Добро, јасно је и ко је и зашто организовао „догађај“ на стадиону Партизана – шта народ хоће, 1) враћање на резолуцију тзв. УН-а 1244

Добро, јасно је и ко је и зашто организовао „догађај“ на стадиону Партизана и јасно је да је циљ био направити што већу гунгулу у Тирани, Приштини и целом КиМ-и .
Шта треба да буде одговор Срба национал/патриота …. па јасно је да безбедносне структуре не вреде ни „ПИШЉИВОГ БОБА“ уосталом као ни цела ВЛАДА те се мора показати шта народ хоће .
1) враћање на резолуцију тзв. УН-а 1244
2) поништавање свих докумената тзв. Бриселског споразума
3) проглашење НАТО и ЕУЛЕКСА за непожељне на територији КиМ-е
4) поништавање свих докумената и уговора потписаних са тим злочиначким организацијама.
Нормално, зна се шта следи онима који су учествовали у овој незапамћеној ВЕЛЕИЗДАЈИ од „ПРОДАЈЕ“ пок. Милошевића, генерала, госп. Шешеља итд. до ПРОДАЈЕ СРБИЈЕ тзв. евРОБСКОЈ унији.
Зато и предлажем да један од транспарената буде 1244 јер та резолуција ПОНИШТАВА својом применом све ПРОТИВ УСТАВНЕ парафе, потписе, уговоре и договоре !

Василије П. Гајићs Foto
Василије П. Гајићs Foto
Василије П. Гајићs Foto

2 Antworten

  1. ПРАВО НАРОДА ЈЕ СЛОБОДА АЛИ ЈЕ НАЈВИШЕ И УГРОЖЕНА

    „Ако један народ жели да буде независан, ако је то његова дубока жеља, ако је спреман да за то своје право жртвује животе – нико га у томе не може спречавати“ – изјавио је Јосип Броз Тито, док се на челу Несврстаних борио за права колонијалних народа. Та борба, коју су у време Хладног рата, повели Несврстани народи, била је, али ће и у будућности бити, основна одредница будућности, када сваки народ, али без притисака са стране и мешања, може одлучити о својој сарадњи и суживоту са другим.
    Сведоци смо да је ово право и највише угрожено и да је све мање појединаца и светских институција, које ће моћи то право да заштити.
    За све насртаје на туђу слободу, притисци, уцене и примена силе, :велике и моћне, која другом наметне, али силу над правом, примитивно и лажно настоји да се прикаже „пријатељем“, са подлим намерама, не могу се прикрити. То узрокује снажан отпор, управо, код угроженог народа.
    Такав брзоплет и ситно сопственички нагон се налази у људима, који су себи увртили да су сила, и да им је све дозвољено. Показали су се у томе праве незналице.

    „Неко је у америчком Стејт департменту озбиљно погрешио. Увереност да ће економске санкције уведене Русији допринети паду популарности тамошњег председника Владимира Путина или барем нанети му ‚успут кажњене олигархе‘ да се окоме на првог човека у држави – потпуни је промашај“ – пише и објави Слободан Самарџија у „Политици“.

    За нама остаје једно зло време, када је сила, без одговорности пред светом, убијала своје противнике, да би несметано остварила, крајње мрачне циљеве. Започиње и води ратове уз помоћ слугу, добро плаћеног и припремљеног, и на злочин. Заиста је сазрело време, да се та сила, организованим притиском и доказаним чињеницама, спречи да угрожава слободу других – за спас људске врсте.

