DVA DOKUMENTA O JEDNOJ INTRIGI – Piše: Prof.Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

DVA DOKUMENTA O JEDNOJ INTRIGI
– U vezi insceniranog sudskog procesa protiv mene –

Piše: Prof.Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

U mom dosijeu Br. 4874, pri Državnoj arhivi Republike Makedonije, u Skoplje, pored ostalih dokumenata u vezi mog kažnjavanja, navodno za neprijateljsku propagandu, o kojima sam već pisao, nalaze se i dva dokumenta u vezi jedne sume od 30.000 dinara, koju su udbaši hteli da mi natovare, ne samo da ja to platim, već i da bi me kaznili, kao da sam ih tobože prisvojio.
Reč je o pretplati mojih učenika na književni časopis JETA E RE, školske godine 1958/59. Ja sam te godine bio nastavnik jezika i književnosti u Osmogodišnjoj školi LIRIJA”, u Tetovo, pa sam se dobrovoljno prihvatio da sakupim pretplate. Pošto učenici nisu imali odmah da plate čitavu godišnju pretplatu, to su mi oni svakog meseca davali onoliko koliko su imali. Tako se sakuplanje tog novca odužilo sve do kraja febuara 1959.godine.
U subotu i nedelju 1-2. marta 1959.godine, ja sam na mojoj pisaćoj mašini napravio listu tih pretplatnika, sa njihovim adresama, da bi im časopis stigao svakome na kućnu adresu. U ponedeljak 3.marta, proverio sam u školi te adrese, da možda neka nije pogrešna.
U utorak, 4.marta sredio sam sve u novčani koverat, 30.000 dinara i adrese učenika i stavio ih u moju tašnju, kojom sam svaki dan išao u školu. Pošto sam u 08.00 morao da budem u razred, gde sam taj dan imao prvi čas, nisam mogao da koverat predam u poštu. Vraćajući se iz škole oko 12.00 sati, nađoh vrata pošte zatvorena. Tako sam planirao da posle ručka izađem opet iz kuće i predam to u pošti.
Kad sam stigao kod kuće, samo što sam moju tašnu položio na sto kuhinje, neko pokuca na vrata. Žena otvori vrata. U kuhinji upadoše dve korpuskulentne i meni sasvim nepoznate osobe, koje mi rekoše:
-U ime naroda ste uhapšenji !
Svezaše mi ruke. Kad sam izašao iz kuhinje, primetih u dvorište kuće još dvojicu drugih, nepoznatih ljudi, koji se odmah uvukoše u kuhinju. Stadoh i upitah moje sprovodioce:
-Šta će oni tamo ?!
-To je njihov posao!- odgovori mi jedan od sprovodnika i gurnu me napred.
-Stanite! Stanite!- uzvikoh.- Ako hoćete da kontrolišete moj stan, to treba da učinite u mom prisustvu !
Obojica me gurnuše napred i odvedoše u zatvor.
Tako je moj stan kontrolisam u mom otsustvu, bez ikoga od mojih. Doduše, tu je bila ona, Turkinja Feriha Hajrula, koja je zvanično bila moja supruga, ali je ona istovremeno bila i agent UDB-e, u službi UDB-e, angažovana upravo protiv mene, za protivzakonske mere koje je UDB-a preduzimala protiv mene kroz godine, pa i tu, na dan mog hapšenja.
Zašto su moj stan pretresli u mom otsustvu, ako ne da bi činili njihove protivzakonske poslove, da bi inscenirali moj sudski proces?! Zar ovo ne znači da su oni bili sasvim svesni da sam potpuno nevin?! Da sam bilo što skrivio po zakonu, oni bi stan pretresli u mom prisutstvu, a ne da mene udalje i da bez ikoga od mojih vrše pretres.
Zatim, zar zapisnik sa pretresa stana nisu trebali da mi pokažu?! Zašto mi ga nisu pokazali?! Zašto su ga krili od mene?! Zašto ga nisu uveli ni u dosije prethodne istrage?!
Nije reč samo za prikrivanje moje tašne sa 30.000 dinara, već i za prikrivanje originalnih pisama, koja mi je pisao njihov provokator Bahri Brisku, koga će mi izvesti pred sud kao svedoka Optužnice.
Posle nekoliko nedelja, negde krajem marta, kaže mi isljednjik da će pokrenuti i jednu novu optužnicu protiv mene za prisvajanje 30.000 dinara, koje su mi učenici dali kao pretplatu na časopis JETA E RE. Pošto učenicima nije stigao prvi broj časopisa, oni su to potražili od uprave škole, a ova brže bolje stavila na znanje Unutrašnji otsek. Islednik mi sa posebnim zadovoljstvom reče:
-Dodaćemo ti i jedno 6 meseci zatvora za krađu !
Sigurno da se usprotivih i rekoh mu sasvim iskreno sve kako stoji stvar sa tim parama. Sutradan mi on reče da su ponovo bili u moj stan, da su tamo našli moju tašnu, ali ne i koverat sa parama.
-Je li moguće da su vaši ljudi pretresli moj stan, ali ne i moju tašnu, koja je bila na stolu ?!
-Pa-a, moguće je !
-Onda pitajte moju ženu šta je uradila sa tim parama !
U međuvremenu, da bi me kompromitirali i kao lopova, i to lopov pretplata učenika na časopis JETA E RE, rasprostrli su glasine “o mojoj krađi” na sve strane, ne samo Tetova i Makedonije, već i Jugoslavije. Tako to saznade i moj prijatelj dr Esat Mekuli, glavni i odgovorni urednik časopisa JETA E RE, u Prištini. On je odmah stavio iz svog džepa 30.000 dinara na račun časopisa i obratio se školi preko telefona, rekao im da su pare stigle, ali ne i adrese učenika. On je zatražio od uprave škole da mu se pošalju adrese učenika, da bi im se isporučio časopis. To je i učinio, čim su mu stigle adrese.
Posle ovoga islednik mi više nije spomenuo te pare, ni meni, usmeno, niti u Optužnici. O tim parama nije održan nikakav zapisnik. Zašto? Kako? Zar oni nisu shvatili da je te pare stavio na račun časopisa Esat Mekuli iz svog džepa, da bi ih sprečio u njihovim preduzetim kriminalnim intrigama protiv mene?! Znali su, znali, sasvim dobro, jer su ovog Esata oni poznavali od vremena. On je i pred sudom istupio u odbrani njihovih žrtava. Tako je branio i Albanca iz Tetova Sejdi Rauf Bajrami, koga sam sreo u KPD “Idrizovo” i lično mi priznao sjajnu odbranu od strane Esata Mekuli.
Dr Esat Mekuli je bio jedna od najistaknutijih ličnosti Kosmeta, albanske nacionalnosti, afrimiran kao pesnik još pre DSR, izašao iz partizanskih jedinica kao član Komunističke partije Jugoslavije, sa puno ratnih zasluga i drugova, prijatelja svih jugoslovenskih nacionalnosti. Jedan od njegovih najvećih prijatelja bio je i knjževnik Dušan Kostić. Za 30.000 dinara, koje je ubacio na račun časopisa mojim imenom, nisu mogli da preduzmu ništa protiv njega. Zato su oni iz UDB-e u Tetovo naređeni od svojih pretpostavljenih da prećute stvar tih para ne samo u odnosu na Esata, već i u odnosu na mene.
Nema sumnje da su oni od vremena otvorili dosije Esatu Mekuli i pripremali se da ga uhapse. Čim saznaše odbranu koju mi je učinio, poslali su mu “moju” suprugu da ga provocira. Lično mene obliće u krvi tražeći mi jednu izjavu protiv Esata. Islednik me molio da mu dam bar i lažnu izjavu protiv njega, obećajući mi ne samo da će me odmah pustiti iz zatvora, već da će mi staviti na raspolaganje da biram ili položaj presednika Opštine Ulcinj, ili položaj glavnog i odgovornog urednika časopisa JETA E RE.
Ja tada nisam znao ništa što je to učinio Esat u moju odbranu. Isto tako nisam znao ništa ni protiv njega. Ali i da sam znao, ja im ne bih to rekao, ne zato što sam znao da su islednikova obećanja prazna klopka, već zato što sam od vremena učinio razvod sa titoističkim vlastima, jer sam svojim očima video da su izdali stvar narodne vlasti i da su proletersku diktaturu zamenili svojom socijal-fašističkom diktaturom.
Iz zatvora u Idrizovo, preko jednog Albanca, koji je završio kaznu i pušten je na slobodu, poslao sam Esatu ovo pismo:

Dragi Esate,
Pod istragom su me okupali u krvi, tražeći od mene da im kažem šta znam za Vas. Na kraju su mi rekli: “Dajte nam jednu izjavu protiv Esata Mekuli, bilo i sa lažima, i mi ne samo što ćemo vas odmah pustiti iz zatvora, već vam garantiramo da ćemo uhapsiti Esata i njegov položaj kao glavni i odgovorni urednik časopisa JETA E RE daćemo ga vama”. Spreman sam da ovo uvek i svugde ponovim. UDB-a zna sasvim dobro da sam potpuno nevin. Svedoci Optužnice bili su samo Adem Demači i Bahri Brisku, koji su lagali onako kako su ih instruirali. Sve drugo znate sami.
Grli vas Kaplan.

O Esatu Mekuli ja sam već objavio čitavu knjigu memoara, pod naslovom ESAT MEKULI, Ženeva 2004. Tamo imate ime Albanca koji je moje pismo uručio Esatu, kao i njegovu izjavu o tome premo štampe, pošto je uspostavljena “demokratija” u Jugoslaviji.
Ali šta bi sa onih 30.000 dinara?! Gde se denuše?! U čiji su džep svršile?! U džepove udbaša, ili u džep Ferihaje?! Činjenica je neosporna da je UDB-a plaćala ovu svoju agentkinju ne iz svog fonda, već iz fonda Otseka za prosvetu i kulturu: u selo Tearce tobože kao nastavnicu domaćinstva, a u grad Tetovo – kao moju suprugu, kojoj su svaki mesec davali 50% od moje plate, sve do dana pravnosnažne presude Vrhovnog suda.
Istorija ovih 30.000 dinara nije završila sa ovoliko. Krajem godine 1959. izgleda da su se pripremali ili da hapse Esata Mekuli, ili da mene procediraju i kazne za te pare. Za to nam svedoče dva pisma, koja se nalaze u mom dosijeu u Državnoj arhivi Republike Makedonije.
Prvo pismo, tobože pisano od mene UPRAVI KAZNEMO POPRAVNOG DOMA – IDRIZOVO ZA UPRAVU P.T.T. – TETOVO, nema nikakav datum, ali na četvrtastom pečatu DRŽAVNOG SEKRETARIJATA ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE piše: 15.XII.1959. Ovo znači da sam to pismo “napisao” iz KPD “Idrizovo”, kod Skoplja, a ne iz zatvora u Tetovo.
Pismo je napisano pisaćom mašinom. Koliko znam, tada (a verujem i sada!), ne samo ja, već niko nije imao u zatvorskoj ćeliji ni svoju niti državnu pisaću mašinu. Je li moguće da su mi oni stavili na raspolaganje svoju pisaću mašinu za moje privatne poslove ?!
Meni – koga je brat major JNA, pre koji dan, porekao i stavio na znanje Upravu KPD da od sada mogu da čine sa mnom što hoće ?!
Meni – koga su upravo 07.XII.1959.godine raportirali Upravi KPD za tobožnje nerede, koje sam “pravio” u radionici, a za što će me odmah kazniti sa izolacijom od 15 dana ?!
Istovemeno oni ne daju pisaću mašinu ni svom dežurnom nadzorniku da napiše Raport Upavi KPD za nered koji je ovaj Kaplan “učino” u radionici! Vidite je u dokumenta, napisana je rukom !
Na dnu pisma piše Resulbegović Kaplan – čisto srpska latinica. Ali potpis je sa dva LL i kod prezimena i kod imena, pa i sa –Q umesto –Ć, što je albanski pravopis. Ako sam to pismo napisao ja, mora da sam i potpisao onako kako sam napisao prezime i ime pisaćom mašinom, srpski, a ne albanski.
I iz sadržine se jasno vidi da je ovo pismo falsifikovano. Evo njen puni tekst:

Ja, osuđenik, Kaplan Resulbegović, ranije nastavnik osmogodišnje škole u Tetovu, uložio sam na štednu knjižicu kao vlasnik sumu od 30.000 (tridesethiljada) dinara u vremenu decembar 1958 god. i januar i februar 1959 god. kod P.T.T. – Tetovo. Do danas nisam podigao ništa od pomenute sume, niti sam za to koga ovlastio. Prilikom hapšenja štedna knjižica na navedenu sumu je ostala kod moje supruge Ferihaje Resulbegović-Hajrula. Pomenuta supruga je još odmah posle hapšenja napustila zajedničko kućanstvo i živi nezakonitim brakom sa studentom Adem Gajtanijem u ul. Kej Dimitar Vlahov br. 62 u Skoplju.
Molim upravu KPD – Idrizovo da ovu moju izjavu prosledi upravi P.T.T.- Tetovo, da pomenutu štednu knjižicu o mome trošku oglasi nevažećom i ostatak pripadajuće sume novaca doznači meni na adresu: osuđenik Kaplan Resulbegović KPD-Idrizovo.
Ukoliko je pomenuta suma nekome izdata od strane nadležnih ustanova, molim da sa time budem upoznat kome je izdata, gde i kada, kao i po čijem ovlašćenju, na osnovu čega bih mogao tu sumu tražio preko suda da mi se nadoknadi.
Molim ovu stvar smatrati hitnom jer mi je prednja suma potrebna radi isplate dužnika.
Smrt fašizmu – Sloboda narodu !
Resulbegović Kaplan
Potpis: Kapllan Resullbegoviq
KPD – Idrizovo kod Skopja

I samo jednim površnim pogledom sadržine ovog pisma lako se može videti da je to pismo falsifikovano, i to od nekog makedonaskog udbaša, koji poznaje srpski jezik i pravopis, ali ga ipak meša sa svojim – makedonskim. Koliko za primer navodim:
1. Čim sam kažnjern, moj brat oficir došao je da me vidi u zatvor u Tetovo. Tom mi je prilikom rekao da je sred Skoplja pljunuo u lice Albanca Murteza Pezu, koji – tobože izražavajući mu žaljenje za mene, Kaplana – pokušao je da ga provocira. Tada mi reče i ovo: “Dobar ti je drug ispao samo Albanac Esat Mekuli, koji, čim je čuo šta nameravaju da učine s tobom za onih 30.000 dinara pretplate tvojih učenika, platio je sve iz svog džepa i pozvao direktora škole da mu pošalje adrese pretplaćenih učenika !”
Posle ovoga, sigurno da ja nisam mogao da napišem jedno takvo pismo.
2. Kako je već rečeno, ja nisam uložio u štednu knjižicu 30.000 dinara u označenom vremenskom roku, koje odgovara skupljanju para od učenika, jer sam te pare ostavio u novčanom pismu, u mojoj tašni, na stolu, u kuhinji. Ali jeste, u označenom roku, ja sam uložio u štednu knjižicu oko 100.000 dinara, koji su mi stigli kao honorari sa raznih strana. Samo od Radio-Beograda, za emitovanje mog romana FANOLA na srpskom jeziku, stiglo mi je 50.000 dinara. Sve je te pare, ovlašćenjem od UDB-e, podigla “moja” žena. Pa i dan pre mog izlaska iz zatvora, ona je podigla sve što je bilo ostalo, moguće interes, nekoliko stotina dinara, i ostavila mi u stanu štednu knjižicu, da to vidim. Zašto? Moguće je mislila da će mi trebati za naredne štednje !
3. Tu se navodi adresa Adema Gajtani, koju ja sigurno da nisam znao tada, pa ni kad sam izašao iz zatvora, ali su je oni iz UDB-e znali sasvim dobro.
4. Vidite izraz “sa studentom Ademom Gajtanijem”, koji nije moj. Ja to kažem ovako: sa studentom Adem Gajtani. Pogledajte sva moja dela, tadanja i sadašnja.
5. Vidite izraz: “na osnovu čega bih mogao tu sumu tražio preko suda”. Ovo nije ni srpski niti makedonski.
6. Vidite izraz: “radi isplate dužnika”. Dužnici se ne isplaćuju. Od njih se traži da nam isplate dug. A ako smo mi nekome dužni, onda su nam pare potrebne da vratimo dugove.
7. Vidite izraz: “Idrizovo kod Skopja”. Ovo nije napisano ni makedonski niti srpski. Kod reči SKOPJA isprepletena su oba jezika i pravopisa.
Preko svega: Zašto sam se ja obratio Upravi KPD, kad sam to pismo mogao da pošaljem direktno Upravi pošte, bez ičijeg posredovanja?! Možda da bi mi dali pisaću mašinu da napišem to pismo!!! Pa ja sam svojom rukom pisao i Žalbu Vrhovnom sudu!!! Ili je ovo pismo bilo značajnije od Žalbe Vrhovnom sudu ?!
Na kraju krajeva – je li to pismo poslato Upravi P.T.T.-Tetovo? Iz odgovora, koji ćemo videti u produžetku, ispada da je poslato! A ako je poslato, kako se to pismo nalazi u ovo moje dosije Državne arhive Republike Makedonije ?!?!?!
Sve u svemu, mislim da je jasno da imamo posla sa jednim falsifikovanim pismom od strane UDB-e, koje je ubačeno u moj dosije za njihove spljetke i perspektivne planove, a koje Uprava P.T.T.- Tetovo nikada nije ni videla, kao što to pismo nisam video ni ja do dana 2014.godine, kad su mi u Državnoj arhimi dali to dosije da označim koja dokumenta tražim da mi fotokopiraju.

Drugo pismo je tobože poslato od P.T.T-Tetovo na adresu KPD – Idrizovo. Tu doslovno piše:
U vezi sa vašim pismom obaveštavate se da lice Kaplan Resulbegović, treba da se obrati BIROU ZA POŠTANSKU SLUŽBU U BEOGRADU, sa navodom broja štedne knjižice.
S.F. – S. N.

Kako vidite, stil oba pisama je isti. Oba završavaju sa Smrt fašizmu – Sloboda Narodu !
Ne postavljam pitanje zašto da se obratim Beogradu (Glavnom gradu jedne druge republike) za moju štednu knjižitu otvorena u Makedoninji, pri P.T.T.-Tetovo, sa koje su oni izdali “mojoj” ženi sav novac koji sam tamo imao, pa i dan pre mog izlaska iz zatvora dali su joj i poslednji dinar koji se tamo nalazio ?!
Rukom je tamo napisano da mi je sadržina tog pisma saopštena dana 24.XII.1959.god. Uporedite moj potpis ovog pisma sa potpisom prethodnog. Ne samo što nije isti, već nema ni istu nacionalnu karakteristiku. Ni jedan ni drugi nisu moji. Oni su falsifikovani kao i sama pisma, koja ja nikada ranije nisam video.
Postavlja se pitanje: Šta traže ova pisma u moj dosije? Zar nije jasno da su se spremali da me ponovo izvedu pred sud i kazne me za onih 30.000 dinara?! Moguće su se spremali da uhapse Esata Mekuli i da ta pisma upotrebe protiv njega.
Po mom izlasku iz albanskog zatvora, u saradnji sa albanskim SIGURIMI, UDB-a je više puta pokušala da me fizički likvidira. Pošto im propadoše pokušaji za to, Bahrija Brisku, onaj isti koga su mi izveli kao svedoka Optužve u Tetovo, objavio je na albanski jezik nekoliko paskvila protiv mene. Jedna od njih je i posebna knjiga od 264 stranica. Između ostalog, u tim paskvilama se kaže da ja nisam kažnjen u Tetovo za neprijateljsku propagandu, već za 30.000 dinara, koje sam “ugrabio” mojim učenicima. Gde ovo nađe ova balija, ako ga tako nisu instruirali upravo oni koji su i potražili od njega te paskvile ?!
UDB-a, u saradnji sa albanskim SIGURIMI-em, nastavlja da intrigira sve i svašta protiv mene, ali ova dokumenta što mi dopadoše u ruke i što ih sada objavljujem, mislim da sasvim jasno govore o njihovoj zločinačkoj delatnost od vremena protiv mene.
A sigurno da nisam bio ni prvi niti posljednji koga su ovako tretirali !*)