Ko pogleda neće požaliti

https://www.youtube.com/embed/sKns1uatyNg

ПОСЛЕДЊА СТРАЖА РОМАН НЕНАДА МИЛКИЋА О ХЕРОЈИМА СА КОШАРА СКЛОПЉЕН УГОВОР ЗА ДРУГО ИЗДАЊЕ

ПОСЛЕДЊА СТРАЖА РОМАН НЕНАДА МИЛКИЋА О ХЕРОЈИМА СА КОШАРА СКЛОПЉЕН УГОВОР ЗА ДРУГО ИЗДАЊЕ

https://www.facebook.com/poslednjastraza | Славица Јовановић   | 10.03.2015.

ПОСЛЕДЊА СТРАЖА РОМАН НЕНАДА МИЛКИЋА О ХЕРОЈИМА СА КОШАРА
СКЛОПЉЕН УГОВОР ЗА ДРУГО ИЗДАЊЕ
Данас, у просторијама издавачке куће ,,Прометеј,, у Новом Саду, склопљен уговор о објављивању другог издања романа ,,Последња стража“. Роман би требао да изађе из штампе до краја овог месеца. Сви заинтересовани који желе могу свој примерак на време да обезбеде слањем поруке у инбокс.
Подсећања ради:
Роман ,,Последња стража,, прати последње месеце живота 19-годишњег војника Владимира Радоичића који је убијен у заседи шиптарских терориста 30.09.1998.године у непосредној близини карауле ,,Кошаре,,. Други део романа, говори о његовој породици и како су се суочили са породичном трагедијом.
Роман је заснован на истинитом догађају и великим делом се ослања на стварне ликове и догађаје, док се трагови фикције могу приметити само у деловима где је то било неопходно.
Такође, вредно помена је и да овај роман представља ПРВИ део трилогије која носи назив ,,Ми смо бранили Кошаре,, и ослања се на догађај који се десио пре почетка рата на Косову, за разлику од другог дела (рат у рејону карауле) и трећег дела (судбине војника након завршетка ратних сукоба) који су у настајању.
Кроз лик Владимира и његове породице описани су сви они тешки тренуци ишчекивања и наде, сви они дани неспокоја и незнања, све оне сузе и речи које никада нису изашле из душе… Кроз лик Владимира описан је сваки војник који није рекао да је прекомандован у рејон Кошара и који је вест о томе однео са собом у гроб. Кроз лик њему блиских људи описана је свака мајка и сестра, сваки отац и брат, свака девојка и пријатељ који су чекали своје драге да се врате са одслужења војног рока али их никада нису дочекали.
Као што рекох већ у једној својој песми

,,… имао сам стару мајку што је мене срећом звала,

на пут стално гледала је, мене није дочекала.

И имао сам трудну жену, снове сам са њом снио,

родила је мени сина, син ме није запамтио…“
И док полако започињем рад на другом делу трилогије, апелујем на савест свих вас који ово читате да никада не заборавимо хероје са Кошара. СЛАВА ИМ.

Share on facebook 3

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >

Остале новости

ЕУ „приметила„ да Србија дочекује лица под санкцијама ЕУ и да организује војне вежбе с Русијом

Србија је напредовала у реформама, али мора потпуно провести прописе ЕУ у владавини права, као и договоре с Приштином да би се што прије отворила прва поглавља, наведено је…

Отворено писмо свештенству митрополије дабробосанске

 Часни оци митрополије Дабробосанске, ђецо Светог Петра Дабробосанског!   Љубећи Ваше свете деснице кољенопреклоно Вас молим, да не поклекнете под притисцима и уцјенама заблуделих епископа, поборника новообновљенске јереси.  

Нацрт плана сузбијања наркоманије међу средњошколцима др Ненада Стевандића

Полазећи од неспорне чињенице да је средњошколски узраст  најчешћи период када се адолесценти масовно и без довољно информација сусрећу с опојним дрогама и постају зависници, сматрамо да је неопходно…

Пушилин: Кијевске снаге би могле извести нову офанзиву

Заменик председника Народног Савета ДНР Деннис Пушилин је подсетио да кијевске снаг још увек нису у потпуности повукле тешку артиљерију са линије додира, а такође је н

За сада нема размене заробљеника

Напретка у размени заробљеника „сви за све“, за сада нема. Ово је наведено од стране Комесара за људска права у ДНР Дарије Морозове. 

Бродски је међу нама

Ових дана jе московски издавач Сorpus објавио превод књиге „Бродски је међу нама“ америчке списатељице и слависткиње, највећег тамошњег експерта за стваралаштво Михаила Булгакова, Елендеје Профер…

Порошенко тражи дозволу Парламента за присуство страних трупа

Украјински Парламент размотриће иницијативу председника Петро Порошенка да се омогуће страним трупама да учествују у вежбама у тој земљи. Украјински председник затражио је од Врховне раде (парламента) да размотри могућнос…

ЛАВРОВ: Одговор Москве на повећање активности NATO биће адекватан

Повећање војних активности поред руских граница не доприноси враћању поверења у Евроатлантику, одговор Москве ће бити адекватан, изјавио је у уторак министар спољних послова РФ Сергеј Лавров. „Ми смо потврди…
Остале новости из рубрике »

НА КОСОВСКИМ БАРИКАДАМА „БЕЗ БЛАГОСЛОВА“

НА КОСОВСКИМ БАРИКАДАМА „БЕЗ БЛАГОСЛОВА“
„А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару! И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божје. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете“. (Мт. 28-32).
Док сам живео у Африци, за Србе на Косову и Метохији сам се нарочито молио Богу и провео пуно бесаних ноћи читајући вести о томе како су напуштени, остављени од српских власти и политичара и препуштени на милост и немилост онима који отимају нашу свету колевку и драгуље наше вере, душе и бића српског. Жарко сам желео да дам свој скромни допринос али сам се осећао немоћно 11 000 километара удаљен од Отаџбине. Поред молитава и богослужења, организовао сам и неколико скупова, изложби, пројекција, петиција, донаторских вечери…. Био нам је и Владика Артемије и одржао неколико састанака са јужноафричким властима учвршћујући их у одлуци да не признају лажну независност (ово је веома важно имајући у виду да је Јужна Африка лидер афричког континента и да многе афричке државе ослушкују став Јужне Африке).
Одмах после нелегалног и отимачког акта о самопроглашеној косовској независности, на свети храм смо поставили (можда јединствено у православном свету) два транспарента на енглеском језику: “Косово је срце Србије” и “Боже, чувај Косово”, да сведочи о праведној борби српског народа до коначног ослобођења Косова и Метохије и како бисмо пренели поруку локалној јавности и упознали их са нашим страдањима и неправдама које трпимо. Привукли смо пажњу у нашем окружењу и поједини локални медији су објављивали текстове и интервјуе о проблему Косова и Метохије…. Ипак, све ово и даље није могло донети спокоја мојој души, осећајући да сам, упркос свему, предалеко од места страдања и грдног судилишта.
Када је запретила велика опасност Србима на северу Косова, они се сложно организоваше и подигоше барикаде да се заштите и да одбране своју Отаџбину, достојанство, душу, веру, земљу, породице, све нас и наше светиње, да нам осветлају образ и посведоче да није исчезао лазаревско-обилићки дух у Срба. На барикадама су били сви. Имали су распоред и били једно срце и једна душа. Дежурали су наизменично запослени у школама, обдаништима, болницама, рудницима, банци, пошти, приватними државним фирмама … једном речју сви једнодушно и сложно. Те године (2011.), по доласку у Србију на одмор, мој стари пријатељ и брат у Христу, писац Антоније Ђурић, предложи ми да одемо и посетимо наш народ на барикадама. Није требало два пута да ми каже. Кренусмо на пут са братом Недом Исаковим из петровградског Равногорског покрета. Проведосмо цео дан са народом у Рудници, Јарињу и Брњаку, Звечану, Митровици и Зубином Потоку.
Народ свуда љубазан, гостопримљив, радостан. Захвални на свакој подршци, посети, речи, молитви…. Понегде препознају Антонија. Грле га. Од мене траже благослов. Антоније им говори да сам на служби у Африци. Велики број њих су чули и шитали о томе да Срби имају своју светињу и у Африци. Преносим им колико мислимо на њих, у чему се трудимо и молимо за њих чак и у далекој земљи. Неки са сузама у очима грле и љубе са благодарношћу, оснажени свешћу да нису заборављени и да им подршка и помоћ стиже са свих континената где год има православних Срба, где се православно мисли и српски осећа, где живи дух Лазара и Милоша. Сада ми је душа испуњена и могу мирно да се вратим свом послушању у далеком свету. На повратку кући, Антоније помену да се јавимо и надлежном Владики и пренесемо му своје утиске. Сачека нас веома непријатно изненађење. Иако уопште нисам служио нити имао намеру, ни носио било какву књигу или одежде… надлежни епископ ме добро изгрди, речима да нисам требао да долазим без благослова и шта ја уопште тражим на барикадама?! Антоније слуша и не може да верује својим ушима.
Био сам затечен и непријатно изненађен. То је заиста верна слика и прилика атмосфере која данас претежно влада и у нашој светој Цркви. Црква је увек делила судбину свог народа. Поред духовне науке и усмеравања које води путем вечног спасења, императив наше свете Цркве треба да буде: истински делити судбину свога народа и бити са њим истрајно и практично и у добру и у злу. Заносио сам се мислима и жељама да се тих дана, са благословом патријарха и светог Синода, на барикадама све црни од српских мантија, монаха и свештеника. На фотографијама сам понекад виђао поједине свештенике и монахе на барикадама али тог дана буквално нисмо видели никога.Имамо десетине епархија и хиљаде свештенства и монаштва. Прижељкивао сам да и ми дежурамо на барикадама сваки дан, бар по један дан са народом на смену. Каква би тек то сила била и како бисмо тада изгледали у очима КФОР-а, УНМИКА, полиције, Шиптара…
Како би тек било том нашем намученом народу, изданом, заборављеном, превареном…. Озарила би их Божија сила, вера, нада и духовна снага. Сигуран сам да бисмо таквим делањем надјачали многе афере и негативне контексте у које се стављају попови, владике, црква…. Делећи судбину свога народа и бити са својим народом и у добру и у злу. На жалост, све је то изостало и моје су жеље остале санак пусти. Ако наставимо овако – не може нам бити боље. Народ гладује, деца нам живе испод сваке границе људског достојанства, а ми се отимамо око парохија и прихода (плена) као дивље звери по афричким џунглама и усред поста једемо месо браће своје сплеткарећи, клеветајући, напуштајући страх Господњи….
Не треба крити и тиме саучествовати у било чему што није добро. Световни дух, секуларизам и идолопоклонство материјалистичким вредностима по епархијама и парохијама (и самим тим нарушени међуљудски и братски односи) попримају размере епидемије. Летос у Србији није било свештеника кога сам срео, а да се није жалио на једно исто: други свештеник – сабрат га је оклеветао код Владике, подметнуо неистине, смењен је са парохије, премештен, други је добио бољу парохију, дошао на готово, Владика је без темељнијег испитивања прихватио сплетке и клевете, има своје одређене миљенике, нанета је штета Цркви (парохији….) ради додворавања властима, политичарима, бизнисменима…. И увек и код свих иста прича. Алармантно.
Већина нас томе доприноси, својим ставом, приступом, поступцима, кукавичлуком, заборавом због чега смо постали свештенослужитељи…. Морамо да се освестимо, отргнемо и повратимо на прави и благословени пут или ће бити касно када се спусти Божија десница на све, а прво на нас: владике, монахе и свештенике. Ако се будемо трудили онако како је Богу угодно и како Он од нас очекује – Господ ће нас даровати сваким благословом и узвратити нам стоструким добром. Нека нам је свима срећан, спасоносан и Богом благословен часни пост! Да нам буде на истинско покајање, поправљање и исправку живота, задобијање страха Господњег, очишћење душа и тела и вечно спасење!
Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

10403059_1577853339129786_5581006223123610615_n10404094_1577852695796517_3427381238782336171_n10407378_1577853525796434_1391841297487399235_n11021197_1577852842463169_7869849425049564283_n11024744_1577853942463059_9028583516394697130_n11043087_1577853989129721_1959191811855704014_n11047914_1577853109129809_5454702875443850649_n11050175_1577853072463146_8844431977757096050_n1486640_1577853779129742_2246176179488346533_n1506974_1577853802463073_1870127720562195305_n

http://www.srbobraz.org/Aktivnosti/Saopstenja_i_komentari/2011/KrstomIMolitvomBraneSlobodu.htm

https://www.facebook.com/profile.php?id=100007154058659&sk=photos&collection_token=100007154058659%3A2305272732%3A69&set=a.1508187259429728.1073741852.100007154058659&type=3

https://www.facebook.com/profile.php?id=100007154058659&sk=photos&collection_token=100007154058659%3A2305272732%3A69&set=a.1516059305309190.1073741855.100007154058659&type=3

https://www.facebook.com/profile.php?id=100007154058659&sk=photos&collection_token=100007154058659%3A2305272732%3A69&set=a.1507013889547065.1073741851.100007154058659&type=3

Раица Марковић; ДЕВЕТСТОДЕВЕДЕСЕТДЕВЕТ ЛИЦА

ДЕВЕТСТОДЕВЕДЕСЕТДЕВЕТ ЛИЦА

Данас се са патриотског Б92 огласио некадашњи политичар и писац,
некадашњи краљ тргова и парастоса, некадашњи човек, а одавно америчка
магична крпа и шашава бриселска лутка обешена на још шашавијем
обешењачком конопцу шарених НАТО вешала.

Тешко ми је да му изговорим име због гађења, тешко ми је да му
набрајам недела због болних сећања и многих лица која је измењао, али
ћу морати због оних који не памте.
Погаћате многи, реч је о Вуку Драшковићу, лажном месији који је
изневереном улогом духовног обновитеља Србије, светском сатанаском
систему проказао, потказао и унесрећио многе истинске Србе родољубе.

Овај обешењак Нато вешала, одавно препукнуте кичме, самим собом
помокрен и опогањен, из свог јадног и прејадног стања и даље бљује
отровну пену.
Он који је свој политички пробој започео организавањем парастоса
србским мученицима по хрватским стратиштима, данас све Србе верне
Лазаревом Завету и Светом Сави и Србском Косову назива парастос
елитом.
Он који је почео политички јуриш покличем србског националисте а
стигао до невладиног сектора кандићке и бисерко.
Он који је некад више љубио стотинама година стари плот србског села
него лажни сјај америчких облакодера данас више љуби руку америчких
председника, амбасадора и амбасадиних чувара од свих Срба и свесрбског
Косова.
Он који је тровао Србе ратнохушкачким изјавама, написима у својим и
жениним новинама, који је у ратним дејствима имао своју личну гарду,
данас је миротворац и европејац перверзног атлантског начела који
позива све Србе на признавање пораза србске државне политике.
Он који је у почетку политичке каријере истурањем исфабрикованог лица
Србина СветоСавца имао на својој страни безрезервно поверење пола
милиона СветоСавских Срба успео је да са тим непроцењивим капиталом не
учини ништа корисно за народ а учинио све да га као сваки блудни син
расипнички потроши.
Он се данас на пучини евроатлантског политичког мора воза у ораховој
љусци, бацан таласима побеснелог мора од странке до странке и од владе
до владе, бљује прљавштине којих се његови заштитници од дављења и
коначне политичке смрти из владе и владине надвладе устежу и гаде.
Из тог плутајућег и бљујућег стања, овај некадашњи човек, полумртвац
са хиљаду различитих и међусобно посвађаних лица, изјављује за своју
орахову љуску да је ледоломац на србском европском путу.
Пропаст овог избљуваног полумртвог човека најочигледнији је знак
пропасти пута за који је радио док се уз помоћ мноштва тајних помагача
скривао иза свих оних деветстодеведесетдевет лица.
Пораз србске политике организовали су и спровели сами политичари уз
помоћ својих послушника и тајних служби а за рачун политичког
мирнодопског и ратног налогодавца Евроатлантског Савеза.
У овом пројектованом и сваким делићем спровођеном ратнополитичком
поразу већински србски народ није учествовао и не сноси никакву
одговорност за тренутно стање.
Искључиви кривци за пораз који нам се намеће од стране ових поражених
људи јесу они сами. Тајна коалиција свих политичких партија у којој
нема ни власти ни опозиције, где свака влада, свака партија и сваки
појединац игра улогу која им је намењена док је не изиграју, затим
мењају места и улоге а представа за наивне будале и покварене
себичњаке иде даље.

Они који су нас опљачкали и осиромашили, у наше име капитулирали,
предали се непријатељу и одрекли себе, који сад покушвају да и нас
заведу да на себе примимо ову само њихову срамоту и не слуте да су у
грдној заблуди верујући да своју кривицу могу пребацити на све нас и
да ћемо је ми примити на себе.
Они су искључиво своја срамота и оних који их тврдоглаво бирају а
којих нема више од тридесетак посто и нека је они носе а ја лично на
њу не пристајем и никад нећу пристати.

Preokret: Američko oružje nije sposobno da se suprotstavi ruskom asimetričnom odgovoru

Preokret: Američko oružje nije sposobno da se suprotstavi ruskom asimetričnom odgovoru

fgweufdnkswjfj

Ruska vojska

http://www.facebook.com/plugins/like.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fpages%2FWebtribune%2F847608215252468&width&layout=button_count&action=like&show_faces=false&share=false&height=21

-Štа sе tо dеsilо, štо је prоmеnilо pоnаšаnjе prеdstаvnikа SАD i Rusiје u Uјеdinjеnim nаciјаmа? Gdе је оnај drski nеpristојni nаčin pоnаšаnjа prеmа Rusiјi?

Zаštо dаnаs Sаmаntа Pаuеr višе nе skаčе i nе sikćе stојеći iznаd Čurkinоvе glаvе, štо višе nе trаži оd njеgа dа sе pоnаšа kаkо priliči „gubitniku“? Оdјеdnоm је njеn glаs mukао, rеči su јој nеpоvеzаnе, gоvоr nеsigurаn… Gdе је nеstао оnај njеn rаniјi žаr? Štа sе tо dеsilо dа је Аmеrikа tаkо iznеnаdа оdlučilа dа nе šаlје оružје i instruktоrе u Ukrајinu?

Dа, а i оtkud tаkvа smirеnоst i sаmоpоuzdаnjе kоd Čurkinа, dа је tаkо irоničnо i nаdmоćnо zgаziо nе sаmо prеdstаvnikа Ukrајinе, nеgо i SАD?

Rаdi sе о tоmе dа su sе SАD pоkаzаlе nеsprеmnim i nеspоsоbnim dа svеtu prеdstаvе ikаkvе dоkаzе о prisustvu ruskе аrmiје nа Dоnbаsu. Cеlа је gоdinа prоšlа, аli оsim prаznih rеči niје bilо ni јеdnе fоtоgrаfiје i ni јеdnоg vidео snimkа, kојi bi pоtvrdili, rеklо bi sе, zа sаvrеmеnе špiјunskе tеhnikе lаkо dоkаzivu krivicu. Sаmim tim SАD su јаvnо pоkаzаlе svојu nеmоć.

Аmеrički supеrmоdеrni sаtеliti оdјеdnоm su sе pоkаzаli slеpimа. Shvаtаmо dа sе i tо mоžе dеsiti, i tо sе mоžе i rаzumеti, аli оnimа, kојi su sе dо prе sаmо gоdinu dаnа duvаli dа rаspоlаžu svimе štо је nајsаvrеmеniје i nајnаprеdniје nа svеtu, tо sе nе mоžе prihvаtiti kао оprаvdаnjе. Оdјеdnоm sе pоkаzаlо dа cаr nе sаmо dа је gо, nеgо dа је ustvаri slеp.

Аmеričkо оružје dаnаs niје spоsоbnо dа sе suprоtstаvi ruskоm аsimеtričnоm оdgоvоru. Ispоstаvilо sе nе sаmо dа su Rusi nаšli nаčinа dа svојu аrmiјu snаbdејu nоvim nаоružаnjеm i dа је učinе nеpоvrеdivоm zа rаkеtе prоtivnikа, nеgо su nаučili i dа pоtpunо оslеpе svu еlеktrоniku nеpriјаtеlја, prеtvоrivši svо njеgоvо grоznо rаkеtnо оružје u tupu gоmilu mеtаlа.

Pоslе cеlоgоdišnjеg trаgаnjа zа tајnim rаčunimа Putinа, ispоstаvilо sе dа је оn nеgdе pоtrоšiо sаv tе pаrе, kоје је pо prеdstаvаmа Zаpаdа оn pоkrао оd nаrоdа i sаkriо pо bаnkаmа… Оdјеdnоm su shvаtili dа је оn, pоtrоšivši tај nоvаc, dоvео prеdstаvnikе zаpаdnе аgrеsiје u stаnjе šоkа – јеr svе је tе pаrе pоtrоšiо nа nајsаvrеmеniје, fаntаstičnо оružје Rusiје, kојеm u svеtu nеmа rаvnоg. А timе im је dао i šаh i mаt.

Zаpаd је оdјеdnоm shvаtiо dа Rusiја pоsеduје nеprеvаziđеni rаdiо-еlеktrоnski štit nаd svојоm tеritоriјоm, kојi је u stаnju dа оdbiје bilо kаkаv rаkеtni nаpаd, а istоvrеmеnо i dа оslеpi svu tеhniku Zаpаdа, а čimе ih је i „prinudiо k miru“ i nаučiо i kаkо trеbа učtivо dа gоvоrе…

Sаvrеmеni rаtоvi dоbiјајu sе bеz primеnе оružја. Živеlа Rusiја, živео Putin!

(Vaseljenska)

Moji članci u Nemačkim medijima; 03. marta 1998, 28. marta 1999, 21. aprila 1999, 13.juna 1999, 16.juna 1999, 18juna 1999. povodom agresije NATO na Jugoslaviju važe i danas, ništa se nije promenilo

Moji članci u Nemačkim medijima; 28. marta 1999-21. aprila 1999-13.juna 1999-16.juna 1999-18juna 1999. povodom agresije NATO na Jugoslaviju, klikni ovde:

https://dijaspora.files.wordpress.com/2012/03/img.pdf

Razlog tome što taj članak sada objavljujem, kojeg su mi objavile gradske novine Lübecka 1998 (http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/1130) kao i ove gore navedene koje su mi objavili i drugi mediji je to što sam već tu rekao da ta globalizacija bez globalizacije i socijalne mreže ne može biti od uspeha. I što sam u njima opominjao kako ne bi došlo do ovog do čega je došlo kao što i sad podsećam da ne dodje do onog najgorega odnosno, svetskog rata što bi moglo dovesti do uništenja sveta ukoliko ovako nastavimo. 

Tada su najavili Gunter Grass i Egon Bar da će mo oformiti radnu grupu ali do toga nikad nije došlo-Neko je već tad tu stao na šlauh. Kasnije je došlo još do toga da takozvani Nobelovac Ginter Grass, u Lajpcigu na sajmu knjiga, izusti reči, pred svim kamerama sveta, da srbi ne razumeju drugi jezik do jezika bombi… To je najprimitivnije i najbrutalnie podpirivanje rata, rešavanja problema putem rata. I po tom pitanju sam ga kritikovao u tim Gratskim Novinama a i gde god mi se to pružila prilika pogotovo zbog toga što je svesno utajio činjenicu da je bio Hitlerov SS dobrovoljac jer da se to znalo ne bi bio ni kandidat a kamoli dobitnik Nobelove Nagrade – I to su tada objavile ove novine ali i one su podpale pod censuru! Donekle mi je uteha da je ta moja kritika ozvaničena u jednoj knjizi i tako ušla u istorijat Nemačke literature. Tada je ovom gradu još nešto značio autoritet kojeg sam svojim životom i humanitarnim zalaganjem nešto značio graddjanima Libecka-Duga je ta moja borba za istinu i preduga-Sve se zna a svet srlja, i pored toga, u svoju propast. Osećam poštovani prijatelji pomalo, memlu umora. A treba toga još toliko uraditi za budućnost naših potomaka. Laž, pohlepa i zloba se dokopala sile i vlasti pa hara svetom a svet ćuti kao da ga se to sve ne tiče, kao da ne sedi u istom čamcu koji polako ali sigurno tone.

Dušan Nonković-Teodorović

Сећање на председника Слободана Милошевића

Сећање на председника Слободана Милошевића

10.03.2015. – Власт у Србији се чак није ни удостојила да председника сахрани уз све припадајуће државне почасти

У среду, 11. марта, навршава се девет година од смрти бившег председника Србије и Југославије, Слободана Милошевића.

Председник Слободан Милошевић је водио Србију, а потом Југославију од 1990. до 2000. године. Период његове владавине је био изузетно тежак, те је усљед сепаратизма република у Југославији дошло и до распада земље, а потом је избио грађански рат. Србија је у то време примила стотине хиљада Срба из бивших југословенских република, а у време тешке међународне изолације.

Недуго после завршетка грађанског рата западне силе условљавају Србију „капитулацијом“ у Рамбујеу, односно увођењу НАТО снага на Косово. Србија није пристала на условљавање и окупацију земље и усљед тога је наступило безкрупулозно бомбардовање НАТО сила, неосврћући се на чињење злочина над становништвом Југославије, бомбардовањем насеља и градова касетним бомбама за које до данас нико није одговарао.

Шест месеци касније, крајем 1999. године Међународни кривични суд за бившу Југославију је подигао оптужницу против председника Милошевића за наводне ратне злочине и геноцид.

28. јуна 2001.  године тадашња прозападна власт кршећи сопствени Устав се потчинила западним земљама и испоручила председника Милошевића Хашком трибуналу и да буде још апсурдније за Видовдан, свети српски празник.

Суђење председнику Милошевићу је почело у фебруару 2002. године. Председник Милошевић је умро у 65. години живота од срчаног удара 11. марта 2006. године у затворској ћелији Хашког трибунала, где је скоро пет година бранио достојанство Југославије и раскринкавао западне сплетке. Околности његове смрти још нису разјашњене.

Занимљиво је да се тадашња прозападна власт није чак ни удостојила да председника сахрани уз све припадајуће државне почасти, вероватно плашећи се прекора са запада и налогодаваца, а наравно и због недостатка морала.

Сахрани председника Милошевића је присуствовало хиљаде грађана.




Председник Слободан Милошевић се последњи пут обратио јавности Србије 2. октобра 2000. године пред други круг гласања за председника Југославије и пре дешавања 5. октобра. Са ове временске дистанце овај говор је веома интересантан и реалан.

„Поштовани грађани,

Пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији.

Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савремненом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ.

Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

Поштовани грађани,

Моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обратно, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто.

Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала (што се убрзо и десило, одвојено је Косово и одвојена је Црна Гора). То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се као члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито њена рубна подручја, њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

Play Button

У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

Територија која би престала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање. Дао сам овај приказ судбине Југославије у случају да прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим на то да би у том случају осим губитка земље и понижења њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем.

Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона њихових сукоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.

Марионетска власт, дакле гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт, гарантује мир.

Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом су брзином постајале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома, веома неизвесна и далека. Мањина богатих била би састављена од шверцерске елите, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље.

Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци.

Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу која их измешта из сфере елементарног, и националног, и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништвом странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овоим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ деценијама нису на Западу, као што је некад било, већ на истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада, јер смо дуго, од Другог светског рата до 90-тих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало. А неки већи криминал који се не може избећи у друштву које бисмо постали, губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал био би за наш мали и на криминал ненавикнут народ, опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.

Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета. Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна, селекција националног идентитета, свела би га на нешто националних јела, понеку песму и коло, имена националних хероја наденута прехрамбениним производима и козметичким средствима.

Једна од заиста несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у двадесетом веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. Из искуства других земаља види се да народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој, да личи на друге уместо на себе. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифесотовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео територију туђе земље. Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финасирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата. Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе које им контролишу све, а нарочито домашаје у стваралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.

У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиља, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске идеје, планове и интересе. Наша земља је суверена држава, има своје законе, свој Устав, своје институције.

Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.

А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом.

Препуштајући своју земљу другима, туђој вољи, препуштајући исто тако туђој вољи и сопствени живот и живот своје деце. И многе друге људе.

Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће никада да се отклоне.

Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије. Моја савест је у том погледу савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година, на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам.

Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други најопаснија је заблуда и главни разлог моје одлуке да се јавно обратим грађанима Југославије.

Хвала.“

Вања Савићевић,

Кључне речи: Србијс, Југославија, Милошевић,