ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ТАБЛОИД ИСПОВЕСТ НОВИНАРА ЗОРАНА БОЖИНОВСКОГ НАКОН ИЗЛАСКА ИЗ ЗАТВОРА СЛОБОДНИМА КРОЗ ИСТОРИЈУ СУДЕ

Славица Јовановић

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ТАБЛОИД ИСПОВЕСТ НОВИНАРА ЗОРАНА БОЖИНОВСКОГ НАКОН ИЗЛАСКА ИЗ ЗАТВОРА СЛОБОДНИМА КРОЗ ИСТОРИЈУ СУДЕ

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ТАБЛОИД  ИСПОВЕСТ НОВИНАРА  ЗОРАНА БОЖИНОВСКОГ  НАКОН ИЗЛАСКА ИЗ ЗАТВОРА   СЛОБОДНИМА  КРОЗ ИСТОРИЈУ СУДЕ

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ТАБЛОИД : ИСПОВЕСТ НОВИНАРА  ЗОРАНА БОЖИНОВСКОГ  НАКОН ИЗЛАСКА ИЗ ЗАТВОРА

СЛОБОДНИМА  КРОЗ ИСТОРИЈУ СУДЕ

Процес

Исповест македонског новинара Зорана Божиновског након изласка из затвора

Слободнима кроз историју суде

Македонски новинар Зоран Божиновски ухапшен је 7. новембра 2013. године у Новом Саду по Интерполовој потерници, а према оптужби за злочиначко удруживање, шпијунажу и уцену из Кривичног законика Македоније и од тада се налазио у екстрадиционом притвору. Дана 22. септембра 2014. године, након што је усвојена жалба његовог адвоката Горана Петронијевића, он је пуштен да се брани са слободе.

….

Премијер Владе Македоније Никола Груевски, налази се пуних осма година на власти, колико траје и његова лична, али и жеља његове браће Владимира (помоћник директора у Царини) и Саше Мијалкова (директора македонске тајне полиције) – да ме виде иза решетака и ућуткају заувек. Пробали су да ме затворе на три месеца још кад су дошли на власт у јулу 2006. Крајем новембра те године су ме убацили у затвор (због клевете и увреде) и успели да ме задрже унутра свих пет дана, док није ојачао притисак међународних институција за заштиту људских права и медијских слобода. Да не би испали недемократе пред странцима ослободили су ме експресно, а све пресуде за клевету и увреду, укупно 16 су ставили „ад акта“ до апсолутног застаревања у јуну 2009. Од тада немам никакву прекршајну и кривичну историју. Месец дана касније сам трајно напустио Македонију.

До марта 2010. нисам ништа радио. Вратио сам се у новинарство маја 2010. писањем за Таблоид. У јесен и рано пролеће 2010/2011. сам припремао почетак рада мог истраживачког сајта Буревесник. До дана кад сам притворен, 7.11. 2013. на сајту сам објавио око 400 истраживачких текстова, углавном из области организованог криминала, прања новца, трговине наркотицима, шверца цигарета, итд. Главни „јунаци“ у тим текстовима су премијер Груевски, браћа Мијалкови и њихови послушници. Трпели су мушки и игнорисали су моје писање све до јесени 2013.

Тада су на оптуженичкој клупи у САД села три екс директора „Мађар Телеком“, државне телекомуникационе компаније која је била већински власник македонског и црногорског Телекома.

Оптужени су да су корумпирали највише позиционе и опозиционе функционере у Македонији и Црној Гори, како би дошли у привилегован положај на тржишту, што је мађарској компанији донело високе профите и пораст вредности акције на берзи у САД. Како је то тешко кривично дело у САД, компанија је тужена и убрзо под теретом доказа су признали кривицу и платили казну од око 90 милиона УСД. После овог признања је отворен и процес против три одговорна појединца из „Мађар Телекома“ у јесен 2013. Груевски и његова браћа су брзо сазнали да сам ја отворио случај у 2008. дописима Надзорном одбору „Мађар Телекома“.

Прекинули су ћутање у мом правцу и прекинули игнорисање мог рада. Брзо су смишљали шта да ураде а да се избегне моја заштита од стране међународних институција, па су ме „упаковали“ у групу од 18 углавном њихових службеника, највише обавештајаца. Спаковали су ми оптужбе да сам уцењивач, сарадник неколико иностраних тајних служби и члан ове такозване злочиначке групе која је ухапшена 16. септембра 2013. у такозваној акцији „Шпијун“. Зато су све међународне институције које су ме штитиле уназад 15 година, повукли ручну кочницу и до негде половине трајања мог притвора чекали да се види о чему се ту тачно ради. Логично је да нико неће бранити уцењивача и шпијуна, за каквог су ме представили из македонског тужилаштва.

Нисам одмах ухапшен после потернице. Тек 50 дана касније сам ухапшен, кад су схватили да нећу престати писати. Уопште нема међународне потернице за мном. То је бар лако проверљиво. Ухапшен сам кад сам засметао факторима у Србији, онда је послата факс порука из Скопља па су ме припадници МУП-а Србије ловили по новосадским улицама, а могли су да ме једноставно позову телефоном.

Нисам се крио и нисам ни од кога бежао. Нисам ни опасан по Србију и њен уставни поредак и грађане. Тако и пише у свим решењима које сам добио, за изручење и притвор. Пошто сам поднео и захтев за азил у Србији, због тога што сам сигуран да ће ме ликвидирати у Македонији ако будем испоручен, србски безбедносни органи су проверили и моје кретање у Србији последњих пет година, колико сам дуго овде.

Нису пронашли ништа сумњиво и компромитујуће. Онда смо сачекали документацију из Скопља. Били су обавезани по закону да испоруче оптужницу и доказе на основу којих би било донето решење за моје испоручивање. Доставили су прво празну оптужницу из које се ништа не може јасно разумети, чак је и конфузно написана. Онда је Виши суд начинио грешку, дао је на превод ту оптужницу, са македонског на србски, али само онај део који се односи на мене. Па је настала још већа конфузија.

Тек тада, судија Анкица Курјачки која је водила мој предмет, није разумела о чему се тачно ради. А у једном од три решења које је потписала, да будем изручен, написала је да нема потребе да се преводи, да она све добро разуме. У истом том решењу у образложењу разлога за изручење, судија Курјачки је потпуно измешала имена и презимена о којима пише образложење и мене заменила са другим новинаром. Сва три решења које је потписала, веће Апелационог суда је укидало и враћало на првостепено одлучивање са препорукама да Виши суд јасно, аргументовано, децидно и уверљиво образложи разлоге за моје изручење. Судија Курјачки то није урадила, па је после укидања трећег решења, 11. јуна ове године склоњена с мог предмета, па га је преузела судија Биљана Делић. Све што је она урадила у даљем периоду су два решења за продужење притвора, 2. јула и 2. септембра. Али, није писала четврто решење о изручењу, није дала на превод ни целу оптужницу а ни изјаве осам сведока из Македоније, од којих шест тајкуна против мене.

У Вишем и у Апелационом суду су зато читали мој опширни коментар оптужнице и коментар на изјаве сведока, писан на србском језику, па им је било апсолутно јасно о каквој се фарси ради и у шта су уплетени по снази закона о екстрадицији. Судија Курјачки је на један мени несхватљив начин, радила на мом случају и доносила решења а да ме ниједном за 11 месеци притвора није саслушала. Као да није хтела да од мене сазна истину. За разлику од ње, веће Апелационог суда је пре укидања решења за изручење, редовно сазивало јавни претрес, три пута сам ишао да дам изјаву.

На крају су и у Вишем суду схватили, читајући моју одлазну и долазну пошту и преписку са мојим адвокатима и Комисијом за хартије од вредности САД, да су не својом кривицом уплетени у процес ометања правде у овој земљи јер сам тако притворен онемогућен да помогнем у процесу против три директора „Мађар Телеком“. Очи су им се отвориле 15. септембра кад ме је у притвору посетио правни заступник ове америчке институције, причали смо о свему око два сата и поздравили смо се. Не знам дали је коинциденција, али на решењу већа Апелационог суда за моје ослобађање из притвора, стоји датум 15. септембар. Мало ми није јасно зашто ме је Виши суд ослободио тек 22. септембра, кад на решењу пише: „Има се пустити одмах на слободу…“!? За Виши суд Нови Сад „одмах“ траје седам дана.

Али, битно је да сам слободан, да сам се вратио породици, а и ево показало се да су решења за притвор била неутемељена. Писали су да постоји опасност од бекства, што није тачно. А писали су и да сам 17 пута мењао боравишта у Србији, а уствари сам редовно био пријављиван у временским интервалима, на две адресе које су удаљене једна од друге 300 метара.

Свеједно, после свега могу да кажем да ми притвор није тешко пао. Имам адвокатски тандем, Петронијевић-Милетић који је непогрешиво поставио мој случај на чврстим основама и све се касније дешавало онако како су предвидели. Нису превидели ниједан детаљ.

Имали су велику помоћ моје породице и моју наравно, јер сам се понашао онако како су ми саветовали. Унутар притвора нисам имао ниједан проблем, нико ми ниједну лошу реч није рекао. Време ми је прошло у читању књига и новина, гледању тв, слушању радио програма, игрању шаха и чекању да отворе врата да идем на слободу. Осећам се као да сам био на принудном годишњем одмору. Невоља је у томе што су ми притвором прекинули прилив средстава од донације за мој веб сајт, па је моја породица која је живела од моје плате док је пројект био у току, после притварања остала без средстава за егзистенцију. Помагали су само моји најбољи и најближи пријатељи, већина који су некад глумили блиске пријатеље је окренула главу на другу страну. Но, голгота је прошла, данас сам слободан, породица ми је и даље на окупу, а научио сам и лекцију о пријатељству и жртвовању.

Немам ни за чим да жалим, немам права ни на кога да се љутим. Још једном сам видео да осим међународног фактора, имам велику и конкретну подршку Удружења новинара Македоније, као и новинарских удружења Црне Горе и Србије, редакције Таблоида, новинарке Славице Јовановић, црногорског сајта „ИН4С“ који води Гојко Раичевић и многих других.

Сада, док се продужава поступак екстрадиције, чекам да Виши суд донесе ново, четврто првостепено решење о изручењу, па иде нова жалба ако нисам задовољан одлуком, а последњу реч има на крају министар правде.

подели овај чланак:

магазин-таблоид.цом © 09-Окт-2014

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: