КОЗИРЈЕВА СЛАГАЛИЦА

КОЗИРЈЕВА СЛАГАЛИЦА – 24.04.2015

Синоћ сам се, до касно у ноћ, забављао Козирјевом биографијом и његовим одкрићима. Јутрос рано сам се пробудио са сазнањем да је оно о чему сам тако интензивно размишљао у ствари била Козирјева склапалица састављена од блокова његових одкрића које је требало само склопити у могућу целину попут енигме укрштених речи само са том разликом што су уместо речи стајали на располаганњу блокови Козирјевих открића. Прве мисли, tog jutra, које су ме окупирале су биле; ма колико му животна биографија била тужна и велика неправда му учињена, он је и поред тога свега својим доприносом савременој науци то све зло својом племенитошћу надвисио и оставио човечанству поклон непроцењиве вредности. Могло би се рећи; за сву толику неправду, коју му је друштво учинило, дао je најплеменитиији део своје душе.

Али сада да пређем на склапалицу Козирјевих открића. Та одкрића су била нека врста блокова произишлих из Козирјеве преокупације науком о времену у ствари, његова открића. Један од тих блокова је било и сазнање да је време а не светло, како је то Ејнстајн тврдио, највећа сила из којег све остало произилази. Посматрајући звезде уочио је да њихова слика путује и даље милионима година, реципрочно њеној удаљености од наше обсерваторје, и ако се та звезда већ угасила и као таква не постоји више, она се и даље види. Из чега је закључио да је то што се види у ствари будућност већ угашене звезде. Следећи део његове слагалице је закључак да се време састоји из прошлости, садашнјости и будућности. Уз помоћ удубљених огледала је то успео и доказати. Време је по Козирјеву универзална и најмоћнија па и најбржа сила из које све произилази. Међутим, у тој Козирјевој слагалици, отворио ми се простор за додатни блок мојих мисли који се уклапа у ту Козирјеву слагалицу и који би јој могао бити кораком више на путу ка универзалној целини односно тајни истине.

Чињеница уочена и потврђена од Козирјева да време има своју прошлост, садашњост и будућност, наводи на закључак да поред времена мора постојати још нека већа сила која обједињује сва та три фактора у једну временску целину и временску силу из које све проистиче. Следећи томе може се закључити да стварно мора постојати још моћнија сила и од самог времена или барем њему равна. Та и таква сила би могла бити сила памћења. Мислим баш на оно памћење које се види после угашене звезде за коју ја предпостављам да ће се у недогледно време изнова индуковати у физичку силу односно материју законима силе памћења „генетике“. Сила памћења обезбеђује да се све изнова рађа по својој предходној слици и прилици. Памћење обезбеђује да репа личи на репу а пиле на пиле, јаје на јаје итд. Памћење је најмоћнија сила која гарантује бесмртност изновним рађањем света захваљујући сили памћења. Сила памћења обезбеђује да се ништа не може изгубити, нестати већ само за извесно време трансформисати односно индуковати у своју полазну тачку, силу и форму, постати оно што јесте а не јаје да буде магаре оно што у свом настанку никад није било. Сила памћења је, по мени, нови блок Козирјеве слагалице, који обезбеђује вечност времена и свега у њему. А који и потврђује мисао Николе тесле о постојању нематеријалне силе.

Аутор Душан Нонковић-Теодоровић

ПРЕПОРУЧУЈЕМ ЛИТЕРАТУРУ: http://www.teslaheritage.com/index.php?lang=en

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: