Srebrenički Srbi su diskriminisani pri zahtevima da dobiju vize za ulazak u Veliku Britaniju, dok Bošnjaci prolaze bez problema – Srebrenički hodža odbio da ide u Englesku bez pravoslavnog popa

Srebrenički hodža odbio da ide u Englesku bez pravoslavnog popa

Srebrenički Srbi su diskriminisani pri zahtevima da dobiju vize za ulazak u Veliku Britaniju, dok Bošnjaci prolaze bez problema, a čak i kada je put zajednički – dešava se da Srbi ostanu bez viza.

446045_london01apfoto-ap_f.jpg?ver=14111

Hodža i pop putuju zajedno u London

Vize letos nije dobilo dvoje mladih Srba iz Srebrenice za odlazak na međunarodnu razmenu amaterskih pozorišnih grupa, kao ni pet Srba koji su u Englesku trebali da putuju u okviru mešovite srpsko-bošnjačke grupe.

 

 

Pre nekoliko dana dobili su odbijenice, dok su Bošnjaci iz te delegacije dobili vize za ulazak u Veliku Britaniju.

 

Prehodno je ova grupa mladih amatera dobila poziv od prestižne londonske umetničke škole da dođu u posetu, prisustvuju glumačkim radionicama, i da izvedu predstavu.

 

Dvoje mladih Srba iz te nacionalno mešovite grupe nije dobilo vize, a oni su nosioci njenog rada, pa su ostali skoro formalno putovali.

 

Još pet Srba iz ovog mesta pre nekoliko dana dobilo je odgovore da nisu ispunili uslove za dobijanje vize od britanskog predstavništva iz Varšave, koje je ovlašćeno za izdavanje viza građanima jugoistočne Evrope.

 

Istovremeno, vize je dobila grupa Bošnjaka koji su u Englesku trebali da putuju u mešovitoj grupi sa Srbima.

 

– Reč je o pozivu Bosansko-britanskog udruženja “Sana” i metodističke verske zajednice Engleske. Kao nacionalno mešovita grupa bili smo najavljeni u Ambasadi Velike Britanije za dobijanje saglasnosti za izdavanje viza za naše putovanje – pojašnjava Srni srebrenički protojerej Aleksandar Mlađenović.

 

On i srebrenički imam Damir Peštalić ostvarili su dobru saradnju i usaglasili projekte za čiju su realizaciju trebali da dobiju obećanu podršku metodističke zajednice Engleske, pa je mešovita srpsko-bošnjačka desetočlana delegacija bila spremna da putuje u posetu Ostrvu.

Popunili smo identične obrasce i imali iste novčane garancije koje su tražene za izdavanje viza, ali Srbi nisu dobili vize, a Bošnjaci jesu, što govori o diskriminatorskom odnosu Velike Britanije ili dela njene administracije prema srpskom narodu – kaže Mlađenović.

 

Nakon saznanja da srpski članovi mešovite delegacije nisu dobili vize, srebrenički hodža Damir Peštalić obavestio je predstavnika engleske metodističke zajednice da se bošnjački članovi te delegacije solidarišu sa srpskim članovima i odbijaju da sami putuju u Englesku.

 

Srebrenička grupa predvođena sveštenikom i imamom trebalo je da poseti London, Birmingem, Notingem i Derbi, gde bi se upoznali o načinima rada metodističke zajednice, kao i radom džemata i Srpske pravoslavne crkve, i trebali su da posete britanski parlament i redakciju BBC-ja u Londonu.

 

Protojerej Mlađenović pozdravlja potez imama Peštalića i navodi da mnoge britanske diplomate i predstavnici civilnog društa dolaze u BiH da nas “uče” toleranciji, pomirenju i suživotu, a da ovaj primer pokazuje da oni treba da uče od nas.

 

Mlađenović napominje da se predstavnik metodističke zajednice izvinio srpskim članovima delegaciji zbog ovog incidenta i obećao da će problem biti rešen.

 

http://www.blic.rs/V…avoslavnog-popa

SVETOSAVSKO OGNJSTE 14 – najnoviji broj – jedini casopis na srpskom jeziku i cirilici koji se stampa i izdaje na africkom kontinentu

Draga braco I sestre,

 

Radujem se u Gospodu da vas obavestim, da je posle napornog i mukotrpnog visemesecnog rada priveden kraju ovaj lep i blagosloven posao.

 

Saljem vam link elektronskog izdanja najnovijeg Svetosavskog Ognjista:

 

http://en.calameo.com/read/002275576c81ee3d00e85

 

Slava Bogu za sve!

 

Arhim. Pantelejmon

Johanesburg

 

САДРЖАЈ СВЕТОСАВСКОГ ОГЊИШТА 2014. год.

