Природни лек за шећерну болест – како се лечи шећерна болест дијабетес типа 1 и 2 …

5. децембар 2013. · by Србисање Times

Шећерна болест или дијабетес типа 1 и 2 се може контролисати и лечити природним путем. Природни лек за шећерну болест и терапија

КАКО СЕ ЛЕЧИ ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ (дијабетес)

После инфаркта срца и рака, дијабетес је нараспрострањенија болест данашњице. Код многих људи, а нарочито деце, прекомерне количине нездраве хране представљају најчешћи узрок овог обољења. Значи, од болести гуштераче, а самим тим и од дијабетеса, не пате само одрасли него, нажалост, и многа деца. То за њих значи да морају да буду по страни од свих радости дечјег доба, да држе строгу дијету, двапут дневно да убризгавају инсулин и да већ као деца с једном ногом буду у гробу. Многе болести данашњице показују да имати високи животни стандард не представља увек предност. Корпу са хлебом морамо да држимо тамо где нам неће стално бити пред очима, а деликатесе да избегавамо. Пре празника који трају два или више дана, можемо видети људе који намирнице купују у толиким количинама као да треба.нахранити читав пук.

Сада ћу свим дијабетичарима покушати да укажем на лекове који подстичу рад гуштераче, а тиме уједно лече и узрок настанка шећерне болести. Велики швајцарски природњак парох Кинцле каже: „Шећерна болест прилично брзо може да се излечи употребом следећих биљака: 3 дела зечје стопе (Геум урбанум), по један део листа купине и боровнице, 3 дела жуте стеже (Ро1епШа аигеа), 2 дела сувих зелених махуна пасуља. „Са четврт литре воде попарити пуну малу кашику ове мешавине и три минута оставити да одстоји; дневна количина је 1,5 до 2 литре. Лековито дејство листа боровнице зависи од начина скупљања. Он сме да се скупља само пре него што плод сазре. Лист боровнице, уколико се бере у право време, представља клинички проверено средство против шећерне болести. Сматра се доказаним да миртилин, који се налази у листу боровнице пре него што њен плод сазре, не само да смањује излучивање шећера него може сасвим да излечи болест. Зато се миртилин из листа боровнице с правом назива „биљним инсулином“. Упркос овим изванредним особинама, лечење чајем од листа боровнице не сме се спроводити без лекарске контроле.

За снижавање нивоа шећера у крви препоручује се и целер. Стари народни лек је и расол од сировог киселог купуса, као и свежа мрква, коју треба јести свакога дана. У исте сврхе може да послуже црни и бели лук, када се ставе на хлеб.

Још један народни лек: четири велике кашике листа боровнице (лист убран пре него што плод сазре!) пристави се у две литре хладне воде, па се напола скува. Пије се по једна шоља трипут дневно. И коприва изванредно утиче на гуштерачу и својим дејством снижава ниво шећера у крви. Узима се екстракт коприве, који се може купити у апотекама, дрогеријама и био-радњама.

С обзиром на то да кореном иђирота могу да се излече сва обољења гуштераче, он помаже и код шећерне болести. Преко ноћи се у шољу хладне воде стави равна мала кашика корена иђирота, ујутро се лако угреје, затим процеди и пије по један гутљај пре и после јела, што је укупно шест гутљаја дневно. Свих ових шест гутљаја чаја од корена иђирота веома пријају дијабетичару.

Чај од листа и изданака зове такође може да се препоручи оболелима од шећерне болести. Зова спада међу најстарије лековите биљке које се употребљавају у народној медицини.

Маслачак се на ливадама и њивама бере у рано пролеће, чим никне.Треба га одсећи до корена, добро опрати и употребити као прву пролећну салату. Постоји маслачак са соком карактеристичним за зелену траву и, друга врста, са жућкастим млечним соком. Овај други је пријатнијег укуса и топљивији. У пролеће, дијабетичари би свакодневно, у подне и увече, требало да једу ову салату. А онда, када је крајем априла и почетком маја маслачак у пуном цвату, за сваког дијабетичара је време да отпочне четворонедељну куру за снижавање нивоа шећера у крви. Стабљику треба брати заједно са цветом, опрати, и тек после прања одбацити цвет. Ако дијабетичар једе 10 до 15 стабљика маслачка дневно, може рачунати на потпуно нормализовање нивоа шећера. У почетку, стабљике имају нагорак укус, али он касније нестаје.

