ЖИВОТ ЈЕ ФЕНОМЕН БЕСМРТНОСТИ

ЖИВОТ ЈЕ ФЕНОМЕН БЕСМРТНОСТИ

Интуитивни поступци, из подсвести несвесно доношење одлука, поготово оних које се покажу исправним, указује на предпоставку да је мозак живо складиште живог ума, сума искуства наших предака стечених кроз генерације генетским путем преношених са колена на колено да би била прозвана и активирана у специфичним условима живота за решавање на око нерешивих проблема у смислу одржавања бесконачности живота са циљем стицања нових умних мустри кроз животно искуство ради оплемењивања умне ризнице живог мозга за наследне генерације како би се угроженост, из новонасталих животних услова, лакше превазишла. Гени су од материје, носиоци физичких и духовних особина које се наслеђују одржавајући собом живот бесмртним, попут карика које надовезује ланац у бесконачност.

Ако се поће од чињенице да се како цео космос тако и микрокосмос налазе у сталном покрету онда би то значило да међусобне консталације односа нису нити једног тренутка исте јер су у непрекидном покрету што значи да су и резултати међусобног утицаја сваког момента другачије природе што налаже непрекидно реаговање и прилагођавање ново насталим животним условима. Из тога се да закључити да су консталације у покрету латентно променљиве али и од латентног међусобног утицања, како звезда у космосу тако и микрокосмоса. Пошто су, како космос тако и микрокосмос у непрекидном покрету не може ништа на овоме свету бити апсолутно исто па тако ни наш живот није нити тренутка апсолутно исти. У овако непрекидном кретању, латентно променљивим условима где свака промена у космосу и микрокосмосу има и свој утицај на све живо и све материје могуће је обстати захваљујући адекватној интелигенцији на делу односно уму који решава многе проблеме а да тога нисмо ни свесни. Ум је тај који на новонастале животне услове реагира релевантним одлукама, којих смо само делимично свесни, утиче на наше обхођење како би се прилагодили непрекидним променама од виталног значаја. Да би се у тешкој ситуацији, која угрожава живот или да би се донела нека важна одлука од виталног значаја потребно је наћи себи душевни мир како би се могли створити услови за што оптималније деловање ума у претрази свих искуства наших предака “ускладиштених” у “архивама” нашег мозга те покренули механизми за оздрављење односно решавање адекватних проблема. Не каже се џабе да је, тешко оболелом, потребан мир. Та чињеница наводи на закључак да се живот и животна искуства преносе генетским путем на потомство што се може сматрати да наши предци живе у нама специјалним животом пренети нам генима да би заједнички унапредили животну способност духа и тела како би се са новим искуствима прилагођивањем новим животним условима омогућио живот односно вита у нама. Другим речима, сваки ново настали живот је сума свих својих некад живих предака трансформисаних у своје поколење путем гена односно генетског наслеђа што значи да наши претци живе и даље у нама само на други начин, својим прекривеним генетским особинама, бдијући над својим наследником односно (својим животом) из сенке као што то бдију баба и деда тако бдију и чукун, чукун и пра пра деда и пра баба над својим унукама и унуцима, из сенке а да их нисмо ни свесни. Да би нам могли помоћи морамо им пружити и прилику стим што би себе прво довели у спокојни мир што се најбоље постиже молитвом односно медитацијом. Свака жива особа није само одговорна за себе, за своју ужу родбину или друштво у којем живи и у којем се креће већ сноси и одговорност према својим у себи предцима, који бдију над њим и који му својим искуством помажу утолико више уколико више има слуха за њих, своје претке.

Да би се живело здравим духовним животом и одржало здраво тело битно је посветити свако вече, пред спавање, пар тренутака свим својим предцима, бити свестан те чињенице да није сам већ да је потомак велике фамилије својих предака који са посебним задатком живе и даље у њему. Свакодневним посвећивањем, својих мисли својим предцима, постаје се свестан своје велике фамилије која живи у њему и којој може да се захвали и за свој живот и своје постојање. Не посветити своје мисли својим предцима из којих се потекло је одрицање својих предака што долази равно одрицању од своје фамилије што води у усамљеност, а усамљеност у разноразне болести. Такво обхођење не само да је уљудно, део властите културе, већ и помаже. Покушајте, мени је помогло. Живот је бесмртни феномен само је питање од каквог нам је квалитета, за који смо понајвише сами одговорни. Каква дела ил недела радимо такво семе сејемо, таква ће и клица клијати и у зрелости вишеструко се умножавати а и толико ће мо допринети квалитету живота а и доприносити и кад нас више не буде телом било. Живот је као и душа од бесмртности! Бесмртност може неком бити бесмртна патња а неком бесмртна радост. Све зависи од тога колико смо и шта смо заслужили својим делима односно животом.

Душан Нонковић-Теодоровић

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: