КРАЂА ВЕНЧАНИЦЕ

Крађа Венчанице

У наручју раја роди се једна дивна девојчица

умиљата пуна сјаја посебно лепа свима драга

Коса јој беше нежна жуто црвенкасто златна,

увек насмејана погледа умиљата пуна живота

Била је сва срећа маме тате и свог малог света

Једнога дана весело је до орманчића допузала

уз помоћ њега први пут је на своје ноге стала

Окренула се, баби и деди насмешила сва поносна

Потом је прстићем енергично и значајно упрла

у на орманчићу слику, у венчаници маме своје

Од тог дана је бака прела свилу и злато у конац

деда је ковао златне листиће и брусио драгуље

Дани су пролазили за данима године за годинама

а девојчица љубимица постаде прелепа невеста

Богате ђувегије се нудише са сввих страна света

Од свег богатства изабра невеста ђувегију срца

свог принца ништа мањег по стасу и лепоти духа

Не слутећи ништа, цео град се за свадбу спремао

и док је бака златним нитима драгуље пришивала

лицемери преко океана паклени су сковали план

За брачну ноћ су ти лицемери дворац понудили

Кад су сви после свадбе чврстим сном заспали

тајним улазом украдоше венчаницу невестину

да би само срећном пару и невести напакостили

спроведоше свој црни план без душе и милости

Кад изјутра невеста спази да јој венчанице нема

од бола, силних суза није ни реч изустити могла

Без одговора отрча ђувегија, лажним другарима

лицемерима, што тај страшни план изнедрише

па му они тако злобни по своме све разјаснише

Грлише и тешише, ти у злоби огрезли лицемери

клели се и сведочили да му млада воли другога

да могу посведочити да је ноћас са другим била

да му је из љубави своју венчаницу поклонила

да плаче за неким којем је те ноћи себе подарила

Од бола и срамоте силне, младожења коња зајаха

Одјаха младожења у бели свет главом без обзира

Дани и месеци су пролазили, у зору једнога јутра

свет угледа једна мала жуто златне косе лепа беба

мама јој је прела кроз сузе од свиле и злата конце

Дани су пролазили за данима године за годинама

беба је расла и поста на мајку прекрасна девојка

и њена венчаница, ткана сувим нитима и сузама,

била је на време завршена али без драгог камења

Горе од свега беше, што ни замислити није могла,

венчање своје без, из маминих прича, вољеног тате

Из похлепе циници су постали истином уцењиви

па су ти лопови венчанице морали драгуље давати

тако их мењаше један по један само за обећану реч

А кад је дошао и последњи на ред у замену за реч

од похлепног циника поста чак и страшни убица

Преварени младожења бива позван у сватове

ћерци удовице, лажног већ покојног пријатеља

Сватови беху тужни без музике и без венчанице

На крају при растанку пружи му удовица пакет

са молбом да га отвори тек по доласку кући

Када је отворио тај тако мистериозни пакет

угледао је пред собом венчаницу своје вољене

У приложеном писму је писало; драги пријатељу,

молим вас у име покојног ми мужа да му опростите

нама није донела срћу, она припада Вашој супрузи

Однео је супруги пакет са том предивном венчаницом

пред њим је стајала сребрене косе још увек предивна

и од њега још увек вољена а између њих дивна девојка

косе жуто црвенкатог злата весела и насмејана, рече;

изволите господине, ви сте ми однекуд познат и дода;

Сутра су ми сватови, биће ми драго да будете снама

Док му се тло губило под ногама а глас губио у сузама

прихватише га две даме испод руку и уведоше у кућу

Ћерка им се одлучила за венчаницу без драгуља

сватови су били весели, једино кап вермута је било то

што тата више није умео ил могао проговорити

Чича мича и готова прича – ако нису умрли живе још увек срећни!

Душан Нонковић-Теодоровић

Dušan Nonkovićs Foto.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: