије, а што је проузроковало сва остала недела, мржњу међу људима и народима, и злочине,
5. не поштује равноправно људски живот сваког без обзира на веру и нацију,
6. не поштује ни Устав Р. Србије ни Општу Декларацију Уједињених Нација о људским правима и остале међународне конвенције и договоре о људским правима и слободама равноправно за све без обзира на веру и нацију,
7. не прави разлику између виновника злочина и жртава злочина.
III. ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ 114 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВ ПОШТО СЕ ПОГРЕШНО ПОЗИВА НА ПРЕСУДУ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ
јер пресуда Међународног суда правде у Хагу донета на основу тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе не може да обавеже никога, те ни Р. Србију, на напред изложено разматрање догађаја само са становишта припадништва једној нацији и вери, уз истовремено потпуно занемаривање онога што се догодило људима других вера и нација.

IV. ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ 114 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВ ПОШТО СЕ НЕОПРАВДАНО ПОЗИВА НА ПРЕСУДУ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ О ОБАВЕЗИ Р. СРБИЈЕ ДА ОБЕЗБЕДИ ПУНУ САРАДЊУ СА МЕЂУНАРОДНИМ КРИВИЧНИМ ТРИБУНАЛОМ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ
јер:
1. Трибунал је основан без сагласности Генералне скупштине Уједињених Нација.
2. Трибунал је заснован на националистичкој основи пошто је компетентан за злочине само држављана СФРЈ и тиме је унапред, на бази националности, ослободио одговорности сва друга лица која су прпремала и/или организовала и/или учинила злочине на територији СФРЈ.
3. Трибунал није добио право да разматра злочин против мира, а основни злочин на тлу СФРЈ је злочин против мира извршен рушењем мира у СФРЈ, што је највећи злочин после Другог Светског Рата у Европи.
4. Трибунал је својим пресудама доказао своју националистичку пристрасност
према лицима који нису Срби, на пример није покренуо поднету му тужбу против Алије Изетбеговића, већ ју је годинама држао и задржао у архиви.
5. Трибунал је изгубио морално право да суди држављанима Р. Србије и Србима јер прихвата лажи као што је лаж да су Срби масакрирали око осам хиљада невиних Бошњакиња и Бошњака у Сребреници, или да су Срби побили четрдесет невиних Албанаца у Рачку.
6. Трибунал није поштовао истину да су у Сребреници као заштићеној зони слободно обитовале паравојне оружане снаге Алије Изетбеговића под командом Насера Орића и несметано повремено излазиле у околна села да би масакрирале хиљаде невиних Србкиња и Срба, и тиме створиле од Сребренице заштићену бошњачку милитаризовану и милитаристичку зону супротно одлуци Уједињених Нација.
7. Трибунал је заташкао обавештења о узимању органа од живих Срба или од Срба и других неалбанске националности ради тога мучених и масакрираних.
8. Међународни суд правде није разматрао рад Трибунала.
9. Власт Р. Србије није обавестила ни Међународни суд правде ни Уједињене нације о пристрасном раду Трибунала и тиме саучествује у његовом деловању на националној основи, а превасходно против Р. Србије и Србског народа пошто су тиме угрожена људска права и слободе држављана Р. Србије гарантована Уставом.
10. Тиме се ствара утисак да Р. Србија сматра рад Трибунала праведним и непристрасним, што не може да се прихвати док се држављани Р. Србије о томе референдумски не изјасне, а после упознавања са свим чињеницама о раду Трибунала.
V. ТРАЖИМО РАСПИСИВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ОПШТИХ ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА У ПОТПУНОМ СКЛАДУ С УСТАВОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
и ради тога тражимо од председника Тадића, народних посланика и Владе да без одлагања поднесу оставке, да кроз изборну кампању, ако у њој учествују, поднесу извештаје народу о ефектима свог рада, и да прихвате народну оцену кроз резултат избора.
Београд, 22:30, 27. март, 2010. год.
ПОТПИСНИЦИ
Потписивање је у току преко епоште слањем, с назнаком За ОБАВЕШТЕЊЕ, првом потписнику, који је аутор петиције, на: lyubomir_gruyitch@yahoo.com. Обавезно се уписују: Име Презиме, држављанство, пуна адреса становања, и еадреса („имеил адреса“). Могу да се упишу титуле и звање.

1. Др Љубомир Т. Грујић, држављанин Р. Србије и Р. Француске, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, lyubomir_gruyitch@yahoo.com
2. Dr Desanka Krstich,dzavljanka R. Srbije i Kanade, 121 Howard Park Ave., Toronto, Ont. M6R 1 V7, Canada, drdkrstich@rogers.com
3. Радмило Крстић, dzavljanin R. Srbije, 121 Howard Park Ave., Toronto, Ont. M6R 1 V7, Canada, drdkrstich@rogers.com
4. Vladika Damaskin (Dusan) Davidovic, b.zapadnoevropski, jedan od spasilaca ljudstva i Riznice sa crkvenim i nacionalnim dragocenostima za vreme podmetnutog od strane Siptara kobnog pozara u Peckoj Patrijarsiji 16. marta 1981. godine, drzavljanin Srbije i Kanade, email: bishopddd@hotmail.com
5. Mirko Ivancevic, drzavljanin Canade u penziji sa stalnim boravkom Kaliforniji – Amerika. Adresa: 12412 Huston St.,Valley Village, California 91607 – 3518, U.S.A, mirko36@sbcglobal.net
6. Radmila Ivancevic, drzavljanka Canade u penziji sa stalnim boravkom Kaliforniji – Amerika. Adresa: 12412 Huston St.,Valley Village, California 91607 – 3518, U.S.A, mirko36@sbcglobal.net
7. Slobodan Petrovic, drzavljanstvo Srbije i UK, Chelmsford, Vel. Britanija, sumadija@btinternet.com
8. Milutin Ivkovic, drzavljanin RS i Australije, 16 Winbourne Road West Moonah, TAS 7009, Australia, ivkovic@hotkey.net.au
9. Др Слободан Радојев Митрић, Србин, Непожељан странац у Холандији, Zeeburgerdijk 25 к 1093 СК Амстердам Nederland, slobodan-radojev-mitric@hotmail.com
10. Матовић  Милош, држављанин Р.Србије, Ниш, Томе Роксандића 8, matovic@mail.ru
11. Ranko Krstovic, drzavljanin USA i BiH, 1387 Heatherwood Ln, Ann Arbor, MI 48108, krstovicr@yahoo.com
12. Ненад Мишић, држављанин Р.Србије, Хисарска 20, 18400 Прокупље, Србија, nenadmisic@hotmail.com
13. Професор др Раде Божовић, држављанин Р.Србије, Кнеза Данила 12/101, Београд, bb97@eunet.rs
14. Dragan Kosti
15. , dzavljanin R. Srbije, ul.Somborska 51/18, 18000 Niš, R Srbija, dragank3@gmail.com
16. Djordje Petrovic, drzavljanstvo srpsko i kanadsko, 73Parkwoods Village Drive #107, Toronto, Ontario, Canada, djordje.petrovic@rogers.com
17. Професор др Вера Вратуша, држављанин републике Србије, Ужичка 58 11000 Београд, vvratusa@sezampro.rs
18. Aleksandar Polic, drzavljanin Svedske, Jespersgatan 13, 214 45 Malmmö, Sweden, alpoz2004@yahoo.se
19. Miodrag Djordjevic, drzavljanin Srbije, sa stanom u Beogradu, Balkanska 27, midjordjem@eunet.rs
20. Марко Ручнов, српски држављанин, clan UKS i AMS (Americko matematicko drustvo), profesor matematike na Mohave Community College, Las Vegas, Nevada, 1809 Villa Vista Way, USA, teodor1852@hotmail.com
21. Svetlana Himidian, drzavljanka U.S.A.14920 Narcissus Crest Ave. Canyon Country, CA 91387-2218  zoran1977@yahoo.com
22. Aleksandar Bogdanovi
23. , državljanin R. Srbije, 15000 Šabac, Kraljice Marije 11, aleksandar.bogdanovic@gmail.com
24. Tatjana Mrkic, drzavljanka R.Srbije, Strada Torino 120, 10092 Beinasco (TO), Italia,
tatjanamrkic@hotmail.it
25. Радмила Мићић, држављанка Србије и Канаде, 3668 Twinmaple dr. Mississauga On L4Y 3R1, Canada, mojisnovi011@yahoo.com
26. Mileta J. Solujic, 191 Torrey pines Dr., Toms River, NJ 08757, USA, srpska_borba@yahoo.com
27. Goran Kovacevic, 50 Mukine st., Jindalee, QLD 4074 Brisbane Australia, svmihailo@hotmail.com
28. Suzana Kovacevic, 50 Mukine st., Jindalee, QLD 4074 Brisbane Australia, svmihailo@hotmail.com
29. Charna Kovacevic, 50 Mukine st., Jindalee, QLD 4074 Brisbane Australia, svmihailo@hotmail.com
30. Milosh Kovacevic, 50 Mukine st., Jindalee, QLD 4074 Brisbane Australia, svmihailo@hotmail.com
31. Tadija Kovacevic, 50 Mukine st., Jindalee, QLD 4074 Brisbane Australia, svmihailo@hotmail.com
32. Александар Кошарић, Drzavljanin Republike Srbije i Kraljevine Belgije, Rodjen u Beogradu, 24/12/1953 god., sa stalnim prebivalistem u 81, rue de Stassart, 1050-Bruxelles, Belgique, fc451291@skynet.be
33. Mirjana Gacanin, drzavljanka Kanade, 47 Kingsdale Ave. Willowdale, Ont.,  mvgacanin@hotmail.com

Закључно с бројем 31.
Београд, 06:59, 30. март, 2010. У име свих потписника

Др Љубомир Т. Грујић
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
Предато у Народној скупштини у 9:45, 30. март, 2010, а у следећих 40 минута и у Народној канцеларији председника Републике за председника Тадића, и у седишту Владе за њу.
Ја, овде својеручно потписани Љубомир Т. Грујић, аутор овог ОБАВЕШТЕЊА, саопштавам:
Чланови Народне скупштине који припадају коалицији „За европску Србију“ и који су на основу гласова стечених противуставном кампањом у току парламентраних избора заузели посланичка места, су, уз подршку 13 народних посланика, усвојили своју Декларацију данас, 31. марта, 2010. год., око 00:30 са укупно 127 гласова од 250 посланичких гласова.
Они се њоме оглушују о истину, упркос јавној молби* педесет и једног потписника да поштују истину.
Стижу ми потписи после подношења овог ОБАВЕШТЕЊА Народној скупштини.
ОБАВЕШТЕЊЕ исказује трајан став.
Потписивање ОБАВЕШТЕЊА се наставља.
Циљ је двострук:
Ми објављујемо да Декларација усвојена од 127 народних посланика 31. марта 2010. год. није у име Р. Србије док се не потврди референдумом.
Ми захтевамо референдум о тој Декларацији.
* Документ:
„ИСТИНА ЈЕ ТРАЈНА ОСНОВА
СТАВОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
ОПРЕДЕЉЕЊА СРБСКОГ НАРОДА“
поднет Народној скупштини 8. фебруара, 2010. год. са 31 потписом, и 8. марта са 51 потписом, је објављен на:
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=4&t=8768
https://dijaspora.wordpress.com/2010/01/30/%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d1%82%d1%80%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%80%d0%b5%d0%bf%d1%83%d0%b1/
http://www.novinar.de/2010/02/07/istina-je-trajna-osnova-stavova-rsrbije-i-opredeljenja-srbskog-naroda.html#more-14207
http://serbskeinternetnovine.spaces.live.com/blog/cns!24033D8F76B3274A!3547.entry
https://acrobat.com/#d=rNEy7FIDtkdF54npLyAYog

ПОТПИСИ СТИГЛИ ПОСЛЕ ПРВОГ ПОДНОШЕЊА ОБАВЕШТЕЊА СВИМ АДРЕСЕНТИМА

34. Jovan Vuckovic, dipl. gradj. inz., Sanur, Bali, Indonezija, jovanvuc@yahoo.com
35. Dr. Momcilo MIljkovic, Profesor emeritus Pensilvanijskog Drzavnog Univerziteta
Pensilvanija, SAD, 1440 Deerfield Drive, Hummelstown, PAS 17036, Srpski i americki drzavljanin, moja elektronska adresa je: mxm60@psu.edu
36. Stevan Dragic, drzavljanin Srbije – Boite postal 117  75862 Pariz, Francuska -sdragic@wanadoo.fr
37. Ja Sava Vidanovic, Montreal  Canada, drzavljanin Srbije i Canade, vidanco@videotron.ca, dajem svoj glas u prilog peticije protiv  jednostrane sulude i pogubne rezolucije o Srebrenici. Izglasavanjem  te sramne rezolucije po srpski  narod je neoprostiv greh  predlagaca  i poslanika, koji podrzavaju takav izdajnicki  akt. Izglasavanje  rezolucije o Srebrenici je tezak greh  prema Srbima i generacijama i generacijama srpskog naroda , koji ce ih vecno pratit, kao genocidan narod.Takva jednostrana rezolucija o genocidu samo srpskog naroda je van pameti. Potpisnici dekleracije preuzimaju veliku istorisku odgovornost pred narodom i zakonom Srbije.
38. Величковић Зоран, држављанин Р. Србије, Београд, Драже Павловића 26,
zoranvelickovic@krstarica.com
39. Ivanka Ajdaric, Svajcarsko drzavljanstvo, rodjena u Srbiji, Condom. Encontro das Aguas, Quadra M, Lote 12, LAURO DE FREITAS – BAHIA, 42700-000   BRAZIL, ivankaajdaric@uol.com.br
40. Радован Јевтић,држављанин Републике Србије, 35400 Сочи ул. Дагомискаја 19
Русија, jevta@yandex.ru
41. Академик др Јован И. Деретић, држављанин Републике Србије, Беранска 27б, 11040 Београд, istorik@sezampro.rs
42. Катица Бабић, држављанка Републике Србије, Postfach 400231, 80702 München, Nemacka katica.babic@gmx.de
43. Аница Бабић, држављанка Републике Србије, Postfach 400231, 80702 München, Nemacka anica.babic@gmx.de
ОБЈАВЉЕНО
НА СРБСКОМ:
https://dijaspora.wordpress.com/
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=195605#195605
http://juznisloveni.spaces.live.com/blog/cns!29E89BC011BE31F3!380.entry
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=1094&st=0&sk=t&sd=a&start=105 (стр. 8)
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=1094&p=153277#p153277
НА ЕНГЛЕСКОМ:
http://juznisloveni.spaces.live.com/blog/cns!29E89BC011BE31F3!468.entry
Закључно с бројем 41.
Београд, 08:05, 20. април, 2010. год. У име свих потписника
Др Љубомир Т. Грујић
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: