PRIPOVIJETKA “KNJIŽEVNIK” PRED SUDOM
– U vezi insceniranog sudskog procesa protiv Akademika Burovića –
Preko mnogih intervjua, na radiju, televiziji, pa i preko štampe, interneta, preko svega i preko njegovih mnogobrojnih djela, akademik, prof. dr Kaplan Burović je izjavio da mu je na insceniranju sudskog procesa u Tetovu – Makedonija, godine 1959., izneta i njegova disidentna pripovijetka KNJIŽEVNIK, koja mu se tovari kao krivično djelo neprijatelska agitacija i propaganda, pa se i zbog nje kažnjava strogim zatvorom. Mnogi su mu povjerovali, iako nisu bili prisutni na tom sudskom procesu, niti su vidjeli dokumenta o tome, jer sve ono što nam je rekao Akademik Burović, kako je to od vremena konstatirao albanska istaknuta društveno-polirička ličnost, dr Abdi Baleta, eks-ambasador Albanije pri OUN, pokazuje se da je istina. Ali ima i takvih, koji su bili na tom sudskom procesu, koji su vidjeli i dokumenta o tome, pa ipak negiraju to. Šta više, negiraju da se Akademik kaznio politički. Oni pretendiraju da je Akademik kažnjen kao ordinaran delikvent, za krađu, nemoral, za svaki zločin, samo ne politički. Ovo su prije svega Enverovci, ali ne izostaju iza njih i Titoisti. A prednjači im dvojni agent titoističko-enveristički huligan Bahri Brisku, koji se za to instruira koliko od Titoista, toliko i od Enverovaca.
Ovih dana video sam preko štampe i interneta fotokopije dokumenata o ovoj pripovijetci, izvedene iz Državne arhive Republike Makedonije i propisno overene njenim odgovarajućim pečatom.
Konkretno: U PRESUDI Okružnog suda u Tetovo od 18. juna 1959.godine piše da se zločin neprijateljska agitacija i propaganda Akademika Burovića vidi i iz njegovih djela “priložena stvari”. Koja su to djela ne spominje se. Treba znati da je ova Presuda falsifikovana od UDB-e. U originalnoj Presudi, koja je data Akademiku u zatvorskoj ćeliji, spominje se imenično, jasno, kao i u Optužnici. Ova je Presuda, pa i Optužnica, izvedena iz zatvora i van granica Jugoslavoje, ali su sada u ruke njegovih izjavljenih neprijatelja, koji je kriju. U falsifikovanoj Presudi, koja je uneta u dosije Akademika pomenute Državne arhive, kako vidite, to se zamaglilo.
Ali u Presudi Vrhovnog suda Makedonije, koju su isto tako uneli u Akademikov dosje Državne arhive, ma da je i ona falsifikovana, govori se nešto jasnije o ovoj pripovijetci. Tu se doslovno spominje nekakav “Fragment”: “a sadržina priloženog “Fragmenta” ovo isto tako potvrđuje” – navodno – neprijateljski stav i krivičnu djelatnost autora, kaže se tamo. Znači imamo “Fragmenat”. Ali čega?! Romana? ! Novele?! Reportaže?! Ili pripovijetke, kako to tvrdi njen autor, Akademik Burović ?!
Nema sumnje da su autori insceniranog sudskog procesa protiv Akademika Burovića nastojali i učinili sve da sakriju sva dokumenta, koja govore prije svega da imamo posla sa jednim stvaraocem, koliko književnikom, toliko i naučnikom (On je autor doktorske disertacije O DETERMINISANOSTI DRUŠTVA I DRUŠTVENOG UREÐENJA, Skoplje 1954.), a zatim i da imamo posla i sa jednim disidentnim književnikom par excelence. Oni su tada negirali postojanje disidencije u Jugoslaviji. I ne samo to: Oni su učinili sve da hapšenje Akademika pretstave kao hapšenje jednog najobičnijeg čovjeka, a ne jedne društveno-političke ličnosti sui generis, jednog književnika i disidenta (koji je – kao disident – prethodio i Milovanu Ðilasu!), pa i kao naučnika, koji se uhvatio u koštac ne samo sa “marksist-lenjinistima” Stalina, već i sa onima Josipa Broza Tita, dokazujući dokumentima i činjenicama da ovi filozofi, koji su nam se busali u prsa za marksizam-lenjinizam, nisu razumeli kako treba Frederika Engelsa, pa ga zato nisu ni interpretirali dosledno. O ovome nesumnjivo govori njegova očigledno disidentna poema BOJANA, objavljena još 1952.godine u Dubovnik (Preštampana u Beograd i Zagreb 1953.godine), koju su titoističke vlasti imale u ruke od vremena, ali je ni pod istragom nisu usudili ni usmeno da je spomenu, kamoli i da je unesu i u Optužnici.
U vezi pripovijetke KNJIŽEVNIK evo što kaže sâm Akademik:
“Ja ne znam zašto mi to delo nazivaju “Fragmenat”, kad je i u Optužnici napisano jasno KNJIŽEVNIK – pripovetka, koju sam svojeručno predao 1958.godine glavnom i odgovornom uredniku lista FLAKA, pomenutom albanskom književniku Murteza Peza, koji mi tu pripovetku nije objavio, ali jeste – predao je UDB-i, kao što je UDB-i predao i moj članak o zatvaranju škola na albanskom jeziku u Crnoj Gori.
U toj pripovetci se ne spominje ni Jugoslavija, kamoli Makedonija, pa ni Crna Gora. Tu se ne spominju ni Jugosloveni, kamoli Makedonci, pa ni Crnogorci, ponajmanje Albanci. Tu se govori o nekakvom vodniku Vladimiru, neke stare, kraljevske vojske, moguće i Bugarske, koji, čim saznaje da je u njegovu četu prispeo za otsluženje vojne obaveze jedan književnik, koji je napisao za majora tod vojnog odreda dugačku reportažu, za koju su majoru dali 100.000 dinara, poziva književnika u magazin hrane i zatvara mu vrata sa rečima: “Napišite i za mene jednu priču, kao za majora, pa ću vas pustiti iz magazina!” Naravno da mu je u magazin stavio na sto, sem sveske i olovke, i dovoljno hrane. Ovo je sadržina ove “neprijateljske” pripovetke. Znači, radnja se odvija u kraljevskoj vojsci, a ne u vojsci sultana Josipa Broza Tita, iako se desila meni lično, od reči do reči, upravo u vojsci pomenutog sultana.
Ja sam se ustrajno branio da nije reč o JNA, gde mi je tada rođeni brat bio major. Ali me ovi pametnjakovići suočiše sa mojim rečima da je taj vojni odred imao vojnu poštu – recimo 667788, jer mi se sada ne seća.
-Pa što, ako je imao tu vojnu poštu?- upitah iskreno ne razumevajući ništa.
-Kraljevska vojska nije imala vojne pošte. Vojne su pošte samo naše, jugoslovenske, socijalističke!- reče mi islednik.
Ja to nisam znao, jer – da sam znao – kao što sam uredio da sve bude kao u kraljevskoj vojsci, uredio bih i to. I eto, zbog te moje greške, te vojne pošte, iako je sva ta istorija istinita, što su oni sigurno proverili, mene treba uhapsiti, pa i ubiti! Ili nisu pokušali više puta da me ubiju ?!
Za jedan moj lapsus calami, ili lapsus mensis, mene su uhapsili, osudili i kaznili, a za njihovo ustrajno pretendiranje dan-danas da je Jugoslavija samo njihova zemlja, njih – Titoista, a ne i naša – Antititoista?! Za ovo zar ne treba, bar danas, da i mi uhapsimo njih i da im tražimo računa ?!
Ali, zašto me ovi optužuju za neobjavljenu pripovetku KNJIŽEVNIK, koja je i na albanskom jeziku, a ne optužuju me za poemu BOJANA, koja je na srpskom jeziku, objavljena u Dubrovnik (1952.godine), preštampana u Beograd (1953) i u Zagreb (1953)?! Pa u ovoj poemi ja sam jasno nazvao Jugoslaviju zemljom, koju su prekrile ljute rane, gde narodi ropću, stenju, kukaju, plaču i jadikuju, koju sam nazvao i G o l g o t o m !
Odgovor je prost: u toj poemi ja isto to kažem i za Albaniju Envera Hodže! Da me nazivaju Šiptarom i albanski nastrojenim, da me optužuju da sam pozvao Albaniju da oslobodi albansku dijasporu od jugoslovenskog terora, i – u isto vreme – da me optuže za jedno ovakvo delo, za poemu BOJANA, sigurno da nisu mogli, jer su u suprotnosti.
A postoji i jedan drugi razlog: Titoisti su još od 1954.godine počeli da rade na tome da istaknu kao disidenta Jugoslavije njihovog Milovana Ðilasa; makedonski Titoisti – Venka Markovskog. Moja ih je poema smetala za to ne samo u vezi V.Markovskog, već i u vezi M.Ðilasa.
Mislim da je ovo razlog što su prećutali poemu i naduli mi pripovetku, gde nema apsolutno ništa ni protiv Jugoslavije i jugoslovenskih naroda, niti protiv narodne vlasti i bratsva i jedinstva, ali jeste, polazeći od činjenice da je događaj konkretan, preživljen u JNA, on indirektno, sa pozicija disidencije, razgolićava i stigmatizira tu jugoslovensku titoističku stvarnost”- kaže akademik, prof. dr Kaplan Burović.
Dokumenta i činjenice su čudna stvar. Ona nam ne dozvoljavaju da mrdnemo ni lijevo ni desno. Preko njih saznajemo istinu o svarnosti, o drugima i o sebi, onako kako je, svidjela nam se ili ne. Dokumenta i činjenice nam svjedoče da titoističke vlasti ne samo da nisu bile socijalističke, već ni narodne. Titoističke vlasti su bile antinarodne, kriminalne i zločinačke, da su svojim zločinima prevazišle i okupatorske italo-njemačke fašističke vlasti. Tretman koji je učinjen akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću od Titoista i Enverovaca nije učinjen od Musolinija i Hitlera ni Antoniu Gramši i Ðorđu Dimitrovu, istaknutim svjetskim komunistima, prvi lider Italijanske komunističke partije, a drugi presjednik Komunističke Internacionale.
Aleksandar STANISLAVLJEVIĆ
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 