 

СТРАНЕ 2, 3 – СЛОВО УРЕДНИКА

СТРАНА 4 – ПАТРИЈАРХОВА ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ 35 ГОДИНА ХРАМА

СТРАНА 5 – ЧЕСТИТКА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ВЕРЕ ВРС

СТРАНА 6 – ЧЕСТИТКА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ДИЈАСПОРУ ВРС

СТРАНА 7 – ЗВАНИЧНО ПИСМО О ПОКЛОНУ ЕПИСКОПА ДАВИДА

СТРАНА 8 – ЧЕСТИТКА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА

СТРАНА 9 – ЧЕСТИТКА САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ

СТРАНА 10 – ЧЕСТИТКА АКАДЕМИКА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА

СТРАНА 11 – ДОЧЕК ВЛАДИКЕ ДАВИДА И БЕСЕДА

СТРАНЕ 12, 13 – ТОМИНДАН – ПРАЗНИЧНО ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ

СТРАНЕ 14, 15 – ТОМИНДАН – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА

СТРАНЕ 16, 17 – ТОМИНДАН – СЛАВСКА ТРПЕЗА И СВЕЧАНИ ПРОГРАМ

СТРАНЕ 18, 19 – ПОСЕТА МАНАСТИРУ, ШКОЛИ И СИРОТИШТУ

СТРАНА 20 – БЕСЕДА ЕПИСКОПА СТОБИЈСКОГ Г. ДАВИДА

СТРАНА 21 – SERMON OF HIS EMINENCE ARCHBISHOP DAMASKINOS

СТРАНА 22 – H.R.H. MR. ZOLANI MKIVA SPEECH AT THE CHURCH HALL

СТРАНА 23 – ЗАХВАЛНО ПИСМО КЊИЖЕВНИКА  Г. АНТОНИЈА ЂУРИЋА

СТРАНЕ 24, 25 – IN MEMORIAM: NELSON MENDELA

СТРАНА 26 – ПИСМО МИТРОПОЛИТУ Г. АМФИЛОХИЈУ

СТРАНА 27 – ПИСМО ЕПИСКОПУ ВАЉЕВСКОМ Г. МИЛУТИНУ

СТРАНА 28 – СЛАВА РУСКОГ ХРАМА У ЈОХАНЕСБУРГУ

СТРАНА 29 – ПРИЈЕМ У АМБАСАДИ РЕПУБЛИКЕ КИПАР

СТРАНЕ 30-34 – ИЗВЕШТАЈ О МАТЕРИЈАЛНОМ РАДУ У 2013. ГОДИНИ

СТРАНА 35 – ПРИЗНАЊЕ  НАШЕМ ЦРКВЕНОМ ИМАЊУ У ЈОХАНЕСБУРГУ

СТРАНЕ 36-39 – ИЗВЕШТАЈ О ДУХОВНОМ РАДУ У 2013. ГОДИНИ

СТРАНА 40 – THE GIFT OF FORGIVENESS AND LOVE

СТРАНА 41 – СВЕЧАНОСТ У ШКОЛИ СВЕТОГ АТАНАСИЈА

СТРАНА 42 – ПОЖАР У ХРАМУ СВ. ТОМЕ У ЈОХАНЕСБУРГУ

СТРАНЕ 43-45 – РЕНОВИРАЊЕ СВЕТОГ ХРАМА

СТРАНА 46 – СТРУЧНО ОЧИШЋЕН ИКОНОСТАС У СВЕТОМ ХРАМУ

СТРАНЕ 47-48 – СВЕТИЊА ПОСЛЕ РЕНОВИРАЊА ЗАСИЈАЛА ПУНИМ СЈАЈЕМ

СТРАНА 49 – НОВИ ПОКЛОН НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

СТРАНЕ 50-51 – СКУПШТИНА ДИЈАСПОРЕ И ПРИЈЕМ КОД ПАТРИЈАРХА

СТРАНЕ 52-53 – БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА ПРОТЕ ДУШАНА

СТРАНЕ 54-55 – ИЗБОРНА СКУПШТИНА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА

СТРАНА 56 – КУД БАЛКАН ИЗ ЈОХАНЕСБУРГА – ПОБЕДНИК У ШПАНИЈИ

СТРАНА 57 – МИСИОНАРСТВО ЈЕ ДУХОВНО ДОБРОЧИНСТВО

СТРАНЕ 58-62 – ПОДРШКА ПАРОХИЈАНА АРХИМАНДРИТУ ПАНТЕЛЕЈМОНУ

СТРАНА 63 – ЗВАНИЧНО ПИСМО ПОДРШКЕ ДЕЛЕГАТА СКУПШТИНЕ ДИЈАСПОРЕ

СТРАНЕ 64-65 – ПИСМО О. ПАНТЕЛЕЈМОНА Њ.С. ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г. ИРИНЕЈУ

СТРАНЕ 66-70 – ИЗВЕШТАЈ О ПРИМОПРЕДАЈИ И РЕШЕЊЕ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

СТРАНА 71 – ПОСЕТА УСПЕЊСКОМ МАНАСТИРУ У СКОПЉУ

СТРАНА 72 – ФОТОГРАФИЈЕ О АКТИВНОСТИМА О. ПАНТЕЛЕЈМОНА У СРБИЈИ

 

С Л О В О   У Р Е Д Н И К А

 

Поштовани читаоци Светосавског Огњишта, драга браћо и сестре,

 

Господу Богу Сведржитељу исказујемо благодарност моји парохијани, верници, сарадници и чланови Црквеног Одбора, на милости, љубави, вери и духовној снази коју нам је даровао да последњих једанаест година дамо свој скромни допринос, да једина српска светиња на афричком континенту, која некада беше замрла и запуштена, поново васкрсне у најлепшем духовном сјају и засветли као најлепша јужна звезда на небу Српске Православне Цркве која се простире на свих пет континената. Поносни смо на многобројна дела духовне обнове у нашој Црквеној општини која се налази на просторима својеврсне духовне пустиње (Јужна Африка је прелепа земља Господња коју је Бог обдарио многобројним лепотама и богатствима али духовно изузетно сиромашна са изразито западњачким, материјалистичко-потрошачким духом живота). Дакле, између осталог, поносни смо и на следећа дела:

Стављен акценат на значају повратка светим богослужењима и светим тајнама, посту и молитви, исповести и причешћу, заједничким молитвама, мисионарство, духовна парохијска писма и поуке – рад на духовној њиви и верско просвећивање, пастирски рад – постојаност и независност, црквени ред и поредак, саборност, обновљено и вишеструко улепшано црквено имање са враћеним достојанством које припада једној српској светињи у далеком свету, духовне славе и прославе, повратак породичној и духовној атмосфери (за разлику од претходних времена у којима је на црквеном имању владао више западни социјално-световни дух), успостављени братски односи са Александријском Патријаршијом који некада беху нарушени, многобројне посете српских Архијереја сваке године (пре би то било једном у 5-6 година), велико освећење храма, дарови неколико светих моштију на духовно укрепљење верника, организовање предавања, промоција, пројекција филмова, свечаних академија, угледни гости….

 

Духовна иницијатива на коју смо такође веома поносни је покретање изузетно репрезентативног парохијског часописа “Светосавско Огњиште” на коме би позавидели и многи епархијски часописи. Наша Црквена општина у Јоханесбургу је издавала периодично гласнике скромнијег обима и квалитета али рођењем Светосавског Огњишта на Васкрс 2003. године, СПЦ општина у Африци је добила часопис који достојно представља једину српску светињу на овом континенту. Похвале за наш часопис су стизале са свих континената, докле год је “Светосавско Огњиште” допирало да духовно светли, греје, сведочи и просвећује. Веома смо поносни на наше парохијане – сараднике и велики број еминентних гостију – сарадника, који дадоше свој непроцењив допринос и оставише трајни духовни печат у нашем часопису.

 

Ово 14. по реду издање, најобимније до сада, обухвата активности, текстове и фотографије, догађаје и извештаје који су везани за нашу јужноафричку парохију у периоду од јула 2013. до фебруара 2014. Године и два годишња извештаја за 2013. годину. Садржи значајан број фото страница, многобројна званична писма поводом прославе 35 година храма, писма парохијана, извештаје са Томинданске прославе и друге извештаје, парохијске активности, службена и званична писма и документа, беседе Архијереја, текстове наших сарадника, текст о бившем Председнику Јужне Африке Нелсону Мендели поводом његовог пресељења у вечност, о једном православном свештенику из Конга, међународном успеху КУД-а Балкан из Јоханесбурга, Скупштини дијаспоре….

 

Користим прилику да се најискреније захвалим и нашем новом техничком уреднику г. Рајку Корњи – делегату у Скупштини дијаспоре и представнику Срба из Румуније, који ми је великодушно понудио помоћ у реализацији слога, прелома и дизајна за најновије издање Светосавског Огњишта, приликом нашег сусрета у Отаџбини и овим конкретно показао на делу какве све само многобројне користи Срби широм света могу имати од међусобног повезивања. Рајкова реч није остала само реч празна и на језику, већ је спроведена у дело Божије. Нека Господ благослови њега и његову породицу и стоструко му узврати за чињење добра и љубави.

 

Коме год од наших отаца, браће и сестара буде у будућности припала света дужност и одговорност да наставе бригу духовну и материјалну о јединој српској светињи у Африци, молимо се Господу Богу да им додаје духовне снаге да не посустану и не клону пред тешким теретом секуларистичког, лишеног духовности потрошачког друштва у коме треба чинити духовна и добра дела, већ да са вером у Бога наставе узвишену и најлепшу мисију коју човек може имати у овом свету и овом животу, а то је да предано и истрајно служе Богу и роду, да воле своју свету Српску Православну Цркву, да се за њу боре и труде знајући да се све бележи у Књигу Живота која се налази у руци Божијој и да се упркос изазовима обезбоженог материјализма, руководе оном светом мишљу која је и нас у Јоханесбургу руководила последњих једанаест година и пуно духовне радости, поноса и успешних и благословених плодова нам донела: “Када је Бог на првом месту – онда је све на свом месту”.

 

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Главни и одговорни уредник Светосавског Огњишта

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

This message has been scanned for viruses and
dangerous content by Pinpoint Securemail,
and is believed to be clean.

Зашто смо се борили – Milomir Marić:Чак и наши непријатељи гледају нас не само са потцењивањем, него и са сажаљењем.

Миломир Марић (Фото: Пулс)
Миломир Марић (Фото: Пулс)

Зашто смо се борили

Промашио сам живот сањајући ово што је данас у Србији. Али, ни у мојим најкошмарнијим сновима није изгледало овако језиво и потресно. Да после ужасне муке и страдања, патње и одрицања, Србија остане на репу догађаја. Као најбеднија земља у Европи, коју су сви суседи одавно претекли. Чак и наши непријатељи гледају нас не само са потцењивањем, него и са сажаљењем.

Није нам наук било ни то што су срећнији околни народи, ко зна када стигли тачно тамо где су пошли. Када не знаш куда идеш, можеш само да се вртиш у кругу и батргаш у блату.

У старим добрим комунистичким временима увек би се формирале комисије за замајавање народа, да се ништа не би променило и остало све по старом. Најважније је неговати опојну помрчину, да се људи не пробуде, почну да размишљају својом главом, уколико им је после свега остала на раменима.

У шта су се претворили наши пусти снови о модерној Србији на Западу, капитализму, приватизацији, демократији и слободи?! Промене су изведене тако систематски да ни случајно нису могле да се десе. Страдао је свако ко је одиста хтео да промени и реформише Србију. Ђинђићу је пресуђено чим је рехабилитовао омражене Обреновиће, који су хтели да из наше касабе стигну сокаком у бечке салоне.

Непријатељи Запада, слободе и демократије, направили су заиста Србију по својој мери, у своју корист и на нашу штету. Да држи воду док мајстори оду и Запад не пропадне, јер су рачунали да нам и онако нема спаса без „Трећег“ светског рата. Више се од деце комунизма, и којекаквих ниже потчињених комитетлија, није могло ни очекивати, осим да народу занавек згаде и сваку помисао о капитализму, а да се са носталгијом сећају Тита и социјализма, Бриона и Голог отока.

Једина утеха нам је била да ће Европа пре пропасти него што ће нас примити.

Милошевић је по доласку на власт сменио најмоћнијег и најчувенијег српског привредника, који је годишње обртао десетине милијарди долара. Овај је револтиран отишао у Швајцарску и јавио се агенцији која запошљава врхунске менаџере мултинационалних компанија. Поносно је написао свој си-ви и предао га неком дечаку и девојчици, уплативши 20.000 швајцарских франака за услугу. Мирно је чекао позив да преузме фирму ранга оне, коју је двадесетак година водио широм света из Југославије и Србије. Међутим, то се отегло и искомпликовало. Тражили су да донесе још 20.000 франака и достави још неке информације о себи. Био је одушевљен и убеђен да ће ускоро бити на челу неког светског гиганта. Позвали су га она девојчица и дечак и саопштили му да ће са њим лично разговарати њихов шеф и да ће га то задовољство додатно коштати 60.000 франака. Мислио је да је то дар са неба и крај његовим мукама са Милошевићем, коме ће коначно показати ко је ко.

Кадровик тајних владара света дочекао га је прилично незаинтересовано и нимало се не снебивајући му прочитао практично смртну пресуду од 100.000 франака: „Радили сте две деценије у социјалистичкој привреди и бавили сте се углавном клириншким пословима са Совјетским Савезом и несврстаним земљама, као поверљиви Титов оперативац и извођач унапред договорених послова на политичком нивоу. Дакле, било би вам потребно исто толико времена да се прилагодите условима тржишне привреде. С обзиром на ваше поодмакле године, ви то никада нећете доживети. А пошто сте инвалид и поприлично хроми, немамо срца да вас као почетника шаљемо на пробу у Индију, Кину и Африку, без обзира на то што смо вам већ узели 100.000 франака за дијагнозу.“

У српској и светској транзицији нису се снашли ни његови пријатељи из наше пословне елите прошлог доба, кога се најрадије сећају они који у њему нису били ни рођени. Као далеко способнији, обогатили су се толики контроверзни бизнисмени, бивши шанери, муваре из краја или бар таксисти, који су постали јунаци новог доба, склони да се снађу у свакој безизлазној ситуацији.

То је отприлике и прича о нашој интелектуалној елити, професорима и дипломатама који су пола века одлазили и слали јавне и тајне извештаје о пропасти Запада, никада не примећујући да је тамо било шта боље и ефикасније него код нас. Једноставно, њихови заробљени умови били су на неупоредиво нижем нивоу од простодушних и нешколованих гастарбајтера, који су се одмах прихватили посла и врло брзо остварили своје америчке, немачке, француске и аустралијске снове. А српски сан одавно се изгубио у нашој несрећној историји. Међутим, најважније је да се никад не пробудимо.

Миломир Марић / Новости

Централана промоција ЗАБРАЊЕНЕ Шешељеве књиге – ПРЕДСТАВНИКА МЕДИЈА НИЈЕ БИЛО!!!

Централана промоција ЗАБРАЊЕНЕ Шешељеве књиге, “Хашко инаугурисање говора мржње”, одржана је јуче у Земуну. На промоцији су говорили заменик председника СРС, Немања Шаровић, потпредседници Зоран Красић и Вјерица Радета, и члан тима одбране др Шешеља, адвокат Терзић. ПРЕДСТАВНИКА МЕДИЈА НИЈЕ БИЛО!!! 

Пре само нешто више од десетак дана медији су се, на помен нове Шешељеве књиге, утркивали ко ће морбиднији наслов наденути, подизали фаму и фрку, звали за коментар и “Курту и Мурту”, згражавали, коментарисали… Књигу од њих нико тада није имао прилике ни да види а камоли да прочита… Подсећали су се на “крваво пролеће”. Подсетимо се само укратко наслова, поднаслова и коментара у медијима на помен нове Шешељеве књиге:

Курир, 6.9.2014., “ШЕФ РАДИКАЛА ИЗ ХАГА ВЕЛИЧА УБИСТВО ПРЕМИЈЕРА

Шешељ: Хвала Ђинђићевим убицама!”

Лидер СРС нову књигу посветио Звездану Јовановићу, убици Зорана Ђинђића; Он је срцем Обилића и сигурном руком Гаврила Принципа повратио понос народу, написао Шешељ.

С медиа, 6.9.2014., “СРАМОТА: Шешељ у новој књизи велича Ђинђићеве убице!”

Вучићев Информер је отишао и корак даље па су “дешифровали” посвету и својим читаоцима објаснили да је Шешељ послао из Хага поруку да ће Тома проћи као Ђинђић!

Уз ове наслове ишли су и коментари Ђинђићеве жене милионерке, Ђинђићеве сестре, адвоката, огласили су се и “брижни” Бабић из напредњака:

Гордана Ђинђић, сестра Зорана Ђинђића:
“Шешељ је психички болесник”

Зоран Бабић, СНС Морбидно:
“Стомак ми се грчи”

Славица Ђукић Дејановић, СПС
“Пуцањ у државу”

Бранислав Лечић, ДС
“Срамна глорификација злочина””

И сви су дали коментар на Шешељеву књигу а да нико од наведених актера је није ни прочитао, напомињемо ни  да су је имали у руци! Наравно, овде се може и приметити да су новинари позивали све представнике странака за коментар осим, наравно, представника радикала. Нису затражили коментар од оних који су ту књигу штампали. Од оних који су видели и прочитали ту књигу!

Ту прилику да се упознају са садржајем књиге представници седме силе имали су јуче на централној промоцији али се нису појавили. Иако уредно позвани на промоцију нико, ама баш нико, од представника медија се није појавио. Исти они који су исписивали погрдне наслове, који су лажно информисали народ… Диктатор Вучић ставио је забрану на ову књигу! Књиге др Војислава Шешеља у Србији су ЗАБРАЊЕНЕ!!!

Ово се, данас, више не може назвати цензуром у медијима. Ово више није чак ни репресија. Ово је отворена борба велеиздајника Вучића, преко представника седме силе, уперене против др Шешеља лично и српских радикала. Медији му служе као оруђе за изношење неистина, бљувотина, лажи!!!

Најстрашније у свим овим дешавањима је то што сервилне слуге и потплаћении новинари верно служе душевног болесника Александра Вучића који своју патолошку мржњу према лидеру радикала сеје преко штампаних и електронских медија.

Господо новинари председник државе, Николић, је упућивао поруке мафијашком премијеру Ђинђићу.

Господо новинари премијер Вучић сам себе пореди с Ђинђићем.

Господо новинари прочитајте најновију књигу др Војислава Шешеља.

Господо новинари напишите чланак, ако будете смели, након што прочитате ремек дело др Шешеља.

ДО ТАДА, НА ЖАЛОСТ, КОНСТАТУЈЕМО ДА ЈЕ ОВА КЊИГА ЗАБРАЊЕНА!

КЊИГУ ЈЕ ЗАБРАНИО, ЛИЧНО, АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ!

Пише: Чланови Савета за информисање СРС – “Још није забрањен”!

Текст у оригиналу можете погледати и на нашем званичном блогу:
С поштовањем,


Миљан Дамјановић
064 29 40 646
064 80 77 189

Српска радикална странка
Београдски округ
Одсек за информисање
Тел.: +381 11 3077 247

Мирослав Паровић: Кажи ми шта мислиш о Јужном току, рећи ћу ти да ли Србији желиш добро!

Мирослав Паровић: Кажи ми шта мислиш о Јужном току, рећи ћу ти да ли Србији желиш добро!

19.09.2014.

Нова Европа, заснована на концепту Европе нација, а не Европе регија какав је данас случај са ЕУ је спас за европску цивилизацију и ми као народ и држава морамо наћи начина да се за то изборимо. Јужни ток је један од кључних параметара новог договора у Европи и Србија се за њега свим силама мора борити.

Мирослав Паровић, председник Треће Србије

Мирослав Паровић

Недавно је ЛСВ покренула иницијативу у којој тражи да се Војводина обештети због како су навели лоше приватизације НИС-а. Ви сте били један од најгласнијих критичара те иницијативе. Шта је по среди целе те приче?

У основи целе те приче је покушај ЛСВ-а да настави седење на две столице, јер је ова странка позната по томе што је већ деценију и по на власти, а понаша се као опозиција. Све време се позивају на причу како је Војводина опљачкана од стране Србије и да због тога треба да буде обештећена, а суштина је да су управо Ненад Чанак и слични њему учествовали у највећем обешчашћењу Војводине од када је она настала.

Да ли у тој иницијативи има и елемената антируске пропаганде?

Свакако. Чињеница је да се у Србији већ јако дуго, практично од Резолуције информбироа, води једна снажна антируска кампања. Основа те кампање је у томе да се покаже како је нас Србе Русија увек остављала на цедилу, а од приватизације НИС-а се укључила и та прича о наводној пљачки Србије од стране Руса. Ја наравно нисам гласноговорник Гаспрома и Русије, али стратешко партнерство у области енергетике је за свакога ко се иоле разуме у геополитичке односе засигурно најважнија ствар за Србију у 21. веку. Србија је из овог споразума већ приходовала више од милијарду евра, НИС је од локалног губиташа постао регионални фактор, а са изградњом Јужног тока ми ћемо као држава постати и регионални енергетски лидер. Стога је за нас из Треће Србије неприхватљиво да било ко руши можда и последњу шансу Србије да буде победник у геополитичкој утакмици која се игра на тлу Европе.

Ви често наглашавате како је Јужни ток најважнији пројекат за Србију на почетку 21. века. Шта је мотив за такво Ваше мишљење?

Јужни ток је транснационални пројекат у коме директно учествују Русија, Немачка, Француска. Италија, Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија и Аустрија, а индиректно је у пројекат укључен практично читав регион средње Европе и Балкана. Овај пројекат у суштини показује обрисе једног новог договора на тлу Европе и као такав је кључан и за разумевање тренутног сукоба у Украјини.

Србија у целој причи заузима једно од најважнијих места имајући у виду чињеницу да ће се у нашој земљи налазити две компресорске станице од укупно десет колико је планирано да буде на целом гасоводу, такође код нас ће бити вентили за прикључење на Јужни ток Хрватске, Републике Српске, а потенцијално и Македоније и Албаније. Овоме треба додати и то да ће у Србији бити најмање два подземна складишта гаса и потенцијално три велике гасне енергане. Све ово скупа јасно показује да ће са пројектом Јужни ток у енергетском смислу Србија постати централна држава региона, тако да се без претеривања може рећи да је однос према Јужном току мера односа према Србији.

Баш због ове чињенице многима Јужни ток не одговара, а што је најгоре ти успевају да у домаћим политичарима и квази стручњацима за енергетику пронађу савезнике за рушење овог пројекта. Ко се данас све у Србији бави питањем енергетике добро је да још и сијалицу можемо да укључимо.

Кажете да је Јужни ток показатељ новог договора на тлу Европе. Шта под тиме подразумевате?

Криза у Украјини је показала да се тренутно на тлу Европе води један велики геополитички обрачун, а у основи тог обрачуна се налази геоенергетика. Познато је да преко територије Украјине прелази гасовод Сојуз који је кључан за снабдевање Европе гасом из Русије. Такође, на територији Украјине, а посебно у њеном источном делу се налазе велике резерве уљних шкриљаца чијом се експлоатацијом може добити гас. Иначе америчке компаније су власници технологије за експлоатацију уљних шкриљаца, а ова технологија спада у ранг најпрљавијих технологија које највише загађују и девастирају животну средину и стога је већина европских земаља забрањује.

И шта ми данас имамо? Имамо са једне стране рат у Украјини који прети да прекине доток руског гаса до Европе преко Украјине,  а са друге стране Роберт Хантер Бајден, син потпредседника САД Џозефа Бајдена постаје један од директора у украјинској компанији Бурсима холдинг која једина има тапију на експлоатацију уљних шкриљаца. Такође, преко Европске комисије се врши притисак на државе чланице ЕУ да зауставе реализацију Јужног тога и тај притисак је дао резултате у Бугарској. Дакле, очито је интерес САД да истисну Русију са европског тржишта гаса јер на тај начин практично потпуно смањују геополитички утицај ове државе у Европи. Са друге стране, америчке компаније ће продати своју технологију за експлоатацију уљних шкриљаца и на тај начин ће практично постати монополисти на енергетском тржишту Европе.

Овакав сценарио наравно не одговара великим државама Европе, као што су Русија, Немачка и Француска те се стога све више назире нови договор који би уважавао потребу интеграције и сарадње међу европским народима и државама од Атлантика до Урала. Нова Европа, заснована на концепту Европе нација, а не Европе регија какав је данас случај са ЕУ је спас за европску цивилизацију и ми као народ и држава морамо наћи начина да се за то изборимо. Јужни ток је један од кључних параметара новог договора у Европи и Србија се за њега свим силама мора борити.

Да ли са причом о новој Европи спадате у ред евроскептика?

Трећа Србија спада у ред нових политичких снага које лагано преузимају кључну улогу у практично свим европским државама. А ако бих већ морао да се определим, онда смо ми најближе концепту еврореализма, а реалност је да је „Бриселска ЕУ“ неодржив концепт и да европски народи морају своје односе заснивати на новом договору.

Извор: Печат

”Србија ће процветати” – Андреј Фајгељ – Демократски без муке 11.9.2014. (Guslar)

http://www.youtube.com/watch?v=p3GnVoe8_A0#t=220

Hvala Bogu što nisu kao mi što smo. Jovan Skerlić (1877 —1914) početkom XX veka piše sledeće:

Милош Богдановић
1 сат · Измењено ·
Hvala Bogu što nisu kao mi što smo.
Jovan Skerlić (1877 —1914) početkom XX veka piše sledeće:
„Danas se narodi ne grupišu po religiji; istorija i filologija, arheologija i paleografija danas ne rešavaju o nacionalnim sporovima; prvu reč danas vode realne potrebe, realni uslovi života jednoga naroda. Manje jedinice nacionalne, u velikoj borbi koja se vodi, same za se ne mogu opstati i napredovati, i one, mesto borbe za opstanak, stvaraju udruženja za opstanak. Iz pokrajinske anarhije kristalisale su se velike državne aglomeracije: Saksonac i Bavarac, Malorus i Velikorus, Francuz sa severa i Provansalac, Lombardjanin i Kalabrezac danas su lokalna imena. I tako je moralo biti; u tome je bilo pitanje biti ili ne biti!
Te tako proste i pojamne istine mi mali, budžaklijski narodici nikako ne možemo da shvatimo. Iz iste materije od koje bi se na Zapadu napravio jedan zdrav i snažan narod, kod nas se stvorilo tri ili četiri slaba narodića, pretenciozna, netrpeljiva, isključiva, slepa prema rodjenim interesima. Borba koju vode medju sobom to je apsurd koji se jedva može pojmiti, komedija isto toliko žalosna koliko i smešna.
Da se probudi nacionalno osećanje, svest i ponos; da se ova amorfna masa podigne na stupanj naroda, obratilo se prošlosti, staroj slavi, pobedama srednjovekovnih vladara. Prvu reč su imali istoričari i filozofi, istorijske uspomene uzete su za ideal budućnosti, jezičke začkoljice imale su da stvaraju nacionalnu osobenost, udarilo se putem istorizma i nacionalnoga romantizma. Na taj način doslo se do besmislice: da se vera u život traži u grobovima, i da proćlost ukazuje puteve sadašnjosti i budućnosti.
Nije se narodu govorilo: kao i svi drugi, zato što živis, zato si čovek i svesno stvorenje, i ti imas prava kao i svi ostali, da opstaneš, da se razvijaš da što bolje živiš, kao ravnopravan član ljudske zajednice, da ideš do punog razvića i do pune slobode.
Umesto reči inicijative i vere u život, pozvala se u pomoć epigrafika i heraldika, srednjovekovno viteštvo i prašljivi pergamenti, vaskrsao se i Dušan, i Simeun, i Zvonimir, pustile su se opasne ideje da se ti dani daju i trebaju povratiti, i narodi koji ništa nisu imali, koji su trebali da izvojuju osnovna čovečanska i politička prava, bitno pravo na opstanak, opijali su se ludim imperijalizmom, manijom za veličinom, u svim tim orgijama ugrejane mašte romantičarske. …
Jedna od najpotrebnijih stvari modernom čoveku jeste vaspitanje volje. Nama kao Slavenima i južnjacima to je dvojinom više potrebno. Mi smo jedna mlitava, neotporna, fatalistička rasa; naše društvo puno je Oblomova i Rudjina, koji su pre posrnuli nego što su stali na noge. Svi ti neaktivni i mrtvi ljudi koje srećete na svakom koraku imali su nekada dobrih namera, ali su ustuknuli u prvom sukobu sa oporom stvarnošću, razočarali se, kako oni to kažu jednim eufemizmom, koji je zgodan da opravda svako otpadništvo. U stvari to nisu rdjavi ljudi, i sav njihov greh je što nisu imali jake vaspitane volje, i što nisu razvili otpornu moć u sebi, razradili svoj unutarnji život i ranije se spremili za neižbezne surovosti života. Ima nečega tačnoga u onoj poznatoj reči da jedna ideja vredi po ljudima koji je ispovedaju. Koliko je lepih pokušaja i misli propalo, ili bar odloženo zbog slabih i nedostojnih ljudi koji su ih zastupali! I zato onaj koji voli svoju ideju, onaj koji poštuje sebe i misli da ponosito život provede, treba da učini sve moguće napore da razvije svoj unutrašnji život, da vaspita svoju volju, da zauzda prohteve i nagone, koji počivaju na dnu srca svakoga coveka, da zavlada sobom, i on zapoveda prilikama a ne prilike njemu. Samo takav čovek koji organizuje sebe, koji postane potpun gospodar svoje volje, u stanju je da učini nešto. …
Politika, ne zanat ili sport, no bavljenje javnim poslovima, dužnost je svakog razvijenog i savesnog čoveka, i svakodnevno iskustvo je pokazalo da se iz »neutralnih« ljudi, to jest onih koji nemaju svojih uverenja i interesovanja za javni život, uvek regrutuju najbezobzirniji pomagači svakih reakcija. …
Mozda ništa nije žalosnije no promatrati naš javni i duševni život poslednjih nekoliko desetina godina. Ako bi se htela da dâ kratka karakteristika duševnoga stanja danasnjega Srbina, moglo bi se reći da on računa pre na sve i na svakoga samo ne na sama sebe. Godinama su naši političari, naši listovi, celo naše javno mnenje, očekivali spas srpskoga naroda od nepredvidjenih političkih katastrofa, od dobre volje careva i kraljeva i od rešenja kabineta i kongresa. …
Ne može se reć, gospodo iz većine, da svaki onaj koji ne misli kao vi nije patriot. Jedan od vasih poslanika rekao je da oni koji su se poslednjih izbora borili protiv Radikalne stranke, to su činili za račun neke tudje države, trošili tudjinske pare. Kad bi se redjala sva imena onih ljudi koji su u vladinom listu osumnjičeni kao nepatrioti, to bi iznelo jednu čitavu veliku knjigu. Ali nije dovoljno, gospodo, reći da je nepatriota svaki onaj koji ne govori kao vi. Valja priznati da današnje stanje izaziva duboko nezadovoljstvo, i to na svim stranama, i vi možete govoriti kako hoćete, možete braniti ovoga ili onoga kapetana, smenjivati ovoga ili onoga sumara, zlo je tu, ono je duboko usadjeno, i to zlo truje organizam svih naših političkih stranaka i cele naše zemlje.“ (Jovan Skerlić, Feljtoni, skice i govori, Prosveta, Beograd 1964)