Tema kojoj treba svako da se posveti ne interesuje nikog! Čovek koji ne zna zašto živi u bedi taj ne zna ni kako da izadje iz nje – Za tvoj problem se neće niko umesto tebe interesovati niti će iko drugi umesto tebe za tebe ga rešavati!

Za tvoj problem neće se niko umesto tebe interesovati niti će ga iko drugi umesto tebe za tebe rešavati!

U TRI KORAKA DO USPEHA I NAJVIŠEG ŽIVOTNOG STANDARDA

Prvi korak ka uspešnim rezultatima i visokom životnom standardu je spoznavanje istine i preuzimanje ključeva svoje “sobstvene kuće i ambara” u svoje ruke. Da bi se to moglo, moraju se sve tajne službe kao i sva udruženja registrovati i obavezati da dostavljaju protokole o svakoj svojoj sednici, sastanku i delatnosti državnim organima reda. Na to sam i ja kao predsednik YU kluba u Nemačkoj bio obavezan kao i sva druga udruženja na teritoriji Nemačke. Država mora znati šta rade i kakve odluke donose te sve organizacije i tajne službe u suverenoj državi, ukoliko joj je stalo do svoga suvereniteta. U Srbiji je na delu preko 50 raznoraznih tajnih službi bez da su državni organi upoznati sa svim njihovim delatnostima i namerama. Suverenoj državi moraju biti poznati svi izvori financiranja tih svih klubova i udruženja odnosno organizacija kako bi mogla sprovesti preventivne mere u interesu zaštite svojih državnih interesa odnosno svog suvereniteta. U Nemačkoj je zakonska obaveza da se svakoj uplati većoj od deset hiljada evra mora dokazati poreklo odnosno izvor novca. Kontrola tokova novca, kako zbog crnog tržišta i sprečavanja da se ošteti država kroz ne plaćanje poreza kao i spoznavanje istine na osnovi koje država donosi racionalne odluke od vitalnog značaja po suverenitet države je fundament suvereniteta. To je osnovno načelo koje omogućuje jednoj suverenoj državi da donosi odluke od vitalnog značaja po državu na osnovi aktuelnih saznanja kako bi mogla, na vreme, preduzeti preventivne mere u svom interesu, za zaštitu interesa svojih gradjana a stim i svog suvereniteta. U suprotnom će izvršni organi razmišljati tudjom glavom a odgovorni funkcioneri donositi odluke u tudjem interesu. Ne pridržavanja tih normi se moraju rigorozno sankcionisati od zabrane rada, proterivanja iz zemlje do visokih zatvorskih kazni. Strane diplomate, zbog destruktivnog mešanja u unutrašnjue stvari, moraju se bez predomišljaja proglašavati za osobu nongrata odnosno i donese odluka, u roku od 24 sata da napusti zemlju bez obzira koje zemlje diplomata bio. Medijima bi se morala omogućiti i obezbediti puna sloboda pisanja pod uslovom da izveštavaju korektno svoj posao što podrazumeva da su obavezni istini i samo istini. Svako neistinito objavljivanje bi se moralo strogo sankcionisati što bi podrazumevalo kao najmanju sankciju od 10 protuobavest i to na glavnoj stranici pisanih medija kao i na udarnim video i TV emisijama, zavisno od značaja delikta po ličnost i društveni interes. Samo ako je državi poznata istina, samo onda može donositi i smernice kao i zakone u interesu naroda i suverene države. Tu spada, sprečavanje industrijske i privredne špiunaže, sabotaže u domenima istraživanja odnosno nauke i inovacija. Bez visokokvalitetnih izuma nema visokokvalitetnih proizvoda, robe a bez visokog kvalitetnih proizvoda nema ni uspeha ni profita na medjunarodnim tržištima odnosno berzama i pijacama a stim ni suvereniteta državi. Nekonkurentni proizvodi ostaju bez kupca a država bez novca a stim postaje materijalno ovisna od kredita a tu onda nema ni rači od suvereniteta. Prezadužena država ne može nikako biti i suverena. Da bi bila suverena mora zaštititi svoje fabrike, naučnike i inovatore od špiunaže. Ne špijunira Američka administracija iz dokonosti po celom svetu. Svima je poznat konflikt čak i izmedju Nemačke i Amerike zbog privredne špijunaže.

Niko nema pravo koliko to ima narod da bira sebi vlade ali isto tako da je i ruši ukoliko se pokaže već na samom početku da ne rade ono zašto joj je narod dao mandat. Sto puta je bolje izaći na proteste nego svojom nezainteresovanošću, ijednom zakasniti, dozvoliti da mu, narodu, tudji interesi odredjuju debljinu kriške nasušnog hleba.

Drugi korak u pravcu visokog standarda je odabir strateškog partnerstva sa ciljem izgradnje ultrabrzih saobraćajnica gde bi Beograd, Nišu a i Subotici, bio udaljen za manje od sat vremena tako da bi nam sela bila predgradja metropola koje bi im bile dostupne u roku od pola sata. To bi bio već dovoljan razlog da se živi u zelenilu na selu umesto u gužvi i smoku jednog velegrada. Ekonomska komponenta ne bi izostala a snjom ni profit jer bi Aerodrumi bili u rekordnom roku dostupni te u nekoliko sati bi bila sveža roba, recimo, na Moskovskoj pijaci. Izgradnjom gasovoda kao i potenciranjem naučnih institucija mogla bi se Srbija katapultirati u sam vrh najprosperitetnijih država sveta. Naravno pod uslovom da je i u stanju da zaštiti svoje resurse kako u prirodnom bogatstvu tako i resurse naučnoinovativnih kapaciteta. Da bi to bila država u stanju mora investirati u preventivne mere kako konspirativnih mehanizama tako i vojnopolicijskih snaga, mera. Ko poseduje toliko bogatstvo mora biti i u stanju da ga zaštiti inače će ga drugi porobiti i učiniti svojim slugama. Nije slučajnost da su većina najbogatijih država u resursima ujedno i najsiromašnije po pitanju životnog standarda. Nekad su italijani nudili Titu da unajme Vojvodinu na sto godina uz garancije da će samo njom prehraniti preko 60 miliona italijana i preko 20 miliona jugoslavena. Danas Srbija ima na raspolaganju pored Vojvodine i bogatu Šumadiju i nije u stanju prehraniti samo 8 miliona svog stanovništva. Zar to nije dovoljan dokaz da nismo gospodari u sobstvenoj kući! Odnosno da ne razmišljamo svojom sobstvenom glavom pa da i ne donosimo odluke u sobstvenom interesu! To znači da nam je drugi korak u tom smeru, sebe probuditi, razdrmati i smelo krenuti na sredjivanje osnovnih životnih smernica za bolji život.

Kad već imamo toliko bogatstvo onda smo dužni to bogatstvo i štititi kako ne bi pored tolikog bogatstva postali prosjaci!

Treći korak, posle sredjivanja svog dvorišta i dovodjenja u red sobstvene kuće, morao bi biti stvaranje uslova za povratak našeg naroda iz dijaspore. Naučnicima, stručnjacima i inovatorima, od kojih ceo svet profitira, ima koristi, sem Srbije, treba omogućiti bolje uslove za njihov život i rad nego što ih imaju u tudjim zemljama. Na taj način bi nam privreda bila zasnovana na sobstvenim patentima a ne na trećerazrednim licencama kupljenim na osnovi provizije za proizvodnju nekonkurentnih proizvoda na internacionalnim tržištima. Od tih trećerazrednih licenci ima neke lične koristi samo onaj ko ih i protežira, ubrao neku proviziju. U tim trećerazrednim licencama je ugradjena, kroz zastarelost i nekonkurentnost, propast domaće privrede a stim i propast suvereniteta svake države koja je na bazi trećerazrednih licenci izgradila svoju industriju. Visokokvalitetnim proizvodima bi se na medjunarodnim pijacama i berzama mogla ostvariti i velika zarada, popraviti državni budžet iz kojeg bi se moglo odvajati i dovoljno novca za kulturu u celini. Kultura ne počinje sa Šekspirom već sa pšenicom i krompirom. Sa praznim stomakom ne može se voditi briga o kulturi. Sve je to povezano i kompleksno. Zahteva veliki napor i dobru porciju umešnosti ali nije neostvarljivo.

Dušan Nonković

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: