MAJČICI RUSIJI – 9. Mai 2015

MAJČICI RUSIJI

MAJČICI RUSIJI

Ti si moje predivno srce

a ja u njemu samo duša

da mu bude lenta mašna

da zajedno sa njim kuca

Ti si oblak belog snega

ja pahulja što ga sneva

ti si duga plavog svoda

a ja kapljica tvojih boja

Ti si sanak divnih snova

ja u njima, čežnja pusta

delić sreće, srećo žudna

sanak snova žudnjo moja

Sred vrta si bordo ruža

ja poljubac od leptira

zračak sunca rujna jutra

labudova pesmo moja

Ti si roj slatkih mi snova

miris cveća divnih polja

slatkoj sreći divna nada

uzdrhtaloj duši povetarac

Od snova si sva satkana

nit te ima nit te nema

nit si san niti java

pa ipak si žudnji tajna

Mojoj duši ti si duša

mom srcu znak života

bez tebe bi ono stalo

niti bi ikad zakucalo

Grkoj suzi ti si melem

mrkoj tmini sunca sjaj

pobeda si nad porazima

večna lenta, majka svima

Svi bi hteli tvoje zlato

i sve drugo silno blago

a srbin bi samo jedno

da mu budeš majka večno

DN

NadaNh Haticic Izuzetan dar dragog mi Prijatelja i Pjesnika. Hvala Dusane.

NadaNh Haticics Foto.

ПРЕДСТАВЉАМО КЊИГУ “ ПЕСМОДАРИ МИРА “ ПРИРЕЂИВАЧА СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ

ПРЕДСТАВЉАМО КЊИГУ “ ПЕСМОДАРИ МИРА “ ПРИРЕЂИВАЧА СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 05.05.2015.

http://mojenovosti.com/index.php?option=btg_novosti&idnovost=108490&PREDSTAVLjAMO-KNjIGU-#.VUjh69h7Rec.facebook

ПРЕДСТАВЉАМО КЊИГУ “ ПЕСМОДАРИ МИРА“  ПРИРЕЂИВАЧА  СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ
ЉУБАВ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА
Генералу Полиције др. Братиславу Дикићу који је током противтерористичке акције 04.06.1999. године на Косову и Метохији тешко рањен
Брушим речи рубин небрушени , капљом крви што божур залива,

из крвотока вечних божуришта , Извориште , Исток да проклија .

Шкољку коју отворићу сада у њој има хиљаде бисера ,

сваки бисер љубав божанствена , та шкољка је срце и сунце што просија .

Не мирују звери крвожедне , маскиране у троглаве змије ,

ал ја не дам Косово светињу , ни угравирано име свете религије .

Опет змија мења кошуљице , ко птица перје склона митарењу ,

хранилиште орлушинама биће, ко на силу покори ми земљу .

Хтели лелек, живот заустављен , да занеми и певање птица,

нек му језик упадне у грло, нек удави се змија подмуклица.

Капље крви претачем у риме , које свету земљу заливаше ,

хајдучица , детелина горка , Светогорка на њој исклијаше .

Где гинули су људи од нељуди , ко расуто семе и разнето ветром

у кљуновима птица , из њихове крви из бескрвне вене ,

румен са истока умивен у сузи у име слободе и молитве неме .

Надживеће љубав , веру , наду , све и урлик и јецај и рат и векове .

Крвопији мучилиште ће да преседне , надживеће Мир -немире ,

никад пред ратовима да не поклекне , замахнуће крилима бели голубови,

гледајући са висине поскоке, бориће се људи против окова и тамнице,

надживеће љубав и мир, време и невреме и предстојеће векове.

Храбри се бранитељ борио смело, у очи смрти погледао,

без ногу оста Косово непокорено, али не клечи ,

не клецају колена онима који ногу немају ,

нити они клече, нит се домовине одричу , ни бесмртних

мртвих Срба из „жутих кућа“ смрти …

На срцу ожиљци у маскираним временима

и молитва Василију Острошком у невременима .

И имам  противотров против змија отровница- терориста,

а то је вера, мир , слобода и љубав искрена чиста .

Кад се на исукане сабље осмехнеш, из погледа пупољци изникну ,

не устукнеш и не поклекнеш, кад се на њихов кукавичлук ,

храброшћу подсмехнеш, смели брањениче ,

кад ти  видарица песмом траварице рањениче, ране извида ,

теби који бориш  се за слободу и зору која засвиће

и свако голуждраво птиче , за свако праскозорје и сваку колевку .

Свака капља твоје крви брањениче, мастило је којим се исписује име ,

име слободе и име мира .

Љубав према мајци домовини , супростављајући се свима који нас

означише са мртворођенима , из костију крајпуташа клија ,

Љубав је најважнија од свих религија .
Славица Јовановић
из књиге “ ПЕСМОДАРИ МИРА“  2015. године
У друштву Генерала Полиције  др. Братислава Дикића аутора чувене  “ Заклетве Српске Жандармерије “ , Србина , Родољуба , Православца

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1(082.2)

ПЕСМОДАРИ мира / [приредила] Славица Јовановић. – Мачвански Прњавор : С. Јовановић, 2015 (Београд : Лума принт). – 121 стр. : илустр. ; 21 cm

„Зборник одабраних књижевних радова са Првог међународног књижевног конкурсa „Пeсмодари мира“, који је покренут у знак сећања на Слађану Јовановић шахисткињу (1975-1996) из Мачванског Прњавора…“ –> str. 3. – Ауторкинe сликe. – Тираж  – Стр. 3-4: Песничко-шаховски храм / Милан Младеновић. – Стр. 5: Песмодари мира / Хранимир Хране Милојковић. – Белешка о приређивачу: стр. 121.

ISBN 978-86-902967-3-6

  1. Јовановић, Славица, 1969- [приређивач, сакупљач] [издавач]

COBISS.SR-ID 214801420

СВИМ ПАЛИМА ЗА СЛОБОДУ НАРОДА, ПОД ЗВЕЗДОМ ИЛИ КОКАРДОМ, ПРИПАДА НАША ДУБОКА ЗАХВАЛНОСТ! ОНИ СУ ПОЛОЖИЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДА БИ МИ ЖИВЕЛИ У СЛОБОДИ! НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!

УСПОМЕНЕ СЕ НЕ МОГУ НАРУЧИТИ ОНЕ СУ ТУ И БИЋЕ УВЕК ДЕО НАС, НАШЕ СУДБИНЕ КАО ПРЕДИВНА А И РУЖНА ПА И ТРАГИЧНА СЕЋАЊА, НЕМИНОВНОСТ НА КОЈУ СЕ НЕ МОЖЕ УТИЦАТИ ЈЕР СУ ДЕО ПРОШЛОСТИ КОЈА ЖИВИ У НАМА ХТЕЛИ МИ ТО ИЛИ НЕ ЈЕР ОНО ШТО СЕ ДЕСИЛО НЕ МОЖЕ СЕ КАО НЕДЕШЕНО СХВАЋАТИ НИТИ СЕ МОЖЕ НА ДЕСИТО УТИЦАТИ И УЧИНИТИ НЕДЕШЕНИМ.
Крајње је време да прихватимо себе онакве какви смо са свим својим врлинама и манама, без увреда и величања без предрасуда оних који у то време прошлости, звезде и кокарде, нису живели нити били у ситуацији коју би данас тако жучно да критикују. Треба да будемо свесни, поготово на данашњи дан, свих оних који су положили свој живот за наше боље сутра били они под звездом или кокардом. Актуелна ситуација и здрав разум налажу да морамо бити захвални свим који су погинули да би ми могли живети, заслужују наше најдубље поштовање, пали они под звездом или четничком кокардом. И под звездом као и под кокардом су гинули обични војници, људи са најсветлијим и најсветијим намерама da očuvaju svoju zemlju odnosno za slobodu i državu! Неки су на крају имали мање или више среће, неки су били на победничкој а неки на губитничкој страни. Под звездом или кокардом вршили су своју војничку дужност, наређења. наређења са убеђењем да бране народ. Ми који смо се родили после њих и одрасли у миру, живели и живимо свој живот док је њих појела мемла смрти у борби за слободу да би ми живели, немамо никакво право да их критикујемо поготово што не знамо какви би и сами били у њиховој ситуацији и “кожи”. Ми имамо само право на изучавање њихове борбе и битисања како би у интересу својих и будићих генерација извукли поуке које би нас подсећале у случају случаја да не чинимо већ познате грешке. На нама је да миримо а не да сукобљавамо јер сукобљавањем би били гори и од оних најгорих којима би неки од нас тако сведушно да пребацује и прекорава. Сви су они обични људи погинули да би ми живели боље у слободи, које нам нема без слоге. За неког је звезда а за неког је кокарда најсветлија и најсветија успомена и то са правом. На нама је да то више једном схватимо не само ради изгинулих и ради нас самих и наше деце односно надолазећих генерација. Слога нам је потребна као и у најсудбоноснијим данима опстанка, уколико имамо намеру да обстанемо и оставимо лепу и поштену успомену својој деци и унуцима. Русија и Путин нам светле пут којим нам ваља ићи. Звезда и кокарда су успомене за огроман број нашег народа, наше генерације и остаће за сва времена. Наша генерација мора поћи новим путевима по којима ће их долазеће генерације памтити. Будимо генерација помирења и слоге како би могли имати животне перспективе и како би нас по доброме деца и унуци памтили. Ми морамо сами своју нову историју да пишемо. Нова времена захтевају и нове одговоре. Нека нам остану и звезда и кокарда вечита успомена како коме ,онако како то успомене и јесу; неке неком лепе а неке и тешке па и трагичне. Са том истином морамо бити способни да живимо ради нашег опстанка, унука и деце а и људског достојанства. Галама и свађа није нити један проблем решила већ је сваки само увећала. БУДИМО ЉУДИ, ПОШТУЈМО СВОЈЕ И ТУЂЕ УСПОМЕНЕ НА СВОЈЕ ПОГИНУЛЕ У ИМЕ СЛОБОДЕ !
НЕКА ЈЕ СЛАВА СВИМ ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ!

Душан Нонковић-Теодоровић

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac

za dela humorističkosatiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2015. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2015“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinaradruga u iznosu od 30.000,00 dinara treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Srđan TešinUglješa Šajtinac i Bojan Samson, a uručenje nagrada obaviće se 26. juna 2015. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

УСПОМЕНЕ СЕ НЕ МОГУ НАРУЧИТИ ОНЕ СУ ТУ И БИЋЕ УВЕК ДЕО НАС, НАШЕ СУДБИНЕ КАО ПРЕДИВНА А И РУЖНА ПА И ТРАГИЧНА СЕЋАЊА

УСПОМЕНЕ СЕ НЕ МОГУ НАРУЧИТИ ОНЕ СУ ТУ И БИЋЕ УВЕК ДЕО НАС, НАШЕ СУДБИНЕ КАО ПРЕДИВНА А И РУЖНА ПА И ТРАГИЧНА СЕЋАЊА, НЕМИНОВНОСТ НА КОЈУ СЕ НЕ МОЖЕ УТИЦАТИ ЈЕР СУ ДЕО ПРОШЛОСТИ КОЈА ЖИВИ У НАМА ХТЕЛИ МИ ТО ИЛИ НЕ ЈЕР ОНО ШТО СЕ ДЕСИЛО НЕ МОЖЕ СЕ КАО НЕДЕШЕНО СХВАЋАТИ НИТИ СЕ МОЖЕ НА ДЕСИТО УТИЦАТИ И УЧИНИТИ НЕДЕШЕНИМ.

Крајње је време да прихватимо себе онакве какви смо са свим својим врлинама и манама, без увреда и величања без предрасуда оних који у то време прошлости, звезде и кокарде, нису живели нити били у ситуацији коју би данас тако жучно да критикују. Треба да будемо свесни, поготово на данашњи дан, свих оних који су положили свој живот за наше боље сутра били они под звездом или кокардом. Актуелна ситуација и здрав разум налажу да морамо бити захвални свим који су погинули да би ми могли живети, заслужују наше најдубље поштовање, пали они под звездом или четничком кокардом. И под звездом као и под кокардом су гинули обични људи са најсветлијим и најсветијим намерама! Ми који смо се родили после њих и одрасли у миру, живели и живимо свој живот док је њих појела мемла смрти у борби за слободу да би ми живели, немамо никакво право да их критикујемо поготово што не знамо какви би и сами били у њиховој ситуацији и “кожи”. Ми имамо само право на изучавање њихове борбе и битисања како би у интересу својих и будићих генерација извукли поуке које би нас подсећале у случају случаја да не чинимо већ познате грешке. На нама је да миримо а не да сукобљавамо јер сукобљавањем би били гори и од оних најгорих којима би неки од нас тако сведушно да пребацује и прекорава. Сви су они обични људи погинули да би ми живели боље у слободи, које нам нема без слоге. За неког је звезда а за неког је кокарда најсветлија и најсветија успомена и то са правом. На нама је да то више једном схватимо не само ради изгинулих и ради нас самих и наше деце односно надолазећих генерација. Слога нам је потребна као и у најсудбоноснијим данима опстанка, уколико имамо намеру да обстанемо и оставимо лепу и поштену успомену својој деци и унуцима. Русија и Путин нам светле пут којим нам ваља ићи. Звезда и кокарда су успомене за огроман број нашег народа, наше генерације и остаће за сва времена. Наша генерација мора поћи новим путевима по којима ће их долазеће генерације памтити. Будимо генерација помирења и слоге како би могли имати животне перспективе и како би нас по доброме деца и унуци памтили. Ми морамо сами своју нову историју да пишемо. Нова времена захтевају и нове одговоре. Нека нам остану и звезда и кокарда вечита успомена како коме ,онако како то успомене и јесу; неке неком лепе а неке и тешке па и трагичне. Са том истином морамо бити способни да живимо ради нашег опстанка, унука и деце а и људског достојанства. Галама и свађа није нити један проблем решила већ је сваки само увећала. БУДИМО ЉУДИ, ПОШТУЈМО СВОЈЕ И ТУЂЕ УСПОМЕНЕ НА СВОЈЕ ПОГИНУЛЕ У ИМЕ СЛОБОДЕ !

НЕКА ЈЕ СЛАВА СВИМ ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ!

 

Душан Нонковић-Теодоровић