Dobročinstvo je apostila svih Božijih zapovesti!

Apostila je, u službenom dokumentu, pečat koji potvrdjuje da su svi pečati, dokumenta sa više pečata, ispravni i važeći! Bez pečata apostile je takav dokument, sa više pečata, nevažeći. U nekim zemljama sveta, stranca ne  venčavaju bez dokumenta potvrdjenog sapečatom apostile, koji potvrdjuje da su svi pribavljeni i potvrdjeni dokumti tačni .
Ovim Vam dostavljam blagodet misli koje mi dušu učiniše spokojnijom, lakšom i nekako smirenijom, ove osmoga marta 2015-te pozne večeri, ovog nam nemirnog i neizvesnog vremena u kojem živimo.
Moram priznati da me obuze neka dragost neko blaženstveno zadovoljstvo što mi pripade ta privilegija da vam mogu ovaj Božiji dar podeliti sa nadom da će te ga i Vi drugima deliti:
 
Samo smo toliko od večnosti koliko se u duše drugih dobrotom upišemo!
 
Nema pčeli meda nit leptiru nektra bez zaprašivanja cveta nit ima života bez dobročinstva!
 
Dobročinstvo je apostila svih Božijih zapovesti!
:
Bez dobročinstva su Božije zapovesti jalovo seme!
 
Pošto su mi ove misli nastale na dan žena podsetile su me da se mnogim ženama, umesto dobročinstva, često čini nepravda od nas muškaraca a da se pri tom zaboravlja da žena nije samo majka ženskog sveta već i Hrista kao i sveg muškog sveta, svih muškaraca! Nikako i ničim to može biti obrnuto. Žena je majka, svakog muškarca rodila, na svet donela a neki se od njih ponašaju kao da je to obratno kao da ga nije svojom krvlju stvarala i svojim mlekom zadojila, negovala i odhranjivala.
Činimo dobro jedno drugom kako bi svet i u celini mogao biti bolji a stim i pojedinac sretnijim.  
Dušan Nonković-Teodorović

Дијаспора је важна за Матицу исто колико и Матица за Дијаспору

Дијаспора је важна за Матицу исто колико и Матица за Дијаспору

Бобан Јовановић, амбасадор за дијаспору Нишке канцеларије и оснивач и директор СрпскогКултурног Центра на Малти у интервјуу за портал Хоризонти из Швајцарске о активностима и значају рада на културном плану у дијаспори.

Господине Јовановићу већ пола године сте амбасадор за дијаспору и директор културног центра на Малти, молим Вас за кратко подсећање на ваш рад у прошлом периоду?
Б.Ј. Од октобра прошле године када сам постао амбасадор нишке канцеларије за дијаспору и када је формиран СКИЦ, непосредно тих дана Малту је посетио и Епископ Андреј и донео нам благослов за наш рад, духовни и културни живот Срба на Малти је почео да иде узлазном путањом.У новембру смо организовали Изложбу слика Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине у главном граду Малте, Ла Валети, коју је видело преко три хиљаде људи.Помогли смо у организацији доласка Професора Милоша Павловића на учешћу на Интернационалном Фестивалу Пијаниста у Валети. Те две ствари су свакако врхунско презентовање Србије на европском и светском пољу културе.
Организовали сте и пријем нашој делегацији када се у Валети одражавала Дечја Евровизија?
Б.Ј. Да,мислим да је то веома важно да наши представници културе,уметности и музике када долазе на ово острво прво имају пријем у СКИЦУ јер је то једино место на Малти,обзиром да је наша Амбасада у Риму, да се осете као код своје куће.Наша такмичарка Емилија Ђонин је имала дивну песму и ми смо врло поносни што смо имали прилику да је угостимо током њеног боравка на Малти.
Ваш Центар се разликује од Српских клубова у Европи, више се бавите културним догађајима који имају врхунске трајне вредности од класичног окупљања Срба за прославе и неговање традиције?
Б.Ј. Ово питање је врло комплексно.Наш циљ је, пре свега да српску културу,као стару европску културу, представимо европљанима који су последњих двадесет пет година углавном слушали лоше ствари о нама који долазимо са те стране Света и покушамо да им ту искривљену слику о Србима исправимо. Најбољи пут за то је култура,јачи и од политике и од дипломатије. Резултати су видљиви и брзи, све је више Малтежана на догађајима које организујемо, доводе своје пријатеље да им покажу како тамо неки Срби имају добре филмове,документарце,музику,сликаре итд. Такође, не смемо и да заборавимо нашу традицију коју негујемо кроз наше програме,организовали смо веома успешно дочек православне нове године у српском духу са живом музиком и нашим традиционалним специјалитетима. Али, за очување наше традиције у дијаспори је неопходна Црква и то је схватио наш Епископ Андреј,који нам помаже не само духовно већ и материјално.Одредио нам је пароха Протојереја Петра Пантића, великог експерта за литургијска питања и дивног човека који има велико искуство у дијаспори. Такође значајно је и учешће Малтешко Српске Заједнице коју води наш Доктор Предраг Андрејевић који је у последњих двадесет година много помагао и много помаже Србима на Малти и лично и кроз заједницу. Само заједничким деловањем под окриљем наше Свете Цркве можемо да сачувамо нашу богату традицију ван матице.
Покренули сте и Српску викенд школу,како је интересовање ?
Б.Ј. Велики Стефан Немања је рекао да је опасније за један народ када изгуби једну реч свог језика него када изгуби територије. Српска викенд школа коју је подржала Управа за сарадњу са дијаспором Владе Републике Србије и Српска Православна Црква показала је прави смисао јер је одзив одличан.Ради се по групама и поред Српског језика, историје и веронауке увели смо и бесплатне часове енглеског језика,јер је и то веома важно нашим људима за свакодневни живот на Малти.Сваког викенда људи долазе да би се дружили и да би осетили тај дух заједништва. У оквиру Српске школе имали смо и пројекцију документарца о Михајлу Пупину на којој је гост био и сам аутор Сава Сајко.

Из којих средстава се финансира рад центра и школе?
Б.Ј. Понекад је важнија добра воља од новца,јер некада и са новцем а без добре воље резултати могу бити негативни. Као што рекох Управа за сарадњу са дијаспором нам је помогла одређеним средствима суфинасирајући овај пројекат али већи део средстава су средства од донације наших људи доброчинитеља који за сада желе да остану анонимни. Конкурисали смо и код Министарства културе Републике Србије и очекујемо да ће и они препознати значај нашег рада. Такође желим да поменем да нам пуно помажу и малтешке институције и културни радници а и моји лични пријатељи и сарадници из света филма и продукције са којима сам пуно радио на овом острву.
Српски радио Малта је такође део вашег центра?
Б.Ј. Срспски радио Малта је интернет радио који има за циљ да пре свега информише наше људе на Малти и покуша да им помогне око свакодневних и административних потреба, што је у ствари и главни циљ дела нашег центра који је и информативни. Планирамо да ускоро покренемо и СРПСКЕ НОВИНЕ које ће излазити периодично.Информативни центар ће показати ускоро своје право значење.
Колико по Вама,ваш рад значи Матици и да ли Матица препознаје тај значај?
Б.Ј. Дијаспора је важна за матицу исто и колико је матица важна за дијаспору.Мислим да највише тај значај препознаје Српска Православна Црква. Не могу да кажем да институције у Србији не препознају.Пре свега Управа за дијаспору је показала да препознаје значај расписивањем конкурса,а по мени велика заслуга припада Канцеларији за сарадњу са Дијаспором Града Ниша која је поставила здрав концепт сарадње матице и дијаспоре и мислим да је тај модел добар и да већ даје добре резултате. Управо је то модел који доказује да је култура јаче оружје од дипломатије.

В.А.

Blagodet misli koje mi dušu učiniše spokojnijom,

Blagodet misli koje mi dušu učiniše spokojnijom, lakšom i nekako mirnijom, ove osmoga marta 2015-te, pozne večeri nemirnog i neizvesnog vremena u kojem živimo.
Moram priznati da me obuze neka dragost neko blaženstveno zadovoljstvo što mi pripade ta privilegija da vam mogu, ovaj Božiji dar podeliti sa nadom da će te ga i Vi drugima deliti:
 
Samo smo toliko od večnosti koliko se u duše drugih dobrotom upišemo!
 
Nema pčeli meda nit leptiru nektra bez zaprašivanja cveta nit ima života bez dobročinstva!
 
Dobročinstvo je apostila svih Božijih zapovesti!
 
Pošto su mi ove misli nastale na dan žena podsetile su me da se mnogim ženama, umesto dobročinstva, često čini nepravda od nas muškaraca a da se pri tom zaboravlja da žena nije samo majka ženskog sveta već i Hrista kao i sveg muškog sveta, svih muškaraca! Nikako i ničim to može biti obrnuto. Žena je majka, svakog muškarca rodila, na svet donela a neki se od njih ponašaju kao da je to obratno kao da ga nije svojom krvlju stvarala i svojim mlekom zadojila, negovala i odhranjivala. Činimo dobro jedno drugima kako bi svet i u celini mogao biti bolji a stim i pojedinac sretnijim.  
Dušan Nonković-Teodorović