О КИБЕРНЕТИЦИ, КИНЕТИЧКОЈ ЕНЕРГИЈИ, СТАТИЦИ, СМРТИ, ИНЕРЦИЈИ И ВЕЧНОСТИ

О КИБЕРНЕТИЦИ, КИНЕТИЧКОЈ ЕНЕРГИЈИ, СТАТИЦИ, СМРТИ, ИНЕРЦИЈИ И ВЕЧНОСТИ

Autor, Душан Нонковић – Теодороцић

Највећа брига човека је смрт a смрт је у ствари најкраћи и најбезбрижнији део, свеукупног од вечности времена, односно од вечности живота и представља само њен делић специфичне тренутне форме која је само секундарно стање бесмртности живота. Живот се састоји из различитих фаза; бесконачне кинетичке енергије, кибернетике, статике (смрти) и инерције произашле из кинетичке енергије силе генетског памћења, константно оформљених генетских величина форми и карактера које теже ка савршенству, стању апсолутне хармоније односно тачки апсолутне равнотеже (статичности, смрти) свих тих кибернетичких, кинетичких енергија силом инерције, генетским памћењем условљених величина. Та апсолутна уравнотеженост (статичност) представља апсолутан мир без икакве потребе за даљим кретањем односно кибернетикom што је у ствари стање савршенства равнотеже коју ми називамо смрт. То стање смрти односно мировања, апсолутне равнотеже, може бити само секундарног „века“, најмања временска јединица јер бива у истом моменту свог остварења, апсолутне хармоније, односно равнотеже (статике) или како ми то називамо смрти, поремећена инерцијом кинетичке енергије којом долази до изнова рађања кибернетике, генетским памћењем дефинисаних и насталих генетских величина односно животних форми, услед чега долази до изнова рађања кибернетичког стања “кибернетике хаоса” односно живота, којег чини, “кибернетика хаоса” константних генетских форми, величина и карактера заснованих на сили кинетичке енергије односно сили генетског памћења (живота) изнова на свом путу своје апсолутне хармоније, статочког стања односно смрти) до изновног постизања своје апсолутне тачке хармоније која је и тачка равнотеже (статичког стања, “смрти”) свих сила хаоса а стим и мировања што представља смрт коју собствена инерција, хаосних сила и уравнотежених генетских величина,маса, ремети и избацује изнова из равнотеже односно статичког стањља. Та тачка равнотеже супротних сила је апсолутна тачка хармоније што је у суштини стање смрти, крај кретања односно апсолутно константно стање мировања што би и представљало вечито стање, крај свих кретања а онда стим било и крај живота, смрт што је неодеживо стање ради постојања инерције кинетичке енергије проистекле из кибернетике. То кратко стање мировања односно смрти, латентно разара инерција кинетичке енергије истих тих кибернетских хаосних сила хаоса које својом инерцијом, произишлом из кинетичке енергије, ремети – ту постигнуту тачку апсолутног мира, равнотеже односно смрти или постигнуте равнотеже(статичког стања) свих сила хаоса, те поново та апсолутна хармонија, тачка мировања, смрт, свих хаосних сила прелази у хаосно стање проузроковано собственом инерцијом односно изнова стварањем хаоса односно рађаење живота, хаоса кибернетике. Постојање смрти као константне величине је само утопија, нереална предпоставка нас обичних “смртника”. Захваљујући инерцији кретања, сили која произилази из закона инерције кретања (тело које се креће настоји и даље до у бесконачност да се креће истом брзином уколико не би наилазило на отпор трења и других препрека) инерција кибернетике, кинетичке енергије је гарант вечитости живота, хаосу који вечито тежи попут инерције ка апсолутној хармонији, тачки равнотеже што представља апсолутно мировање свих сила односно смрт а које остаје само латентна тежења односно вечити процес живота. Тај период времена је најкраћи у односу на целокупно време које је захваљујући закону инерције неограничен као и живот вечан без почетка и краја. Време је као и живот тражење апсолутне равнотеже која бива истог тренутка своје реализације, законом инерције, поремећена те се процес консолидације хаоса генетским памћењем насталих величина форми и карактера наставља законима силе генетског памћења захваљујући сили инерције увек изнова у моменту постигнуте апсолутне равнотеже односно хармоније, мировања односно смрти. Идеално стање равнотеже, уравнотежености је смрт која бива инерцијом хаосних сила поремећена. Тако хаос својом инерцијом ремети тачку апсолутне хармоније, смрти, којој истом том инерцијом и тежи. Из тога произилази да је смрт најкраће временско стање које је неодрживо као константна величина због закона инерције кинетичке енергије. Кретање, живот, је захваљујући закону инерције константна величина равна свеукупном времену из чега се да закључити да је хаос од вечности кибернетика кретања односно живот. А ако се под кретањем подразумева живот, кибернетика, онда се ради о величини и сили равној вечитости времена без почетка и крај. Кибернетика је својом инерцијом равна бесконачности времена а сила памћења гарант који обезбеђује да се кибернетичке форме по генетском коду одрже у свим тим фазама кинербетике каоса. Кибернетика, инерција, сила генетског памћења, су основе на којима је заснована вечност живота, времена и свега што се у њему дешава. Смрт је мртва тачка заокрета живота, заокрет у моменту савршене равнотеже, стања мировања у изнова рађање динамичних кретања по законима кибернетике, инерције и кинетике енергије.

Аутор, Душан Нонковић – Теодоровић