ОБЕЗГЛАВЉЕНА ИСТИНА НА ЖРТВЕНОМ ПАЊУ И ВРЕБАЊЕ СВЕТСКИХ ГЛАВОСЕЧА ДА ЈОШ ЈЕДНОМ ЗАМАХНУ СЕКИРОМ УБИЈАЈУЋИ СРБЕ ПО СТОТИ ПУТ Уместо коментара поводом текста : -Вучић да каже истину о убиству у кафићу Панда

http://www.mojenovosti.com/index.php?option=novosti&catnovosti=23&idnovost=108929&OBEZGLAVLjENA-ISTINA-NA-ZRTVENOM-PANjU-I-VREBANjE-SVETSKIH-GLAVOSECA-DA-JOS-JEDNOM-ZAMAHNU-SEKIROM-UBIJAJUCI-SRBE-PO-STOTI-PUT–Umesto-komentara-povodom-teksta—Vucic-da-kaze-istinu-o-ubistvu-u-kaficu-Panda-#.VVjbskayipo

FUST ILI KO DRUGI ?

FUST ILI KO DRUGI ?
– Reportaža –

FUST (pg@fust.ch) je jedno veliko trgovačko preduzece cele Švajcarsje, moguće privatno. Trguje industrijskom robom. Pošto živim u Ženevi, ja sam imao posla sa ogrankom u Ženevi ovog preduzeća. Kupio sam kod njih mnoge stvari, pa i peralnu za veš. Platio uredno kesh i peralnu i, aktom kupo-prodaje, njeno osiguanje za određene godine.
Ovih dana meseca maja stiže mi od FUSTA jedna opomena (Rappel), koja nosi datum 07.04.2015. Obična stvar ovde u Ženevi, bar u mom slučaju: dolaze mi pisma sa čitavim mesecom zakašnjenja. Pošta ne udara svoj pečat na koverat kad mi se to pismo predaje. Na koverat nema uopšte nikakav pečat. Što mislite, slučajno je ovo?! Nije ovo saradnja pošte sa ovim preduzećima, koja falsifikuju datum slanja svojih pisama, faktura, računa, kako li se to može prevesti na naš jezik?! I zašto se falsifikuje datun? ! Da bi se opravdala kazna, koja sledi posle rappela ?!
Na ovoj opomeni-rappel piše da sam fakturu od 140 franaka švajcarskih (frs) trebao da platim još 05.04.2015.
Ali kako FUST šalje opomenu-rappel pre slanja svoje potražnje?! Ili ju je poslao?! Tu piše da ju je poslao 01.03.2015., ali ja to nisam primio. Gde je ?!
Ovo nije prvi slučaj da mi se šalju opomene-rappeli, bez prethodnog obaveštenja! Od FUST-a je prvi slučaj, ali su mi u međuvremenu isto ovako slali opomene-rappele bez prethodnog obaveštenja i druga preduzeća, institucije, pa i državni organi. Čini mi se da sam o jednom takvom slučaju od državnih organa već pisao, dok mi je jedna zdravstvena institucija ovde u Ženevi ugrabila ništa manje već 520 frs upravo preko ovakvih opomena-rappela.
I pored toga, kako su sigurno videli i vide, ja sam i posle toga ostao živ i zdrav. Šta više, nastavio sasm i da pišem, pa i da objavljujem privatno moja dela. Ovo šišanje mojih mesečnih prihoda sigurno je imalo svoje posljedice, ali cilj, da mi se onemogući objavljivanje mojih dela, nije postignut. Ili nisu imali i nemaju taj cilj ?!
Pozvasmo odmah na telefon FUST da ga pitamo zašto traže od mene da platim tih 140 frs. Ne odgovaraju. Zazvonismo nekoliko puta i niko nam se ne javi. Sutradan ih opet pozvasmo. Opet ista stvar, ne odgovaraju. Prekosutra ih opet pozvasmo. Ovaj put digoše receptor telefona i, pošto saslušaše našu žalbu, rekoše nam da čekamo. I mi pričekasmo. Čekasmo i čekasmo. Prođoše ne samo minuti, već i desetine minuta. Niko da se javi, niti da zatvori telefon.
Tada se setismo da je ovo praksa mnogih preduzeća i institucija ne samo ovde, u Ženevi, već na sve strane Švajcaske. Desilo nam se više puta. Ostavili su nas da čekamo, dok nismo sami zatvorili telefon. Na ovaj način, izlažući nas trošku da plaćamo telefonski razgovor, koji se ne obavlja, pa nam se i ne rešava problem, oni nas primoraju da sami zatvorimo telefon. Vrhunac mislim je kad nam stave da slušamo i kojekakvu muziku, da se ne bismo dosadili čekajući njihovo javljanje.
Švajcarska je zemlja mnogo čega dobrog, sjajnog, za svaku pohvalu, ali i vrhunske bezobraznosti i cinizma, vrhunskih nepravdi, pa i zločina. Švajcarski buržuji su rafinirani. Oni te hrane i praznom kašikom.
Pošto ne rešismo problem preko telefona, odosmo u preduzeće gde smo kupili aparat za pranje veša i upitasmo ih šta je to, pokazujući im fakturu.
-Monsieur,- rekoše mi,- pa eto, tu jasno piše da “nous n’avons pas encore reçu votre paiement pour la prolongation de garantie »,- mi još nismo primili vašu uplatu za produženje garancije.
-Izvinite ali mi smo platili u redu sve, i peralnu i garanciju.
-Toj garanciji istekao je rok i vi treba da platite garanciju za narednu godinu.
-Pa zar se to mora platiti?! I svake godine ja moram platiti na ime garancije po 140 frs ?!
-Ne, ne, ne morate platiti. Garancija je vaša stvar. Ako hoćete.
-Pa kad je to moja stvar, zašto ste mi poslali rappel?! Na vama je samo da me potsetite da je mašini istekao rok garancije, a ne da mi šaljete rappel zato što neću da joj produžim garanciju !
-Ako nećete da produžite garanciju, ne morate, monsieur…
-Kad ne moram, zašto me motate ovakvim vašim potražnjama?! Zašto ne odgovarate odmah na telefon?! Zašto me primoravate da sa preko 80 godina starosti i tolikim bolestima izlazim iz kuće da bih razjasnio stvar?! Ili možda ovo činite da biste me odvojili od mog kompjutera, da bih se odmorio od pisanja?! Ili hoćete da se vi odmorite od čitanja mojih knjiga ?!
-Izvinite, molim vas, izvinite! Ako nećete da platite, ne morate. Možete tu fakturu pocepati.
-Ja ću je pocepati, ali da mi ne pošaljete drugi rappel sa kaznom ?!
-Ne, ne, nećemo vam slati drugi rappel.
-Da vidimo, gospođo !
Izađosmo iz dućana FUST-a noseći sa sobom strepnju šta će se desiti u buduće, da nam neće poslati rappel za kaznom što ga nismo platili u određenom roku – i mi, kako nam se to već više puta desilo, da nehotice ne platimo, uz druge faktue, i tu FUST-ovu fakturu ?!
Švajcarska je zemlja mnogih lepota i dobrota, buržuaske humanosti, milosrđa, ali je istovremeno načičkana i ovakvim ne samo nehumanim i nemilosrdnim, već i zločinačkim fakturama. Ili se to čini samo meni, i to – u znak njihove podrške mog stvaranja?! Ili nemamo posla sa FUST-om i samo sa Švajcarskom ?! Da možda ovde ne treba uključiti i Francusku, sa njenom izjavom preko lista L’HUMANITE da sam u Albaniji izdržao 20 godina zatvora “kao agent UDB-e”?! Da možda i oni, francuski buržuji i “komunisti” takvim lažima i falsifikatima protiv mene ne podržavaju moje stvaranje ?!
Blago meni sa njihovom podrškom ! E pa recite da na Zapadu nema demokratije ?!
Kaplan BUROVIĆ

JUGOSLAVIJA SE NIJE RASPALA ZBOG NEDOSTATKA SLOBODE ILI BRATSTVA JEDINSTVA VEĆ ZBOG POHLEPE I LAKOVERNOSTI YU FUNKCIONERA I UTICAJA SPOLJA

JUGOSLAVIJA SE NIJE RASPALA ZBOG NEDOSTATKA SLOBODE ILI BRATSTVA JEDINSTVA VEĆ ZBOG POHLEPE I LAKOVERNOSTI TADAŠNJIH FUNKCIONERA I UTICAJA SPOLJA SA CILEM OSTVARIVANJA NOVOG SVETSKOG PORETKA

Oni su prepovedali i hvalili narodu vodu da bi sami pili vino. Prepovedali su socijalnu pravdu, preporučivali skromnost i kritikovali zapadni sistem vrednosti da bi prvi prvom prilikom potegli za „unosnom pečalbom“ nadajući se boljem životu od onog što su sami sebi i narodu kreirali i u nebesa hvalili.
Mnogi funkcioneri i deca tih funkcionera kao i veliki deo generacije odrasle dece ratom iznurenih očeva i dedova nisu se zadovoljavale više samo krvavo izvojevanom slobodom, bratstvom/jedinstvom, slušanjem zapadne mutike kako to reče cenjeni dramatug Siniša Kovačević: Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију – две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића… Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачије филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сарајево…
Samo već ta činjenica dokazuje da na slobodi nije falilo. Svako je mogao kako je hteo ali baš tim i takvima što su imali sve to pa i materijalna sretstva da sebi tako nešto priušte su hteli više od toga te su postali, kao i mnogi funkcioneri, žrtvama svoje vlastite pohlepe i svog naivnog verovanja da im zapad nudi više i daleko bolje. Drugi neki funkcioneri su se opet dali podmititi ili čak kupiti za šaku dolara radi svog ličnog interesa. Za šačicu dolara su prodali interese svoje države za koju su im očevi i dedovi krv prolivali. Tome što se Jugoslavija raspala nije bio nrazlog nedostatka slobode ili bratstva/jedinstva niti je tome bio razlog navodna netrpeljivost iz religioznih razloga (u Sarajevu je prije raspada živelo po trećina srba, hrvata i muslimana a trećina od celokupnog naroda je bila od mešanih bračnih parova što jasno govori da nije bilo reči o mržnji već da su se kao i svuda po svetu udavali i ženili iz ljubavi a ne zbog nasilja i naredjenja odozgo-sad koliko znam živi u Sarajevo etnički očišćeno stanovništvo od preko 90% muslimanske veroispovedi i sad to ne smeta nikom na zapadu-baš kao što im nije smetalo ni ubistvo Alienda pa potom vladavina Pinočeta krvavog diktatora u Čiletu).
Pa ni na lakovernosti funkcionera samoupravljačkog društva nije se Jugoslavija raspala koliko to radi sistema zasnovanog na poprilično neprirodnim vrlinama čoveka i lakovernosti funkcionera verujući lažima zapada ne sluteći da je zapad po pitanju laži i propagande još veći specijalista od njih samih. To nije neka moja izmišljotinja već sušta realnost vidjena iz mojeg ugla i trezvenog odstojanja bez mog opterećenja nekom političkom prošlošću. Ideologija komunizma i socijalizma je jednostavno podlegla sobstvenoj pohlepi svojih funkcionera koju je zapad posebno podgrevao a da ništa značajnije iza toga nije stajalo. Primera radi, nekoliko decenija pred pad Berlinskog zida živeo sam svega nekoliko kilometara od granice sa Istočnom Nemačkom. Običan narod nije mogao preko granice na zapad maltene skoro nikako ali zato su funkcioneri već nekako nalazili način da dodju na zapad i poprave svoje zube. Narodu su prepovedali i hvalili Trabanta, auto više nego skromnog kvaliteta na kojeg su morali čekati i do 15 godina a sami su gledali da se dokopaju nekog mercedesa. Naravno da se zapad trudio da podigne gradjanima zap. Nemačke što veći životni standard ne bi li pukla granica po tom šavu. Zapadna Nemačka je Istočnoj bila pojam zapadne superiornosti ne videvši da je i latinska Amerika zapad gde se umiralo od gladi. Berlinski zid je pao jer je narod Istočne Nemačke hteo da padne ne zato što nema šta da jede, naprotiv, već kako bi došao do luksuznijeg životnog standarda.
Iz istih razloga su funkcioneri radničkog samoupravljanja napuštali direktorska mesta(lično zam jednog direktora kod kojeg sam kao dečko uza vreme raspusta radio a koji je prvom prilikom napustio zemlju i otišao za Austriju da radi a koji se sa suprugom pri jednom povratku za Jugoslaviju u jednoj krivini sudario sa kamionom, poginuo je i on i supruga mu) jer je jedna čistačica u Nemačkoj imala višu platu od ponekih direktora a poneki varioc nemačkih brodova veću platu i od samih lekara u Jugoslaviji. „Raja“ koja je masovno krenula „trbuhom za kruhom“ vraćala bi se posle godinu dve sa nekim zapadnim kolima, upeglanim i izglancanim krntijama ali ipak su, u Jugoslaviji pored fiće na licenci, ostavljala inpozantan utisak. Nikog to nije interesovalo da je život u Nemačkoj veoma skup, da za stan i osnovne potrebe moraš odvojiti jednu platu a od druge živeti i da su ti naši radnici stanovali u barakama kao nekad logoraši pod Hitlerom i da su pored toga nedeljom kuvali lonac pasulja te se tako cele nedelje hranili. Sve samo da bi se pokazali svojim komšijama kako su uspešni na zapadu. Jeste da su i po koju vilu sagradili svojom robskim radom ali što je komšija video bilo je od impresivnog uglancanog sjaja. Jednostavno u takvim uslovima je morao taj Jugoslovenski i uopšte socijalistički sistem da pukne što ne znači da se jednog dana neće vratiti. Aktuelne krize zapada već ga odavno najavljuju.
Neka mi niko sad ne govori kako u Jugoslaviji nije bilo slobode ili mogućnosti za privatnu delatnost. Naše su oči bile veće od svog sobstvenog želudca a funkcioneri nesposobni da se nose sa sistemom zasnovanim na pohlepi i izvesnim sjajem neskromnosti. Da je sistem Istočne Nemačke zasnovan na soćijalizmu pukao je razlog to što je zapad uspeo donekle da uplete u svoju socijalnu mrežu i neke komponente socijalističkih režima. Za razliku od Socijalističkih režima uspeo je izvršiti donekle reformu divljeg kapitalizma koja je za razliku socijalističkih bila narodu prihvatljivija. Sistem zasnovan na individualnoj odgovornosti je trijumfovao nad sistemom zasnovanom na političkim funkcionerima i društvenoj odgovornosti gde funkcioner ubira plodove a društvo kritiku za neuspehe. Sistemom u kojem je za sve uspehe funkcioner zaslužan a za neuspehe društvo je osudjen na propast. Samoupravljanje zasnovano na kupljenim i to zastarelim licencama uz proviziju plaćenu posredniku nije niti može biti konkurentno na stranim tržištima. Bez svojih inovatora odnosno od stranog kapitala kupljeni inovatori i pronalazači su za svog gazdu sa zapada pronalazili nove proizvode kojima socijalistički nisu mogle konkurisati pa stim niti prodavani u toj meri da bi se stanovništvu obezbedio visoki životni standard. Medjutim i ovaj zapadni sistem počinje dobijati pukotine zahvaljujući baš tom principu da jači uništava slabijega i manjega. To ne znači da se situacija neće menjati. Kapetani Jugoslovenske samoupravljačke ekonomije su spavali ili bili kupljeni od stranog kapitala odnosno konkurencije po onom principu u fudbalu. Pokupuj od konkurentnih klubova najbolje fudbalere i prvo mesto ti je zagarantovano. Tako ni država bez svojih najsposobnijih ljudi ne može funkcionisati. Ta situacija će se samo još drastičnije pogoršala tako da će nam narod još gore živeti ali ni to neće moći tako ići u nedogled.
Mi smo bili u Evropi-pasoš nam je važio bez viza u svim zemljama sveta pa čak je bio na crnom tržištu najskuplji jer čak ni Američki pa ni Nemački i nijedne druge države na svetu nije imale pasoše koji bi važili za sve države sveta bez viza. Slobodni smo bili putovati gde god smo hteli i to bez viza. Slobodno smo mogli imati i svoje privatne hotele na Jadranu i gde god smo to hteli. Mogli smo imati i svoje firme pa i biti privatnici. Evropa nas je primala onakve kakvi smo bili. Ali to nam sve nije bilo dovoljno dobro niti vredno reforme pa smo pohrlili za pohlepom direktno u zube svom dželatu baš onima koji nas danas toliko ponizuju. Treba biti realista pa uviditi stvarnost onakvu kakva je bila i ostala. Pohlepa i lakovernost kao i podkupljivost naših funkcionera nas je ubilo!

Dok smo se grčevito borili za ključeve sobstvene kuće i ambara još smo se i mogli nečemu nadati. Ključevi su nam oteti, pa nam se baci po koja koska u vidu Draže i Tita da se i dalje glodjemo oko toga kako ne bi videli koliko nam ti globalisti, Evropa, tanku krišku našeg sobstvenog hleba iz sobstvenog ambara udeljuju!

Dušan Nonković-Teodorović

Molim pomognite da UN proglasi dan borbe protiv paušalnog prosudjivanja kao dan borbe protiv najveće i najubitačnije propagande po ljudski rod!

Molim pomognite da UN proglasi dan borbe protiv paušalnog prosudjivanja za dan individualne odgovornosti kao dan borbe protiv najveće i najubitačnije propagande po ljudski rod!

Paušalnim prosudjivanjem još nikad nije bio rešen ni jedan problem već samo pooštren!

Dušan Nonković : Paušalnim prosudjivanjem još nikad nije bio rešen ni jedan problem već samo pooštren. Ono služi samo za stvaranje konflikata i pripremu rata. U paušalnom načinu razmišljanja leže svi problemi ovoga sveta od običnoih konflikata do surovih ratova. Kultura paušalnog prosudjivanja služi zločincima svake vrste kao zavetrina, senka iz koje deluju i iza koje se kriju. Paušalnim prosudjivanjima nikada nećete moći otkrit pravog krivca ili zločinca već samo konkretnim optužbama i konkretnim merama. Paušalno gledano svi su i nilo kriv. Šta ima jevrejska familija koja je završila u gasnoj komori Hitlera sa familijom Rotšilda, Rokvelera i njima sličnim? Ništa! isto toliko koliko svaki srbin sa Dražom, Titom i ko zna skim još. Svako mora individualno da snosi svoju odgovornost za posledice svog ličnog delovanja. Dosta je više se skrivati iza paušalnih osudjivanja. Pa ni svakog šiptara ne može se stavljati u istu ladicu sa UČK teroristima ili izjednačavati sa Tačijem, Ramudinajem i ko zana sa sve kakvim. Ko prihvata da paušalno rasudjiva radi u interesu onih koji imaju za cilj sve da zavade kako bi svima vladali. Paušalno prosudjivanje je „falše flage“lažna zastava porobljivača, neprijatelja mira, sloge i suvereniteta. Napuklu cev vodovoda se ne sanira stim što se ustanovi da je negde napukla već stim što se ustanovi gde je napukla! Siguran sam da bez paušalnog prosudjivanja ne bi bilo ni rata. Kad bi se ceo svet okrenuo protiv paušalnog prosudjivanja da onda ne bi bilo ni toliko negativne i nepravedne propagande nit bi bilo tolikih provokacija, izazivanjem nepravde paušalnim optuživanjem. Prihvaćajući u svoj rečnik paušalni način govora i prosudjivanja stavlja sam sebe u službu svog neprijatelja ne primećujući da je sebe svrstao pod zastavu svog okupatora koji zahvaljujući svojoj paušalnoj propagandi uspeva da zavadi narode i države po onoj; zavadi i vladaj. A kad mu to uz ogromne žrtve pa i zločine ne podje za rukom svali svu krivicu na paušalne mase ili čak nade svoje sklonište u njima. Uvek je kriv neko drugi samo ne onaj koji je uz pomoć medija formirao paušalna prosudjivanja. Svi su krivi samo ne oni koji su doveli Hitlera na vlast!
Bilo bi nefer kad ne bi priznao da se i sam ponekad ne uhvatim u paušalnom prosudjivanju što znači da sam u tom momentu podlegao zlotvorskoj propagandi. Zato predlažem da se pri UN proglasi dan borbe protiv paušalnog prosudjivanja kao dan borbe protiv najveće i najubitačnije propagande po ljudski rod! Sa time bi se čovečanstvu ukazalo na izvor nepravde odnosno glavno oružje za stvaranje mržnje, konflikata pa i ratova putem paušalne propagande te na taj način pojačala svest za ličnu odgovornost svakog pojedinca.

Dušan Nonković-Teodorović