Исповест телохранитеља Алије Изетбеговића: Побили смо своје људе да бисмо окривили Србе

АКТУЕЛНО

Исповест телохранитеља Алије Изетбеговића: Побили смо своје људе да бисмо окривили Србе

2 Votes

Сећам се добро да је у једном тренутку, док су га убеђивали да је ова тактика делотворна Церић рекао: „Алија узми се у памет. Нас дневно гине 50 до 70 и нико не зна за то. Ако нас на једном месту погине 200, цео свет ће знати! А они који погину, знају зашто су погинули, погинули су на божјем путу и сви ће ионако бити Шехиди“.

20.10.2014. Webtribune, за ФБР приредила Биљана Диковић

ЗЛОЧИНЦИ: ОРИЋ И ЊЕГОВА ЕКИПА У СРЕБРЕНИЦИ -  АЛИЈИНА ВОЈСКА

Некадашњи председник Републике Српске, Радован Караџић у финишу изношења доказа одбране, „поентирао је“ изводећи заштићеног сведока KW-568 за кога се тврди да би значајно могао да промени сва досадашња тумачења о току и циљевима рата у Босни. Већи део овог сведочења одиграо се иза „затворених врата“, а у кратким јавним седницама могло је да се закључи да је реч о некадашњем телохранитељу Алије Изетбеговића који је присуствовао већини тајних састанака муслиманског врха током рата у БиХ.

„Вести“ су дошле до интегралне верзије овог сведочења које умногоме мења слику о догађајима током рата у Босни 1992-1995. године. Изнећемо оне, најшокантније детаље не само о тајним сусретима и плановима Алије Изетбеговића, позадини склапања примирја са Хрватима, али и шокантним наредбама Насеру Орићу и челницима Армије БиХ како би се произвеле што веће цивилне жртве. Свакако, читаоцима ће посебно бити интересантан део о спрези муслиманских и српских криминалаца која је трајала чак и у време најжешћих сукоба два народа.

Сведок KW-568 у уводном делу истиче да је у Сарајево стигао 1992. године и да се преко једног свог рођака убрзо прикључио специјалној војној јединици „Бисери“ – Изетбеговићевој „преторијанској гарди“. Ова јединица је после гранатирања Алијиног породичног стана, искључиво водила рачуна о његовој безбедности у подруму Народне банке БиХ у коме је провео већи део рата са сином Бакиром и зетом Јасмином.

„Униформе су нам биле црни комбинезони, а од наоружања смо дужили пиштоље ЦЗ 99 и аутоматске пушке Калашњиков. Мој задатак је био непосредно обезбеђење Изетбеговића. У сменама у којима сам ја радио, зависно од потребе од шест до 12 сати, непрекидно сам био уз председника. Пратио сам га када је ишао у шетњу, затим у одласку и повратку из зграде Председништва БиХ, јер је обично ишао пешице, и обезбеђивао сам просторије у којима је он живео.“

Заштићени сведок каже да се на састанцима у подруму Народне банке причало све оно што је „требао знати само најужи круг људи око председника“. То су, према његовим тврдњама, били војни генерали Сефер Халиловић и Мустафа Хајрлулаховић звани Италијан, полицијски званичници Авдо Хебиб и Исмет Дахић (начелник ПС општине Стари град), као и Стјепан Кљујић и Реис ефендија Мустафа Церић.

АЛИЈА

ТВ екипе на месту масакра

Сведок KW-568 је навео како су по наређењу муслиманских вођа са прометних раскрсница у Сарајеву гађани Срби, како би се изазвала њихова акција после које је долазило до страдања цивила.

„Одмах потом дошле би телевизијске екипе које су чекале у непосредној близини. Пошто је ово већ био модел, убрзо смо сви знали да не треба бити близу места где се ове ТВ екипе и новинари налазе, јер се по правилу, у кратком временском периоду, у њиховој околини догађало нешто од чега се могло страдати“, испричао је заштићени сведок.

„Реис ефендија Церић је имао највећи утицај на председника, поред његовог сина Бакира, јер је председник био верник. Од самог почетка Изетбеговић је говорио: „Ми Србе војно не можемо добити, морамо учинити све да се међународна заједница војно умеша на нашој страни“. Ову његову тезу подржавали су и остали, поготову реис Церић.

Не знам ко је први од присутних предложио примену тактике изазивања масовнијег страдања бошњачког становништва, те провоцирање како би се гранатирали објекти попут болница и слично, али знам да се Изетбеговић у почетку супротстављао тој идеји.

Сећам се добро да је у једном тренутку, док су га убеђивали да је ова тактика делотворна Церић рекао: „Алија узми се у памет. Нас дневно гине 50 до 70 и нико не зна за то. Ако нас на једном месту погине 200, цео свет ће знати! А они који погину, знају зашто су погинули, погинули су на божјем путу и сви ће ионако бити Шехиди“.

Поред овога, наводи даље овај сведок, договорено је да се Срби провоцирају како из Сарајева, тако и из заштићених зона.

Аманпур прва на лицу места

„Сматрало се да је координација између провокативних дејстава према Србима и новинарских екипа најважнија. Новинари су у Сарајеву имали посебан статус, поготову они који су показивали наклоност нашој страни. Сећам се новинарке CNN-а Кристијан Аманпур која је врло често долазила у просторије Председништва и скоро увек је била прва на лицу места када су се ови догађаји одигравали.

Мој закључак је, имајући у виду њену блискост са нашим руководством да је она имала информативни извор из нашег руководства и увек унапред знала шта ће се и где догодити“, каже сведок.

„Лично ми је познато да је у Сарајеву постојало неколико возила на којима су се налазили или тешки митраљези или минобацачи са којима је дејствовано према српским положајима са позиција за које се планирало да их Срби након тога гранатирају, а које би позиције биле компромитујуће за српску страну. Тако је у више наврата и дошло до изазивања ватре са српских положаја са појединих раскрсница у граду, болнице и слично.

Начин рада би био следећи: полиција би затворила раскрсницу за саобраћај десетак минута. Из раскрснице би било испаљено неколико минобацачких граната ка српским положајима са каросерије неког мањег камиона, који би онда отишао из раскрснице, пустио би се саобраћај и након десетак минута од испаљења, највероватније када би са српских положаја утврдили одакле је дошла ватра, уследила би ватра са њихових положаја и то увек у већем обиму од оне ватре која је са наше стране била ка њима.

У том тренутку када би падале српске гранате, раскрсница би била проходна за цивилно становништво и долазило би до страдања. Знам да су са српске стране увек на једну нашу гранату одговарали најмање са две или више граната.

И двојица Срба у одреду

„Јединица Бисери је формирана и стационирана у просторијама Средње учитељске школе у Сарајеву са задатком штити Председништво, чланова председништва и њихове породице. Јединица је бројала око 120 људи, али непосредно на обезбеђењу је било ангажовано око 70 људи. Командант јединице је био Харис Луковац, а његова позивна шифра преко радио везе је била „Бисер 2″.

„Бисер 1″ је био председник Изетбеговић. „Бисер 3″ је био Хота Екрем, а „Бисер 4″ је био Мишо Комарица, један од двојице Срба који су били у јединици, јер је заједно са нама био и Младен Комарица, који је носио исто назив „Бисер“, али не сећам који број. Ја сам имао ознаку јављања „Бисер…“, каже овај заштићени сведок.

ELIKSIR BOMBA: Toliko će vam popraviti krvnu sliku da će se svaki doktor zaprepastiti!

ELIKSIR BOMBA: Toliko će vam popraviti krvnu sliku da će se svaki doktor zaprepastiti!

 vbfkjehgui438653861
Smanjenje nivoa hemoglobina u krvi, nezavisno od broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), smanjuje kapacitet krvi da prenosi kiseonik – i dovodi do anemije.

U narodnoj medicini postoji više recepata za povećanje hemoglobina u krvi.

Ova vitaminska bomba i lekoviti eliksir izuzetno je dobar i proveren lek za povećanje hemoglobina, podizanje nivoa krvnih zrnaca i poboljšanje opšte krvne slike.

Napravite ga odmah, osim što je super zdrav, vrlo je i ukusan!

Prirodni eliksir za poboljšanje krvne slike – recept

Za pripremu ovog prirodnog leka – vitaminske bombe, vam je potrebno:

200 ml meda
200 gr jezgra oraha
200 gr suvog grožđa
200 ml soka od šargarepe
200 ml soka od cvekle
2 limuna

Priprema:

Operite 2 limuna.

Rasecite ih na pola i izvadite semenke.

Sameljite sa korom (ako su prskani – skinite koru) i stavite u neku staklenu teglu od litre.

U smesu mlevenog limuna dodajte med, ceđeni sok od cvekle i sok od ceđene šargarepe. Promešajte.

Posle u ovu smesu dodajte sitno iseckane ili mlevene orahe i suvo grožđe. I ponovo sve promešajte.

Dobićete oko 1 kg ukusne i vrlo zdrave lekovite smese.

Čuvajte je u staklenoj tegli u frižideru.

Uzimajte tri puta dnevno po 1 kašičicu pre jela.

Može se koristiti koliko god želite. Nema nuspojava, osim povećanja energije.

Nakon nedelju-dve konzumiranja, proverite krvnu sliku – i ugodno se iznenadite! Slobodno i doktoru otkrijte tajnu.

(Uspešna žena)

Evropa je umrla pred mojim očima u Prištini – ŽAK OGAR, Vodja francuskih specijalaca

VOĐA FRANCUSKIH SPECIJALACA: Pred mojim očima Albanci su uz pomoć Britanaca i Amerikanaca ubijali srpsku decu i žene

Evropa je umrla u Prištini. Tako je svoju knjigu, koja je nedavno promovisana u Kulturnom centru Srbije u Parizu, naslovio Žak Ogar, vođa francuskih specijalnih operativnih snaga koji je na Kosovu u zvaničnoj misiji sa svojom elitnom jedinicom boravio svega petnaest dana, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma do dolaska redovnih mirovnih snaga, ali sasvim dovoljno da stekne utisak šta se događalo u južnoj srpskoj pokrajini. Želja mu je bila da knjigu objavi na petnaestogodišnjicu NATO agresije.

– Počeli smo još potkraj 1998. da razmatramo vojnu opciju protiv Srbije, što znači da je sve odranije bilo isplanirano. U francuskim medijima, u ono vreme, moglo je da se čuje kako loši Srbi proteruju dobre Albance. Nisam poznavao Balkan i očekivao sam da vidim zle Srbe koji vrše etničko čišćenje, kako je govorila „zvanična istina“. Otkrili smo, međutim, sasvim suprotno – kaže Ogar u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“.

S kakvim znanjima ste krenuli u misiju?

– U činjenice me je uputio otac, general u francuskoj vojsci. U mojoj porodici je postojala tradicija francusko-srpskog prijateljstva, koja mi je bila ostala u maglovitim sećanjima iz detinjstva, i otac me je na nju podsetio. Skrenuo mi je pažnju da nije sve tako kao što se priča i zavetovao me da ne budem prestrog prema Srbima.

Šta ste otkrili na terenu?

– Sa srpskim oficirima sam pregovarao o ulasku francuskih trupa. Doček je, naravno, bio veoma hladan, ali uljudan. Rekao sam da ne dolazim kao neprijatelj, već kao vojnik koji obavlja svoju dužnost. Veoma brzo sam na terenu otkrio da su Srbi profesionalni i da drže reč, a da Albanci stalno pokušavaju samo jedno, da izvrdaju dogovoreno.

Kako se ponašala OVK?

– Otimali su imovinu, praznili čitave gradove za jednu noć, kao u Vučitrnu. Ubijali su, na veliko i malo. Nadam se da će uskoro njihove vođe odgovarati pred pravdom. Otkrili smo, tako, listu s naredbama za likvidiracije Srba i nelojalnih Albanaca s pečatom OVK. Predali smo ova dokumenta pretpostavljenima, ali više nikada ništa nismo čuli o tome. To što je OVK bila privilegovani sagovornik EU predstavlja iskrivljavanje istorije, kršenje međunarodnog prava i vraćanje unazad civilizovanog sveta.

Vi ste lično nacrtali novu kartu u ovom delu Balkana?

– Kada smo stigli u Kosovsku Mitrovicu, postojao je veliki i opravdani rizik od sukoba. Tenzija je bila velika, a situacija hitna. Moj zadatak je bio da razdvojim suprotstavljene strane i podela rekom Ibar mi se činila kao najispravnije rešenje. Odlučio sam da dve zajednice razdvojim na mostu.

Da li vam je neko to sugerisao?

– Nije! Odluku sam doneo sam, na osnovu procene. Nekada se neke stvari na terenu mnogo lakše odvijaju, nego što se misli.

Pisali ste izveštaje koji se nisu mnogo sviđali vašim pretpostavljenima?

– Iznosio sam samo istinu. Nikada zbog toga nisam imao probleme, ali sam shvatio da je to što sam govorio išlo protiv zvanične francuske politike. Brzo sam postao svestan da je moj glavni posao postao da čuvam ljudske živote. Francuska vojska je profesionalna, s visokim moralnim vrednostima. Na vojnim školama učimo da se ne igramo životima civila. Kad oni koji sebe smatraju vojnicima, napadaju bespomoćnu monahinju, kao što je to radio OVK, šta vam preostaje drugo nego da je zaštitite i sukobite se s napadačima? To smo i radili, od početka.

Imate li utisak da ste možda, skrećući od zvanične politike, na neki način odbili poslušnost u uniformi?

– Nekada je i to bolje, da bi se sačuvala čast. Ali, nisam stekao utisak da sam odbio poslušnost, i niko mi to nije zamerio. Ispunjavao sam obavezu francuskog vojnika.

U jednom trenutku ste vratili srpsku vojsku iz povlačenja…

– Pripadnici OVK su napravili zasedu i napali konvoj srpskih izbeglica, uglavnom staraca, žena i dece, koji su se povlačili u dvesta traktora. Ovaj težak incident dogodio se uz podršku Britanaca. Albancima su, inače, pomagale strane obaveštajne službe, u prvom redu američka, nemačka i britanska. Sedma pešadijska brigada pukovnika Serkovića je bila u blizini, povlačila se u severnu Srbiju. Uradio sam ono što je bilo neophodno. Pozvao sam ih i dozvolio sam im da se vrate i da zaustave agresora. I, to su i uradili.

Kažete da su sve vaše kolege po uniformi, Francuzi, na Kosovu manje-više stekli sličan utisak. Otkud takav odnos prema Srbima?

– Nije to samo slučaj s vojnicima. Mnogi Francuzi podržavaju Srbe, u svim slojevima društva, bez obzira na političke boje. Postoje zajedničke osnovne crte naših dvaju naroda. Kalili smo se u teškoćama, imamo istu žeđ za pravednošću i pružanjem otpora, držimo datu reč, dajemo celog sebe u onome što radimo, poštujemo porodicu i prijatelje. Te osobine su duboko ukorenjene i kod Srba i kod Francuza. Tu je i jak osećaj identiteta koji se, u Francuskoj, nažalost, u poslednje vreme polako gubi. Srbija bi zato trebalo da bude primer Francuskoj. Sačuvali ste naciju, kulturu, tradiciju, prirodu, religiju. Mi smo zaraženi mondijalizmom. Srbija danas podseća na zemlju Asteriksa i Obeliksa. Vi ste sada nesalomivi Gali Evrope!

Kako, onda, pored svega, objašnjavate zvaničnu francusku politiku prema Srbiji tih godina?

– Za sve koji su se razvodnili u mondijalizmu negovanje identiteta deluje agresivno. A nije tako. Naprotiv, nikada nisam naišao na tako topao prijem kao u Srbiji. Uvek razdvajam legalnu državu od realne. Francuske vlasti su, slepo prateći politiku NATO, odabrale svoju stranu. To je bio OVK. Francuzi su zaboravili istoriju i svojom knjigom pokušavam da ih na to podsetim. Mnogi su smetnuli s uma da je Srbija bila sestra Francuske, kako su je u ono vreme zvali.

Odakle razlozi za takve dezinformacije?

– SAD su imale interes da oslabe i razbiju Jugoslaviju, a samim tim i Srbiju, koja je prirodna podrška Rusiji u regionu. Uništavanjem Jugoslavije približavaju se Rusiji. I, to se danas vidi u Ukrajini. Tradicionalni interes su imali i Nemci. Postoje i drugi strateški razlozi na veoma važnom području kao što je Balkan, a među političkim motivima je i zabadanje trna Evropskoj uniji, stvaranjem mikrodržava. Na kraju, postojali su i lični interesi. Madlen Olbrajt i Vesli Klark su danas akcionari velikih preduzeća na Kosovu. A Francuska se svemu tome mirno priklonila kroz politiku NATO.

Kuda ide Evropa?

– Evrope danas nema. Izgubila je osećaj za realnost. EU ne poštuje suverenitet država. Evro je značajno smanjio kupovnu moć. Sistem u Briselu je potpuno nedemokratski. Mala ekipa ljudi bez legitimiteta odlučuje o svemu, i svima nameće svoje zakone. Onda određuje dobre i loše đake.

Kako će se sve ovo završiti?

– Veoma sam zabrinut za situaciju u svetu. Uvek mislimo da više neće biti rata, ali se ispostavi da onaj prethodni nije bio i poslednji… Bosna i Kosovo su bili tačna slika onoga što će nam se kasnije dešavati, s istim načinom delovanja, i istim protagonistima.

jacques-hogardŠta će biti s Kosovom?

– Samo neće moći da opstane. Ili će se vratiti Srbiji, ili će se pridružiti „velikoj Albaniji“, onakvoj kakvu smo videli na karti tokom nedavne fudbalske utakmice u Beogradu. Ali, takva Albanija bi bila efemerna. Nezavisno od bilo koje dnevne politike, Srbi se nikada neće pomiriti sa trajnim gubitkom svoje istorijske, kulturne i duhovne kolevke. Ako negde imate većinsku populaciju, ne znači da je to vaša zemlja. Cela istorija Kosova i Metohije uklesana je u njegovom kamenu. To bi bilo kao kada bi i Sen Deni, s nekropolom francuskih kraljeva, postao nezavisan zbog velikog broja muslimana koji tamo žive, pa da nas još zbog toga i bombarduju.

NAPUSTIO VOJSKU ZBOG KOSOVA

Žak Ogar je vojsku napustio još dvehiljadite, zbog – Kosova.

– Mnogo me je povredilo to što smo bili na pogrešnoj strani – kaže Ogar.

Sada je na čelu dva preduzeća, koja se bave konsaltingom za ulaganja u inostranstvu i bezbednošću.

PADEŽI

Ogar sada često putuje u Srbiju.

– Veoma mi je lepo u Beogradu. Ostavljam svoj stres na Aerodromu „Nikola Tesla“ i ponovo ga preuzimam kad se vraćam – kaže i ističe da trenutno uči srpski, ali i priznaje da veoma teško izlazi na kraj s padežima.

NABOLjE

Kakvi su danas francusko-srpski odnosi?

– Situacija se menja nabolje. Štampa sve više piše pozitivno o Srbiji. I moja knjiga je odlično primljena. Šesta je po broju prodatih političkih izdanja. Niko u to nije verovao kada smo je štampali. To govori da se stvari popravljaju.

(Novosti)

Истина о „покушају атентата“ на Вучића

Александар Вучић (Фото: ФоНет)
Александар Вучић (Фото: ФоНет)

Истина о „покушају атентата“ на Вучића

Београд – Да ли је у питању заиста покушај атентата или се ради о бенигном инциденту чија је важност преувеличана?

Прекјуче је ударна вест у свим медијима била вест да је извршен покушај атентата на премијера Србије Александра Вучића.

Наиме, како су пренели медији, до судара је дошло 17. октобра у близини Војно-медицинске академије у Београду.

„Шкода“, која се закуцала у „ауди“, који је ишао иза возила у којем је био Вучић, у власништву је Владе Србије, односно Управе за заједничке послове републичких органа.

Како су пренели медији, „шкода“ је излазила са ВМА, а да је њена брзина била тек мало већа, сигурно би ударила право у Вучића, који је био на задњем десном седишту.

Околности удеса су необичне јер је у тренутку инцидента комплетна Црнотравска улица била под посебним полицијским обезбеђењем због најављеног проласка премијера а на самој раскрсници у тренутнку судара било је распоређено седам саобраћајаца.

Међутим, на друштвеним мрежама се појавило сведочење човека који се нашао у непосредној близини ова два возила:

prvi deo Истина о покушају атентата на Вучића

drugi deo Истина о покушају атентата на Вучића

Дневно.рс