Снимак емисије „Голи живот“ који вреди погледати Хвала Миломиру Марићу.

https://www.youtube.com/watch?v=H1zbkGbuJLo#t=2540

Werbeanzeigen

ЛОВ НА ШЕШЕЉА

ЛОВ НА ШЕШЕЉА
„Ој усташе браћо мила, дубока је рјека Дрина,
Дрину ћемо прегазити и Србију запалити“
Комнен Коља Сератлић
Нисам ловац на дивљач, волео сам, а волим и данс, да ловим разне врсте риба. Када већ споменух рибе, сетих се (иначе сам склон дигресијма док пишем или говорим на ТВ) Крватице Хрге која је уређивала и водила емисију „Мотришта“ на ХРТ-у, деведесетих година прошлога века. У једној емисији пустила је репортажу о рибићима (риболовци) на некој реци у Кроацији, који држе у рукама две уловљене пастрмке: „Види хлапец, как су ове пастрмке мршаве, јер је овуда газила ћетнићка нога“. Нормално, репортажа је измишљена, намештена., јер су и крвацки новинари, када су ћетници (читај, Срби) у питању, тешки и неизлечиви психолошки болесници.

Шта би се десило да Шешељ запева: „Ој четници браћо мила, добока је река Дрина, Дрину ћемо прегазити и Хрватску запалити“

Да, свуда је ћетнићка нога, ево стигла је и у разне параламенте (какви парламетарци, такви су и парламенти). Страх од четника датира још од оснивања првог четничког покрета, односно четници су герилски борци, сврстани у мале борбене јединице – чете. За хајдуке и ускоке, често се користио термин четник. Ратовали су проти Турака, Бугара, Немаца. Шваба, Угара, балиста и др. Кроз историју, никада нису били фашисти, као што су усташе или као што су некада били фашисти у Шпанији, Јапану, Италији, Словачкој, Словенији, фашистички покрети у балтичким земљама, у Украјини и данас, и које куде

Мржња комуниста према Југословенској војсци у отаџбини под воћством пуковника Драгољуба Михаиловића (не може се порећи једна историјска чињеница, а то је да су се четници и партизани међусобно убијали и сурово обрачунавали, нису биле поштеђене ни породице ни симпатизери), створила је погрешну слику о четницима. Највећи (икао је био мали растом) син југословенских народа и народности, Броз имао је патолошки страх од четника. Са Ђиласом, Бакарићем и другима србофобичарима, сарађивао је са усташама, пре Другог светског рата, у току рата и након тог рата, проглашавајући Србе хегемонистима и четницима.

За србокомунисте (најгоре комунистичко воћство у доба Броза било је српско), Броз је био, а за многе и данс, Светиња (чланови владајућег триумвирата су оживели Тита, често га спомињу у јавним иступима, пореде се са њим и хвале да воде „Титову спољну политику неутралности, ни Исток, ни Запад“, (…) „шта се нас тичу догађаји у Украјини… ја се понашам као Тито“). На најлепшем брежуљку у Београду, Срби се клањају њговим сенима, иако је ликвидирао српску елиту и у партизанима и у четницима. Мало ко зна да је Броз одлучио, још пре почетка Другог светског рата, да само комунистичке партије Хрватске и Словеније буду националне. Између осталих, томе се супростављао Иво Лола Рибар, што га је коштало живота.

За четнике није постојао ловостај, а онда је логично да за Војилслава Шешеља нема ловостаја. Такву наредбу нико до сада није издао, а неће ни у догледно време. Страствени ловац Броз, издавао је наредбе о ловостају на усташе, балије, разне квислинге, док је за четнике говорио да је лов непрекидан.

Шта би се десило да Шешељ запева: „Ој четници браћо мила, добока је река Дрина, Дрину ћемо прегазити и Хрватску запалити“

Када су четници под воћством Ђујића кренули у борбу за спашавање Срба од усташког и немачког погрома у Хрватској, Бакарић и његови сатрапи (дакако, уз Брозово одобрења) организовали су са усташама и Немцима погром на Петровој гори, прогласивши за то кривим Ђујића и четнике, како би их народ замрзеo.

Намештања и превара је било и превише, а о информативном рату против Срба сувишно је писати. Клинтон је наредио Алији да убије неколико хиљада муслимана да би бомбардовао Србе – Радованове четнике у Босни (Радована су станизовали онога момента када га је М. Марковић прогласила четником). Срби, који су близу памети, никда неће заборавити подвале, као Меркале, Рачак, Сребреницу. Посебна игра и филмска режија, биле су колоне шиптара, због којих је Србија бомбардована, као и пиротехника о „бомбардовању“ Дубровника.

Садашње, а и раније вође, посебно досманлијске (уствари, сви су они досманлије, јер у Србији влада најцрњи ИЗАМ од Немањића до данас – ДОСИЗАМ), дозвољавали су, чак шта више подржавали су сваку политичку, списатељску и новинарску мизерију да пљује по четницима (читај, Србима). Потомци оних који су 10. травња створили злогласну НДХ, изјављивали су да је „postupak za rehabilitaciju četničkog vođe iz Drugog svetskog rata u suprotnosti s činjenicama. On je ratni zločinac, a četništvo je kvislinški zločinački pokret“. Са тим потомцима наше вође су се грлили, љубили, клањали се и извињавали у име свеколиког србства.

Мала политичка и интелектуална гњида, председник Скупштине црне Цrne Горе, оценио је да је „процес рехабилитације Драже Михаиловића опасан покушај ревизије истине о југословенским ратовима деведесетих година прошлог века (…), да су рат у Хрватској, а посебно у БиХ, били практична реализација циљева четничког покрета“. Додао је: „Пружањем легитимације Дражи Михаиловићу накнадно се легитимишу и злодела његових наследника …“. Истакао је да би „било какав пакт са политичким наследницима Драже Михаиловића био антиевропски чин, цивилизацијски суноврат, морално недопустив, а политички погубан за Црну Гору“. После те изјаве, веровали или не, тај ђетић је био у службеном походу Србији. Прострт му је црвени тепих у сред Београда ( „O tempora, o mores“).

А, шта рећи за неке лумпкњижњвнике и нека највећа српска лумпнонвинарска пера. Ево само једног примера. Прво перо унесрећеног најстаријег листа на Балкану, генералски син, Брозов пионир, писао је и наставља да пише о Србима, црно да црње не може бити. Осврћући се на Сребреницу, и не само Сребреницу, тај несрећник је прљао само Србе. Чувена је његова историјска мисао у тексту „Севдалинке за будућност“: „По Србији на многим свињокољима и даље величају ђенерала Дражу и генерала Ратка уз бучно појање „Нож, жица, Сребреница. У Београду се таргетира Соња Бисерко зато што је прихватила да буде сведок хрватске тужбе против Србије за геноцид“ (дакле, сматра да је Србија извршила геноцид и да србофобична Би-серка оправдано сведочи, прим. ККС). А, онда изједначава Србе са немачким фашистичким хордама: „Колико Срба зна да је опсада Срајева трајала три пута дуже од опсаде Стаљинграда“. И када се моја маленкост осмелила да напише критичкe текстove и направи интервју са тим новинарским великаном (види текстове „Глас чињеница Сребреница“, „Лозовача, вотка, ракија, виски и сведалинке“, који су обишли свет на разним порталима) из тог листа је дошао претћи одговор, уз напомену да текстове неће објавити.

И ових дана тај дежурни српски мрзитељ, без икаквог повода, подгрејава лов на Шешеља у главној рубрици унесрећеног (други пут) антисрпског листа. Под насловом „Зарђала кашика над регионом“, тај аналитик говори о Шешељу, с нагласком да је четнички војвода (то је основ да ловостаја не сме бити), „да га не би требало сасвим подценити“, да је „порвоборац српског шовинизма“, да је „страшило које ће оживети све са зарђалом кашиком“. Само болесни ум може смислити наслов „Зарђала кашика над регионом“, а још болеснији то пустити у унесрећеном (трећи пут) најстаријем листу на Балкану.

Садашње вође, који су проглашени четничким војводама 1993. године на Романији, уместо да су дочекали Шешеља на црвеном тепиху (могли су се угледати на Крвте, како су дочекивали из Хага српске убице), љуте се на парламенте и уверавају Јевропу да је Шешељ политички мртав. Не пада им на памет да издају наредбу о ловостају на Шешеља. Напротив, потурају неке лумпполитичаре, огрезле у политичку проституцију, проневере и корупцију да дају изјаве о Шешељу. Најцрња је изашла из уста сада вође нове минорне партије (чије чланство може стати у две тракторске приколице), бившег председника Владе Србије, министра унутрашњих послова СРЈ, познатог виноградра и винара, једног од главних виновника растурања и крађе Стамбеног фонда бивших савезних органа, однедавно познат по томе што је ушао у историју српског примитивног парламентаризма, назвавши у сред Парламента и на очиглед милиона гледалаца, предсеавајућег – „с т о к о“: „Последњи сте новинар коме говорим било шта о Шешељу, јер он није политички актер, већ политички болесник. Њему треба медицинска помоћ по неколико основа, а ја нисам тај неко ко то може да му пружи“. Ова изјав је објављена у листовима у антрфилеу и великим масним црвеним словима.

Шта би се десило да Шешељ запева: „Ој четници браћо мила, добока је река Дрина, Дрину ћемо прегазити и Хрватску запалити“.

Ако из Ашког (како га зове мој пријатељ Расим) суда затраже од вођа да испоруче Шешеља, у Србији ће избити грађански рат. То су већ одавно планирали владари из сенке, јер у грађанском рату Србија остаје без Космета, Војводине и Рашке области. ЛОВ НА ШЕШЕЉА ЈЕ ЛОВ НА СРБИЈУ..