MOM GRADU I PRVOJ LJUBAVI
Posvećeno
pobijenim andjelima
NAMENJENO
MOM GRADU I
PRVOJ LJUBAVI
Moj susret stobom
beše susret sred žege
bosonogim koracima,
susret sa prolećem
a bila je žega
do bola
usijana zemlja
Da beše očajna žega
i mene bosonoga
žednoga života
prolećnih mirisa
svežeg vazduha
procvetalog cveća
a pržila je zvezda
Lutao sam stazama
prašnjavim putevima
dok su konji vukli kola
puna užarenog peska
Pod teretom kopita
šikljala je prašina
poput sivih oblaka
dizala se nebesima
Da bi se svaki put
uvek iznova slegala
i sve tiho prekrila
bojama pepela
A ja,
a ja duše pune života
bezazlenom radosti
trčao sam bosonog
u susret tebi
Saplitaose padao
grlio, ponovo se dizao
i dalje koračao kao
da ništa nije bilo
A bila je žega
prašina beše vrela
asfalt užaren mekan
nebo puno zvezda
a padala je kiša
A ja sam bosonog
koračao
ruku raširenih
u susret tebi, trčao
rodni grade
mog prvog koraka
sreće tuge i bola
Subotico moja
Beše žestoka vrućina
dok sam bos koračao
kroz paklenu žegu
santama leda
moga mladoga života
Asfalt beše tako mekan
a pesak tako vreo
dok sam korakom
po korak koračao
i samo tako malo hteo
Staza beše duga
kao da ne imade kraja
a bila je i takva, kratka
bosonogim koracima
neizmerno dugačka
i tim nežnim tabanima
što hodaše
po suncu i kiši
da ih u naručje primi
ovaj grad u prašini
Lutah
prašnjavim ulicama
mekoga asfalta
užarenog peska
mojega rodnoga grada
i beše mi malo kojeg
koraka žao i ako
beše asfalt mekan
a pesak ko pakao vreo
a ja bez cipela, bosonog
Svakoga jutra
na putu kišnom
do škole nam istom
žurih se žustro
da bi je do škole
redovno
svakog jutra stigao
A nisam joj nikada
ama baš nikada rekao
koliko mi je draga
koliko je volim
i koliko mi je, do
njenog osmeha stalo
te devojčice Zlate
grada Subotice zlatne
po mene tako uklete
prašinom zamagljene
pa ipak toliko mi mile
Ćutke smo išli
jedno kraj drugog
a tako sam je voleo
i hteo
reći tako mnogo
a ja joj nisam
ni reči reći mogo
nikako nisam
izgubiti hteo
prijateljstvo njeno
možda bi je nešto
uvrediti moglo
Kišobrana nisam imao
a pod njen nisam hteo
da joj ni kap kiše
rame ne dotakne
Išli smo tako nemo
utabanim stazama
svakoga jutra
ona ko princeza vesela
a ja sretan i tužan
odrpan ko prosjak
Ko slepac bosonog
zaslepljen dobrotom
i lepotom njenom
bejah nem, zasenjen
princezom mojom
bila je lepa
bila je prelepa
ta moja princeza
Padala je kiša
a bila je žega
usred proleća
cvetale su trešnje
zumbuli i lale
A bila je žega
kiše su padale
i iz vedra neba
a ona tako nežna
koračala je
iz koraka u korak
sa mojim
bosonogim nogama
Kiša je padala a ona
ona je bila tako vedra
mila draga
poput sunca nasmejana
jednostavno
bila je moja cela sreća
i ako je bila žega
a zvezda
neumoljivo pekla
I u crkvu sam išao
da bi pevao i ako mi
do pevanja nije bilo
samo da bi je tako
prekoputa mene
kraj altara gledao
U mirisu tamjana
i sjaju sveća
beše mi lepša
i od samog andjela
Žega je bila velika
a asfalt tako mekan
ulice tako prašne
a voće a voće tako
lepo i slatko
breskve tako sočne
a šljive tako plave
kajsije rumene
gunje tako mirisne
a groždje a groždje…
a ja toga svega
beše željan i žedan
Naše utabane staze
nisu se nikad dotakle
niti ikad ukrstile
a moja me odvede
daleko od nje
i voljenog grada
moje Subotice
u grad bez prašine
bez mekanog asfalta
gde ne beše peska
niti nesnošljive žege
u kom sve zeleno beše
I voće zeleno beše
više kiselo nego slatko
bilo ga je na izobilj mnogo
bez mirisa i slasi ali zato
nisam više bio bosonog
a grad beše pun zelenila
puteva od čvrstog asfalta
bez prašine i bez sunca
a i bez plavetnila neba
kiše su više i duže padale
a dani a dani behu sivi
Tri decenije kasnije
izglancanih cipela
u svečanom odelu
nadjoh se iznova
u rodnom gradu
Neke devize, marke
razmeniti htedoh
i udjoh tako u banku
moga grada na korzu
Sa one strane šaltera
sedela je jedna
prijatnog, nežnog izgleda
veselih očiju dobroćudna
okrugla nasmejana, žena
Za čudo, začudjeno izustih
Zlato, dali si stvarno to ti?
Nasmejana veselih očiju
ista kao tada u vreme žege
i mekog asfalta, reče
ja bih tebe prepoznala
u svako doba noći i dana
A ja sam tada mislio
da je nisam vredan bio
i opet kao nekada
nem posta
i ne reče joj ni sada
koliko mi je bila
i ostala draga
I opet ko tada
ne nadjoh snage
da joj kažem
da se ništa promenila nije
od osnovne škole pa sve
do ovog susreta
u banki našeg prašnjavog
ali nama lepoga
i miloga grada
bio sam srećan
kako tada
sa deset godina, tako i sada
Dok pišem ove stihove
sećanja davnih, mladosti čedne
mislima punih ljubavi predivne
stiže mi vest neverovatna
da je neko u zemlji Americi
super sili što silom ili milom
svim državama sveta
nameće svoje vrednosti,
da je neko iz vatrenog oružja
izrešetao i pobio
dvadeset takvih andjela
devojčica i dečaka
u školskim klupama
Pita me moj razum ljudski,
zar su to plodovi tih vrednosti !?
zar su tamo ti vladari zaboravili
da je ljubav jača od nasilja
od svakog vatrenog oružja
da je ona ta koja život stvara
i ta koja ga bolje čuva
od svakog snajpera
svakoga metka
i od svakog mitraljeza
Zar nisu više svesni
da narod koji ljubav gubi
da gubi i sebe,
ni puška ga neće spasiti moći
od svoje sobstvene zlobe i propasti
o, gde će im samo kraj biti
kad im je sila, nasilje i puška
status i simbol svega pa i života
Dok razum pita plače mi duša
u nemom vrisku tuge i bola
dok se misao gnusi i gruša
na podu sa prosutom krvi
more me misli da nikada ta deca
neće moći lepu reč čuti
stihove o ljubavi pevati
pesme slušati žudeti voleti
o ljubavi sanjati
životu u susret potrčati
DN
-
-
Antonija Nonković Mukić Jedan ceo roman si napisao, tu nešto i prepoznajem i sećam tog vremena, jako lepo. -
NadaNh Haticic Prelistan dio zivota,sa fokusom na najljepse bisere sjecanja,Vasim,prepoznatljivim stilom.Ako zanemarim posljednje stihove(na zalost cistu realnost),nesto mi toplo oko srca…Sjajnu ste paralelu postavili. Hvala,od srca Dusane. -
Ljiljana Todorovic A ja,
a ja duše pune života
bezazlenom radosti
trčao sam bosonog
u susret tebi…….prelepo hvala od srca Dusane -
Dušan Nonković Hvala snajko a kako se nebi sećala našega drada kad si i ti u njemu rodjena! Prije 60 godina je veoma malo bilo asfaltiranih ulica a ni automobila je bilo veoma malo tako da smo na ulici mogli nesmetano igrati fudbal. Ti si kao vrhunski sportista opet više vremena provodila na treninzima i po sportskim halama! -
Dušan Nonković Nada je pogodila u srž ono što sam hteo reći ovom pesmom i zato joj velika hvala!
-
Dušan Nonković Ljiljani hvala što što je napisala stih u kojem se verujem prepoznala.
-
Dušan Nonković Da Nedeljka-poznato je da se u starosti vraća pamćenje iz mladosti. Davnoi dogadjaji se pamte, povraćaju u sećanje ali nažalost sposobnost kratkog pamćenja opada naime to od maloprije se zaboravlja! Zato se babe i dede najbolje razumeju sa decom odnosno unučadi!
-
Dragisa Sretenovic Izvinite ali moram: Neobicno…prelepo…istinito…BRAVO! -
Ljiljana Todorovic Tacno Dusane dugo sam razmisljala,o toj prvoj ljubavi i lepoti rane mladosti!!! Jos jednom hvala
-
Dušan Nonković Hvala Dragiša, ovaj Vaš komentar stvarno ohrabruje i mnogo mi znači jer sam i sam prvi put pisao ovim stilom i ovako dugačku pesmu-Razumljivo je onda da sam i ja nesiguran kao što verujem da bi to bio i svaki autor koji se nadje na nepoznatom terenu-.
-
Dušan Nonković Da ljiljana, te bezazlene ljubavi čovek i nije svesan toga koliko će mu u starosti značiti! I koliko će čovek biti očaran naivnosti kao rezultatom predivnih osećanja. Mislim da se pri kraju života pretežno živi od tih davnih sećanja!
-
Gordana Kos „…i hteo
reći tako mnogo
a ja joj nisam…Mehr anzeigen -
Violeta Bozovic Decak od deset godina ,vremeplovom plovi i u u sedamdesetoj godini zivota se seca detinjstva i prve Ljubavi….Kad razmislim o tome shvatim da su prve ljubavi veoma bitne za nase emocionalno odrastanje u nama samima.Pocesto postanu obrazac onih ideala koje kasnije trazimo u zivotu.Mnogi nikad ne dosegnu taj san i ostanu im nejasna secanja.Oni koji se ostvare shvate da su sacuvavsi ta nevina i lepa secanja, zapravo sacuvali dete u sebi….Pamtim moje prve ljubavi,moje prve stihove,prve kise i besanice.I poput tebe znam…Divno je sacuvati cisto i iskreno…dete u sebi,unatoc kalendarima i vremenu.Na zalost takvu bezazlenu decu danasnje vreme nasilja i mrznje tezi unistiti.Dokaz za to je ovo sto se desilo u Americi,sto je verujem bio motiv podsecanja na tvoje decije uspomene ,kao i na tvoj grad Suboticu,koji je posle mog Prijedora jedini grad koji ima u sebi neki poseban duh koji tece uprkos vremenu..Veoma lepa pesma Dusane.Pet plus… -
Gorjana Ana ZIVOT ISPISAN KROZ USPOMENE, SVESCU SADASNJEG TRENUTKA, SPLETENE KAO ISPOVEST LJUBAVI S POGLEDOM NA VREME KOJE NI MALO LEPO, IPAK IZ DUSE PESNIKA PROBUDI SECANJA… HVALA VAM DUSANE… -
Dušan Nonković Hvala Violeta na predanoj analizi i pohvalnim ocenama pogotovo onoj 5 plus! Ali, pesmu sam počeo pisati prije onog strašnog dogadjaja u Americi gde izginuše toliko nedužnih bica ne dosećanih ljubavi začete u samom začetku. Pisao sam ovu pesmu u nekoliko dana pa mislim da sam koji i preskočio jer se nisam sa polugotovim stihom probudio. I tako usred mojih ovih emocija koje su bile ko ponovno doživljavanje detinjstva, pukla je ova nesrećna vest koju nisam mogao drugačije a da je upletem i ovu moju pesmu utkam da podseća na mala srca sve dok je neko čita.
-
Dušan Nonković Hvala Gorjana Ana na lepo i pregnantno rečenoj biti ovog mog napisanog-Iskreno rečeno, mislio sam da će to malo ko čitati zbog ovolike dužine!-Još jednom hvala!
-
Оливера Србска Predivno i istinito , Ziveo ! -
Zdravka Babic Dok razum pita plače mi duša……da pjesniče…ćutaću …nek andjeli čuju otkucaje tvoga velikog srca -
Dušan Nonković Hvala Zdravka, prelepo si ovo rekla i ja ću otćutati! Ova sva tuga ne može se ni opisati a kamoli reći!
-
Vlatka Petrovic Zgonc Dakle nepopravljiv si romantik izgleda bio i ostao verovatno si negde u zitu jos kao decak cucao i pisao pesme o oblacima a uvece o zvezdama malo kasnije si visio na korzu i pisao o devojkama sto su prolazile pored tebe kojima si se divio i onda si izabrao onu „pravu“ o kojoj jos uvek razmisljas blago njoj da zivi u glavi nekoga kao sto si ti . Uvek nam pokazes softer side of man -
Dušan Nonković Ah Vlatka, u to vreme nisam imao para ni za olovku a pisalismo u školi na tablicama. Neznam dali sam bio romantičar, ja sam samo voleo devojčice a ovu posebno jer sam snjom išao u školu a prolazio sam joj pored kuće pa smo tako išli zajedno. A u pisanju sam bio veoma slab jer sam rodjeni legasteničar! A korzo je bila već velika stvar za kibicovanje Nije ništa koštalo malo se prošetati korzom a toliko je puno značili jer je čovek uvek nekoga sreo da koga mu je stalo-Subotičko korzo je tada bilo, mislim najlepše korzo na svetu!
-
Dušan Nonković U školskoj klupi sam sedeo sa sinom jedne prosjakinje koja je sa svojom malom guravom cerkom prosila pred crkvom-On je bio valda najsiromašniji pa ja. Zato su lepo obučene devojčice fascinirale i svaka mi je bila manje ili više lepa a koje su me prihvatile za prijatelja bile su mi posebno lepe. Nisam im mogao ponuditi mnogo ali sam svakog istukao ko bi im se stavio na put ili podrugivao-tu nisam gledao dali je jači ili veći od mene. nisam baš malo puta dolazio kući plavim masnicama zbog kojih sam i kući dobivao batina! Tako sam bio u ratu kako sa majkom tako i sa učitelicama, učiteljima i svakim ko bi me krivo pogledao! Mislim Vlatka da sam bio više buntovnik nego romantičar!
-
Liliana Andjelkovic Marjanovic Divno ,zaista sam više puta čitala,ne mogu ništa da prokomentarišem,jer sam zatečena,a nažalost ti mali andjeli,žalosno je sve to,a zar i kod nas nemaa toga ,svakoga dana kada ukljucim tv.prvo nas zatrpaju crnom hronikom,mnogo toga ima i ovde u Srbij…Mehr anzeigen -
Dušan Nonković Hvala Ljiljana ali i to je verovatno izvoz njihovih vrednosti! Ali kad ima toliko tako veliki broj velikih tragedija koliko ih ima tek po broju manjih o kojima se ništa ne čuje. Ubedjen sam da tamo vlada zakon jačega a ne zakon ljubavi, voli svog bližnjeg. Osetili smo na svojoj koži njihovog milosrdnog andjela koji nam je rušio bolnice i porodilišta itd-zasipao uranijumom. Kakav primer daju od sebe takav im i poneka individuo preuzima i uzima sebi za pravo da izigrava Boga-da oduzima tudje živote. Ništa nije slučajno.
-
Liliana Andjelkovic Marjanovic Da ništa nije slučajno,i molim vas ja se izvinjavam,ali retko sam osetila to kod nas „Ljubi bližnjeg svoga ,kao samog sebe“,nemojmo se zavaravati to samo u Bibliji piše u životu toga nema,a što se tiče zakona „jačeg“,pa zar ima negde više toga nego kod nas???Moje mišljenja koje ne mora niko da prihvati ,lično sam osetila.A za Ameriku sam ja lično vezana smatram da sam narod kao ni naš,nema nikakve veze sa njihovom spoljnom politikom.Pa šta naši politučari rade ???Apolitična sam i bez komentara.Ne volim nikome da sudim još manje da komentarišem takve dogadjaje jer psihopata ima svuda u svetu..Moj sin živi eto u Americi već dugo,otišao je posle završenog fakulteta jer mu zemlja Srbija nije dala posao.Naravno da živi dobro radi ,rad se svuda i vrednuje i poštuje i naravno omogućava život dostojan čoveka,što ovde nije slučaj.Izvinjavam se ,a i ne moram ne mogu da ostanem nema na ovakve stvari.Da ništa nije slučajno .
-
Liliana Andjelkovic Marjanovic Ja eto volim Ameriku,pa svidelo se to nekome ili ne !!!!!
-
Dušan Nonković Nedaj Bože; dali bi ste voleli Ameriku i tada, da je i Vaš sin bio žrtva ili eventualno vaša unuka bila jedna od tih devojčica!? Ako kritikujem Ameriku to ne znači da je mrzim kao što se to ne mrzi ni rodjeno dete kad ga kritikujemo. Bezkritičan biti dovodi do ovakvog razvoja i devijacije društva. To nema ništa sa politikom već sa civilnom kuražnosti da se stvari nazovu pravim imenom ako ne želimo da do ovakvog razvoja dododje. Ne kritičnost dovodi do ravnodušnosti! A to što ima svugde idiota je samo delimično tačno što se tiče Amerike! Ona je eksport zemlja kako dobrog tako i zla i nažalost i ovoga prokletstva što pokazuje da je sa 13 ovako masovnih ubistava rekorder sveta! Tu nema šta da se opravdava to je tako, to su činjenice! Još uvek se Obama razmišlja dali da se zabrane poluautomatske puške sa više od 10 metaka! Kakva je to degradacija zdravog razuma posle pobijeno ovoliko dece osnovne škole! I to je to što kažem da ništa ne dolazi slučajno! Profit lobiista na oružju je njima važniji od života i nedužne dece! Svaki danom nam uturavaju TV reklamama kao da je konzum, kupovina, materijalnih vrednost na prvom mestu a vaspitanje na zadnjem! I na kraju, nije srbija Ameriku bombardovala uranskom municijom već je to bilo obratno! I ukoliko dozvoli Srbija da joj Amerika komanduje, budite sigurni da će narodu biti još gore a i ovakvi perverzni zločini prihvaćeni kao normalnost! To što Vaš sin nije dobio posao u Srbiji mogu razumeti jer sam i ja napustio svoju zemlju prije 4 decenije iz istih razloga. To me danas ne sprečava da ne budem kritičan pa da ćutnom, odobravam svako zlo pa i ovakvo nepojmljivo! Ali sam isto toliko kritičan i prema sebi jer sam se ipak trebao u svojoj zemlji, koja je najbogatija zemlja u evropi, trebao boriti za svoje pravo na dostojanstven život u svojoj zemlji! Jedino opravdanje nam je to što nismo imali koga ko bi nam to rekao, to što su i tada svi ćutali! Meni je sada 72 godine i mogu vam reći da je čoveku neizmerno važno da se na kraju može sa smirenošću pogledati u ogledalo prije nego što krene na večiti put! Meni su nemci streljali oca ali to me nije sprečilo da oženim nemicu sa kojom sam u braku više od 4 decenije ali isto tako mi to nije smetalo da javno napišem nemačkom parlamentu da im vladu osudjujem jer ne pokreće ništa da razjasni trgovinu organima kidnapovanih a isto tako sam im pismeno dao do znanja da znamo i da je za svaku osudu to što je Nemačka prodala oružje šeste armije sveta, koje je dobila u nasledje posle ujedinjena sa istočnom, u ratom zahvaćenim područjima i stim aktivno učestvovala u razbijanju Jugoslavije! Najbliži prijatelji su me upozoravali da se ne naginjem toliko kroz prozor i da mislim na svoje troje dece pa ipak sam išao ovim putem već više od 20 godina i hvala bogu nije se ništa desilo ni meni ni mojoj deci! Naprotiv, deca su mi sva akademskog obrazovanja sa odgovarajućim poslom, za mene dokaz da istina pobedjuje a i da se radi samo o nekolicini u vrhu koji pokušavaju da stvore neki svetski poredak kako je to sam Dabalju Buš izjavio a Putin kontrirao da je Rusija dala 27 milona žrtava u drugom svetskom ratu za ovaj poredak Ujedinjenih Nacija i neće dozvoliti da se menja! Ubedjen sam, da kad bi narod bio više spreman da uzdigne kritičan glas da bi mu bilo i daleko bolje u svakom pogledu! I na kraju, molim Vas Ljilana da ne shvatite ovo kao neku izričitu kritiko lično Vama. Ovo je jednostavno apel svima onima što ćute a kojima bi hteo probuditi uspavalu svest, naroda uopšte!
-
Liliana Andjelkovic Marjanovic Da lepo ste rekli otišli ste pre 4 decenije .a zašto???Bilo je jako lepo ovde što niste ostali pa onda sa te nemajuče pozicije da sve ovo govorite nego tek sada kada su vam deca hvala Bogu sredjena kada imate solidan konto i 72god,izvinite i ja bih možda tako govorila sa vaše pozicije.Lako je biti veliki Srbin tamo i tako govoriti,a čiji nivac ste primali nemački ,pa isto tako i ja kada mi sin pošalje nešto niko ne kaže to je kužan novac svi traže i od mene i od njega,a verujte mi da je svaki dinar koji se zaradi ,naravno živi se dobro i bolje jer je sve uredjeno,svaki se dinar krvavo zaradi ko hoće da radi i radi ima.pa nek ima,a naši ovde ne bi nečto uprljali ručice i zasukali rikave lakše je naravno biti na netu i kritikovati sve i svašta,i baviti se poezijom to je postala moda (in)danas u Srbiji svi se bave pesmama na kraju ćemo izvoziti poeziju.Ma nismo ni mi slatki nemojete nemamo ni mi zakone koji bi uredili mnoga prestupništva i mnoga zlodela koja se čine a uvek smo mi „žrtve“ jadni ,a pitajmo se zašto je to tako???I ne bih više o tome svako ima svoje mišljenje i stav,i verujte dosta mi je moralisanja na tu temu nekog velikog Srbstva,ne odričem se Srbstva samo smatram da baš i nismo neki nebeski narod .Lično sam iskusila mnogo toga !!!
-
Desanka Cimbaljević Blagozvučnost pesnikovog izraza izuzetno pozitivnih uzvišenih emocionalnih svojstava opisuje vreme iz detinjstva svoga rodnog grada čija infrastruktura nije nudila lakoću življenja ali je deci pune duše života pružila radost i sreću voleći svoje mesto ulice društvo dece pune života i radosti.Stavljajući paralelu sa događajima u Americi koja nameće svoje vrednosti i drži lekcije neposlušnima prolivajući im nevinu krv samo zato što ne žele biti moneta za potkusurivanje a da ne vidi svoje vrednosti koje se prersonifikuju i kod njih navodno u uređenom društvu?, gde se događa da jedan bolestan momak liši života dvadesetoro nevine dece i sedam odraslih..Dali su to te vrednosti pa mi smo ih gorčinom i prolivajući nam nevinu krv okusili njihovim bombardovanjem i bacanjem osiromašenog uranijuma da bi nas podčinili radi dalje kolonizacije.Šta osetiti osim bolan muk za stradalom nedužnom decom i prosuti suze jer deca i narod nisu krivi nego njihovi vođe koje svugde spuštaju mrak u duše…. -
Dušan Nonković Zašto sam otišao g. Andjelković? Pa to sam Vam rekao pa ako baš nisam bio jasan evo još jedanput! Zato što su i tada svi ćutali kao i sada pa mi nije bilo druge, kao i Vašem sinu, da odem! Ali barem sam ikad shvatio da je ćutanje pogrešno odnošenje prema problemima! A zašto baš srbi imaju takve probleme pa to je samo zato što su izgradili svoje gnjezdo nasred puta koji vodi za bliski istok pa ga je svako ko je hteo za Afriku gazio ili prisvajao ratnim pohodima A pošto je Srbija u Jugoslaviji bila najveća i najjača republika bila je i kičma jugoslaviji koju je trebalo slomiti a da bi se to moglo morala se prvo izklevetati i sve manje republike na srbe napikati. I sad što se tiče mog boravka u nemačkoj toliko, to me je pitala i rodjena majka a kad sam je upitao, majko ko bi ti onda slao lekove za srce? Ond se zamislila i zaćutala! A već kad mi kažete da je lako sad sa 72 mogu vam reći da ja nisamsam bio 72 i tek sad setio preko interneta da pomažem savetima! Sramota me da govorim o sebi ali tek toliko prije više od dvadeset godina skupljao sam pomoć i pomagao staračke domove škole itd i zato odlikovan visokim državnim odlikovanjem a u gereontološkom centru subotice stoji na ulazu tabla zahvalnosti već više od decenije. Ja sam veći deo svog života odživeo pa mi i ne ostaje drugo do da podelim koji savet mladjima i upozorim da ne čine iste greške koje sam ja činio i koje su činila starije generacije već da se bez primene sile, civilnom neposlušnosti ali složno bore za ono što im pripada a to je da žive u svojoj državi dostojanstvenim životom u dostojanstvenim čoveku uslovima a prije svega da ne prihvataju tutore sa strane koji ih čine još bednijim i ovisnijim pored bogate države samo da bi bili ovisni! I na kraju, ja sam u predhodnom tekstu napisao da sam pogrešio što sam otišao umesto tražio svoje pravo! A tog mišljenjai danas. Nije Američki narod kriv već oni koji manipulišu njima.
-
Dušan Nonković Hvala Desanka-nemam šta dodati niti oduzeti, istog sam Vašeg mišljenja!
-
Dušan Nonković Eh g. Andjelković, našli ste baš meni da govorite kako sam sad našao za shodno kad su mi deca odrasla … Moj najmladji danas dipl. ing. mašinstva je imao 2god. drugi sin danas sa više završenih fakulteta iza sebe je imao tada 5 a ćerka koja je bila sedam godina prvak nemačke i danas učiteljica imala je 8 godina kad im je majka a moja supruga obolela od multiple skleroze i do sada preživela tri lakša moždana udara sa srećom da joj motorika kretanja nije bila toliko upropaštena da se ipak mogla po kući kretati ni koliko toliko brinuti o familiji-Uz to je trebalo pomagati majku braću a i druge itd u Srbiji. To toliko da znate koliko sam ja ovde u Nemačkoj lako živeo pa mi je sad lako deliti savete. Istina je da mi je samo želja da mladji uče iz mojih grešaka koje nisam ni momenta negirao! Pored mojih 72 sedim po deset do dvanajest sati dnevno da bi uredjivao Glas Dijaspore koji sam osnovao kad sam i sam obolio od srca, operisan.dobio ugradjenu protezu veštačkih zalisaka i prije dve godine ugradjen mi je defibrilator zbog smrtonosne aritmije srca-bolnim šokovima vraćan u život. Pa i pored toga radim za ekranom za glas dijaspore po deset i više sati dnevno na volonterski način bez ikakve materijalne koristi da bi naš svet po svetu imao mogućnost da komunicira i u vreme medijske blokade-Tu su i baneri mnogih humanitarni organizacija koji se koriste ovim GD-https://dijaspora.wordpress.com da bi organizovali svij humanitarni rad-Da ste ukucali moje ime i prezime u gogle mislim da nebi ovako nešto napisali! Srdačan pozdrav DN PS: ovde se kod mene ne radi o nacionalizmu ili nekom velikom srbinu jer da je tako nebih oženio nemicu već se radi o pravdi i nepravdi!
dijaspora.wordpress.com -
Dijana Uherek Stevanović Poznajem ovu priču i znam Dušane da je vaše ostalo u toj VAŠOJ SUBOTICI i verujte, bez obzira što ste sad daleko, ona je još uvek deo Vas i čeka Vas na istim tim ulicama koje ste tih dana prepustili nekim drugim bosim tabanima…. -
Dušan Nonković Hvala Danijela, što god je čovek stariji sve više je oseća kao da i danas udišem prašinu kad je tegljači konji podignu a mi dečurlija za trenutak prestanemo da ganjamo loptu krpenjaču po prašini i u prašini koja se nije još ni čestito slegla dižeći je iznova ali u podnošljivoj količini!
-
Aleksandra Obradovic Cirkin Jako lepa secanja ina detinjstvo, ranu mladost, trenutke koji nas cine… -
Desanka Cimbaljević Gospodine Dušane nemojte uzaludno da trošite reči sa gospođom vi ste sto posto u pravu ima nas mnogo koji se slažu sa vašim mišljenjem. Ubeđivat je nezahvalno.Ako vam je pravi prijatelj mogla je samo zadržati svoje mišljenje a mi smo tu da ga ocenimo….
Filed under: AKTUELNO, Poezija Dušan-a Nonković, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | 1 Comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 