Boris-Aleksic 1Научници једног од најпознатијих светских универзитета дошли су до закључка да САД нису демократска држава. У Америци више не влада демократија, јер донесене политичке одлуке не служе потребама грађана, већ само интересима мање економске елите, наводи се у истраживању америчког Универзитета Принстон. Резултати истраживања показују да финансијке елите и групе за притисак имају значајан утицај на политику америчке администрације, док организације које представљају интересе већине грађана имају мали или никакав утицај. Дакле, Америчко друштво је далеко од демократског пошто већина Американаца има мало шансе да утиче на политику Владе САД.i Овим радом руководиоци пројекта Мартин Гиленс и Бенџамин Пејџ показују да су Сједињене државе плутократија. Да су испитивали мало дубље уочили би да Бела кућа широм света организује убиства политичара који сумњају у америчку демократију и изузетност. Ликвидација подгоричког истраживача Саше Марковића који је од прозападног политичара постао одлучан борац против америчког империјализма, показује да Вашингтон више ни не покушава да скрије своје злочиначко лице.

„Сулуди крсташи“ су у Црној Гори ставили на листу за одстрел све који критикују Империју. Није случајно са прошлогодишњег НАТО самита у Велсу поручено Подгорици да мора пошто – пото очистити своју територију од проруских елемената уколико жели да постане део Запада. Црном Гором влада мафијашки режим на челу са Милом Ђукановићем, којег у шаци држи америчка обавештајна служба због његове умешаности у трговину наркотицима и друге злочине. Због тога је Ђукановић већ годинама једна од најважнијих полуга Сједињених држава у српским земљама. Овај бивши патриота је допринео стварању и ширењу јаке србофобије, подражавајући стратегију Хрвата који свој национални идентитет граде на мржњи према Србима. Логично је да из србофобије веома брзо настане и русофобија. Црна Гора је одмах након наговора из Вашингтона увела санкције Русији. У организацији Ђукановићеве тајне полиције АНБ, 27. марта током фудбалске утакмице Црна Гора – Русија изведени су напади на руске репрезентативце. Том приликом хулигани су упаљеном бакљом погодили у главу руског голмана Игора Акинфејева, који је хитно пребачен у болницу. Све ово није омело црногорске репрезентативце да своју приврженост мафијашком клану Ђукановић покажу нападајући руске фудбалере. Ова крвава представа је требала да покаже како Руси нису добродошли у Црној Гори иако већина народа гаји позитивна осећања према својој словенској и православној браћи. Није прошло ни месец дана од овог насиља а у Будви је у мафијашкој заседи 17. априла убијен Саша Марковић, противник уласка Црне Горе у НАТО. Убица је испалио готово цео шаржер у главу и тело Марковића у близини његове куће. Не заборавимо да су баш у то време у Украјини којом управљају америчка обавештајна служба и Пентагон организована убиства проруских новинара и политичара. Бивши посланик Олег Калашњиков убијен је 14. априла, а новинарка Олга Мороз, уредница локалног листа из хмељницке области у централној Украјини, нађена је мртва 15. априла. Новинар, писац и телевизијски водитељ Олес Бузина ликвидиран је 16. априла у Кијеву, недалеко од своје куће. Бузину су, како су навели сведоци, напала два маскирана човека.ii Сличност у методама злочинаца у Црној Гори и Украјини је очигледна.

Саша Марковић је бивши посланик прозападног Либералног савеза Црне Горе и некада један од најближих сарадника Славка Перовића, али је већ годинама познат као противник уласка Црне Горе у НАТО. „Црна Гора је окупирана држава од стране САД. Она је то де факто, а де јуре ће бити онога тренутка када нас на силу угурају у НАТО. Чињеница је да одређене политичке странке фингирају своју самосталност и свој опозициони капацитет, а у суштини, као и црногорска власт, иду по мишљење у америчку амбасаду“, биле су Марковићеве речи на округлом столу „Црна Гора и НАТО“ у марту 2014. године. По његовим речима, три четвртине парламентарних партија води Црну Гору у НАТО, док је три четвртине народа против.iii Марковић је био црногорски политиколог, историчар и магистар дипломатије који је своје закључке о Сједињеним државама представио у књизи „Манифест против империје – прилог историји америчког неоимперијализма“. У јавним наступима он је отворено хвалио потезе руског председника. „…То што бомбе још увек не падају по нашим градовима можемо захвалити само Владимиру Путину и новопробуђеној Русији, која је јасно ставила до знања Вашингтону да је кадра и да је одлучна да употреби нуклеарно оружје ако то буде потребно.“ Европску унију је видео као „правно-политички провизоријум“, који је прецизно назвао „окупационом зоном Сједињених држава.“ Саша Марковић је сматрао да је слободни и вишеполарни свет могућ једино уколико Русија буде његов гарант.iv Као бивши члан Либералног савеза он је објашњавао да САД теже светској доминацији а не успостављању демократије. Марковић је у ствари поновио закључак Зорана Ђинђића пред његову ликвидацију 2003. године, према којем Вашингтон не хаје за демократске вредности.

Sasa-Markovic 2

Откриће да Косово и Метохија за Сједињене државе нису демократско већ геополитичко питање снажно је деловало на Зорана Ђинђића. Утицај је био толики да је он веома брзо изашао са предлогом мера за одбрану Јужне српске покрајине. Четири месеца пре убиства, у децембру 2002. године, Ђинђић је саставио стратегију за Косово и Метохију, коју ће члановима владе показати тек касније. „Независна држава КиМ најлакше ће настати у мраку и у тишини. Чим се упали светло и чим почне отворена расправа, наше шансе расту“, сматрао је Ђинђић. Његов први захтев, према овом плану, било је враћање контингената војске и полиције, што је предвиђено Резолуцијом 1244 и инсистирање на тачном датуму повратка. За Зорана Ђинђића, пре убиства, Косово и Метохија су били државни приоритет број један. „Истина је, већ сам, због Космета, покварио односе са доста својих колега у међународним организацијама. Неки од њих су ово зашта се залажем схватили као гурање прста у око. Космет је, међутим, за мене државни приоритет број један. Статус Косова је, у ствари, статус Србије. Ми не можемо да заокружимо државност Србије, док не знамо какав је статус Косова и Метохије.“ v

Тако су Марковић и Ђинђић од прозападних политичара постали непријатељи Вашингтона који ће због тога издати налог за њихову ликвидацију. Садашња власт у Београду је извукла поуке из ове лекције. Вучићу не пада на памет да истиче Косово и Метохију као приоритет, иако преко својих послушника у медијима шири причу како је сличан Ђинђићу. Замислите вођу напредњака како захтева повратак српске војске и полиције према Резолуцији 1244. Он ће говорити о свему осим о Јужној српској покрајини. За разлику од Ђинђића, Вучић гаси светло на КиМ и тако сакрива стравичне злочине над српским народом. Такође, премијер прихватањем и применом противуставног Бриселског споразума у пракси ствара велику Албанију што ни један нормалан српски политичар не би чинио.

Догађаји у Црној Гори и Украјини нам показују да оно што Вучић чини за Империју није довољно. Бела кућа жели да баци Русији на колена и од свих својих сателита очекује подршку у тој стратегији. Црна Гора је за Сједињене државе тренутно актуелнија. Вашингтон је мишљења да због присутне србофобије и русофобије мафијашког режима тамо може лакше наметнути своју вољу. Међутим нема сумње да ће САД и од режима у Београду тражити да започне са потпуном антируском кампањом и акцијама. Одсудна борба тек предстоји – будимо спремни за отпор!

_____________________________________________


Извор: Фонд Стратешке Културе