Amerika je napadom na Srbiju zapečatila svoju političku, ideološku i moralnu propast

Amerika je napadom na Srbiju zapečatila svoju političku, ideološku i moralnu propast, pitanje je samo doglednog vremena. Napala je Srbiju da bi „stvar“ za tri dana završila pa potom, kršeći UN kartu i sva medjunarodna prava, upala do guše u „govna“ iz kojih se nikada više isčupati neće moći. Nema veze što je toliko velika, „mazala“ je Srbija i ovako mala od 8 miliona naspram pola milijarde, u košarci a sad je maže uzduđ i popreko i u tenisu-belom sportu. Na političko-ideološkom i moralnom polju nema ama baš nikakvih šansi. Najveću grešku u svojoj istoriji je napravila Amerika nezakonitim bombardovanjem Srbije i to nuklearnim odpadom što predstavlja zločin a zločini nikad ne zastarevaju!

Na vojnom strategijskom planu je doživela totalni fijasko, neuspeh a na bojnom polju, pored svoje nadmoćnosti u ljudstvu i tehniki, nije uspela ni korak da stavi na teritoriju Srbije pa je pribegla zločinačkim akcijama bombardovanjem civilnih objekata, mostova, bolnica pa i dečijih porodilišta znajući svesno da čine zločin. Na bojnom polju ih je Milošević sa svojim generalima nadmudrio pa su pribegli zločinačkim akcijama ubijanju civila da bi na kraju iznudili Kumanovski sporazum i na taj način nekako zataškali svoj neuspeh odnosno vojni poraz, poniženje što ih je još dublje uvuklo u morst svoje vojne, ideološke i moralne propasti do te mere da će ih Milošević i mrtav u grobu triunfijalno pobediti i naneti poraz kakav Amerika u svojoj istoriji nije doživela. Vojni pohodi zasnovani na zločinima ne mogu se niti će se ikad moći od civilizovanog sveta tolerisati, ukoliko taj naš civilizovani svet, ima nameru da spreči propast civilizacije. Amerika je počinila zločin za kojeg će morati kad-tad snositi odgovornost plaćanjem počinjene štete širom sveta od Avganistana, Srbije, Iraka, Libije, Sirije i sad Ukrajine. Zločin bombardovanjem Srbije bez odobrenja UN saveta bezbednosti je zločin kojeg nije potrebno čak ni dokazivati. Ma koliko se trudila sa UČK teroristima skriti taj svoj počinjeni zločin nad civinim stanovništvom, svojom vojnom nadmoćnosti nametnuti, neće im to nikada poći za rukom da ga pred okom svetske javnosti skriju. Ničija nije gorela do zore pa neće ni ovih nasilnika koji su sve neurgalične tačke super sile uzurpacijom stavile pod svoju kontrolu. Vremenu unopolarnog sveta je došao kraj a stim i onoj; Kadija te tuži Kadija ti sudi. Američkom narodu i američkoj inteligenciji nije preostalo ništa drugo do da izvede pred istražni sud te vinovnike ratova i učesnike u ideologiji nasilja, zakona jačega, počev od Brižinskog preko Rotšilda, familije Buša, Rokvelera i šačicu drugih koji su se drznuli zloupotrebom svojeg položaj i novac da nameću ideologije i vlasti iz senke. Tako ja vidim tu stvar da se iztražni sud pozabavi sa tim klanovima od uticaja, po potrebi im konfiskuje celokupnu imovinu i plati reparaciju za počinjenu ratnu štetu kako bi se Amerika mogla ponovo prihvatiti od svetske zajednice odnosno civilizovanog sveta.
Umesto što i dalje upada u zločine protiv čovečnosti, ubijanjem civilnog stanovništva, mešanjem u unutrašnje poslove suverenih država bilo bi ne samo moralnije već i daleko korisnije po Američki narod da pohapsi svoje vinovnike režiranih ratova, tih nekoliko uzurpatora moći, medija i vlasti koji sve više upadaju u morast iz kojeg se Amerika na taj način ne može izvući. Ta šačica uzurpatora iz ličnog interesa dovela je svojom vladavinom iz senke ceo svet na ivicu propasti. Američki narod mora više jednom pokreniti istragu protiv svojih obmanjivača istine i vinovnika ratova po svetu pa i rušenja kula bliznakiwa  iz svojih ličnih interesa kako ne bi ova naša planeta završila u apokalipsi samo zato da bi neki zločinci nezasitljivih apetita izvukli svoje glave iz „govana“ u koje su ih sami iz lične pohlepe uvalili!

Dušan Nonković-Teodorović

Eine Antwort

  1. Извињавам се што ћу овоме додати и овај текст:

    ДА ЛИ СМО БЛИЖИ РАТУ ИЛИ ПРАВОМ МИРУ?

    Веома је тешко донети закључак на питање: да ли је свет садашњице ближи рату или правом миру!?
    Највећа је непознаница тамо одакле је све ово настало. Како су обе депресије настале у центрима западног капиталистичког света (она из прошлог и ова из 21. века), то би у анализи и даљеој расправи, када год се помиње „криза“, „депресија“, томе треба додати да је то криза капитализма. Кроз ове процесе се крупан капитал обрачунава сам са собом и не бира средства. Због тога је свет у недоумици јер они који владају кризама доносе, често, и изненадне одлуке о процесима, које намећу да се из ње нађе излаз. Прошлост нам је сведок, да онај који губи, тај и намеће своја решења. Све су се такве кризе разрешавале ратом, тада се и обичан свет нађе у кризи и сам посегне за оружјем. Највећи број је таквих, који оружје никада нису испустили из руку, и то им је једино занимање. Такви данас трагају за просторима захваћени сукобом, и нуде своју услугу (убице), и за мале паре. Они друго и не знају да раде.
    Изазивачи криза, са бројним својим институцијама и полугама, су и планери где такав „пожар“ треба покренути. Најчешће су то простори, где су присутни стални верски и не разрешени бројни злочини из прошлости.Ни мало није случно да је то Балкан, а сада и Украјина, сутра ко зна где.. То су простори вековних верских сукоба.
    То, веома образован примитивац, убица сопствене врсте, вешто користи. А затуцани примитивац и није у стању да ту превару открије. Тако он постаје оруђе оне касте људских паразита – веома образованих примитиваца, који се увек користе средствима сукоба и рата, јер из тога, само они имају материјалну корист, сви други су губитници.
    Вредности, коју људска врста ствара и то искључиво знањем и санагом оног „затуцаног примитивца“, у расподели вредности, далеко највећи део, присваја паразит – „образовани примитивац“. Зато је све под његовом контролом. У његовим рукама су сва средства принуде. Он, „ у једној руци држи корбач, а у другој банану“, па као под циркуском шатром, дисциплинује „ затуцаног примитивца“, који му и ствара његово богатство. Ко не слуша, ту је корбач. Ако не помаже ни банана, биће примењена сурова казна. Ако се та маса претерано буни, ту је сила, којом ће разрешити те односе.

    Сваки „умни“ човек, који је покушао да ово разреши, није успео. И он, најчешће креће у отворен сукоб и уз примену истих средстава и метода, као и његов противник. Ако у том сукобу однесе и победу, убрзо и сам постаје паразит своје врсте.

    Како садашња криза дуго траје, а њено разрешење се тражи у новим сукобима и бројним „жариштима“, коју покреће сила, која се осећа угрожено, то настају процеси који воде искључиво припремама за обрачун са конкурентом. Због тога смо стално ближи рату, него неком миру. Угрожена сила, најчешће изнутра, „спас„ тражи у јачању своје моћи да би очувала стечено и ту је немилосрдна у дисциплиновању „савезника“, који је „добровољно“ прихватио да служи господара.

    Прошла 2014. и почетак ове године, обилује бројним примерима сурове борбе за престиж, где се средства не бирају, и где најугроженије силе, примењују бруталну суровост, притиске, претње, санкције и уцене, покрећу трку у наоружавању, јачању војне силе у окупљању окорелих убица и припремају се за рат. Због тога је свет далеко ближи рату, него миру.

    Због тога са правом можемо рећи да светомн владају образовани примитивци спремни на масовно уништење сопствене врсте, да би сачували властиту моћ и престиж. – као да не постоји умни човек. Он нам се појављујеје у лажном борцу за права, јер је очито да је право силе, јаче од сваког права!

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: