Демонтирање државне безбедности

Демонтирање државне безбедности

slavica.1

Слободан Миливојевић главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије у разговору са Славицом Јовановић

Разговарала:
СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ
Довољно је рећи – Слободан Миливојевић, главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије ….. 
Пред нама је један од необјављених интервјуа, којeg се нико није усудио да објави пре.
– Господине Миливојевићу, судија Марко Кљајевић, није се појавио у Специјалном Суду и тиме је суђење враћено на почетак. Какав обрт очекујете , с обзиром на новонасталу ситуацију?
– Искрено речено, не очекујем никакав посебан обрт, суђење је враћено само формално на почетак , јер је измењено веће, али управо из тих разлога експетивности поступка и одбрана је учинила са своје стране, да ни са једне стране, не би било импутирано, да опструира предмет, па  је суштину и гро својих прилога за непосредним саслушавањем сведока, задржала на три или четири, у односу на број сведока, који су саслушавани. Ја сам у предмету за Ибарску, за убиство покојног премијера Ђинђића, изнео као бранилац, затражио да се дефинитивно изјасни, о томе да ли ћемо дефинитивно само сведока сарадника и то након изјаве коју би дао сведок сарадник Миленковић Дејан.

Дакле само у односу на њих , у односу на остале сведоке, у односу на писмене доказе , такође сам изнео став да смо сагласни са читањем доказа, осим оних писмених доказа , за које смо ми тражили издвајање из списка, наравно што је сасвим и логично, дакле у том правцу, ја налазим да нисмо на почетку, да смо и овом конференцијом, коју смо имали мимо суђења, само у присуству бранилаца, заменика специјалног тужиоца, пуномоћника и наравно већа, да је она учинила своје, дала је своје ефекте, тако да није ни требало очекивати,не знам ко има интересе да одуговлачи тај поступак.
Нама заиста није ни у каквом интересу да одуговлачимо тај поступак. Не очекујем никакве посебне обрте, у односу на тај предмет, осим уколико сведок Миленковић, није добио одређене инструкције, у погледу садржине те изјаве. За сада наравно нећу да се изјашњавам, јер не знам каква ће бити садржина тих изјава.
– Конкретно, има ли то везе са Висбаденом?!
– У односу на став немачких власти, у питању је виша политика и Института из Висбадена, коју вештаци, ту је све урађено противно закону у кривичном поступку, јер такозвана линк веза, не постоји, ми смо изнели тај став и кад су чули да ће одбрана имати такав став, кад смо се изјаснили да не прихватамо линк-конференцијску везу, у поступку саслушања вештака, они су брже боље закључили средином маја, додатни протокол о међународној правној помоћи са Немачком и у том протоколу су практично инаугурисали могућност линк конференцијске везе, што не постоји у закону о кривичном поступку. Но и то само за себе, опет је на погрешан начин примењено, а и допунски протокол каже да је то само у изузетним случајевима, уколико није могуће да вештак дође непосредно у земљу, тамо где се суди.

slavica.2

Слободан Миливојевић: Темпирана опструкција на међудржавном нивоу

А случајеви када му је онемогућено да дође у ту земљу, то је ако је проглашен personom non grata итд…., тачно, такстактивно одређени случајеви.
Моје лично виђење је да ми нисмо испоштовани од стране немачких власти, то је наша кривица , ми смо криви што је Србија у таквој ситуацији, да једноставно чак и када је овај случај у питању, то је убиство премијера моје државе, ми смо дужни да учинимо све да сазнамо праву истину, да на најквалитетнији начин рашчистимо то питање, ко је и зашто убио премијера? Aко то није значајан случај, а он се помиње као један од важнијих разлога, због чега се може донети одлука да немачки вештак присуствује непосредно овом суђењу, значи да то није било довољно. Да ли ова држава није имала пара, да плати те вештаке да дођу?! Или ти вештаци уопште нису хтели, или оно што је крајња консефенкца, то је нешто што се правницима ни мало не свиђа и ми смо изразили своје противљење. Они су нама ограничили време саслушања вештака на шест сати. Нека буду они Немци колико год хоће, ја сам то наравно јавно рекао на самој седници, ја њих могу да поштујем, али ја поштујем себе, ја сам Србин и не дозвољавам да нико ни на који начин, нема право да атакује на моју људску и професионалну личност, а тим пре што је нама ускраћено право на одбрану, јер ја после одговора вештака, нама су опет дали оријентацију да само у оквиру оних питања, која су већ достављена. Па ја после одговора могу да тражим допунско питање, то се обично и догађа, а овде сам ускраћен за то право. Каквог ће квалитета имати то саслушање остаје да се види. Е, сад ово што сам намерно и рекао, однос Србин – Немац итд, не знам ко како гледа, можда ће тамо неки уредници рећи – немојте ово да стављате и баш ме боли уво, ја сам то јавно рекао. Ја хоћу да Србија и Србин буду завршница.
– Шта ће заштићени сведоци у овом случају конкретно Багзи , шта би он могао да понуди, да ли можда неко вруће кестење, које му је неко други пласирао, у случају да је и он само нечија марионета?!
– Знате шта , ја имам лично уверење, пре свега о томе како је он добио статус сведока сарадника, да је досадашњи ток поступка показао, да је оптужница на месту, основана, да постоје докази да је оно што пише у оптужници истина, сигурно ни Дејан Миленковић не би био потребан као сарадник, јер су имали неколико сведока сарадника…., значи очигледно је да је то њихово тесто које су замеsили, није било добро, да би могло да се испече, него треба додати сад и неке адитиве, а сад ти адитиви, то је оно што сам малопре поменуо, прво је то био разлог што ја нисам, ни желео да се изјасним о томе. За моје сведоке ћу затражити непосредно саслушање, јер има моје уверење, имајући у виду од почетка како је рађено, још од времена акције „Сабља“, па надаље и током поступка је то исто настављено јер раде исти људи, дакле очекујем и са њим да је учињена одређена манипулација, односно да је извршено некакво индоктринирање итд. То је нешто од чега ми немамо разлога да бежимо, не моsе се побећи од тога, да ће он дати своју изјаву, само је у питању, каква ће она бити, могуће сасвим да ће се неко други чеsати због његове изјаве , коју буде дао, многи неки други, а не мој брањеник. Али је сасвим могуће да ће и њега на неки начин да увуче, у неке игре. Е, сад од тога зависи, који су редоследи наших потеза убудуће.
– Да ли је боље да заштићени сведоци или да проговоре, уколико ће то засврбети неке актуелне политичаре, или ће уплести још нека имена у своја вртикола?!
– Ако мислите и на све друге, осим Миленковић. Ако буде Миленковић изговорио , неке ствари које нису везане за мог брањеника, или некога на оптуженичкој клупи, или ако буде помињао неке друге личности, неке друге докаже, то је моје лично убеђење, сасвим је сигурно, сасвим је сигурно, да су и остали сведоци сарадници добили одређене инструкције, према томе, ништа ни више, ни мање, ни горе, ни боље, не могу да очекујем, него што је садржина изјаве Дејана Миленковића Багзија
– Како тумачите раздвајање предмета на Ђинђић и Земунски клан, које је први иницирао Вас колега Ненад Вукасовић?
– Предходно макар треба најавити питање, на које сам ја већ писмено и усмено одговарао, а то је питање надлежности тог Специјалног Суда. Он може бити надлежан за убиство премијера, не може бити надлежан за оне догађаје, који су описани у посебној оптужници „Земунски клан„. Зашто? Зато што су ти догађаји temporekriminis, пре него што је тај суд почео да ради. То сад што они инаугуришу и манипулишу процесима, па ретроактивно дају право, посебно одељење Окружног Суда у Београду, може да суди за догађаје из 1999. год., а видите сами паралелно, можда сам отишао на страну, паралелно се води поступак за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића из исте године, када је била Ибарска Магистрала, с тим што се Ибарска Магистрала, суди пред Окружним Судом у Београду. Нека они мени дају шешире њихове, колико год хоће, из њихових закона, које су они доносили у време акције “ Сабља“ итд и пре тога и нека тумаче, како год хоће, али ја и даље остајем код свог става. Да се вратим на оно основно питање, на које сте желели да добијете одговор. Сматрам то добрим потезом! Овамо је код овог предмета условно назван “ земунски клан“, има безброј окривљених и безброј кривичних дела итд…., и да су остали јединствени то би одвело у …. и овај предмет расплинуо би се. Једноставно, било би јако компликованије . Мислим да је то добар потез!
– Било је спекулација да је приликом покушаја хапшења у Мељаку постојао и трећи човек, чак наводно има га и на фотографијама, да би се на крају испоставило да су у питању торбе?
– То питање и тај проблем трећег лица, које се наводно налазило у Мељаку је нешто што је требало одавно да рашчисте органи откривања, имајући у виду да сам ја, већ има готово две године, поднео кривичну пријаву против Н. Н. извршиоца кривичног дела убиства, над покојним Спасојевићем Душаном и Луковић Миланом. Е, сад ја сам у у тој кривичној пријави навео све оне информације и индиције које сам добијао од разних људи, па и од неких који су хтели да се појаве као сведоци, имам информацију о томе, да су они убијени на другом месту,да су били хапшени, па онда иzведени напоље, што је на крају крајева и дневна штампа објавила, није то нешто што сам ја могао сам да измислим итд. За то треће лице актуелизовала је дневна штампа београдска, објављивањем фотографија, на којој се налази још једно лице, које је убијено. Има ту подоста ствари које не одговарају, нису адекватне стању. Онако како је у јавности приказано, да су наводно прво покојници имали обрачун, па су онда у том обрачуну побијени. Има ту и обдукциони записник, који говори да су они присловно усмрћени. И појава тог трећег лица у таквој ситуацији, како је то на фотографијама, а ја опет имам ту информацију да је у питању било и треће лице, које је добило дозволу, или уз сагласност са онима који су били учесници свега тога, да побегне. Наравно, све је то на нивоу информације. Све је то нешто што би требало наравно да резултира као идентификовање и решен проблем, уколико се буде озбиљно радило.
– У Београду је било опсадно стање кад су се Улемек и Јовановић, појавили на попришту, односно месту атентата на премијера Ђинђића. И док су једни говорили, злочинац се увек враћа на место злочина, други су их бодрили тврдећи да се кривци никад не би појавили на лицу места, трагајући за истином и за доказима?!
– Ако мислите на увиђај, мој брањеник Милорад Улемек је захтевао да изађе тамо, зато што је желео да буде присутан, када се узимају параметри, елементи и мере, које треба да послуже и вештацима из Висбадена, а и нама да утврдимо је ли онако како је приказано или није. Пошто смо гледајући оне снимке и фотографије , уочили неке ствари које апсолутно не одговарају , а које сада не могу да изнесем, јер ће то бити предмет вештацима из Висбадена. Понављам, он је желео да изађе да се утврди све оно што свима нама може да послужи, докаже да се тај догађај није није одиграо, на начин како је то приказано јавности и како је по оптужници! Чак и са оног његовог стручног војног аспекта, дакле и то је била суштина разлога, зашто је хтео да изађе. Јер, он је то тражио. Јер је првобитна варијанта била да не излаже, него само адвокати, браниоци, тужиоци и судије .
   -Тврди се да Марко Кљајевић ни по коју цену није желео Багзија за сведока сарадника?!
– То би питање требало поставити Кљајевићу, јер он сигурно има више информација или података, него што имам ја, јер мени то није доступно, мени није доступна изјава Дејана Миленковића Багзија сада, по закону је тако, па сад чекамо да се он изјасни пред нама. Е, сад шта је то што гос. Кљајевић зна , без обзира да ли је у нивоу информације или у нивоу податка, то само од њега треба добити и тражити одговор и инсистирам на томе тражити одговор, зато што верујем да је он макар донекле ослобођен притисака које је имао. Иначе, такве су његове изјаве по штампи, да је имао страшне притиске везане за овај предмет. И ко је то вршио притисак на њега, а ја могу да претпоставим, једно је сигурно да пуковник Луковић и ја нисмо, никакав притисак вршили на њега, чак ни на који начин му се нисмо ни обраћали, да би могао и да наслути да вршимо притисак. Ми смо само тражили да се овај спроведе коректно и до краја, да би се утврдило ко је заиста убио српског премијера? И да би се утврдило да то није пуковник Луковић! Но, ваљда ће показати да ово није Кенеди случај, ваљда ће време показати да они који су у служби тамо тих агенција, које су ионако радиле на том плану под тим подразумевам јавне и друге медије, које су тровале овај народ беспотребном храном отровушом , али нека њихови уредници о томе размишљају, да не размишљају парама, него да размишљају својим породом, можда ће их неко дете сутра питати – чекај, а шта си ти то данас радио? То је њихова ствар.
– Да ли је истина да поједини адвокати раде за извесне државне структуре, да не кажем баш тајну полицију или Државну безбедност?!
– Ја ћу ускратити одговор, једноставно то су моје колеге адвокати. Ја имам своје мишљење о сваком појединачно од њих, оних наравно са којима имам контакт и заиста на ту тему не бих да се изјашњавам. Нека свако носи свој џак на ледима, колико га буде натоварио, толико ће му леђа бити равна, ако га претовари, онда ће морати да се сагне мало.
– Ибарска по трећи пут! Да ли је Вама као бранитељу Милорада Улемека познат податак да је својевремено за командантом српске добровољачке гарде Звонком Осмајлићем расписана награда , односно да је уцењен од Туђманове владе на 270.000 ДЕМ и да незваничне информације иду дотле, да иза Ибарске уопште не стоје Срби , него странци, извесни Хрвати осветници итд?!
-Ето, разноразне информације су допирале до мене, наравно још од почетка тог поступка Ибарске магистрале, поуздано знам да су изјаве ове двојице и то без пардона могу да кажем, мирне душе и да погледам сваког у очи, да су њихове изјаве монтиране и да су оне монтиране како би се Слободан Милошевић задржао у Србији, то што је касније продан, предан зовите то како год хоћете, то је сад друго питање, што су ови момци изневерени, то је опет друго питање.

slavica

Слободан Миливојевић: Бивши заступник оптужнице Милан Драгутиновић није хтео да оптужи Легију и морао је да напусти Тужилаштво!

Надам се да ће на крају правда победити и да ће ова трећа пресуда бити ослобађајућа.
Те информације и не само те о томе да је било више разних структура и личности које су имале такав мотив да то учине , ја имам, али није моје да доказујем, да је то неко други урадио, то држава треба да уради.
Зашто је, покушајте само да поставите питање и нађете одговор, а можда ће вам одговор који је дао тужилац, бивши заступник оптужнице било је и у штампи Милан Драгутиновић. Зашто је морао да оде из предмета? Зашто је морао да оде из Тужилаштва? Зато што му је било наређено да оптужи – Улемека? Није хтео то да уради, јер је видео да нема ништа од тога. Е, пошто наравно није био послушан , он је добио карту за напоље. Има ту и разних сукоба који су постојали од раније између покојног премијера Ђинђића још од раније, не само ово…. Ја знам када је одржана конференција 5.августа 2000. год., конференција Доса, тада СПО уопте није учествовао, него је минирао те изборе, ја сам био у ЦрноЈ Гори и видео сам када је Вук Драшковић на „Монитору “ (Тв станица њихова “ Монитор“), малтене сваку странку дезавуисао и говорио да он неће да иде са пилићарима, чија странка укупним бројем може да стане у један аутобус. Испоставило се нешто друго, али да не ширим причу, тада је и покојни премијер Ђинђић био апсолутно против Вука Драшковића, били су и други је ли, не говорим и не желим тиме ја да правим било какве инсинуације. Има много оних који су једноставно били противници челника СПО, који су владали Београдом, због неких других ствари, има и тај податак. Али, ја заиста не могу да кажем, ја немам податке, имам информације. Информација је паклена ствар, може да буде и црна и бела и сива пропаганда, тиме се не служим и не желим да кажем да је било ко то урадио. Ја само знам да ови моји то нису урадили, а ко је то урадио ваљда ће се некад јавити.
– По некима Легија је симбол 5. октобра, јер је спречио крвопролиће ….. Данас када су нам отргли Косово, исто оно за које су се припадници некадашњег ЈСО борили, за огњишта изгнаних Срба…. А, кажу остали смо и без војске, полиције…
– То ме асоцира на завршну реч, коју сам дао после првог укидања пресуде за Ибарску магистралу. Један део те завршне речи се односио управо на то. Суштина је била страној служби и оних који деле овај свет како хоће, суштина је била да се потпуно демонтира Државна Безбеност и успели су! На суђењу за Ибарску магистралу доведено је ни мање ни више, него најмање 30 припадника тајне службе, служба праћења и осматрања итд, па тој тамо агенцији било које државе није било потребно да се бави шпијунажом, довољно је било да пошаље било коју секретарицу, да им попише имена и да их сними, а онда оптужити челнике ДБ-а, као што је Раде Марковић итд и ту убацити- кога?
Убацити Легију! Зашто Легија треба? Треба да би се растурила јединица.
Јединица је и пре тога била изложена разноразним притисцима итд. То је била једна од најелитнијих јединица у Европи, најспособнија, та јединица је много, много учинила на Косову, да спасе српски народ, та јединица је стала у одбрану 5. октобра, на челу са Легијом у одбрану, спречила крвопролиће братско, грађанско, народно крвопролиће. Када су успели да демонтирају и да разбију ту јединицу, а наравно овде су имали свесрдне послушнике у Србији, предходно су кренули на војску. Успели су да демонтирају и војску. Ни војска ја то знам и из других избора а зна се то и јавно, више нема ону борбену моћ и способност ни способност ни 80% у односу на оно време какво је било предходно. Значи, уништити и демонтирати Државну Безбедност, заједно са најзначајнијом елитном јединицом борбене намене, коју има једна држава, демонтирај војску, а онда ти је лако да контролишеш све. Пре свега – економију. Није њима стало, нека буду на крају крајева победници и они које они и не воле и они ће доћи по своје, победници на неким референдумима итд. Битно је шта су ови пре тога урадили. Распродали Србију, демонтирали војску, демонтирали ДБ, војска је потпуно искомпромитована да нема више онакву снагу какву је имала пре. Нажалост и ја сам грађанин ове земље, али ја то тако гледаm. У том контексту има Вук Драшковић и Даница итекако да одговарају. Јер они перманентно пљују по нама..
С обзиром да се Милорад Улемек успешно опробао и као писац, да ли је наставио и даље да пише, односно ствара?
– Очекујте ускоро наредну књигу!
  – А сад ми реците овако, уколико се појави неко заинтересован да напише роман, односно преточи 416 дана Улемековог скривања у књижевно штиво , јер је тај временски интервал изазов за писца, а деси се да је у питању “ женско перо “ , да ли би Улемек имао нешто против?!
– Ја не могу наравно унапред да се изјашњавам о његовој одлуци, јер то је само искључиво његова лична одлука, али имајући у виду да је он подоста детаља, не сасвим, али подоста детаља изнео, јавно на главном претресу, не мислим да би требало да одбије! С друге стране није он ни мало сурењив у смислу некаквог, шта знам форсирања или преферирања мушких писаца у односу на женске писце! Н А П Р О Т И В ! Има једна изузетно значајна књижевница и новинарка и тако даље, нећу да јој помињем име….. Јер изгледа кога год ми похвалимо, тај не ваља и није добро за њега, али и са њом имамо изузетну сарадњу, а он је имао и раније !!!
– Каква је Ваша сарадња са колегама, има ли зависти ? !
– Моја сарадња са колегама је увек била крајње коректна, тамо где је неопходно да се ради тимски, да се ради и непосредно ближе, ближе садржински…. Иначе, ако је питање усмерено на то каква је уопште сарадња, без да ли смо у истом предмету или не, сигурно да постоји код неких људи сурењивости , јер то је својствено људима, али ја за сада још нисам, на срећу нисам ни на који начин добио неке поуздане податке…. Информације, то одбацујем у старту, зато што сматрам да су погане и могу човека да одвуку тамо где никад не би ни отишао, али ја нисам добио те податке, да ми је неко иза леђа нешто ружно рекао, урадио итд…. А што се новинара тиче, то хоћу да кажем иако није било такво питање, са већином имам изузетно добре, коректне односе и штампаних и јавних електронских медија. Осим са Б 92, са којима никада нећу успоставити било какав контакт, нити ћу им дати било какав интервју, док се не промени уређивачка политика. То није сада први пут да сам то рекао јавно. Али знам да то многи секу и не објављују.
– Осуђујете ли претње и нападе на новинаре, с обзиром да ни Ви адвокати, без њих не можете да пласирате истину јавност?
– Сад треба поћи од оног основног питања, шта је истина? Јер, ја знам једну страшну, стару новинарску логику. Свака ружна прича је добра прича, она продаје новину. Ружна вест је добра вест! Секира ради. Ташта убила зета, зет убио ташту, итд. Због тога асочирам и постављам питање, шта је истина? Међутим, што се тиче основног питања, апсолутно, осуђујем сваки напад на било кога, а посебно на посленике јавне речи. Новине су потребне, новине су преко потребне, да човек зна где живи, како живи, с ким живи. Али, обично страдају и обично су изложени нападима они новинари који су храбри и који поштено износе, своја знања или сазнања. С друге стране некажњено пролазе они који се баве памфетским садржајима у својим текстовима итд. Апсолутно сматрам да новинара треба посебно заштити, али такође од новинара треба тражити да заиста поштују истину, ако ништа друго, оно макар двосмерно питање, ако неко неког напада, мора се чути и од овога који напада шта има да каже, али чути и од онога што је нападнут, па онда објављивати. А не бити једностран и протезирати ово или оно. И при том дакле и у таквим ситуацијама ја се не слажем са новинарима. Обрачунај се законом дозвољеним средствима, па шта ћеш добити питање је правосуђа, такво какво јесте. А некад ће ваљда правда и да победи !

Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије.

Никола Влаховић:

Изрод и народ

  Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије.

  На дан 7. јула ове године, у Горком надомак Москве, делегација Србије коју је предводио Александар Вучић (присутни су били још и министар енергетике и рударства Александар Антић, министар привреде Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали), чврсто је обећао председнику владе Руске федерације Димитрију Медведеву да Србија ни на који начин неће угрожавати до сада постигнуте споразуме са Русијом, упркос томе што она стреми уласку у Европску унију. Било је довољно само месец дана, па да Вучић погази сваку реч коју је тамо изговорио. Водећи унизну и велеиздајничку политику, Вучић је решио да се сурово обрачуна са грађанима Србије, стално понављајући да су га они довели на то место. А он је кренуо у отпуштања са посла, сечом струје, исељавања из стана, нападом на труднице, обданишта, школе, градски превоз, а све са циљем потпуног уништења сваког живота у Србији.

Чим је из Немачке стигао захтев да Србија укине увоз прехрамбених производа у Русију, Вучић је то свечано прихватио, истовремено рекавши како „Србија неће уводити санкције Русији“. То је суштина Вучићеве политике: Косово је наше, али је уствари њихово. Нећемо одредити санкције Русији, али ћемо обуставити извоз. Хоћемо да нам Русија модернизује енергетику, да нам да најквалитетнију нафту и гас, али ћемо да вршимо истрагу у вези продаје НИС-а. Србија је, захваљујући тој политици, на дну. Ни то није довољно, па Вучић ове јесени спрема обрачун са грађанима Србије, насиљем, наметима, сечом струје сиротињским домаћинствима, одузимањем социјалних права, укидањем помоћи сиромашним грађанима, трудницама, деци…На сцени је брутална одмазда Запада за оно мало слободног и слободарског духа које је још код Срба преостало, након свих понижења и удараца које је ова земља доживела. Како споља, тако и изнутра.

Последњих дана августа месеца, Немачка је упутила званичан захтев Србији да не користи државне подстицаје пољопривредним произвођачима за извоз прехрамбених производа. Захтев, који је српској јавности представљен као „демарш“, позвао се на став шефова дипломатија ЕУ да земље кандидати за чланство буду солидарне кад је реч о економским санкцијама које су уведене Русији.

Оваква дрскост и невиђено насиље над Србијом, није запамћена још од времена окупационих власти за време Другог светског рата, када је Наредбом Управе за ратну привреду и наоружање врховне команде Вермахта, од 6. априла 1941. године, генерални опуномоћеник за привреду у Југославији, Франц Нојхаузен, наредио пуковнику Браумилеру, шефу Војнопривредног штаба Југославије, да српски сељак производи храну само за окупационе власти.

У овом случају, мада нема никакав чин, улога пуковника Браумилера дата је Александру Вучићу и он је то без поговора прихватио. Јасније речено, он ће кроз одлуке владе и надлежних министарстава спречити било какву могућност да држава врши откуп од сељака. Његова изјава, да ће Србија, упркос вољи Немачке, ипак извозити храну у Русију, обична је лаж, јер су немачки медији објавили да је „постигао договор“ да Србија званично не уведе санкције Русији, али да ће обуставити извоз, за који са Руском федерацијом има широм отворена врата.

Само неколико дана раније (16. августа ове године), руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, изнео је Вучићу могућност да би Русија повећањем цена гаса могла да отера у банкрот Србију, уколико би јој она увела санкције. Чепурин је Вучићу предочио и низ других невоља које би могле настати, упркос томе што Русија не жели да види како Србија себи „пуца у ногу“.

Вест о томе да би Русија бацила Србију у банкрот повећањем цена гаса у случају да јој она одреди некакве „санкције“, објавио је и швајцарски „Ноје Цирихер цајтунг“. Ниједан медиј у Србији о томе није проговорио, нити сме, да се Вођи не би замерио.

Вучићева писмена покајања

Без обзира на све што Вучић обећава Немачкој, и бирократији у Бриселу, српски привредници у Москви ових дана су потпуно затрпани наруџбинама за прехрамбене артикле из Србије. Уместо да амбасада Србије у Москви буде отворена 24 сата због ванредних околности и да пуном паром ради „економска дипломатија“, амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић отишао је на годишњи одмор у пуном трајању (24 радна дана).

Ипак, руски трговински ланац „Тандер Магнит“ који је крајем прошле и почетком ове године увезао само воћа и поврћа у вредности око сто милиона евра (као и популарни московски „Дикси“ који такође увози из Србије воће и поврће), ових дана прави нове велике наруџбине српским компанијама са седиштем у Москви.

Истовремено, Влада Руске федерације (тачније, надлежни министар Николај Фјодоров) саопштила је министарки пољопривреде Србије, Снежани Богосављевић Бошковић, да је Русија већ дала право тројици нових произвођача млека из Србије да испоруче своје производе на руско тржиште. МИнистарка је другим поводом била у Москви, да „исприча Вучићеву причу“, али је Фјодоров сачекао ставом да Русија све што ради, ради у оквиру споразума Србије о слободној трговини склопљеним са Русијом. Док се Немачка свим силама труди да чак и преко сиромашне и презрене Србије (о којој већина водећих политичара у Берлину и посланика Бундестага говори све најгоре!), отежа ситуацију Русији, Александар Вучић се јавно нуди да буде, ни мање ни више, него „посредник“ између Брисела и Москве!

Због потпуно исте идиотске идеје, са власти је „одуван“ Борис Тадић. И од њега се, као сада и од Вучића, очекује само једно: признање независну албанску државу на Косову и да растури све облике државности у Србији.

Вучић је отишао корак даље, па је написао чак и један покајнички текст у листу „Франкфуртер Алгемајне цајтунг“, у коме се, како немачки медији кажу, „осврнуо на грешке из прошлости, научене лекције и навео јасан политички фокус на европску интеграцију актуелне српске владе, са свим нужним реформама и препрекама за њихово остварење“.

Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу, оценила је тај текст као најгору патетичну бљувотину. Истовремено се наругала Вучићу, рекавши да Србија треба да се понаша онако као и Бугарска, која је после притиска из Брисела и Вашингтона, привремено обуставила изградњу „Јужног тока“.

Вучићу је Немачка предочила и списак потеза које „никако не сме да уради“. Између осталог, у лажном „демаршу“, који је заправо наредба, пише да, „…Ако Србија жели да буде поуздан партнер Брисела и прихвати заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, мора пажљиво да извага своје билатералне односе с Русијом и да избегава додатне провокације, као што су сусрети са људима са црне листе ЕУ, у најмању руку…“.

Од Милоша до олоша

Данас Немачка утерује Србију, уз помоћ марионетске владе Александра Вучића, у антируски блок. Тако се Србија нашла тамо где никада није била, нити би икада смела да буде: на супротној страни од своје словенске браће и својих историјских националних, културних и економских интереса. Само политички обневидели „аналитичари“, не виде да Немачка спољна политика терорише све оне земље које су биле на страни антихитлеровске коалиције (Србију и већину земаља некадашње Југославије, Грчку и, наравно, Русију). Са друге стране, Немачка подржава сепаратистичку државу Албанаца на Косову и Метохији, а не треба заборавити и да је прва признала отцепљење сваке од бивших југословенских република, да је најбруталнијом антисрпском пропагандом учинила све да Србија буде међународно изолована деведесетих година…

Не треба никако изгубити из вида ни чињеницу да је Јоаким Зауер, „невидљиви муж“ канцеларке Ангеле Меркел, човек кога је чак и штампа у Немачкој назвала „Фантом из опере“, био је прозиван због сумњивих финансијских трансакција са појединцима и компанијама из неких источних земаља, али је на волшебан начин увек избегавао сусрете са медијима као и могућа незгодна питања.

За разлику од свога мужа, Ангела Меркел је свакако била „на видело“ јавности, па тако није крила ни подршку коју је од првог дана пружала Јулији Тимошенко, жени која је опљачкала Украјину, истовремено себе представљајући као „лидера Украјине“. Лондонски „Индепендент“ је објавио да је Тимошенкова имала најмање двеста рачуна у банкама широм света, а да је добар део тог новца у немачким банкама!

Меркелова ово зна, али и данас штити Тимошенкову, која је по свим мерилима велеиздајник своје земље. Бивши председник Јанукович, тражио је својевремено Тимошенковој да врати од онога што је опљачкала „само 7 милијарди евра“. Ипак, само захваљујући Меркеловој, Тимошенкова данас ужива заштиту немачког БНД, коме то није по вољи, због чињенице да се ради о проблематичној и вишеструко компромитованој особи, приватно хировитој и тешкој за обезбеђивање.

Каква судбина чека Александра Вучића, који се све дубље завлачи под скуте Ангеле Меркел? Хоће ли и он, кад више не буде никоме требао, добити заштиту БНД, или ће га чувати његови „инвеститори“, црни Арапи „са јатаганима“?

Њега и Ивицу Дачића, чека потписивање још једног акта који је Немачка већ припремила, а јавност га колоквијално зове „Бриселски споразум број 2“, који, укратко, подразумева да Србија ћутећи призна постојање лажне државе Косово и њен улазак у Уједињене нације. Биће то, по свему судећи, и званичан повратак Србије на „предкумановске границе“. Тиме ће ова генерација српских велеиздајника пљунути на гробове хероја из два балканска и оба светска рата, у којима је Србије, без дилеме, била увек на правој страни: против империјализма и фашизма а за заједништво и слободу јужнословенских народа. На жалост, морални олош који је срозао Србију у последњих двадесет година, добро је дошао и Немачкој и свим њеним сателитима који су тада били поражени.

Ко ће да одговори на државни терор?

На домаћој сцени, Александар Вучић и његов криминални, однарођени апарат, дошли су до границе физичког сукоба са народом коме је обећана „социјална држава“, а добили су дубоко антисоцијални пројекат. Да све не би прошло без симболике, побринуо се и Вучићев „сеиз“, градоначелник Београда, Синиша Мали, који је наредио да се споменик српском социјалисти, Димитрију Туцовићу, ускоро премести испред Народне банке или зграде Министарства финансија. Тако ће се ова власт још једном наругати идејама социјалдемократије и социјалне равноправности у Србији.

Док се ова спрдња дешава, Вучићева влада спремила је низ мера којима ће све „социјално осетљиве категорије“ (циничан назив за пензионере, сиромашна домаћинства, породице са више деце, болесне, труднице, бескућнике и оне који су остали без посла и налазе се на бироима за запошљавање), укинути и оно мало помоћи коју су до сада примали. Припремају се и нова поскупљења грејања, хране, горива, одеће, обуће, школског прибора…

Србија је једина од европских земаља која није смањила ПДВ на најосновније потребе за новорођенчад, иако је прва међу земљама које су жртве такозване „беле куге“. Само у Србији женама-трудницама наплаћују пуну цену свега што им је потребно да би одржале трудноћу.

Ипак, главни обрачун са грађанима очекује се у Београду. Наиме, градска влада је већ донела одлуку да Градско саобраћајно предузеће (ГСБ) на улицама од 1. септембра извезе између десет и двадесет одсто возила мање, а да, истовремено, у та возила свакодневно улази још 250 нових контролора, и то у пратњи са припадницима комуналне полиције. Смањење броја возила правдају „недостатком пара“, а, заправо је у питању планирана одмазда према грађанима, од којих се очекује да без поговора плаћају Бус-плус превару и пљачку, да најскупљи градски превоз у овом делу Европе плаћа најсиромашнији народ на целом континенту! Укратко, Вучићева власт спрема манифестацију насиља. Какав одговор ће грађани имати на ово, није тешко претпоставити. Реч је о темпираној бомби, која ће експлодирати у лице онима који су је направили. Грађани ту немају шта да изгубе, јер су већ све изгубили, пре свега, преостало достојанство.

Електропривреда Србије (ЕПС), такође одлуком Вучићеве владе, спрема се да крене у масовну „сечу“ струје свим домаћинствима која дугују преко 10.000 динара и више. Истовремено, режимским компанијама, које дугују милијарде евра, струју нико не сме да укида. Такође ни Албанцима у прешевској долини. Недавно су радници ЕПС-а, по ко зна који пут, из Великог Трновца били испраћени батинама и гвозденим шипкама.

То су, изгледа, „заштићене категорије“. И док се овај прави помор грађана спрема „на највишем месту“, Вучићеви медији се опет сурово шале са грађанима Србије, цитирајући директора ЕПС-а Александра Обрадовића, који каже да је: „…У плану да се број директора у целом ЕПС-у са 600 сведе на 300, број сектора са 60 на 37, као и да у централи ЕПС-а где је сада 500 запослених, 30 директора буде мање…“. Додаје Обрадовић да „овде није реч о отпуштању запослених, већ о рационализацији посла“!

Невероватно звучи, али су обавештења о сечи струје добила чак и она домаћинства која су у мајским поплавама збрисана са земље. Сећи ће струју и у кућама којих више нема!

Истовремено, само 10 одсто поплављених домаћинстава добило је од државе помоћ у висини до 3.000 евра, дакле, новац са којим нико ни темеље нове куће не може да постави како треба. Такозвани добротворни фонд под именом председникове супруге („Фонд Драгица Николић“) у два-три наврата је показао на какве мизерне гране је Србија пала. Неколико срећних људи који су добили кључеве од монтажних кућа, захваљујући донаторима који су преко „госпођине канцеларије“ помогли бскућнике страдале у поплавама, искориштени су као пропаганда. Да јавност види како цвета хиљаду цветова, и како су сви збринути. Али, горка истина се више не да сакрити…

Упркос чињеници да је државни терор над грађанима достигао свој врхунац, Александар Вучић је бестидно, у више наврата, оптуживао читаву нацију да је неспособна и лења. Између осталог, знао је да каже: „…За све што нам се десило, у највећој мери, криви смо сами. Сањали смо и страдали, време је да се пробудимо!“.

На овакве провокације са позиције председника владе, у Француској би, на пример, дошло до масовних протеста. У Србији су му то оћутали, мада је опште познато да је управо Александар Вучић годинама био један од главних промотера мржње, опструкције, нерада…Човек који је пуне две деценије примао посланичку плату и за то време ширио расну, верску и националну мржњу, данас хоће да „преобрати“ Србе, оптужујући их да су били протагонисти, а не жртве једне криминалне политике. Да су сами криви за све што их је задесило да Запад са тим није имао ништа!

Треба ли после оваквих изјава, бољег повода за општу побуну?

извор: Таблоид

30.08.2014. – 00

Bipolarni svet dve ideologije – Autor Dušan Nonković

Biporalni svet dve ideologije, na jednoj strani ideologije kapitala zasnovane na materijanim idealima i na drugoj strani svet socijalizma zasnovanog na socijalnim idealima društvenog uredjenja.

Taj bipolarni svet dveju po suštini sasvim suprotnih ideologija se završio podpunim krahom socijalističkih zemalja kojih je privredno uredjenje bilo zasnovano na idealima neke vrste socijalne i moralne ravnopravnosti. Taj sistem je silovito napredovao u tim zemljama gde je bilo veliko siromaštvo i veliki nedostatak osnovnih namirnica za život. Većina je bila gladna i po tom pitanju su bili jednaki i isto toliko solidarni. Sve se zasnivalo na unapredjivanju svesti po principu solidarnosti. Tek sa punim stomakom se mogao čovek osećati i dostojnim čovekom. Sistemi i države zasnovane na sili jačega na čijem vrhu je stajao neki suveren ili visočanstvo ili neprekosnoveni feudalac i ko zna ko sve od sile i vlasti nije mogao nahraniti rastući broj stanovništva a još manje udovoljiti osnovnim potrebama stanovništva. Što je siromaštvo raslo raslo je sa njim i ogorčenje i nezadovoljstvo gladnoga sveta. Ta uredjenja zasnovana na sili su počela pod pritiskom masa da pucaju po svim šavovima. U takvoj situaciji se pokazao socijalizam kao idealno rešenje masama te se odgovarajući tome i širio na sve strane sveta. Nastaje Sovjetski savez, Kina postaje crvena pod vodjstvom Mao Ce Tungs, Vjetnan, deo koreje pa i mnoge druge države medju njima i države Balkana pa i Jugoslavija. Nastaju sistemi sa centralnim krojenjem potreba i privrednog razvoja što se pokazalo kao nepravedno a stim i kontraproduktivno. U Moskvi se planirao koliko Jugoslavenski seljak mora dati državi bez obzira na potrebe na licu mesta prouzrokovane sušama. Jugoslavija istupa iz tog sistema sa obrazloženjem da svako ima pravo na svoj put socijalizma-da više puteva vode za rim. I tu počinje da se nazire neodrživosti tog centralističkog sistema koji je bio uspešan po suzbijanje gladi ali kontraproduktivan kad su počele i luksuzne potrebe da se definišu kao osnovne potrebe koje bi trebalo da budu sastavni deo životnih uslova. Dolazi do zloupotrebe političkih položaja da bi se izborilo za izvesne prestižne objekte ili materijanu korist. Savest na kojoj je predhodni sistem bio gradjen stavlja se sve češće u znak pitanja ili opsajd.

Sa druge strane konkurentni sistem ugnjetavačkog kapitalizma je shvatio da mora ustupiti deo svoje moći i uplesti u svoj sistem neke socijalne konponente ukoliko želi obstati. Od surovog kapitalizma zasnovanog na ugnjetavačkim metodama nastaje kapitalizam sa nekim socijalnim komponentama, mislim da je Bizmark(nemački kancelar) kao prvi uveo dečiji dodatak. Obadva sistema su nastavila svoju utrku za obstanak i prestiž stim što su preuzimali jedni od drugih neke komponente humanije prirode ili luksuza. Zapad odnosno kapital je postavljao akcente uvažavajući potrebe za osnovnim životnim namirnicama i uslovima života ali držeći ih na niskoj vatri, razini. Siromaštvo masa se na taj način ublažavalo ali i apetiti za luksuznim potrebama koristio za jačanje industrijske proizvodnje i ličnog uticaja individue. Spoznalo se da je visok životni standard najbolja odbrana svog privrednog sistema. Preuzimanjem socijalnih komponenata od socijalističih privrednih sistema ugradjujući ih u svoje kao sastavni deo svog kapitaističog sistema u kom je kapital zasnovan na ideologiji materijalizma učvrsćavao svoju privrednu ideologiju. Socijalnog toliko koliko je nužno a materijalnog koliko je moguće uz zadovoljavanje i najnezasitijih apetita.

Sistem se sve više gradi na smišljenom izazivaju i razvoju pohlepe u čoveku. Pod pritiskom pohlepe pojedinaca pa i grupa, legazujući je kao legitimnu potrebu postaju legitimnim i mnoge metode asocijalnog, nehumanog pa i nemoralnog tipa legitimne. Ali dolazi i do ostvarivanja visokog životnog standarda što je kod radničke braće u socijalističkim zemljama izazivalo ljubomoru i zavist pa i stvaralo pohlepu. Moral, za izgradnju društva na humanitarnim osnovama gde savest igra jednu od najbitnijih uloga opada pod realnim činjenicama da se živi i teže i sa manje luksuza a i lošijim medicinskim uslugama. Naravno da je tome kriv bio spor razvoj u kompletnoj komunikaciji društva jer se razvila politička elita, koja je po svaku cenu bez obzira na ličnu sposobnost, zauzela mesta na ključnim položajima kako državnog uredjenja tako i na činovničkom nivou. Najsposobnijim se nije u toj meri pružala mogućnost svog razvoja koliko se to pružala u sistemu zasnovanom na ličnim prohtevima i nagradivanju po zasluzi na probudjenoj pohlepi. Političkim funkcionerima je bilo relativno udobno pa se nisu u tolikoj meri ni interesovali za probleme pogotovo ne one luksuzne, ljudi koji nisu bili na položaju. dok je na zapadu bio cilj postati preduzetnik, postizati visoke zarade kroz konkurentsku sposobnos jer mu to nije donosilo samo visok prihod već i priznanje u društvu. Naš socijalistički sistem se pretvorio u sistem prosperiteta onih koji su najglasniji ili bili najsposobniji retoričari sa ciljem da se postane neki od političkih funkcionera, to mu je značilo kako priznanje društva tako i omogućilo veća primanja. Posle odstranjivanja siromaštva kroz realizaciju osnovni potreba nije se smatrala i potreba za luksuznom robom za osnovnu potrebu već za neku nemoralnu devijaciju kapitalizma dok su sve češće visoki funkcioneri sebi nabavljali luksuznu robu iz inostranstva od zemalja zasnovanih na kapitalističkom sistemu. Narod je ubrzo uvidio da tu sa moralnim vrednostima nešto nije u redu da se narodu hvali voda da sami piju vino. U takvoj situaciji niski plata otvorila su se zapadu odnosno kapitalu širom vrata za kupovinu po najnižim cenama kako prirodne sirovine tako i najumnije stručnjake, inovatora koji su istraživali za kapital koji ih je mogao daleko bolje plaćqao nego matica, zemlja u kojoj su stekli svoje znanje. Umesto da stvaraju inovativnu robu za svoju zemlju stvarali su inovativnu robu za svog poslodavca na zapadu. Preostali inovatori u zemlji nisu bili tih sposobnosti da bi bili u stanju proizvoditi robu koja bi bila i kvalitetnija i jeftinija od zapadnih proizvodjača. Na svetskom tržištu je nekonkurentna, neda se prodati i tako su nekad socijalističke zemlje propadale sve više. Do apsolutnog kraha moralo je doći. Umjesto bipolarnih privrednih sistema nastaje jedan unipolarni mkoji se pokazao kao superiorniji po svim linijama. Kako privrednim, po kvalitetu životnog standarda tako i po tehničkim dostignućima u industriji, tako i na polju naoružanja postaje zapadni svet jedina najmoćnija sila sveta.

Dali će to tako ostati je opet druga priča. Svet se ponovo nalazi na prekretnici na putu bipolarnosti.

Zapadni svet je prešao zenit svoga razvoja i postaje, kao što je to socijalistički svet postao žrtva svog sobstvenog sistema. Postaje žrtvom svog sobstvenog sistema neutoljive gladi za materijalnim bogatstvom, vlastću, gubljenjem iz vida moralne mere pa i savesti razvile su se grupe, familije i pojedinci do neslućenih bogatstava i uticaja pa i dočepali vlasti koju koriste bez i trunke savesti i srama za ostvarivanje sobstvenih ličnih ciljeva eliminisanjem slabijega, postali su slepi za socijalnu nepravdu koju čine u senci svoje pohlepe u borbi za prestiž moć i vlast. Masama je čista savest gurnuta u stranu i na njeno mesto je implantirana pohlepa. Iz takve konstalacije ne može izaći ništa drugo do krize svetskih razmera.

Ti najuticajniji krugovi su doveli na vlast tamnoputog predsednika kojem su dali do znanja da bi trebao da se dokaže kao prvi tamnoputi predsednik savremene Amerike kao sposoban predsednik, da nije lošiji od belog-udeljena mu je čak i Nobelova nagrada za mir da bi potom po nalogu bombardovao bespilotnim letilicama i nedužni civilni svet. Ta grupa moćnih iz senke nebi bilo možda ni toliko loše da ne diktira šta podrazumeva pod uspešnim predsednikom a to je da ispunjava njihova naredjenja a to bi moglo dovesti i do trećeg svetskog rata za kojeg bi se okrivio tamnoputi predsednik i okarakterisala cela tamnoputa rasa kao rasa manje vrednosti. Tako ja to vidim tu stvar. Tako su doveli i Nemačkog kancelara Gerhard Šredera kao socijal demokratu tražući od njega da se pokaže i kao socijaldemokrata kao ozbiljan partner na kojeg se može računati i osloniti. Rezultat je bio nelegalno bombardovanje Jugoslavije. Gdegod su se umešali i nametnuli svoju volju nastaja je pustoš počev od Jugoslavije, Iraka, Libije, Sirije i sad Ukrajine. I pored svojih katastrofalnih rezultata svog mešanja u tim zemljama i to svom silom nastavljaju i dalje da se mešaju u unutražnje stvari suverenih država pa sad i Ukrajini sa pokušavanjem da uvuku Rusiju u taj konflikt što bi moglo dovesti ne samo do trećeg svetskog rata već i do svetske apokalipse. Sistem sagradjen na ljudskoj pohlepi ne može ni drugačije završiti. Sa tim sistemom se došlo do nenadmašivih visina što će voditi isto tako u pnor bez dna ukoliko se savesni deo moćnika i savesnih ljudi na odlučujućim položajima ne suprostavi odnosno ne otkaže poslužnost ovim psihopatama neograničene moći i bogatstva.

DN

Руска Реч

Избор уредника

„Истина се мора открити“

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ каже да највиши приоритет мора да буде безусловни прекид ватре како би престала страдања цивила.

Поделити:Фејсбук Твитер

Више о руско-украјинским односима

Становници Доњецка напуштају град под опсадом 

Доњецк је изложен све интензивнијој паљби, болнице су препуне, у продавницама влада несташица, а људи одлазе куда могу. Дописник „Руске речи“ извештава о томе како живи град под опсадом.

Шта ће бити са „Јужним током“? 

Пројекат „Јужни ток“ је сада актуелнији него икад. Новонастала геополитичка ситуација подиже вредност додатне линије за транспорт гаса из Русије у Европу, мада правне колизије и даље постоје и, штавише, користе се као оружје у новој борби интересних група.

Извиђачи за будућност: прве беспилотне летелице руске производње 

Беспилотне летелице су последњих година постале један од симбола ратова новог столећа. Ратова који се воде брзо и ефикасно, са минималним губицима сопствених снага, ратова у којима се време за добијање информације и доношење одлука драстично смањило.

Ако не можете да прочитате овај мејл, можете погледати поруку у браузеру.

Willy Wimmer im Paul-Löbe-Haus Berlin, 28.08.2014 – govori o jezovitoj sličnosti retorike iz 1914. današnjoj u Nemačkom parlamentu, Isti pokušaj izbegavanja debata u parlamentu i isključivanju javnosti… Za opasnu situaciju u svetu je odgovorna Amerika

https://www.youtube.com/watch?v=21wc4ZIIfjg

Dušan Nonković povodom skrnavljenja Teslinog spomenika: Potenciranje Ideoligije materijalizma i iznad prosvećenosti uma i savesti, duhovnog bogatstva je pretnja po obstanak civilizacije

Autor Dušan Nonković

Potenciranje ideologije materijalizma je alatka profitabilnog kapitala, koja se razvila do fetišistčkih visina, iznad intelekta, duševne prosvećenosti pa i iznad same savesti ljudskoga bića, koja preti da uništi, svojom bezobzirnošću, civilizaciju ove naše lepe planete koja je svakom živom biću podarila dovoljno bogatstvo za obstanak pa i za rajski život na zemlji. Ova fatalna ideologija iznad socijalnih potreba čoveka bez ikakvih superniornijih kontrolnih instrumenata je veća i gora pretnja čovečanstvu i od same atomske bombe. Spremna da sve živo izmanipuliše u interesu pohlepe jačega ne može i ništa drugo predstavljati do pretnju civilizaciji uništenjem zdravog razuma a stim i zdravoj prosvećenosti bez koje nema ni zdravog razuma ni ljudske savesti. Ta ideologija pretvara čoveka u krvoločnu divlju životinju bez razuma i savesti. Ta činjenica da se prioritet daje, umesto prosvećenosti, savesti i ljudskoj duševnosti, daje se prioritet materijalnoj ideologiji koja je i dovela čovečanstvo do nepojmljivih razmera individualnih egoizama tako da je već sad ta granica izmedju čoveka, čovečnosti i krvoločne zveri u podpunosti, u nekim primerima, već nestala. Da to nije tako ne bi bilo ni ratova a kamoli zverskih odrubljivanja glava i neshvatljivo groznih masakriranja. Tu dolazi u tolikoj meri do individualnih potreba za materijalnim posedovanjem radi samog posedovanja pa makar to bilo i u najmračnijem bunkeru ili depou daleko i za sva vremena skrito od očiju drugih i svetske javnosti. Dovoljno je takvom psihopati da je ubedjen da je on taj jedini koji poseduje nešto u čemu bi i drugi nalazili svoje vizuelno uživanje što dokazuje i ova kradja „Glave“ Nikole Tesle u bronzi. Znajući da je nikome ne može prodati niti pokazati oskrnavio je spomenik, priznanje čoveku koji je zadužio celo čovečanstvo i to za sva vremena. Čovek koji je svetu i čovečanstvu dao struju bez koje bi danas stale sve fabrike sveta, daljinski upravljač bez kojeg se ne bi sedelo komotno u fotelji pred svojim televizorom niti bi se išta kretalo vasionom a ne bi se ni radijom slušala muzika i da ne nabrajam sve odlike kojima je zadužio čovečanstvo! Takvom se ne skrnave spomenici pa ipak je to neko učinio znajući da u tom umetničkom delu niko neće osim njega moći uživati a niti ikome pokazati a kamoli prodati. Do tih razmera je dovela ideologija materijalizma potenciranjem egoističkih mehanizama u čoveku, do tih razmera gde i ljudska savest postaje podredjeni faktor pohlepi pojedinca. Ideologiji zasnovanoj na pohlepi je  žrtva prosveta, prosvećenost a stim i sama savest koja uzdiže čoveka iznad krvoločne životinje. Čovek postaje žrtva jedne fatalne ideologije koja profit stavlja na prvo mesto, zasnovane na potenciranju lične pohlepe, unapredjivanju egoističkih osobina koje na kraju rezultiraju u psihopatu bez socijalnih veza a to znači i bez saosećanja, sposobnog da izvrši i najgnusniji zločin.

 

Nikola Tesla statue stolen from Cleveland’s Rockefeller Cultural Gardens

Nikola Tesla statue
Someone stole the bust of famed 19th century inventor Nikola Tesla from the Serbian Cultural Gardens in the Rockefeller Cultural Gardens recently. The bust, shown here being examined by Boris Tadic, president of the Republic of Serbia in 2009, went missing within the last 10 days. (Thomas Ondrey/The Plain Dealer) (Thomas Ondrey)

Cory Shaffer | Northeast Ohio Media Group By Cory Shaffer | Northeast Ohio Media Group
Email the author | Follow on Twitter
on August 28, 2014 at 12:00 PM, updated August 28, 2014 at 3:40 PM

Reddit
Nikola Tesla statue stolenA bust of Nikola Tesla went missing from a monument in the Serbian Cultural Garden in Cleveland’s Rockefeller Cultural Gardens in the last 10 days.

CLEVELAND, Ohio — A statue of Nikola Tesla’s head went missing from the Rockefeller Cultural Gardens.

Alex Machaskee, a former Plain Dealer publisher who is a board member with the Serbian Cultural Garden, said that someone stole the bronze bust of the famed 19th Century Serbian-American inventor from the Serbian Cultural Garden within the last 10-14 days. The Serbian Cultural Garden is located along Martin Luther King Jr. Boulevard.

Machaskee’s son first noticed the missing sculpture Monday afternoon when he showed up to do some maintenance work. Machaskee has notified Serbian church groups.

Machaskee called the crime disappointing, especially in the wake of acts of vandalism against several other gardens in what he called one of the most unique gardens in the world.

„Anything that hurts one garden hurts all the gardens,“ Machaskee said.

Tesla is known for inventing the Tesla coil and sparring with Thomas Edison over direct and alternating currents.

His fame led organizers to choose his bust as the maiden statue in the Serbia Cultural Garden when it opened in 2009. Other historical Serbs memorialized in the garden include fellow scientist and inventor Michael Pupin, who laid the groundwork for NASA, and King Peter I.

Earlier this month, Machaskee said storms fell a tree that nearly destroyed the statue that would cost $4,000 to replace. A fork in the branches straddled Tesla’s bust, wiping out a nearby bench.

„We thought we were lucky,“ Machaskee said. „Then someone steals it.“

Machaskee said anyone who knows about the bust can contact police or call his office at 216-986-1910.

This post was updated with information from Alex Machaskee.

ВАТИКАН, ХРВАТИ И ХРВАТСКА: Чињенице које се не уче у српским школама

ВАТИКАН, ХРВАТИ И ХРВАТСКА: Чињенице које се не уче у српским школама

Nemacka-osveta-Srbima-pomognuta-od-Vatikana

“Историја је низ лажи са којима смо се сложили.”- Наполеон Бонапарта…….

Хрватска нација створена је од Срба католика под утицајем Ватикана. Данашњи “хрватски народ” је вештачка креација Римокатоличке цркве, унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта, утемељеног на тежњи да се српски народ уништи унијаћењем, покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом,како више не би представљао препреку даљем ватиканском продирању на источноевропске просторе, па и даље до Црног мора.Овај пројекат није био унапред дат као готов и заокружен, већ се постепено развијао и сазревао имајући у првој фази илирску, а у другој фази југословенску опцију. Међутим, суштина римокатоличких злочина је стално иста. Невероватно је, да најбројнији народ на Балкану (српски народ ), доживи такве губитке и депресије у земљама гдје је био најбројнији и најдржавотворнији.

Срби су у 20. веку изгубили: Јужну Србију, Далмацију, Херцеговину, Скадар, најсрпскији град 19. века – Дубровник, делове Горског Котара, Западну Босну, Лику, Кордун, Банију, Западну и Источну Славонију, Барању, Црну Гору,Косово и Метохију. Историјска је загонетка, како су Хрвати после активног учешћа на страни поражених сила, у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

То је изузетно политичко умеће, које се могло остварити само уз југославенство краља Александра и касније уз антисрпску политико државничку и комунистичко диктаторску позицију Хрвата, Јосипа Броза. Али нису само то губици српског народа. С губитком територија и природних богатстава нестајао је и српски народ. Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век.

Зашто се толико скрива од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута….

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!…

Без икаквих доказа, величала се “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”.

Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Хрватска нација формирана је од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Језик је мерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Превара је одиграна када је Људевит Гај насанкао Вука Караџића и под окриље нашег језика убацио кајкавски изговор. Од тада Хрвати говоре српским језиком, иако га само кваре и праве га накарадним, па се из тога може слободно закључити да причају накарадним српским језиком.

Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој. У Србији се нико не усуди поставити питање Јадранског мора и острва у њему. То једино покреће Словенац Змаго Јелинчић Племенити, тврдећи да Италија није предала Јадран и острва Хрватској, већ СФРЈ. Он тражи „да се јадранска обала и отоци поделе на све државе, наследнице СФРЈ ( око 1000 отока ). Хрватска никад ( правно ) није имала у поседу јадранску обалу…

Италија, после Другог светског рата је била приморана да , на име ратне штете уступи Југославији Истру, Задар и отоке“. Зашто се и сада избегавају истине? Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину? Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. У швајцарском граду Нојшателу, на огромном поштанском здању уклесане су имена Србије и Црна Горе и то међу 22 најстарије државе на свету, чланице УПУ (Union Postal Universelle), основане 1878. године. Србија и Црна Гора су и оснивачи тог Светског поштанског савеза, а који је 1948. прикључен УН.

dubrovacki-kalendar1

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”, а заправо се ради о Србима-католицима. Дубровник, којег су у 19. веку називали „Српска Спарта“, је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет. То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.

У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби. Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.

Оно што данас имамо у граду испод Срђа, у Конавлима, хрватство засновано на мржњи према Србима, дело је бечког двора и Католичке цркве. Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством. 1874. се у Дубровнику оснивају: Певачко друштво “Слога”, Дубровачко радничко друштво, Дубровачки глазбени збор, а 1887. и Задруга Српкиња Дубровкиња. Затим, следе: Српска дубровачка академска омладина – 1900, “Српска зора” – 1901, Гимнастичко – соколско друштво “Душан Силни” – 1907. и Матица српска – 1909. Ћирилична издања књига и новина, издавана су у штампаријама Претнера и Мате Грацића. Један од најугледнијих новчаних завода у Далмацији, била је Српска штедионица у Дубровнику.

У календару „Дубровник“ за просту 1898. годину, штампаном у дубровачкој Штампарији А. Пасарића, налазимо, уз остало, и податак којим језиком се у то време говори у Дубровнику и то, стоји у календару, „говор у кући“. У Дубровнику је све до у 16. века деловала славенска канцеларија, гдје су се документи  писали – ћирилицом. Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком.

Хрвати својатају великог математичара и астронома Руђера Бошковића само зато што је његов отац Никола, Србин, прешао у католичанство у Дубровнику, да би због трговине могао несметано да иде у Италију. Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у “Осману” од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Обрачун са српством у Дубровнику, уз прогоне Срба Дубровчана, почео је после атентата припадника покрета “Младе Босне” на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, у Сарајеву 1914. године. Десила се “Кристална ноћ” у Дубровнику, пре оне у Немачкој и после загребачког јуриша на Србе и њихову имовину 1902. године. Хрватски јуришници, на челу са Никшом Свилокосим, уништавали су све што је било српско у Дубровнику: школе, новине, друштва, станове, привредне објекте и друго. Палили су српске заставе и ломили српске симболе.Срби католици, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Нико се не би чудио, да је Дубровник у вековима породице Гундулић пао под нечију власт, јер српске државе тада и није било, али пасти у временима снажне српске кнежевине и краљевине, па и Краљевине Југославије? То је неопростиво!… .

Чак је и један папа, Лав XIII, јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби….Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком “Глобусу”, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог “национално некоректног” језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”…

zombiji460_609967s0
ХРВАТИ СУ ВАТИКАНСКИ ЗОМБИЈИ

…Усташија се пробудила, није ни заспала, ни била покопана, како смо мислили, и тај грозни елемент ровари у хрватском националном бићу. Није ћирилица проблем у Вуковару, она је само изговор да се макну преостали Срби. На било који начин.То ради држава која се суштински не разликује од оне каква је била у време Павелића. У историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско – као што се то дешава у Хрватској.

Једино усташки закон из априла 1941. године на подручју НДХ, забрањивао је  употреба ћирилице .Чирилица је писмо источног римског царства (Византије) – православаца. …

Вуковар је увек кроз историју био српски град. Тамо прије стотињак година није ни било друкчијих слова осим ћириличних. Тада су из Вуковара на разне стране одлазили дописи као да су писани из данашњег Крагујевца. Ћирилични и српски, најчешће екавски…Ћирилицом су Далматинци, Истријани писали чак 4-5 векова прије него што су морали почети писати латиницом због утицаја западних непријатеља, то јест Романа и Германа. Од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво је своје културне потребе израžжавало и ћирилицом. Најстарији пронађени докуменат написан ћирилицом је Поваљска листина из 1250. године, нека врста правног документа који је говорио о расподели и поседу земљишта на Брачу, а у Пољицама на ћирилици је написан велики Пољички статут 1444. године.

Северно од реке Крке и њеног уласка у море, код Скрадина, превладала је глагољичка писменост, а јужно по читавој Далмацији ћириличка. Због аустроугарске хегемоније и отварања народа са тог подручја према западу, те утицаја Католичке Цркве, латиница постаје главно писмо. Ћирилица је наше прво писмо, од неолита. Винчанско писмо пронађено крај Београда има чак 20 слова данашње ћирилице, 7 слова глагољице и 8 латинице, то би нам нешто требало говорити и значити….

Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој кући. Ватиканској,аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ квази држави. Бар тако говоре.

ustaski zlocini nad Srbima

Хрвати су најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа

Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Један од многих доказа да је Католичка црква подржавала злочине над  Србима је и чињеница да су тројица команданата Јасеновца били католички свештеници. Покоље Срба у НДХ организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању!

На подручју НДХ у римокатоличком крсташком походу страдало је укупно 223 српска свештеника, три епископа су зверски убијена. Никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао, као што је био Томислав Филиповић, звани СОТОНА! Фра Сотана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба.

ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ:“Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”.

Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе, Јевреје,Роме} у Другом светском рату прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

(the Balkans Chronicles)