    Како је објављено, према најновијим истраживањима јавног мњења, Путина подржава 84% суграђана, а није занемарљив број припадника средње класе, које и највише санкције угрожавају, а тај део изразито остаје привржен шефу државе.
    Шта су американци очекивали завођењем санкција? Да се покрене лавина мржње према Путину, као што су то лако успели на многим другим местима, како би се та омраза пренела посебно у Европу да га не би угошћавали највиши државни функционери ЕУ. Отуда онај недипломатски испад Кирбија, америчког амбасадора у Београду је и покушај такве дискриминације.
    Узалуд се удружено труди владина опозиција са увек и дуготрајно присустном прозападном лобијју, који се издржава богатим наградама запада, да се преокрене јавно мњење у њихову корист. Баш то, дигло је на ноге Србију, која је увек поступла другачије, али исправно, да се јавно мњење томе супростави, како су их и назвали „страни плаћеници“.

    Тако, поред мрачне силе, која је Србији нанела и највеће зло, придружује им се шачица „плаћеника“, како би се и патриотско сећање на жртве прошлости претворило у нову српску мору, њених наслеђених неслога.
    И овом прилико, нека после ове еуфорије, они које јавност буде бојкотовала, то не припишу својим политичким противницима, сер су сами секли грану на којој су се налазили, или, како се то другачије каже: сами себи пуцали у ногу. Будућнос умног човека ће све то разрешавати, као што се то догађало и у прошлости. И да ће српски народ, као и сваки пут, од жртве постати победник. Нема те силе која ће то спречити. Нестаће са сцене сви они који се буду служи лажима и преварама.
    Ако се то не буде догодило, што се често и догађало, па малоумни примитивац превагне – немојмо другога кривити за стање у које смо запали. Са малоумним примитивцем (себичним и високо образованим паразитом), Србија ће још дуго остати у стању сиромаштва, како се то догађа и другим народима, код којих малоумни и себичан примитивац одлучије.

    Баш у ово време, када Београд и Србија прослављају историјски Јубиларну 70-тогодишњицу ослобођења од немачког фашистичког окупатора у Друом светском рату, добија се утисак да постоје веома организоване и умрежене снаге које се томе супростављају.
    Раније планиран сусрет државних екипа у фудбалу између Београда и Тиране, и то у време када Србија обележава овај јубилеј, личи на велику провокацију, раније припремљену, да би затамнила важне историјске догађаје. Тако ће се планери, реализатори, два дана од планиране посете позваног председника РФ Путина, па је мала летилица са албанском дравном заставом, ручно навођена, слетела на терн у 40. минуту игре. Касније се утврдило да је са том „играчком“ дириговао брат албанског председника владе, који је приведен уз доказе о његовој умешаности. Док су га органи приводили, махао је америчким пасошем – констују очевидци. Није ли ово и права проба неке такве провокације током званичне посете Путина Београду.

    Потомци оних чији преци нису учествовали на страни ослободилаца Београд и нису за ту операцију дали и један живот, разумљиво је да се неугодно осећају, али они то и не желе, већ, подстрекивани и плаћени од лобија чије се право гасило овом борбом, па су те силе дуго реметити миран живот у Србији. Као и у прошлости, током 19. века, када су се мењале структуре (увек у крви), наставиле да се тако понашају, као и њихови преци, не поштујући оно што је ток историје променио. Само, ако се заустави та мржња, која распирује освету и свако призна своја (Не) дела и покаје се онога што је било ружно, моћи ће очекивати да и друга страна то прихвати. Тада се може десити право помирење.

    Докле год се велича „хероизација фашизма“, човеку, антифашисти не остаје друго него да се томе жестоко супростави..

  2. Х. К. Килић: …“ заставу нису однели..батине су добили и супер су прошли…овај пут су навијачке групе показале да могу да контролишу ситуацију колико-толико…јел да су ушли на терен албанце би у кесама однели напоље..а то никако не би било добро за нас.Овако…они који су затајили нека се међуусобно договоре и објасне шта се десило…сада нам није време за ударање никакве контре..сада је време чекања….кад дође прави час сви ће они пливати на мору и бежати главом без обзира.Ми требамо да се ујединимо и да сређујемо део по део..али као што сам написао није још време за то..полако…“

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: