Бошко Обрадовић на радију „Снага народа“

http://www.dverisrpske.com/sr/prenosimo/6087-bosko-obradovic-o-patriotskom-bloku.html

Werbeanzeigen

Vi gejovi ste preterali u svakom pogledu stavljajući svoju seksualnu opredeljenost na prvo mesto

Diskutovati, prioritetno, o seksualnom opredeljenju u vreme kad majka nema koricu hleba detetu da dade je ne samo pitanje morala već je to i sistematsko odvraćanje pažnje od egzistencijalnih problema većinskog dela naroda a to nije niti može biti od interesa bilo kojoj populaciji već samo okupatoru kako bi odvratio poglede od svoje odgovornosti. O svemu se mora moći diskutovati ali sve u svoje vreme. Prirotet mora biti egzistencija kao i društvo u celini-Ma koliko taj problem, seksualnog opredeljenja, bio velik nije i najprioritetniji. Srbija ima vaćih problema o kojima treba diskutovati kako bi se mogli rešavati na čoveku dostojan način. Da su ovde po ovom pitanju umešane strane službe, nema dileme, sa namerom da dodje do što veće polarizacije društva po onoj zavadi pa vladaj! Veliki deo unutar te populacije je ugrožen od izvesnog dela te sobstvene populacije samo zato što smatra seksualnu opredeljenost za svoju privatnu stvar. Prvo treba ta populacija sama sebe dovesti u red te kao homogena celina nastupiti sa svojim zahtevima umesto ugrožavanja prava svojih pripadnika. Ali prije svega mora ispoštovati važnije i veće probleme sa kojima se većinski deo društva u kojim žive, svakodnevno sukobljava da prehrani svoju porodicu. Pitam vas dali je neko ugrožen stim što ne može sebi na čelo napisati kojeg je seksualnog opredeljenja ili ugrožaniji stim što ne napiše na čelo; danas su mi deca ostala gladna i bez grejanja! Nikom normalnom ne pada na pamet da sebi napiše na čelo koliko je potentan niti znam koga ko je zbog toga ugrožen ili da je neko ugrožen što javno ne napiše koliko je impotentan ili koliko nekoj drugoj grupi pripada. Naučno je dokazano da se izvestan procenat osoba radja sa obadva pola i nikom zdravog razuma ne pada na pamet da te osobe osudjuje ili ignoriše niti većina tih osoba ima nameru da tu svoju privatnu stvar bilo kom javno obesi o nos. Vi gejovi ste preterali u svakom pogledu stavljajući svoju seksualnu opredeljenost na prvo mesto kao da Srbija odnosno većina naroda nema ozbiljnijih i većih problema od isticanja u javnosti svoju seksualnu opredeljenost! Ko vas je na taj tanak led naveo ne misli dobro ni vama ni Srbiji jer zdrav razum ume vrlo dobro da razlikukuje stvarnu od inscinirane ugroženosti!

Dušan Nonković

U SVOM INTERESU !!!

U SVOM INTERESU

Ako počnemo u sve i svakog da sumnjamo eto nam tek onda haosa. Treba da budemo jasno i načisto stim šta hoćemo i šta su nam prioriteti! Okupatoru dozvoliti da nas manipuliše kojekakvim intrigama? Ili prvo ukazati poverenje da bi uistinu znali ko je kakav! Da nisu Vučić i Nikolić došli na vlast ne bi nikad saznali da su ovakvi kakvi su. Verovati nije znati a to znači, moramo podržavati opoziciju bez obzira šta nam ko o njoj servira pa kad dodju na vlast videti kakvi su pa što brže, po potrebi, reagovati i smenjivati. Inače će nam zrno, seme, prije nego što proklija biti nama samim, sobom i svojim intrigama, uništeno. Eto ima već i vesti da su radikali i naprednjaci zajedno smenili neku lokalnu vlast demokrata i ušli u koaliciju. A vidim već neki počinju da sumnjaju i u Šešelja, kao navodno su ga pustili iz zatvora da bude trojanski konj i dokrajči do kraja Srbiju. Mi se ne smemo upuštati u špekulacije jer će nas na taj način još više zavaditi da bi nam još komotnije vladali. Niukom slučaju ne treba dolivati ulje u vatru razdora i skakati na svaku papučicu voza. Treba da nam je cilj stvoriti jaku opoziciju od poverenja a to nećemo moći ukoliko bude svako svakog osudjivao, skakali na svaku papučicu vagona bez da nam je poznat red vožnje i kvalitet osoblja i pitanja dali imamo rezervno osoblje. Kakvo nam je osoblje videće se tek kad se stigne na cilj u suprotnom se nećemo uspeti ni ukrcati, ukoliko bi svako, kom prne na pamet, osoblje izbacivao i svoje postavljao. Na taj način ne samo da nećemo stići do bilo koje stanice već se nećemo ni pomaknuti sa mesta. Mi moramo raditi onim alatkama koje nam stoje na raspolaganju pridržavajući se one: Kojoj ovci svoje runo smeta tu nema ni ovce ni runa. Treba biti ubedjen da nam okupator ne može toliko intriga posipati i pamet posoliti koliko mi umemo biti složni a to će mo moći samo ukoliko ne reagujemo na njihove intrige te po njima prepoznajemo ko radi protiv sloge a stim i protiv dobrobiti naroda. I ukoliko nam prioritet svih prioriteta za očuvanje integriteta Srbije bude jedinstvo sa čvrstom voljom svakog kazniti ko izigra predizborna obećanja. Po tom pitanju nema tolerancije!

Dušan Nonković

„Крај украјинског пројекта“- Путин је напустио самит Групе двадесеторице (Г20)

(Фото: Бета)
(Фото: Бета)

„Крај украјинског пројекта“

Пројекат Украјина је завршен. Путин је напустио самит Групе двадесеторице (Г20), не сачекавши завршетак програма. Јасно нам је да руски председник има право да се по доласку у Москву наспава, тим више што „у понедељак мора на посао“. Сасвим је могуће и да у авиону, којим треба „да лети осам сати до нашег Далеког Истока и одатле онда још осам сати до Москве“ Путин не може да заспи.

При томе свему сигурно је да у авиону руководиоца супердржаве постоји спаваћа соба – јер таква опција постоји чак и код обичних бизнис-џетова из друге руке. За људе који знатни део живота проводе летећи авионима (често и по више сати) и који одједном прескоче и по неколико временских зона, то није извољевање него је потреба. Не можемо, међутим, да замислимо да МИП и председничка служба протокола нису председника на време обавестили о програму.

Имајући то све у виду можемо бити сигурни да је Путин је сигурно веома
добро знао кад се самит завршава. У таквим случајевима ред је да се остане
до краја програма. Замислимо само како би то било да се до маћини припремају, планирају, усаглашавају разне мере а да се гости једноставно покупе и оду како коме падне на памет. Тим пре што се и вечере и културни програми такође користе за преговоре.

Из тога свега поизилази да је руски председник демонстративно напустио
самит, не потрудивши се чак ни да своје поступке на барем најосновнији
начин објасни. Могло се, на крају крајева, рећи да се председник не осећа
добро. Објаснити, међутим, поступак тиме да жели да се наспава после
шеснаесточасовног лета – то је за Аустралијанце увредљив изговор, при
чему је увреда нанета демонстративно.

Чиме је била изазвана таква реакција Владимира Владимировича? Чак и да се
аустралијски премијер није целу недељу дана упињао да најави своју намеру
да строго преслиша Путина о малезијском „Боингу“ и чак да прес-служба
канадског премијера није засипала медија његовим „претећим“ захтевима
(Русији) да се повуче из Украјине и чак да руска медија нису, управо баш у
време самита, на чудесан начин „добила“ фотографију авиона ловца како
обара „Боинг“ било би потпуно разумљиво да је главна тема руског председника и руководилаца Запада требало да буде криза у Украјини. 2

У свему томе Русију, међутим, интересује једино позиција САД. Остатак
Запада за сад се и креће и дише само у режиму који му одређује Вашингтон.
Судећи по расту експлозивне социјалне енергије у ЕУ, која се стрмоглаво
дестабилизује, то неће још дуго трајати, али за сада то јесте тако. Будући да
САД Украјини не дају ни пара ни оружја и да јој чак не дозвољавају ни да
покуша да смири ситуацију у земљи тиме што би се сва власт усредсредила у
једним рукама (прво нису Јацењјуку дали да буде изабран за председника а
онда нису Порошенку дозволили да добије већину у Украјинској скупштини
да би могао да именује свога премијера), већ је неколико месеци јасно да је
Кијев отписан из свих комбинација.

Другим речима, с Вашингтоном је могла бити разматрана ситуација „после Украјине“ као и проблеми солидарног финансирања успостављања привреде и разоружавања нацистичких банди. Шта је ту Русија могла да предложи? Путин противнику увек даје могућност да се повуче а да при тиме сачува образ. Обзиром на то, руски предлози сигурно су били у оквиру Путинових фебруарско-мартовских теза да Украјину треба сачувати у виду државе али која ће бити преуређена на федеративним (а касније – и конфедеративним) основама. При томе ће Русија и Запад заједно гарантовати њену потпуну неутралност, права руског становништва биће заштићена путем промена устава, с тим што ће и службено бити призната равноправност двају језика.

Проблем Крима решио би се путем преуређивања украјинске државе, која ће
надаље постојати без њега. Русија и Запад би солидарно понеле терет понов-
ног успостављања украјинске привреде, укључујући и отписивање ненапла-
тивих потраживања, отварања својих тржишта за украјинску робу, снижење
цена на критичну увозну робу, укључујући и енергенте а такође и обезбеђење
финансијске помоћи – непосредно или у облику повољних кредита.

Јасно је да би ово уствари био само један мекани начин превођења Украјине
у руску сферу утицаја али би и САД и ЕУ сачувале образ, јер би могле да кажу
да им је пошло за руком да „спасу“ украјинску државу од десуверенизације,
као и да је „потврђен“ неутрални статус Украјине.

Пошто је, међутим, Путин демонстративно напустио самит пре и него што се
завршио, можемо већ са сигурношћу рећи да су САД предлог компромиса
око Украјине одбациле.

Ово значи да ће у најближе време, евентуално за коју недељу, почети тотални
рат по свим областима ове државе која нестаје. Овај рат водиће се у две фазе. 3
Јасно је да устаници нису тек тако протеклих месеци овог кобајаги примирја
по доњецким степама тражили и налазили тешку оклопну технику и
примали и обучавали хиљаде добровољаца, укључујући и оне који имају
специфична знања и искуство која им омогућавају да ваљано користе
савремену технику. Сви очевици говоре о томе да је спремност војске у ДНР
и ЛНР премашује сва очекивања и да су груписани у неколико формација
које су несумњиво састављене с циљем наступања. Ову војску чувају и не
шаљу је на фронт.

Њихов задатак је да Кијевским властима нанесу убиствени ударац, који ће одмах пробити фронт. Пробијање фронта био би први део плана. За њим ће уследити постепено заузимање територије (и то не само Новорусије, него и целе Украјине). Ово освајање неће, међутим, бити убрзано него ће се одвијати према томе колико буду расле силе устаника и колико на то буде који регион спреман.

А да би се региони средишње и западне Украјине подигли на потребан ниво
приправности (Новорусија је већ спремна) потребно је остварити и други
део плана – то јест сачекати да дође до грађанског рата унутар кијевске
власти (Јацењјук против Порошенка, Коломојски против свих, нацисти
против олигарха, армија против националне гарде, сељачки „домобрани“
против „одреда за снабдевање“ градских експропријатора намирница
итд…). То ће бити страшан конфликт, који је може становништво Украјине да
прореди за 25-30 процената а остале да доведе до тога да буду спремни да
прихвате било које решење, само не би ужас престао.

Управо је тај ужас Путин покушавао да спречи тиме што је Западу предлагао
спасоносно решење за Украјину, које Русији и није неопходно, тиме што би
се успоставила федерализација и неутралност. САД међутим управо баш тај
ужас желе да изазову. То јест не да изазову – него су га већ и изазвале.
Преврат и грађански рат у Укрјини постали су неизбежни још два месеца пре
парламентарних избора, кад је постало јасно да тројка Турчинов – Јацењјук –
Аваков иде на изборе не заједно с Порошенком, него против њега. САД већ
одавно ишчекују да кијевски руководиоци и њихове нацистичке слуге почну
да се међусобно убијају…

Брижни Јацењјук, послушни Аваков и Турчинов, који је сасвим изгубио и
последње остатке осећања за стварност, спремни су за паљбу. Међутим за
сад се тога још боје њихови подређени из другог ешалона. Иза Порошенка
стоји већи део армије која, да се благо изразимо, није баш најдружљубивија
према нацистичким добровољачким батаљонима. Пробијање фронта, које ће
после неуспеха аустралијских преговора постати неизбежно, ликвидираће и
ту тачку отпора, а и не само то – Порошенко, врховни командант, биће лишен
и последњих остатака ауторитета и у друштву и у оружаним снагама. 4

На тај начин САД ће постићи оно што су желеле – свеопшти крвави грађански
рат на територији Украјине, који ће ликвидирати и оно што је још остало од
привреде, државности, стамбеног фонда и социјалне инфраструктуре. За
неколико дана територија ће бити бачена назад у камени век. САД рачунају
да ће то заувек одвојити Украјину од Русије, коначно формиравши
„Украјински народ“. Осим тога САД рачунају и с тим да ће на крају крајева
терет поновног успостављања нормалних услова живота за оне који
преживе у сваком случају пасти на Русију и ЕУ, што ће исцрпети све ресурсе
Москве и Брисела а тиме створити и додатну предност за Вашингтон.
Ова је рачуница, међутим, погрешна исто колико и фебруарско-мартовске
жеље да се од Украјине створи антируски нацистичка ударна песница. Већи
део особља које је било задужено да формира „Украјински народ“ увелико
већ гине, и ускоро ће сасвим изгинути, по фронтовима грађанског рата.

Поједини „лидери јавног мњења“, који буду нарочито имали среће, успеће
можда да емигрирају на Запад и да тамо у тишини сачекају крај својих дана
у неизвесности. Већиниа њих ће, међутим, свакако погинути, између осталог
и због тога што САД и нису заинтересоване да остану сведоци њихових
злочина. Чак и онај део народа, који и поред свега још увек дан почиње
тиме што ујутро пљуне према Русији и поклони се на страну окренуту
Западу, после кратког али веома ефективног купања у крви, које ће бити
организовано од стране западних политичара и под западним паролама, а
нарочито кад Запад још и одбије да учествује у решавању судбине Украјине
(што ће ускоро постати јасно и најеуфоричнијим „мајданарбајтерима“)
почеће да мрзе Запад због тога што их је издао (по украјинским медијима
чланцимаи блоговима већ се на ту тему увелико појављују чланци и блогови
најпроницљивијих евроинтегратора).

Преживело становништво Украјине дочекиваће војску (Новорусије или
Русије) исто онако као што су 1945. године Немци дочекивали Црвену армију
– чекајући у редовима пред пољским кухињама, испијајући с чорбом и нову
идеологију. Не треба заборављати и да је на Украјини било изграђивано
тоталитарно друштво, а да тоталитарна пропаганда има једну нарочиту
особину – а то је да је довољно само променити нагласак и људи одмах почну
да воле оно што су до јуче проклињали…

У вези са тиме желим да подсетим да јеУкрајина била најлојалнија република
СССР (лојалнија чак и од РСФСР) и да су у једном моменту, после добијања
независности преовлађујућа већина чланова КПСС (укључив Кучму, Кравчука,
Јушченка), напрасно постали украјински патриоти, мал`те не и илегалци
антикомунистичке борбе… Исто тако се брзо пртоменио и став народа. 5
Дојучерашњи најсвеснији градитељи комунизма постали су ништа мање
свесни носиоци идеје украјинизације а тамошњи Руси, Јевреји, чак и Таџици,
постали су већи Украјинци чак и од најчистокрвнијих Украјинаца…
Због свега тога то, што на аустралијском самиту Г20 САД нису прихватиле
компромис око Украјине, само значи да становништво ове већ бивше
државе чека кратак али крвави кошмар,после којег ће уследити
присаједињење територије Русији.

Сврха сачувања формалног суверенитета у потпуности је и коначно ишчезла.
У принципу више нема ни смисла територију делити ни с пограничним
суседима у ЕУ (с Пољском, Румунијом, Мађарском). Сада поклонити Пољској
бандеровску Галицију долазило би у обзир само кад би се хтело да се тиме
изврши једна рафинирана освета. Територије нам је ипак жао али зато се
сами бандеровци могу протерати у Пољску.

Треба се надати да ће се, принуђени објективним приликама, устаници
кретати у правцу запада без журбе, тако да ће сви који то буду желели
успети у ЕУ да побегну и да у Европу оду по сопственој вољи.
Све у свему, што буде краће трајао период ликвидације, више ће се живота
сачувати али је већ практично немогуће спречити да број жртава, који је до
сада већ премашио 30 хиљада, достигне и стотине хиљада. Исто као што ће у
Европу неизбежно доћи милион-два-три емиграната… А све то у бољој
варијанти. У горој Украјина може да изгуби и до четвртине предратног
становништва (а далеко не сви губици биће емигранти)…

Све се враћа, све се плаћа… За глупост и инфантилност, за колаче од
Нуландове, за коверте од амбасаде САД, за грантове и службена путовања,
за вишегодишње лагање и неадекватност политичке елите, као и за
неспособност народа да изроди другу елиту – платиће се крвљу, великом
крвљу… Тако су решиле САД. Пројекат Украјина је завршен.

—————————————————————————————————

Аналитичка белешка Растислава Ишченка, новинара руске агенције
РИА НОВОСТИ, с насловом „КРАЈ УКРАЈИНСКОГ ПРОЈЕКТА“,
објављена 17.11.2014. на руском сајту КОНТИНЕНТАЛИСТ

http://cont.ws/post/64709

Превео: Коста Митић, 19.11.2014.

Васељенска

NAJLEPŠE PESME ŽENI

http://www.youtube.com/watch?v=JvIyoXIz6tQ

OPROSTAJNO PISMO NIKOLE TESLE NJEGOVOJ MAJCI….

OPROSTAJNO PISMO NIKOLE TESLE NJEGOVOJ MAJCI….

Posljednje pismo Nikole Tesle svojoj majci

Sreda,18.novembar.
Majko,pri pomisli na tebe osjecam se nekako tesko i turobno ,ne znam
kako,ali osjecam da nisi dobro. Volio bih da sam kraj tebe sada i da ti
prinesem vode. Sve ove godine moje sluzbe covjecanstvu nisu mi donijele
nista do uvreda i ponizenja. Jutros sam ustao prije nego je svanulo,jer
sam ponovo cuo nesto sto vec duze vremena kroz san cujem u svojoj sobi. Cuo
sam glas koji poji i moli nekim maurskim jezikom lijepu tuzbalicu ili zov.
Jutros sam otjerao san sa očiju i pritrdio da glas dolazi odasvakud i da
ne mogu odrediti dali je s vana ili iznutra.
Bojim se da nisam razum izgubio. O ovome ne smijem pricati Dr.Layonelu
jer ni njemu vise ne vjerujem. Cuo sam da je posjecivao gospodina Edisona
prije dvije sedmice.

Cetvrtak,19.novembar.
Opet mislim na tebe majko. Opet imam onaj nemir i tugu u tijelu. Danas
cu pisatiu ured za patente da moj javni eksperiment pomjere za jednu
sedmicu ranije,jer ja moram krenuti kuci u domovinu,krenuti tebi. Znam sada
sigurno da nisi dobro,jer onaj glas,onu tuzbalicu ponovo sam cuosasvim svjestan
I budan. Jos sam razuman.

Petak, 20.novembar.
Nisam pisao u ured za patente,dosao je njihov agent da mi donese potvrde
I reklao sam mu licno svoje naume. Rekao je da zali,ali da se termini ne
mogu pomijerati obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva
uskladili termin. Otisao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da
okrenu turbine i da cekaju na moj poziv sutra spremni.Ja sam odlucio da
covjecanstvu darujem ono sto mu pripada i vracam se u Evropu,tebi majko.
Vlade zemalja su iste ovdje kao i kod kuce.Shvatio sam sada na kraju da
je covjecanstvo ovisno o vladama i da pojedinac ne moze sam promijeniti
svijet. Ali onaj cudni glas me brine. Znam da nesto znaci i da ima veze sa
tobom,sa mojim eksperimentom, sa necim trancendetalnim.

Subota, 21.novembar
majko, sutra polazim za Yugoslaviju.

Gospođica Nora je otisla po mome nalogu u lučku kapetaniju i
obezbijedila mi kartu do Lisabona,odatle idem vozom do Ciriha,pa onda direktno do kuce.
Racunam da mi treba oko deset dana ili dvije nedjelje najvise.
Danas sam usao u Kongresnu zgradu i na sjednici Senatora zamolio za par
minuta paznje. Nije im bilo po volji ,ali dozvolili su mi. Trazio sam
telefon i da me spoje sa laboratorijom na Nijagarinom vodopadima. Momci
su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom
strujom ,deset puta jacom od obicne,upravo onako kako sam i najavio.
Nisu me interesovale njihove reakcije uopste. Izasao sam odmah napolje ,jer
nisam ovo radio za njih vec za covjecanstvo. Samo sam u momentu kada sam
pogledao svjetiljku i cekao da „moja“ bezična struja dodje sa turbina ,osjetio da
nisam ja tvorac ovoga svega. Osjetio sam da je neko ili nesto nosi od
Nijagare do kongresne sale i da je u tom zakonu kojeg sam smatrao
„mojim“ otkricem,nesto sto je od uvijek postojalo,a da je samo meni dato
nadahnuce da to uokvirim i covjecanstvu objasnim. Umjesto srece i
trijumfa,pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nesto veliko u zivotu propustio. Nesto
kao da sam izostavio,kao da nisam nesto ponudjeno spoznao. neka je formula
bila tako blizu moje spoznaje ,a ja je nisam nasao ili nisam htio da je
nadjem. To ima veze sa onom maurskom tuzbalicom ,siguran sam sada.

Nedelja,22.novembar.
Ovo pismo neces nikada dobti majko.Ne znam zasto ga pisem tebi koja ga
vise nikada procitati ne moze. Neka ti je lahka zemlja majko i oprosti mi sto
su me moji putevi odveli od tebe,pa ti ne mogu doci ni na sahranu. Čitam
telegram sa viješcu o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili
spremni jos prije dvije godine da shvate da struja moze da se prenese i bez
zica. Sada su evo vidjeli da moze ,ali opet je nece znati stoljecima koristiti
,jer neko je spalio moj laboratorij u centru grada do temelja, sa svim
spisima i nacrtima. Rekli su mi davse sumnja na gospodina Edisona. Tako
sam ravnodusan da ne prepoznajem sam sebe. Prije bih se mozda i jadio ,ali
sada vise ne,jer znam dobro da neko ionako sve to drzi pod kontrolom i da je
„moje“ otkrice jos prerano doslo za covjecanstvo. I ustvari ono upste
nije „moje“. Znam da to neko nadzori sve i da ima plan pa sam zato mozda i
ravnodusan. Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju
cekaju. Ovo pismo cu poloziti na tvoj grob,kad stignem u Milanovac, nase seosko
groblje.
Sad vjerujem u ono sto nikad nisam ,da sam tamo negdje jos uvijek „ti“ i
da tvoj zivot NIJE zauvijek prestao.  Sad mi je i zao sto nisam htio nikad
da se druzim sa Turcima ,jer su oni iste onakve tuzbalice pjevali kao ona
iz mojih pradskozorja.  Sada se sjecam da su oni znali puno vise nego ja o
svim ovim stvarima koje tek sada spoznajem.
Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bijase jalova.
Moli tamo za mene majko ,ako mozes, tom maurskom tuzbalicom za
izgubljenu dušu svoga sirotog neukog sina.

Nikola Tesla.

ИЗДАЈА: Од данас Србија признаје пасоше тзв. “Републике Косово”

ИЗДАЈА: Од данас Србија признаје пасоше тзв. “Републике Косово”

55757_vucic-nikolic201-beta-marko-rupena_f

Од данас становници „Косова“ са косовским пасошима могу да путују преко граничних прелаза у Србији, ка Хрватској, Мађарској, Бугарској и Македонији, укључујући и са аеродрома у Нишу, а аеродром Никола Тесла могу да користе још од 22. септембра, саопштено је из канцеларије заменице косовског премијера, Едите Тахири.

Овај споразум ступио је на снагу дан након што су косовска и српска делегација у Бриселу постигле договор о томе да се посете косовских и српских званичника од 1. децембра договарају преко официра за везу у Београду и Приштини, уместо досадашњег посредовања ЕУЛЕX-а, као и дан након што је српска влада усвојила нову уредбу о признавању диплома косовских универзитета. Истовремено, са српске стране нема званичне потврде, или демантија ове вести.

siptarski pasos

Данас ступа на снагу споразум о слободном кретању постигнут 16. септембра, на основу којег ће грађани са косовским пасошима моћи преко Србије да путују у треће земље, а преко аеродрома и копнених граничних прелаза са Хрватском и Мађарском, пренели су данас косовски медији, позивајући се на саопштење за медије из канцеларије заменице косовског премијера, Едите Тахири, издато након јучерашњег састанка српске и приштинске делегације у Бриселу.

Овај споразум ступио је на снагу дан након што су косовска и српска делегација у Бриселу постигле договор о томе да се посете косовских и српских званичника од 1. децембра договарају преко официра за везу у Београду и Приштини, уместо досадашњег посредовања ЕУЛЕX-а, као и дан након што је српска влада усвојила нову уредбу о признавању диплома косовских универзитета.

Од данас становници Косова са косовским пасошима могу да путују преко прелаза – Шид, између Србије и Хрватске, Келебија – између Србије и Мађарске, Градина, између Бугарске и Србије, Прешево – између Србије и Македоније, укључујући и са аеродрома у Нишу.

У саопштењу из канцеларије Едите Тахири, међутим, како преносе косовски медији, истиче се да грађани Косова са косовским пасошима још од 22. септембра могу да користе београдски аеродром “Никола Тесла” као транзитни аеродром за путовања.

У Бриселу су 16. септембра српска и косовска делегација постигле два споразума о слободи кретања и струји. Ови разговори у Бриселу, међутим, ни на једној страни претходно нису били најављени за јавност, са изузетком јучерашњег саопштења из канцеларије косовског премијера да у Бриселу у уторак борави косовска делегација која води разговоре о “процени тока примене бриселског споразума о прикупљању царинских прихода на два гранична прелаза на Северном Косову,” те да ће одржати “билатералне састанке са представницима ЕУ у вези са постигнутим бриселским споразумима о питањима енергетике и телекомуникација.” Ни у њему, међутим, тада није најављен разговор са српском страном, као ни разговори о слободи кретања

Марко Ђурић обмануо јавност у септембру: Признали смо само личне карте, не и пасоше

У изјави за Вечерње новости од 18. септембра, два дана након постизања проширеног споразума о слободи кретања, директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, рекао је да Србија не признаје косовске пасоше, те да овај споразум то и не подразумева, али и да ће грађани Републике Србије, како је рекао, са личним картама “привремених институција у Приштини” (како Марко Ђурић тепа инстиуцијама самозване “Републике Косово”) моћи да користе додатне граничне прелазе у транзиту, како би се проширила слобода кретања и омогућило да аеродром у Београду има више путника.

vucic_34

“Ова мера не значи употребу било каквих других исправа, осим исправа Републике Србије на целој територији земље и не укључује никакав договор о пасошима. Он проширује слободу кретања и омогућиће да аеродром у Београду има више путника, а да транзит робе и људи, без обзира на националност, буде несметан,” навео је тада Ђурић.

(Коссев.инфо)