Бела имела такође позитивно утиче на гуштерачу, те сталном употребом чаја од ове биљке постепено нестаје узрок настанка шећерне болести. Имела се преко ноћи држи потопљена у хладној води. У почетку, потребна је количина од три шоље хладне воде и три пуне мале кашике имеле. После неколико недеља, довољне су две шоље, а након извесног времена, једна са једном кашичицом имеле. У једном раздобљу пролећа, када за дијабетичаре има и другог свежег поврћа, чај од имеле уопште не треба пити. Ову лековиту биљку треба скупљати од почетка октобра до почетка децембра, у априлу и мају, јер је само тада лековита.

Најлековитија је она која расте на храсту и на тополи, али су делотворне и имеле са јела и са воћака. Стабљику и цвет исећи наситно. Беле бобице имеле се не смеју употребити за чај!

Пошто и наш много хваљен шведен битер позитивно утиче на гуштерачу, па чак је може и излечити, дијабетичари треба да користе и ове капи. Узимају се три пута на дан – по једна пуна мала кашика, с мало биљног чаја. Због њиховогдубинскогделовања, пожељно јеједном месечно употребити их и за облог, који се на гуштерачи држи четири сата.

Корен водопије дијабетичари могу да користе као одлично дијетално поврће. Он се, слично ендивији, добро опере под млазом воде, јер се тиме ублажава горчина његовог укуса. Уосталом, чај од цветова и стабљика водопије даје добре резултате и код гојазности. За мршављење, дневно пити две шоље овога чаја.
И исцеђени сок свежег краставца утиче на снижавање нивоа шећера у крви, па се и он препоручује дијабетичарима.

Црни корен такође спада међу изванредно дијетално поврће, исто као и шпаргла. Због незнатне количине угљених хидрата, ово поврће је идеална дијетална храна за дијабетичаре. Може се припремати с доста масти и презле а да то болеснику не нашкоди. Црни корен се за употребу у кухињи гаји у повртњаку и није идентичан са гавезом, који је познат и под овим називом.

Зелени празилук је веома добар за дијабетичаре. Треба га јести свакога дана за вечеру, ситно исеченог све до врхова перја, на хлебу. Салату од празилука пожељно је служити и уз ручак.

Напитак веома пријатног укуса може се припремити на следећи начин: 500 г празилука, ситно исеченог све до зелених врхова, прелити са 0,7 л сувог белог вина, поклопити и оставити да стоји 24 сата. После тога процедити и усути у боцу, па ујутро и увече пити по један гутљај. Чврсти -остаци могу да се једу намазани на хлеб.

Један лекар – практичар из Аустрије помогао је дијабетичару следећим рецептом: три велике главице белог лука изгњечити и ставити у литарску боцу, насути природне ракије од жита и оставити да одстоји 10 до 14 дана. Свакога јутра, пре доручка, узети једну малу кашику овога вина.

Априла 1977. позвала ме је телефоном једна жена из Беча и испричала ми да већ 30 година болује од дијабетеса. Молила ме је да јој помогнем. Саветовала сам јој да се лечи на управо описани начин, лековитим биљкама. Поступила је тачно по мојим упутствима из брошуре. Радосна, почетком августа, обавестила меје да је лабораторијским анализама утврђено да јој је ниво шећера у крви нормалан. Крајем септембра 1977. држала сам предавање у парохији Хазенлајтен (Хасенлеитен) у Бечу. За време предавања, за реч се јавила ова жена: „Уназад 30 година боловала сам од шећерне болести. Следила сам упутства госпође Требен и од августа су ми вредности шећера у крви нормалне.“ Од присутних је добила буран аплауз.

Једна познаница из места Гунделфинген (Гунделфинген) у Баварској, пише: „Мој пријатељ је годинама боловао од дијабетеса и свакодневно је морао да прима ињекције. Чајевима и биљкама из Ваше Брошуре успео је да снизи ниво шећера у крви. И даље је, разуме се, под лекарском контролом. Лекар је био изненађен када је видео да је мом пријатељу пао шећер.“

Вредност шећера у крви кодједног инжењера из Беча била је 280. Држао се упутстава наведених у „Божјој апотеци“. При лекарској контроли, утврђено је да је шећер пао на 130.

Употреба свих ових лековитих биљака и дијеталног поврћа крунише се успехом само ако се пацијент истовремено придржава и дијете која му је прописана.

