Трибина “Чија су наша деца?” у Културном центру Новог Сада: Да ли ћемо ускоро бити бездушни андроиди? (фото, видео)

6 Votes

IMG_1563

Трибина о контроверзама Породичног и Грађанског законика одржана је 25. 04. 2015. на Трибини младих Културног центра Новог Сада, где је актуелна тема и стручност уводничара привукла две стотине људи да чују аргументе зашто су измене које се спремају у оквиру ових закона погубне за, на првом месту, родитеље, али и уопште за све грађане наше земље. Повод за разговор су биле радикалне промене које се предлажу у породичном законодавству и које дубоко задиру у интиму грађана.

 Др Андреј Фајгељ, директор КЦНС је као домаћин поздравио скуп и подцртао чињеницу да је основ сваког демократског друштва да грађани добију прилику да расправљају о законима који се тичу њиховог живота, а да то код нас није случај, јер се исти, веома често, доносе без икакве јавне расправе.

 Психотерапеут др Зоран Миливојевић, који је узбуркао јавност својим ставовима по којима не одобрава ове измене, а 143 психолога потписало је чак и петицију против њега, тврди да они никада нису аргументовано доказали да он није у праву и да се неколицина њих касније и покајала због своје реакције након што су имали увида у резултате појединих истраживања. По професору Миливојевићу, телесно кажњавање детета родитељима не сме бити забрањено, али се, наравно, мора стриктно одвојити од насиља и не сме се поистовећивати са злостављањем.

Јована Фајгељ, оснивач новог удружења „Породица побеђује“ и мајка четворо деце, изнела је личан пример да је ово удружење основано од стране неколико мајки након што су приметиле да им деца која похађају трећи разред основне школе на часовима грађанског васпитања, кроз радионице “уче” како се “воли и поштује други пол”.

 Др Миша Ђурковић, научни сарадник Института за европске студије из Београда, публици је предочио низ ставки из породичног закона које су у бити противречне: “Ја као родитељ, по закону одговарам за поступке свог детета, а у исто време ми се оваквим изменама какве се планирају, даје све мање и мање механизама да га исправно васпитам. Противречно је и то што је демографска слика Србије катастрофална, а у исто време нам намећу законе који ће додатно заплашити родитеље. Ако су некада породица и приватна својина били светиња, са новим изменама ових закона то свакако неће бити”, истакао је др Ђурковић додајући да је по закону из 2009. године забрањено сурогат материнство, а само две године касније је донет предлог да се по закону ипак одобри то, што би по њему, изазвало катастрофалне последице јер бисмо постали држава “као и Индија, у коју би богати долазили да купују своје “родитељство”.

Након излагања уводничара, из публике су им постављана питања, тако да је расправа трајала два сата, са закључком да се мора више радити на информисању грађана уопште о томе шта би донеле ове измене закона када би биле усвојене. Предложене су трибине по целој земљи, породичне шетње, петиције, како “људи не би постали ускоро само бездушни андроиди”.

26. 04. 2015. КЦНС, за ФБР приредила Биљана Диковић

KOMENTAR:
Pripadam generaciji kojoj je štap stajao u učionici svakog razreda. Packe su bile na dnevnom redu ali na packama se često nije zaustavljalo. Na meni lično, mnogi štapovi su se lomili ali i pored toga nisu moji učitelji, učiteljice pa ni popovi ama ništa promenili na bilje. Što tada nauci još nije bilo poznato je bila legastenija(slabost čitanja i pisanja) urodjenost koja se štapovima ne može prebroditi. Mogu Vam pouzdano reći iz ličnog iskustva da batina nije izašla iz raja već iz pakla. Kao dečkić od 10 do 12 godina sam zapao u depresiju što tada nisam znao da postoji i to tako tešku da mi se nije živelo. Našao sam se pred problemom kojeg mi zbog urodjene legastenije nije bilo moguće da rešim i ako ništa više nisam želeo do toga, svoju rodjenu majku učiniti barem prolaznim ocenama srećnom, majku koja me je neizmerno volela i koju sam neizmerno voleo a koja me je neizmerno zbog loših ocena pa potom i lošeg ponašanja neizmerno tukla, kako je ona to govorila, za moje dobro, iz ljubavi. Iz takve ljubavi nije falilo mnogo pa da sam sebi oduzmem život. Posle odlaska sasvim slučajno u drugi grad i odvajanja od majke počeo sam postepeno da se oporavljam od te metode čije začetke ja ovde u vašim izlaganjima vema jasno nazirem! Ljubav je osnova svakog poverenja i ona se ne sme detetu fizičkim kažnjavanjem dovesti u pitanju da bi dete sunjalo u ljubav i dobronamernost sobstvenih roditelja. Ako dete ne posluša savet iz ljubavi onda ga pogotovo nasiljem i silom neće prihvatiti. Moja sreća je bila da sam naišao na devojku koja je baš tog i takvog mišljenja bila da se samo sa ljubavi može najviše postići u pogledu vaspitanja svoje dece. Ako se dete ne može osloniti na ljubav i strpljenje svojih roditelja onda na koga da se osloni? Za razliku od mene moja supruga nije bila nikad fizički kažnjavana pa mislim ni nikako kažnjavana. Kažnjavanje je samo izraz svoje vlastite(roditeljske) nesposobnosti usled u detinjstvu nedoživlene ljubavi i razumevanja svojih roditelja u ranoj mladosti. Jer ono što doživiš kao dete to te i čini i nauči. Učimo decu sa strpljenjem i ljubavlju pa će i ona biti to što su iz našeg ponašanja naučila. Sa istom tom devojkom sam stupio u brak iz kojeg je proizišlo troje dece. Jedna ćerka i dva sina. Moram priznati da sam ja po koji put naginjao, u diskusiji sa suprugom, da joj prebacim kako razmazuje decu i da to neće izaći na dobro. Ona je bila mišljenja da se deca nikad i nikako ne mogu dovoljno razmaziti i pri tom se ostalo. Ja sam morao priznati sebi da je dotle u pravu dokle joj, njenu metodu vaspitanja, uspeh i potvrdjuje što sam joj i rekao. I tako sam ja doneo odluku da se ne mešam po pitanju vaspitanja sve dok joj njeni rezultati daju za pravo. Nijedno od naše dece nije dobilo niti jednu kaznu a pogotovo ni neku fizičku, po guzi! Moja ćerka je bila sedam godina prvak Nemačke u plesu na rolšulama-postala je učiteljica i veoma voljena generalno od sve dece svog razreda osnovne škole- Slično je i sa obadva sina-jedan je dipl ing. nautike i master ekoliogije kao i master psihologije-polagao je svoje pismene ispite na nemačkom ali i na engleskom jeziku. Drugi je mašinski inženjer. Sve troje su u poslu svog izabranog poziva. Ja sam imao bezbroj slučajeva gde su me nemci na ulici prepoznavali, srdačno pozdravljali da bi mi izrazili svoje čudjenje i poštovanje. moja supruga je bila u pravu. Sa mojom suprugom sam već više od 4 decenije u braku. I sad zamislite, ona je nemica i po ocu i majci. – Ljubav i strplenje je osnova svakog uspeha! Na tim osnovama se mora graditi vaspitanje a ne na kaznama.
Dušan Nonković-Teodorović

Кретање чланака

1 reply »

  1. Rate This

    Pripadam generaciji kojoj je štap stajao u učionici svakog razreda. Packe su bile na dnevnom redu ali na packama se često nije zaustavljalo. Na meni lično, mnogi štapovi su se lomili ali i pored toga nisu moji učitelji, učiteljice pa ni popovi ama ništa promenili na bilje. Što tada nauci još nije bilo poznato je bila legastenija(slabost čitanja i pisanja) urodjenost koja se štapovima ne može prebroditi. Mogu Vam pouzdano reći iz ličnog iskustva da batina nije izašla iz raja već iz pakla. Kao dečkić od 10 do 12 godina sam zapao u depresiju što tada nisam znao da postoji i to tako tešku da mi se nije živelo. Našao sam se pred problemom kojeg mi zbog urodjene legastenije nije bilo moguće da rešim i ako ništa više nisam želeo do toga, svoju rodjenu majku učiniti barem prolaznim ocenama srećnom, majku koja me je neizmerno volela i koju sam neizmerno voleo a koja me je neizmerno zbog loših ocena pa potom i lošeg ponašanja neizmerno tukla, kako je ona to govorila, za moje dobro, iz ljubavi. Iz takve ljubavi nije falilo mnogo pa da sam sebi oduzmem život. Posle odlaska sasvim slučajno u drugi grad i odvajanja od majke počeo sam postepeno da se oporavljam od te metode čije začetke ja ovde u vašim izlaganjima vema jasno nazirem! Ljubav je osnova svakog poverenja i ona se ne sme detetu fizičkim kažnjavanjem dovesti u pitanju da bi dete sunjalo u ljubav i dobronamernost sobstvenih roditelja. Ako dete ne posluša savet iz ljubavi onda ga pogotovo nasiljem i silom neće prihvatiti. Moja sreća je bila da sam naišao na devojku koja je baš tog i takvog mišljenja bila da se samo sa ljubavi može najviše postići u pogledu vaspitanja svoje dece. Ako se dete ne može osloniti na ljubav i strpljenje svojih roditelja onda na koga da se osloni? Za razliku od mene moja supruga nije bila nikad fizički kažnjavana pa mislim ni nikako kažnjavana. Kažnjavanje je samo izraz svoje vlastite(roditeljske) nesposobnosti usled u detinjstvu nedoživlene ljubavi i razumevanja svojih roditelja u ranoj mladosti. Jer ono što doživiš kao dete to te i čini i nauči. Učimo decu sa strpljenjem i ljubavlju pa će i ona biti to što su iz našeg ponašanja naučila. Sa istom tom devojkom sam stupio u brak iz kojeg je proizišlo troje dece. Jedna ćerka i dva sina. Moram priznati da sam ja po koji put naginjao, u diskusiji sa suprugom, da joj prebacim kako razmazuje decu i da to neće izaći na dobro. Ona je bila mišljenja da se deca nikad i nikako ne mogu dovoljno razmaziti i pri tom se ostalo. Ja sam morao priznati sebi da je dotle u pravu dokle joj, njenu metodu vaspitanja, uspeh i potvrdjuje što sam joj i rekao. I tako sam ja doneo odluku da se ne mešam po pitanju vaspitanja sve dok joj njeni rezultati daju za pravo. Nijedno od naše dece nije dobilo niti jednu kaznu a pogotovo ni neku fizičku, po guzi! Moja ćerka je bila sedam godina prvak Nemačke u plesu na rolšulama-postala je učiteljica i veoma voljena generalno od sve dece svog razreda osnovne škole- Slično je i sa obadva sina-jedan je dipl ing. nautike i master ekoliogije kao i master psihologije-polagao je svoje pismene ispite na nemačkom ali i na engleskom jeziku. Drugi je mašinski inženjer. Sve troje su u poslu svog izabranog poziva. Ja sam imao bezbroj slučajeva gde su me nemci na ulici prepoznavali, srdačno pozdravljali da bi mi izrazili svoje čudjenje i poštovanje. moja supruga je bila u pravu. Sa mojom suprugom sam već više od 4 decenije u braku. I sad zamislite, ona je nemica i po ocu i majci. – Ljubav i strplenje je osnova svakog uspeha! Na tim osnovama se mora graditi vaspitanje a ne na kaznama.
    DN

    Свиђа ми се

  2. 1 Vote

    Bože, Imali ikog normalnog da manje voli svoje dete od nekog drugog.
    Ja sam moju decu stvorio zato sto sam voleo da imam decu (volim i svu
    decu sveta). Nikada nisam krivio škole za vaspitanje moje dece, nisam
    krivio ni društveno uredjenje. Deca su moja i najveće bogatstvo. Ja nikada
    nisam podigao glas niti ikada ošamario svoju (ni tudju) decu. Sve sam sa
    suprugom vaspitavanjem pozitivnim primerom.
    Nekada roditelj primoran na „podvikne“ svom detetu ili ga ošamari, ili kazni
    na neki drugi način, sve u duhu pozitivnog vaspitanja.
    Naravno ima roditelja maloumnih, teških alkoholičara ili druge negativne zavisnosti.
    E, tu treba da društvo stane na put za zaštitu deteta.
    Hvala i pozdrav,

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након „модерације“. Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени…