ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ СТАМБЕНЕ КОМИСИЈЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ
РАСИМУ ЉАЈИЋУ
Уважени господине Љајићу,
С обзиром на то да месецима упорно одбијате да нас примите на разговор, не као министар, већ као председник Стамбене комисије Владе Србије, једино нам је преостало да Вам се обратимо Отвореним писмом. Уствари, ми смо Вас као образованог, културног и надасве одговорног дугогодишњег државника, молили да нам одговорите, да ли ћете нас примити или не. Ваши сарадници су нам у телефонским раазговорима обећавали да ћете одговорити (пре свега једна службеница, која се није представила, вероватно ваша секретарица). Ви сте једноставно одлучили да нас не примите, односно да се не бавите проблемом због кога смо тражили пријем.
Узмимо условно да је то Ваше право или нечије наређење или нешто треће, да се не бавите тим проблемом, али сте били дужни да нам одговорите да нас нећете примити на разговор, након чега Вас не бисмо више „узнемиравали“. Наиме, Ви сте нас зауздали чекањем да не предузимамо неке друге кораке, пре свега Конференцију за новинаре, која је била предвиђена половином септембра. Та врста радне неодговорности, некултуре, неваспитања, садизма, својствена је силницима и примитивцима, а Ви нисте ни једно ни друго.
О таквом понашању, ево шта је написао Иво Андрић:
„Заразити некога чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се човек може ослободити, али те обмане (!) – никада ни довека“
Када сте се прихватили да уз министарске обавезе председникујете Стамбеном комисијом, морали сте у својим дневним обавезама предвидети и време за решавње проблема који су у домену те изузетно одговорне и тешке Комисије. Својим досадашњим радом показали сте да нисте површни, да сте спремни да се ухватите у коштац са озбиљним проблемима, зато смо од Вас много очекивали (Ви сте се једини охрабрили да решите тешки проблем – статус Јованке Броз – за њеног живота, да бисте на крају с поносом могли да посматрате како су се други државници, када им је свест и савест дошла у главу, или им је неко наредио, а можда и ради саморекламирања, утркивали ко ће је посетити у болници, сликати се са њом пре смрти, ко ће бити на сахрани; Ви сте иницирали решење једног још тежег проблема, а то је да помогнете познатом сужњу Војиславу Шешељу, не зато што су Вам радикали на срцу, већ зато што Ваш морални код, као државника, хуманисте на то упућује – не можете да подносите неправду).
Молили смо да нас примите како би Вас упознали са највећом крађом некретнина – Стамбеног фонда савезних органа (станова, вила, кућа, неутврђене квадратуре пословног простора, новчаних средстава) и да Вам уручимо комплетну докомунтацију (54 документа). Такав пример крађе некретина не постоји у целој Европи. То је, како смо назвали једну од конференција за новинаре у Пресс центру, „Крађа некретнина два столећа“. Ви ћете бити једини предсеник Стамбене комисије, од времна владавине СПС-ЈУЛ-а до данас, који нас није примио, или одговорио и за кога тај проблем не пстоји (председници стамбених комисија су били Вујовић, Ивковић, Наумов, Мараш, Живковић и чувена Калановић, коју сте наследили).
За ових дугих ДВАДЕСЕТ година, сви су обећавали, у разговорима и у писаној форми, да ће решити проблем и да ће у свом мандату потписати Ранг листу, усвојену по Правилнику и одлуци Комисије, односно приступити доношењу решења о додели станова онима који су створили тај фонд и који су испунили све потребне услове (11 услова по Правилнику). Међутим, ниједан председник Стамбене комисије није потпиосао Ранг листу, дозволивши на тај начин криминално расипање станова, вила, кућа, пословног простора, новчаних средстава, мимо Правилника, Комисије, Ранг листе, вероватно по нечијем наређењу. Напомињемо да је новчана средства у износу од 350 МИЛИОНА динра, присвојио чувени Млађан Динкић (јавно је изјавио да ће их вратити на ранији рачун када се одвоји Црна Гора). Правно, уважени господине председиче Комисије, када се потпише Ранг листа, тачно се зна ко је и коју је непокретност добио. Онда се нико не би усудио да се разбацује становима, вилама, кућама, новчаним средствима за кредите.
Када је реч о праву, основ сваке тужбе је био да Србија, иако се прогласила правном наследницом Југославије (након отцепљења Црне Горе), нема право да присвоји непокретности оних који су их створили дугогодишпњим радом у бившим савезним органима, односно, као што знате, сваког месеца је одбијан велики постотак од бруто ЛД за Стамбени фонд, тако да је запосленом мужу и жени у просеку одбијано више од 60 година. Значи, осим криминалаца извршилаца (разних моћника и председника стамбених комисија), у овом случају се (за разлику од убиства) зна и ко је наредбодавац и ко је уствари отео кров над главом стотинама несрећника (са породицама неколико хиљада), који су чекали кључеве стана или кредит, а то је, уважени председниче Стамбене комисије, ВЛАДА СРБИЈЕ, што су многи морали да констатују: „Влада је крива“. Када су оштећени покретали судске спорове против Стамбене комисије, онда им је наложено да не могу да туже Стамбену комисју („то није правно“) већ Владу Србије. Због такве крађе, свака влада у свету мора да падне.
Ви, господине прдседниче Стамбене комисије Владе Србије, добро знате шта је то Црвена интерполова потерница. Е, та потерница је расписана за извесном јуловком Марковић, јер је из наведеног фонда дала гарсоњеру од 27 кв кућној помоћници. Свакако, потерница је на месту, али драги и уважени Љајићу, зар то није фарса ако имамо документацију (по имену и презимену, локацији, квадратури некретнине) да су поклањани станови и др. непокретности, као да су чарапе, такође, по нечијој (само)вољи и то од 50 па до више од 500 квадрата. Једној дами, јуловки, дат је двособни, затим трособни и на крају четворособни стан – дуплекс, а да чак није вратлиа она два, што је више од 500 кв. (све то децидирано пише у налазу Комисије Савезног инспектората, а Вас, као и раније председнике, тај налаз не занима). То је исто као да јој је поклоњено више од 700 хиљада Евра, што је незапамћени криминал. Један бивши министар је откупио вилу за тричавих 6000 марака, а онда је продао за ДВА МИЛИОНА марака, платио порез и др. дажбине 600 000 марака. Рећи ћете да је све по праву и правди. Такво право и правда једино постоји у Србији, што Ви боље знате од нас.
Сви председници (Коштуница, Маровић, Тадић, Николић) председници влада, разни министри, заштитник грађана (и Вама смо писали, као минситру рада и социјалне политике, односно у име оштећених Асоцијација слободних и независних синдиката, уз потпис председника Синдиката, 29 маја 2007. године, тражило смо помоћ и пријем, никада нисте одговорили, односно били сте једини функционер који нам није одговорио), након увида у документацију, упућивали су је Вишем јавном тужилаштву и у писаној форми нас о томе извештавали: „Вашу молбу и документацију проследили смо Вишем јавном тужилаштву“. Таквих одговора имамо десетак. Последње одговоре смо добили из кабинета, у прошлој и овој години, од уважених државника Николића (потписао проф. Антић), Вучића (потписао пуковник Павловић), Дачића (потписала је Светлана Секулић), и да не набрајамо.
Некон великог броја молби и интервенција (годинама), Више јавно тужилаштво се удостојило да нам одговори, 21.02. 2012. једном недопустивом, може се слободно рећи, непрофесионалном формулацијом: „…да нема законског основа за покретање кривичног поступка …“ Да ли може било ко, а да је близу памети, прихватити такву констатацију, након нестанка 366 станова, више од 130 вила и кућа, 350 МИЛОНА динара и неутврђене квадратуре пословног простора, посебно што документација указује ко су починиоци. На жалост и на несрећу, не само оштећених (неки су са породицама побегли у иностранство, један број је отишао Богу на исповест и никда нису добили кључеве стана, многе самохране мајке су са децом остале да живе у мемљивим подрумима, сутеренима итд), већ и на несрећу и неколико вчлада Србије, енигму је разрешио један морални судија, који је молио да остане анониман: „Из Министрства правде (навео је име, прим. КС) наређено је судовима, у којима су се водиле парнице, да се огласе „ненадлежним“ и Тужилаштву да не покреће кривичне поступке Тако су основни судови, након неколико рочишта прекидали суђење и доносили решења да се оглашавају ненадлежним (што је незапамћено од Римског права до данас, јер су морали да се огласе ненадлежним када су поднесене тужбе, а не кда је постало евидентно ко је губитник). На таква решења, оштећени су се жалили Вишем суду, који је, било је случајева, адактирао жалбе и киселио их годинама, а неке је враћао на поновно разматрање основном суду, где се, такође, кисле годинама. И тако све у круг, пуних 20 година.
Дакле, драги и уважени председниче Стамбене комисије, не би се ни Синдикат ни оштећени обраћали председницима Србије, Владе, министрима, заштитнику грађана, Уставном суду, председницима парламентарних група у Парламенту, представнику Европске комисије, да постој Тужилаштво и судови.
Свакодневно слушамо поштованог председника Владе, а и Вас министре, да се озбиљно хватате у коштац са криминалом, корупцијом, лоповима, зато смо изненађени да ову највећу крађу некретнина стављате под тепих. Један зрачак наде се појавио: доле потписаног, као дугогодишњег правног заступника и одговорног за контакте са медијима, позвали су пре пар месеци у Владу Србије – Савет за борбу против корупције (нови људи пронашли су записник покојне Верице Бараћ о том проблему, али уз записник нису била 54 документа, неко их је склонио), где је поново уручио комплетну документације и образложио кључне документе (нормално, комплет документа се налази у трезору једне банке, са свим именима и порезименима, односно ко је починио та недела, нека која још нисмо јавно износили из етичких разлога).
Господине председниче Стамбене комисје Владе Србије, шта се то догодило да су сви којима смо се обраћали, посебно судови и Јавно тужилаштво, штитили штеточине, ових дугих 20 година. Искључиво од Вас зависи (нико Вам то не може наметнути), да ли ћете се, као председник Стамбене комисије Владе Србије, сврстати или не сврстати у још једног заштитника тих штеточина. Зато схватите ово писмо као пријатељску опомену и последњу молбу да решите овај, неоспорно, велики и тежак проблем, односно да се обрачунате са грешкама у прошлости, или како рече један мудрац: „Баштина нас испуњава поносом уместо стидом“.
Дана 18. 11. 2014. У име оштећених, са Ранг листе,
Комнен Сератлић
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 