Напомена редакције: Прочитајте чланак о исхрани за дијабетичаре и како се шећерна болест лечи храном

Диабетес, дијабетес, болест која се одликује излучивањем великих количина мокраће. Овај назив најчешће је употребљаван уместо д. меллитус; алиментарни д., дијабетес услед недовољног метаболизма угљених хидрата унетих храном; бронзани д., в. циррхосис; флоризински д., д. изазван давањем флоризина, који проузрокује поремећај функције бубрега, услед чега настаје излучивање шећера; д. инноценс, гликозурија без обољења панкреаса; д. инсипидус, огромно лучење мокраће (до 15 лит.) у којој нема шећера. Проузрокован је обољењем задњег режња хипофизе или диенцефалона. Симптоми су полидипсија и полиурија; јатрогени д., врло честа појава као последица велике употребе кортизона и његових деривата (кортизонски или хормонски д.);

Диабетес меллитус, шећерна болест. Поремећај метаболизма угљених хидрата, најчешће услед недовољног лучења инсулина због обољења ендокриног панкреаса (панкреасни д.) или хиперфункције коре надбубрежних жлезда (надбубрежни д.). Симптоми су: хипергликемија, гликозурија, полиурија, полидипсија и полифагија. У тежим случајевима постоје и поремећај метаболизма масти, повишење нивоа холестерола у крви, ацидоза и дијабетесна кома; промене на другим органима зависе од степена поремећаја метаболизма, а јављају се на бубрезима, ситним крвним судовима, јетри, срчаном мишићу, нервном систему и другим органима и ткивима; неурогени д., гликозурија настала услед неког обољења нервног система; панкреасни д., в. д. меллитус; ренални д., гликозурија без хипергликемије услед поремећеног рада бубрега; д. сперматицус, житка и течна сперма. Син. хидроспермија; (сексотропија), шећерна болест важи као изразито андротропна болест. Пре 20. год. дијабетес напада полове без обзира на степен вангениталне уобличености, вероватно под утицајем генетичких фактора. Али од тог узраста, још више од 30. год. а највише после 40. год., шећерна болест напада хиперандроидне мушкарце и андроидне жене.

Одломак Како се лечи Шећерна болест из књиге Здравље из Божије апотеке – Марија Требен

Природа на Дар / Башта Балкана

Molba za donaciju finansijskih sredstava sportsko-rekreativnom udruženju osoba sa invaliditetom „SVE JE MOGUĆE“Beograd,Srbija

Poštovani,

Potrebna nam je finansijska pomoć za adaptaciju poslovnog prostora sportsko rekreativnog udruženja za osobe sa invaliditetom „Sve je moguće“ iz Beograda. Udruženje postoji već 7 godina i ove godine smo dobili na korišćenje novoizgrađeni prostor (u grubim radovima) koji je potrebno adaptirati i privesti nameni za osobe sa invaliditetom. Udruženje je do sada pokazalo izuzetne rezultate u različitim sportskim disciplinama i na domaćim i na međunarodnim takmičenjima u šta se možete uveriti posetom našeg sajta www.svejemoguce.org.rs

Ono što bi hteli da istaknemo je organizacija Prve međunarodne Drinske regate za OSI „Drina nas spaja“ koja je jedinstvena u Srbiji i regionu, a već je postala tradicionalna i rado prihvaćena od svih osoba sa i bez invaliditeta. Prvi u Srbiji organizovali smo boćarska takmičenja za OSI i trejl orijentiring, tandem skok padobranom, posetu Rajkove pećine za korisnike invalidskih kolica, jahanje konja itd..Prvi smo organizovali odlazak na međunarodno takmičenje OSI „Molmo open“ u Švedskoj koje je drugo po brojnosti posle paraolimpijskih igara, sa kojih smo donosili brojne medalje.

Sigurni smo da bi rezultati bili još bolji, ukoliko bi uslovi rada i treninga za naše članove bili kvalitetniji, a što bi postigli adaptacijom pomenutog prostora. U sklopu prostora održavali bi se treninzi boćanja, stonog tenisa, pikada i drugih sportskih disciplina.

Željko Aničić

Sekretar udruženja 

hogarence@gmail.com

—

Irena Uzelac 

СРБСКА родољубива ТВ – СТОТИНЕ КИЈЕВСКИХ РЕГРУТА БЛОКИРАЈУ „ПОРОШЕНКА“- ХОЋЕ КУЋИ, ОН ИХ ШАЉЕ НАЗАД У РАТ !!!

http://srbskamedijskagerila.wordpress.com/2014/10/13/%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%80%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83/

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ У САОПШТЕЊУ ЗА ЈАВНОСТ ПОЗИВА ЈАВНОСТ ДА СЕ СУЗДРЖИ ОД НЕПРИМЕРЕНИХ НАПАДА И КОНСТАНТНОГ РУШЕЊА УГЛЕДА ЖАНДАРMЕРИЈЕ ЕЛИТНЕ ЈЕДИНИЦЕ ПОЛИЦИЈЕ

http://nsp-policija.org.rs/saopstenje-za-javnost-6/ | Славица Јовановић   | 13.10.2014.

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ У САОПШТЕЊУ ЗА ЈАВНОСТ   ПОЗИВА ЈАВНОСТ ДА СЕ СУЗДРЖИ ОД НЕПРИМЕРЕНИХ  НАПАДА И КОНСТАНТНОГ РУШЕЊА УГЛЕДА ЖАНДАРMЕРИЈЕ ЕЛИТНЕ ЈЕДИНИЦЕ ПОЛИЦИЈЕ

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ

Саопштење за јавност

13. октобар 2014.

          Репрезентативни  Незавнисни синдикат полиције (НСП), позива јавност да се суздржи од непримерених напада и константног рушења угледа Жандармерије, елитне јединице полиције, чији припадици даноноћно обављају најсложеније задатке, који се из дана у дан постављају пред њих.

          Без намере да штитимо било кога, а нарочито не оне који се баве криминалом, сматрамо да је у најмању руку неодговорно да се сви припадници ове елитне јединице стављају на стуб срама и сатанизују, због неодговорног понашања неколицине њених припадника. Државни органи, пре свих полиција и тужилаштво треба да раде свој посао и покрену поступке против оних за које постоји основана сумња да су починили кривична дела.

          Од оснивања Жандармерије 1861. године до данас њени припадници су како у ратним тако и у мирнодобским условима увек били на првој линији фронта. Два догађаја ове године најбоље описују шта значи Жандармерија за ову државу.

          Прво је су нас погодиле до сада невиђене поплаве у чијој санацији се укључио цео народ на овај или онај начин. Ипак, припадници ове јединице су поднели највећи терет спашавајући стотине живота а да притом нису много марили за своју безбедност. Само пар месеци касније наш колега Стеван Синђелић (30) трагично је изгубио живот на административној граници са Косовом и Метохијом обављајући редовне задатке у Копненој зони безбедности.

          Наведени догађаји у којима су учествовале наше колеге су само део њиховог посла. Ако на то додамо обезбеђивање високоризичних скупова, хуманост коју редовно испољавају било прикупљањем помоћи за угрожене или добровољним давањем крви која је редовна појава у овој јединици онда је јасно колики је значај Жандармерије за ову државу.

Због тога, још једном апелујемо на медије и све друге носиоце јавних функција у држави да не руше углед храбрих Жандарма, већ да учине све како би државни органи несметано могли да воде истраге, покрену поступке и удаље оне који нису достојни да носе униформу ове елитне једнице.

Независни синдикат полиције

Председавајући Председништва

Велимир Лукић

(ВИДЕО) Преминуо Луканикос, грчки пас познат у свету Ултраса по окршајима са полицијом

Објављено: 13. октобар 2014, 17:52

Актуелно / Планета / Свет |

 inShare

Чувено грчко куче Луканикос, познато у свету Ултраса, је преминуло. Луканикос (10 година) био је познат по својим окршајима са полицијом.

Oво је једна од ударних вести у грчким спортским медијима. У вести се наводи да је куче преминуло још у мају, али је то тек сад објављено.

Луканикос је врхунац славе достигао 2010. године, кад је заједно са протестантима у Атини јуришао на полицију. Ово куче је било и један од симбола протеста против краха еврозоне.

У 2011. години Луканикос је чак од стране магазина Тајм проглашен за личност године!

Извор: Спортски Журнал

ПРИЗНАЊЕ НЕМАЧКОГ НОВИНАРА: Пишемо лажи против Русије, како би изазвали Трећи светски рат (Video)

http://anti-censura.com/video/priznanje-nemackog-novinara-pisemo-lazi-protiv-rusije-kako-bi-izazvali-treci-svetski-rat/

ПРИЗНАЊЕ НЕМАЧКОГ НОВИНАРА: Пишемо лажи против Русије, како би изазвали Трећи светски рат

“Обучавали су ме како да пишем лажи, да би изазвали Трећи светски рат. Био сам новинар већ 25 година, када су ме обучавали начинима на које да лажем у текстовима и како од истине да направим неистину, на начин да јавност никада не сазна шта се заиста догодило“, рекао је немачки новинар у свом јавном обраћању свету.

Недавно смо били сведоци невиђеној цензури америчких медија, када су усред говора аргентинске председнице на састанку УН-а прошлог месеца у Њујорку угасили директан пренос, само зато што је аргентинска председница упозорила јавност на злочиначке походе САД-а на Блиском истоку…

Комплетан текст можете прочитати ОВДЕ 

MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/moj-prijatelj-i-malagenija/715749535140271

MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

Dragi prijatelji ovog puta vas neću „gnjaviti“ mojom poezijom umesto pesme evo vam jedne moje priče koju je život napisao.

Prije tu negde 60 i nešto godina u četvrtom razredu osnovne škole sreo sam jednog mališana, nešto višljeg od mene sa gitarom okačenom o vrat. Bio je ponavljač simpatičan nalik na nekog malog meksikanca. Od gitare se nije odvajao a škola ga je utoliko manje interesovala pa je iznova ponavljao i ako je bio od jednog direktora sin. Nekoliko godina kasnije sam ga ponovo sreo sa gitarom o vrati. Bio je to lep sunčan dan a naš slučajni susret, posle toliko godina, desio se na subotičkom korzu, beše za obadvoje prijatno iznenadjenje. Pričao mi je da će u mornaricu, naravno zbog gitare. Ponovo ga godinama nisam vidjao do jedne subote na omladinskom plesu. Tu se zagledao u jednu lepu mladu devojku koju sam slučajno znao, jednom prilikom upoznao preko mog jednog školskog druga koji joj je bio komšija sa zajdničkim dvorištem. Kad sam to rekao da je poznajem sav je goreo od želje da je upozna i tako sam ga upoznao ali pod uslovom da zapeva na bini sa orkestrom. Naravno da mi to nije bilo teško, da ga nagovorim. Kad je taj moj prijatelj, školski drug iz detinstva zapevao Malageniju nastala je apsolutna tišina u sali u kojoj je bilo nekoliko stotina mladih. To je bilo u leto pred moj odlazak za ljubljanu na studije. Subotama smo švrljali od plesnih sala do hotela i kafana. Tako se nadjosmo zajedno i u hotelu Beograd na Subotičkom korzu. Ušli smo, na bini je svirao ciganski orkestar. Ja sam ih upitao dali bi mogao da zapeva i moj kolega. Pogledali su se i klimnuli glavom. Kad je moj prijatelj, još iz osnovne škole, ponavljač, zapevao desilo se pravo čudo. Sa korza se toliko nakupilo naroda da su konobari morali sa tacnama stojati tamo gde su se zadesili sve dok nije završio sa pesmom. Posle mog odlasku na studije u Ljublanu, nekoliko godina se nisam video sa mojim prijateljem na kojeg sam bio istinski ponosan do jednoga dana u vozu sa nekom grupom, orkestrom. U medjuvremenu je bio pozvan na prijem da svira i peva meksikanskom predsedniku koji je bio u poseti Titu. Dobio je kompletno meksikansko odelo sa velikim sombrerom. Tada turizam nije bio do te mere razvijen tako da je taj veliki šešir kod nas u Vojvodini predstavljao neku atrakciju. Na tom putovanju za ljubljanu i našem ponovnim susretu, posle više godina, upitao sam ga, otkuda on u tom vozu. Reče mi da je dobio poziv od zagrebačke televizije da nastupi. Pevao je sa njegovom grupom ko u groznici. Nisam mu hteo smetati. Pri sledećem susretu posle opet nekoliko godina sam ga upitao; kako je bilo na Zagrebačkoj televiziji? On mi reče, loše, nisam ni nastupio, celu noć je pevao pa kad je trebao nastupiti bio je promuklog grla, malte ne izgubio glas. U medjuvremenu je oženio tu devojku sa kojom sam ga upoznao- Dobio je i sina sa njom. Od tada je ponovo prošlo tu negde deset do petnajest godina. Tačnije rečeno do moje svadbe u Palmi na Paliću. Bilo je tu negde pedesetak gostiju, roditelji moje supruge i braća i sestre iz Nemačke kad su se susedne sale odškrinula vrata iz koje je dopirala muzika i neki meni poznati glas. Nije prošlo mnogo vremena kad se pojavi, on moj školski drug iz osnovne. Iznenadjenje je bilo perfektno kako za mene tako i za njega. Naravno da se Moj prijatelj Štulić našao i na grupnoj svatovskoj fotografiji. Dao mi je na rastanku kasetu sa svojim pesmama. Decenije su prolazile a da se nismo čuli. On tamo ja u tudjini. Prije tu negde 4 godine sam sreo mog drugog školskog druga iz tih vremena a jedinog koji je stanovao u istoj ulici u kojoj sam i ja proveo detinjstvo. Tog druga isto nisam vidjao češće od pevača Štulića. I njega sam slučajno sreo drugi dan posle mojeg venčanja kad me je telefonom nazvao da mi kaže da se on venčao par minuta prije mene isto u Subotičkoj gradskoj kući. I tu je iznenadjenje bilo perfektno, zar posle tolikih godina i tolikih dana u godini i sati u istom danu da senadjemo pred istim matičarem u Subotici u istom satu bez da smo se dogovarali ili znali tolke godine jedno za drugog. Zar od tolikoh godina da se ženimo u istoj godini u u istom danu i satu, bilo je pitanje koje smo sebi često postavljali! Rekao mi je da je tek u novinama video da sam ja odmah posle njega bio na redu. Tad se setih komentara starije sestre moje supruge koja je deset godina mladja od mene. Ona, suprugina sestra, je zavirivala da vidi ko se to prije nas venčava pa je rekla; ju baš je mator ovaj mladoženja. Nisam tada ni sanjati mogao da je to moj školski drug Miodrag, moje isto godište. Naravno da smo to zajednički proslavili kod njega-nastojao je da dodjemo kod njega na roštilj. Eto tog mog druga, pajtaša iz detinjstva Miodraga sam upitao, opet koju godinu kasnije, dali zna šta je sa Štulićem pevačem meksikanskih pesama? On mi je sonu stranu telefona rekao, koliko je čuo da se nalazi u nekom staračkom domu i da je oboleo od amnezije, da se ne seća skoro ničega. Da moji dragi prijatelji i to je život. Teško je za poverovati jer mi je u sećanju onakav kakav je bio prilikom našeg poslednjeg susreta za vreme proslave mojeg venčanja, kao što sam ga u mojim svatovima video a i kao klinca sa gitarom o vratu. Nije ništa čudno kad se poželi dug život ali verujte da je teško kad se prijatelji ispraćaj na večni put ili na ovakav način.

Eto, to probudi ova pesma, Malagenija, u meni pa vam stavljam na raspolaganje da i Vi poslušate Malageniju…Moj prijatelj ju je lepše pevao u to sam sto posto siguran:https://www.facebook.com/video.php?v=714349605288614&set=vb.100001407444807&type=2&theater

DN  –  PS: Crne slutnje su mi se, na veliku moju žalost, potvrdile. Moj prijatelj iz ranog detinjstva Vladimir Štulić je preminuo! Slika mališana sa gitarom na grudima, punog žara i ljubavi prema njegovoj gitari, nagoveštavala je već tada besmrtnost njegovog duha. Ispunjava me ponos što podelih nekoliko koraka na njegovom putu umetnika, sa srcem i dušom, za kojeg na momente nisam znao dali mi je drug ili brat! Izgubih druga i po duši brata-neka mu je laka zemlja  i večita slava. Ogromna tuga me pritiska jer je sve kao da je juče bilo, dečkić sa gitarom pred očimka kao da je život samo jedan tren. Preminuo je čovek za kojim plače ne samo po koji prijatelj, već i narod Meksika čije je pesme dušom i srcem pevao a da nikad u Meksiku nije bio: http://www.youtube.com/watch?v=9E2T7fGwqAU

Neka ga na večnom putu prate njegove pesme koje je samo on umeo tako divno od srca da peva:http://www.youtube.com/watch?v=u-7X9vQGJsc

NOVI EU PROPISI – Kravama zabranjeno obavljanje velike nužde na obroncima sa nagibom većim od 15 odsto (Video)

alo.rs Aktuelno

NOVI EU PROPISI

„Kad moju kravu pritera, nema tih pelena!“ (VIDEO)

Autor: Gane Đorđević | 11.10.2014

Kako piše engleski „Dejli mejl“ u Bavarskoj ne prestaju protesti farmera koji su besni zbog odluke Evopske unije da se njihovim kravama zabrani obavljanje velike nužde na obroncima sa nagibom većim od 15 odsto, pa je zbog toga jedan tamošnji poljoprivrednik intimne delove svojih 18 krava povio u pelene.

Sada krave Jonhana Hubera mogu bezbrižno da grickaju sočnu travu na obroncima bavarskih Alpa, ne rizikujući da će, budu li se upiškile ili još gore, ukakile na zabranjenim mestima, svome gazdi doneti silne nevolje zbog vrlo rigoroznih evropskih zakona o očuvanju životne sredine.

Zaludni ti Evropljani, nemaju pametnija posla: Marko Milosavljević iz sela Dinče | Foto: Gane Đorđević

Marko Milosavljević (61) iz sela Dučić pored Mionice, vlasnik jedne od najvećih farmi krava u Srbiji, začuđen je propisima EU. On od svoje devete godine čuva krave i do sada nije čuo da je njihov izmet bio uzročnik bilo koje bolesti kod ljudi. On, naprotiv, tvrdi da su njive tretirane stajskim đubrivom nastalim iz nus produkata njegovih ljubimica mnogo plodnije nego one koje su prskane hemikalijama.

– Slušaj, sinovac, to su najobičnije gluposti. Kakve pelene, kakvi bakrači. Moja jedna krava dnevno pojede i po 50 kila hrane. Kad je, da prostiš, pritera nema, bre, tih pelena koje bi zadržale tu ogromnu količinu go..ana – objašnjava Milosavljević, čije krave svakog dana daju preko pola tone mleka.

On sa nevericom gleda na pravila koja dolaze iz EU, tvrdeći da nema nikakve šanse da takvi i slični zakoni prođu u Srbiji.
– Šta treba da radim kad mi svinja kojim slučajem nazebe. Da joj ispletem džemper i navučem vunenu kapu i čarape. Ma, ajde, molim te, zaludni ljudi nemaju pametnija posla – s podsmehom zaključuje farmer iz Dučića.

Osamnaestogodišnja Marija S, koja na Rajcu čuva stado od tridesetak ovaca, nije čula za uredbu koja u EU domaćim životinjama propisuje mesto na kome će smeti da se olakšaju. Ukoliko bi ovaj zakon bio donet u Srbiji, ona bi bi se našala u vrlo nezavidnoj situaciji.

– Dok čuvam ovce mogu da učim i redovno dajem ispite na višoj u Valjevu. Ako bi imala obavezu da prepovijam ovce i odvodim krave do WC-a sigurno bih imala manje vremena za školu – zabrinuto kaže Marija.

Uzgajivač mangulica Milisav Ž. (64) iz jednog tamanvskog sela prosto se presekao kad je čuo šta nas čeka kad Srbija uđe u EU. U prvi mah on je pomislio da je po sredi šala, ali kada se uverio da nije sa čuđenjem je zaključio da takve zakone može da donese samo neko ko se prethodno napio loše rakije.
– Sunce ti žareno, da sam juče umro, ne bih znao da postoje pelene za krave – sumnjičavo je zaključio iskusni uzgajivač svinja.

Stroga primena propisa

EU planira da pooštri primenu direktive o nitratima koja od 1991. godine propisuje smanjenje zagađenja vodotoka jedinjenjima na bazi azota koja se naleze u izmetu domaćih životinja. Članice su dužne da obavljaju redovne inspekcije i o tome obaveštavaju nadležne organe u EU.

Zbog veličine alatke magarci ostali bez pelena

U Kenijskom gradu Limuru pre šest godina propao je pokušaj lokalnih valsti da uvedu pravilo po kome bi magarci morali da nose pelene kako bi gradske ulice bile čiste. Predlog odluke je izazvao veliki bes kod vlasnika ovih životinja, pa je zbog masovnih demonstracija njena primena odložena do daljeg. Vlastima je predloženo da zaposle više čistača ulica jer bi posao povijanja magaraca bio krajnje rizičan zbog njihove nepredvidive ćudi. Jedan vlasnik je tada izjavio da je završio u bolnici sa lomom noge samo zato što je svom ljubimcu neoprezno prišao s leđa. Problem bi bio nerešiv, posebno kod muških potomaka zbog veličine alatke za one stvari, pa je zbog toga gradskim ocima predloženo da, pre donošenja konačne odluke, praktično pokažu kako se magarcima stavljaju pelene.

ВУЧИЋЕВИ БАТИНАШИ ТУКЛИ СТУДЕНТЕ!

https://www.youtube.com/watch?v=SZ_PAuJIfoc&authuser=0 | Славица Јовановић   | 13.10.2014.

ВУЧИЋЕВИ БАТИНАШИ ТУКЛИ СТУДЕНТЕ!

Како сазнајемо из извора блиских једној од служби безбедности , група маскираних батинаша који су тукли студенте на Филозофском факултету су припадници војне специјалне јединце „Кобре“ који се налазе у личном обезбеђењу Александра Вучића, који им је синоћ  издао  наређење да разбију
протест студената!
Иако се понегде у штампи могло прочитати да су имали некаква нацистичка обелезја , на снимку се види да никаквих обележја нема, а да су то они који су били присутни могли уочити. Једна од две престрављене девојке је покушавала да позове полицију. Оно што упада у очи је да маскирани батинаши нису се  случајно наш ли ту где су нашли,  нити да су у  питању хулигани са улице. Добро маскиране са капуљачама, ипак их је одао један детаљ. А то је да су тројица батинаша носили идентичне патике, са белим ђоном !  Што само  указује да припадају негде  и да су део  нечијег „тима“. А  чијег ?!  Можда је одговор у наслову .

Забележила: Славица Јовановић

Допис Министарству одбране о неуставном штамшању и постављању плаката

Допис Министарству одбране о неуставном штамшању и постављању плаката, у вези са гостовањем састава „Мањифико“

Поштовани,
преко мреже наших сарадника добили смо информацију о неуставном постављању натписa o гостовању састава „Мањифико“ који сарађује са Уметничким ансамблом „Станислав Бинички“.

Наиме, на плакатима којима је „покривен“ цео Београд доминира енглески језик у називу Војног оркестра, а тек неприметно испод свега латинични назив оркестра што је додатно неуставно понашање.

У вези са чланом 10 Устава Републике Србије о том питању,

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije

, а с обзиром да сте по истом обавезни да пишете ћирилицом, молимо вас да ове називе преиначите на ћириличко – уставно писмо и евентуално додате енглески натпис, што је у складу са европским стандардима и интеграцијама којима ми тежимо већ више векова, али нажалост, наши емисари се данас враћају из Брисела као и некад из Беча.

Да бисмо вам дочарали важност писма напомињемо да је прва наредба Војске Црне Горе била, после иступања из СР Југославије, да се писмо мења у латинично и да се комуникација почиње тим писмом. Иначе, на сајту славне Војске Црне Горе http://www.vojska.me/ уредно је сложено тридесет застава разних држава – од Србије до Турске, али је једино нама Србима ускраћено да читамо њихов сајт на српском језику и ћириличком писму, што је у најмању руку међународни скандал. Претпостављамо да се у Војсци Србије вероватно тога нико није сетио, јер је нама Србима увек све свеједно и све је „лако ћемо и нема проблема“.

Такође, не заборавите да је ћирилица више пута забрањивана, а последњи пут 25. априла 1941. године у НДХ и да та забрана није скинута ни до данас, иако је Хрватска практично правни наследник те државе, а сви знамо за брутално и упорно „чекићање“ ћирилице од стране „бранитеља“, о чему се последњих месеци извештава у медијима информисања.

Ми не знамо како обављате међународну преписку са „колегама“ у Хрватској, али треба да знате да су они хрватску латиницу (Гајевицу) заштитили у Унеску, такон да када им пишете латиничним писмом, практично им се обраћате на њиховом језику, па се и то књижи у њихову културну баштину.

Могли бисмо да вам пишемо у недоглед, али не желимо да вам одузимамо драгоцено време. Наш једини циљ је да вас подсетимо на значај и далекосежне последице овог немара према нашем писму, последице по нацију и државу, посебно ако државне институције (као што је и Војска Србије) занемарују своје основно и уставно право на сопствени језик и писмо.

Надамо се да ћете нам одговорити на писмо, јер смо радећи у Војсци Србије научили да је и негативан одговор – одговор, мада се надамо позитивном одговору, с обзиром на Устав Србије.

Желимо вам све најбоље и напомињемо да ће један од наших транспарената при дочеку Великог пријатеља свих нас, Владимира Владимировича Путина бити, МИ ПИШЕМО ИСТИМ ПИСМОМ, што се надамо да и ви нећете сметнути са ума.

Ово вам најдобронамерније пишемо, јер све више Срба указује на лошу праксу јавних предузећа, као и Војске Србије, па бисте могли непотребно да се нађете у мрежи судства.

С поштовањем,
Милорад Ђошић, члан УО
Српског Удружења Ћирилица Београд,
пуковник авијације у пензији – пилот

П.С.

На челу Српског Удружења Ћирилица Београд је највећи живи српски песник Добрица Ерић, а у Управном одбору је једанаест стручњака из различитих области, од професора књижевности до генерала. Не бавимо се лепим писмом, а још мање извођењем народних песама и игара, мада у свом саставу имамо и неколико хорова који изводе духовну мизику. Са нама су и увек вечни српски гуслари.

Као и прошле године бићемо заступљени на Сајму Књига у Хали 4, па Вас уједно позивамо да будете наши гости.