JUGOSLAVIJA SE NIJE RASPALA ZBOG NEDOSTATKA SLOBODE ILI BRATSTVA JEDINSTVA VEĆ ZBOG POHLEPE I LAKOVERNOSTI YU FUNKCIONERA I UTICAJA SPOLJA

JUGOSLAVIJA SE NIJE RASPALA ZBOG NEDOSTATKA SLOBODE ILI BRATSTVA JEDINSTVA VEĆ ZBOG POHLEPE I LAKOVERNOSTI TADAŠNJIH FUNKCIONERA I UTICAJA SPOLJA SA CILEM OSTVARIVANJA NOVOG SVETSKOG PORETKA

Oni su prepovedali i hvalili narodu vodu da bi sami pili vino. Prepovedali su socijalnu pravdu, preporučivali skromnost i kritikovali zapadni sistem vrednosti da bi prvi prvom prilikom potegli za „unosnom pečalbom“ nadajući se boljem životu od onog što su sami sebi i narodu kreirali i u nebesa hvalili.
Mnogi funkcioneri i deca tih funkcionera kao i veliki deo generacije odrasle dece ratom iznurenih očeva i dedova nisu se zadovoljavale više samo krvavo izvojevanom slobodom, bratstvom/jedinstvom, slušanjem zapadne mutike kako to reče cenjeni dramatug Siniša Kovačević: Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију – две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића… Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачије филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сарајево…
Samo već ta činjenica dokazuje da na slobodi nije falilo. Svako je mogao kako je hteo ali baš tim i takvima što su imali sve to pa i materijalna sretstva da sebi tako nešto priušte su hteli više od toga te su postali, kao i mnogi funkcioneri, žrtvama svoje vlastite pohlepe i svog naivnog verovanja da im zapad nudi više i daleko bolje. Drugi neki funkcioneri su se opet dali podmititi ili čak kupiti za šaku dolara radi svog ličnog interesa. Za šačicu dolara su prodali interese svoje države za koju su im očevi i dedovi krv prolivali. Tome što se Jugoslavija raspala nije bio nrazlog nedostatka slobode ili bratstva/jedinstva niti je tome bio razlog navodna netrpeljivost iz religioznih razloga (u Sarajevu je prije raspada živelo po trećina srba, hrvata i muslimana a trećina od celokupnog naroda je bila od mešanih bračnih parova što jasno govori da nije bilo reči o mržnji već da su se kao i svuda po svetu udavali i ženili iz ljubavi a ne zbog nasilja i naredjenja odozgo-sad koliko znam živi u Sarajevo etnički očišćeno stanovništvo od preko 90% muslimanske veroispovedi i sad to ne smeta nikom na zapadu-baš kao što im nije smetalo ni ubistvo Alienda pa potom vladavina Pinočeta krvavog diktatora u Čiletu).
Pa ni na lakovernosti funkcionera samoupravljačkog društva nije se Jugoslavija raspala koliko to radi sistema zasnovanog na poprilično neprirodnim vrlinama čoveka i lakovernosti funkcionera verujući lažima zapada ne sluteći da je zapad po pitanju laži i propagande još veći specijalista od njih samih. To nije neka moja izmišljotinja već sušta realnost vidjena iz mojeg ugla i trezvenog odstojanja bez mog opterećenja nekom političkom prošlošću. Ideologija komunizma i socijalizma je jednostavno podlegla sobstvenoj pohlepi svojih funkcionera koju je zapad posebno podgrevao a da ništa značajnije iza toga nije stajalo. Primera radi, nekoliko decenija pred pad Berlinskog zida živeo sam svega nekoliko kilometara od granice sa Istočnom Nemačkom. Običan narod nije mogao preko granice na zapad maltene skoro nikako ali zato su funkcioneri već nekako nalazili način da dodju na zapad i poprave svoje zube. Narodu su prepovedali i hvalili Trabanta, auto više nego skromnog kvaliteta na kojeg su morali čekati i do 15 godina a sami su gledali da se dokopaju nekog mercedesa. Naravno da se zapad trudio da podigne gradjanima zap. Nemačke što veći životni standard ne bi li pukla granica po tom šavu. Zapadna Nemačka je Istočnoj bila pojam zapadne superiornosti ne videvši da je i latinska Amerika zapad gde se umiralo od gladi. Berlinski zid je pao jer je narod Istočne Nemačke hteo da padne ne zato što nema šta da jede, naprotiv, već kako bi došao do luksuznijeg životnog standarda.
Iz istih razloga su funkcioneri radničkog samoupravljanja napuštali direktorska mesta(lično zam jednog direktora kod kojeg sam kao dečko uza vreme raspusta radio a koji je prvom prilikom napustio zemlju i otišao za Austriju da radi a koji se sa suprugom pri jednom povratku za Jugoslaviju u jednoj krivini sudario sa kamionom, poginuo je i on i supruga mu) jer je jedna čistačica u Nemačkoj imala višu platu od ponekih direktora a poneki varioc nemačkih brodova veću platu i od samih lekara u Jugoslaviji. „Raja“ koja je masovno krenula „trbuhom za kruhom“ vraćala bi se posle godinu dve sa nekim zapadnim kolima, upeglanim i izglancanim krntijama ali ipak su, u Jugoslaviji pored fiće na licenci, ostavljala inpozantan utisak. Nikog to nije interesovalo da je život u Nemačkoj veoma skup, da za stan i osnovne potrebe moraš odvojiti jednu platu a od druge živeti i da su ti naši radnici stanovali u barakama kao nekad logoraši pod Hitlerom i da su pored toga nedeljom kuvali lonac pasulja te se tako cele nedelje hranili. Sve samo da bi se pokazali svojim komšijama kako su uspešni na zapadu. Jeste da su i po koju vilu sagradili svojom robskim radom ali što je komšija video bilo je od impresivnog uglancanog sjaja. Jednostavno u takvim uslovima je morao taj Jugoslovenski i uopšte socijalistički sistem da pukne što ne znači da se jednog dana neće vratiti. Aktuelne krize zapada već ga odavno najavljuju.
Neka mi niko sad ne govori kako u Jugoslaviji nije bilo slobode ili mogućnosti za privatnu delatnost. Naše su oči bile veće od svog sobstvenog želudca a funkcioneri nesposobni da se nose sa sistemom zasnovanim na pohlepi i izvesnim sjajem neskromnosti. Da je sistem Istočne Nemačke zasnovan na soćijalizmu pukao je razlog to što je zapad uspeo donekle da uplete u svoju socijalnu mrežu i neke komponente socijalističkih režima. Za razliku od Socijalističkih režima uspeo je izvršiti donekle reformu divljeg kapitalizma koja je za razliku socijalističkih bila narodu prihvatljivija. Sistem zasnovan na individualnoj odgovornosti je trijumfovao nad sistemom zasnovanom na političkim funkcionerima i društvenoj odgovornosti gde funkcioner ubira plodove a društvo kritiku za neuspehe. Sistemom u kojem je za sve uspehe funkcioner zaslužan a za neuspehe društvo je osudjen na propast. Samoupravljanje zasnovano na kupljenim i to zastarelim licencama uz proviziju plaćenu posredniku nije niti može biti konkurentno na stranim tržištima. Bez svojih inovatora odnosno od stranog kapitala kupljeni inovatori i pronalazači su za svog gazdu sa zapada pronalazili nove proizvode kojima socijalistički nisu mogle konkurisati pa stim niti prodavani u toj meri da bi se stanovništvu obezbedio visoki životni standard. Medjutim i ovaj zapadni sistem počinje dobijati pukotine zahvaljujući baš tom principu da jači uništava slabijega i manjega. To ne znači da se situacija neće menjati. Kapetani Jugoslovenske samoupravljačke ekonomije su spavali ili bili kupljeni od stranog kapitala odnosno konkurencije po onom principu u fudbalu. Pokupuj od konkurentnih klubova najbolje fudbalere i prvo mesto ti je zagarantovano. Tako ni država bez svojih najsposobnijih ljudi ne može funkcionisati. Ta situacija će se samo još drastičnije pogoršala tako da će nam narod još gore živeti ali ni to neće moći tako ići u nedogled.
Mi smo bili u Evropi-pasoš nam je važio bez viza u svim zemljama sveta pa čak je bio na crnom tržištu najskuplji jer čak ni Američki pa ni Nemački i nijedne druge države na svetu nije imale pasoše koji bi važili za sve države sveta bez viza. Slobodni smo bili putovati gde god smo hteli i to bez viza. Slobodno smo mogli imati i svoje privatne hotele na Jadranu i gde god smo to hteli. Mogli smo imati i svoje firme pa i biti privatnici. Evropa nas je primala onakve kakvi smo bili. Ali to nam sve nije bilo dovoljno dobro niti vredno reforme pa smo pohrlili za pohlepom direktno u zube svom dželatu baš onima koji nas danas toliko ponizuju. Treba biti realista pa uviditi stvarnost onakvu kakva je bila i ostala. Pohlepa i lakovernost kao i podkupljivost naših funkcionera nas je ubilo!

Dok smo se grčevito borili za ključeve sobstvene kuće i ambara još smo se i mogli nečemu nadati. Ključevi su nam oteti, pa nam se baci po koja koska u vidu Draže i Tita da se i dalje glodjemo oko toga kako ne bi videli koliko nam ti globalisti, Evropa, tanku krišku našeg sobstvenog hleba iz sobstvenog ambara udeljuju!

Dušan Nonković-Teodorović

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: