Руска Реч

Избор уредника

„Истина се мора открити“

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ каже да највиши приоритет мора да буде безусловни прекид ватре како би престала страдања цивила.

Поделити:Фејсбук Твитер

Више о руско-украјинским односима

Становници Доњецка напуштају град под опсадом 

Доњецк је изложен све интензивнијој паљби, болнице су препуне, у продавницама влада несташица, а људи одлазе куда могу. Дописник „Руске речи“ извештава о томе како живи град под опсадом.

Шта ће бити са „Јужним током“? 

Пројекат „Јужни ток“ је сада актуелнији него икад. Новонастала геополитичка ситуација подиже вредност додатне линије за транспорт гаса из Русије у Европу, мада правне колизије и даље постоје и, штавише, користе се као оружје у новој борби интересних група.

Извиђачи за будућност: прве беспилотне летелице руске производње 

Беспилотне летелице су последњих година постале један од симбола ратова новог столећа. Ратова који се воде брзо и ефикасно, са минималним губицима сопствених снага, ратова у којима се време за добијање информације и доношење одлука драстично смањило.

Ако не можете да прочитате овај мејл, можете погледати поруку у браузеру.

Willy Wimmer im Paul-Löbe-Haus Berlin, 28.08.2014 – govori o jezovitoj sličnosti retorike iz 1914. današnjoj u Nemačkom parlamentu, Isti pokušaj izbegavanja debata u parlamentu i isključivanju javnosti… Za opasnu situaciju u svetu je odgovorna Amerika

https://www.youtube.com/watch?v=21wc4ZIIfjg

Dušan Nonković povodom skrnavljenja Teslinog spomenika: Potenciranje Ideoligije materijalizma i iznad prosvećenosti uma i savesti, duhovnog bogatstva je pretnja po obstanak civilizacije

Autor Dušan Nonković

Potenciranje ideologije materijalizma je alatka profitabilnog kapitala, koja se razvila do fetišistčkih visina, iznad intelekta, duševne prosvećenosti pa i iznad same savesti ljudskoga bića, koja preti da uništi, svojom bezobzirnošću, civilizaciju ove naše lepe planete koja je svakom živom biću podarila dovoljno bogatstvo za obstanak pa i za rajski život na zemlji. Ova fatalna ideologija iznad socijalnih potreba čoveka bez ikakvih superniornijih kontrolnih instrumenata je veća i gora pretnja čovečanstvu i od same atomske bombe. Spremna da sve živo izmanipuliše u interesu pohlepe jačega ne može i ništa drugo predstavljati do pretnju civilizaciji uništenjem zdravog razuma a stim i zdravoj prosvećenosti bez koje nema ni zdravog razuma ni ljudske savesti. Ta ideologija pretvara čoveka u krvoločnu divlju životinju bez razuma i savesti. Ta činjenica da se prioritet daje, umesto prosvećenosti, savesti i ljudskoj duševnosti, daje se prioritet materijalnoj ideologiji koja je i dovela čovečanstvo do nepojmljivih razmera individualnih egoizama tako da je već sad ta granica izmedju čoveka, čovečnosti i krvoločne zveri u podpunosti, u nekim primerima, već nestala. Da to nije tako ne bi bilo ni ratova a kamoli zverskih odrubljivanja glava i neshvatljivo groznih masakriranja. Tu dolazi u tolikoj meri do individualnih potreba za materijalnim posedovanjem radi samog posedovanja pa makar to bilo i u najmračnijem bunkeru ili depou daleko i za sva vremena skrito od očiju drugih i svetske javnosti. Dovoljno je takvom psihopati da je ubedjen da je on taj jedini koji poseduje nešto u čemu bi i drugi nalazili svoje vizuelno uživanje što dokazuje i ova kradja „Glave“ Nikole Tesle u bronzi. Znajući da je nikome ne može prodati niti pokazati oskrnavio je spomenik, priznanje čoveku koji je zadužio celo čovečanstvo i to za sva vremena. Čovek koji je svetu i čovečanstvu dao struju bez koje bi danas stale sve fabrike sveta, daljinski upravljač bez kojeg se ne bi sedelo komotno u fotelji pred svojim televizorom niti bi se išta kretalo vasionom a ne bi se ni radijom slušala muzika i da ne nabrajam sve odlike kojima je zadužio čovečanstvo! Takvom se ne skrnave spomenici pa ipak je to neko učinio znajući da u tom umetničkom delu niko neće osim njega moći uživati a niti ikome pokazati a kamoli prodati. Do tih razmera je dovela ideologija materijalizma potenciranjem egoističkih mehanizama u čoveku, do tih razmera gde i ljudska savest postaje podredjeni faktor pohlepi pojedinca. Ideologiji zasnovanoj na pohlepi je  žrtva prosveta, prosvećenost a stim i sama savest koja uzdiže čoveka iznad krvoločne životinje. Čovek postaje žrtva jedne fatalne ideologije koja profit stavlja na prvo mesto, zasnovane na potenciranju lične pohlepe, unapredjivanju egoističkih osobina koje na kraju rezultiraju u psihopatu bez socijalnih veza a to znači i bez saosećanja, sposobnog da izvrši i najgnusniji zločin.

 

Nikola Tesla statue stolen from Cleveland’s Rockefeller Cultural Gardens

Nikola Tesla statue
Someone stole the bust of famed 19th century inventor Nikola Tesla from the Serbian Cultural Gardens in the Rockefeller Cultural Gardens recently. The bust, shown here being examined by Boris Tadic, president of the Republic of Serbia in 2009, went missing within the last 10 days. (Thomas Ondrey/The Plain Dealer) (Thomas Ondrey)

Cory Shaffer | Northeast Ohio Media Group By Cory Shaffer | Northeast Ohio Media Group
Email the author | Follow on Twitter
on August 28, 2014 at 12:00 PM, updated August 28, 2014 at 3:40 PM

Reddit
Nikola Tesla statue stolenA bust of Nikola Tesla went missing from a monument in the Serbian Cultural Garden in Cleveland’s Rockefeller Cultural Gardens in the last 10 days.

CLEVELAND, Ohio — A statue of Nikola Tesla’s head went missing from the Rockefeller Cultural Gardens.

Alex Machaskee, a former Plain Dealer publisher who is a board member with the Serbian Cultural Garden, said that someone stole the bronze bust of the famed 19th Century Serbian-American inventor from the Serbian Cultural Garden within the last 10-14 days. The Serbian Cultural Garden is located along Martin Luther King Jr. Boulevard.

Machaskee’s son first noticed the missing sculpture Monday afternoon when he showed up to do some maintenance work. Machaskee has notified Serbian church groups.

Machaskee called the crime disappointing, especially in the wake of acts of vandalism against several other gardens in what he called one of the most unique gardens in the world.

„Anything that hurts one garden hurts all the gardens,“ Machaskee said.

Tesla is known for inventing the Tesla coil and sparring with Thomas Edison over direct and alternating currents.

His fame led organizers to choose his bust as the maiden statue in the Serbia Cultural Garden when it opened in 2009. Other historical Serbs memorialized in the garden include fellow scientist and inventor Michael Pupin, who laid the groundwork for NASA, and King Peter I.

Earlier this month, Machaskee said storms fell a tree that nearly destroyed the statue that would cost $4,000 to replace. A fork in the branches straddled Tesla’s bust, wiping out a nearby bench.

„We thought we were lucky,“ Machaskee said. „Then someone steals it.“

Machaskee said anyone who knows about the bust can contact police or call his office at 216-986-1910.

This post was updated with information from Alex Machaskee.

ВАТИКАН, ХРВАТИ И ХРВАТСКА: Чињенице које се не уче у српским школама

ВАТИКАН, ХРВАТИ И ХРВАТСКА: Чињенице које се не уче у српским школама

Nemacka-osveta-Srbima-pomognuta-od-Vatikana

“Историја је низ лажи са којима смо се сложили.”- Наполеон Бонапарта…….

Хрватска нација створена је од Срба католика под утицајем Ватикана. Данашњи “хрватски народ” је вештачка креација Римокатоличке цркве, унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта, утемељеног на тежњи да се српски народ уништи унијаћењем, покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом,како више не би представљао препреку даљем ватиканском продирању на источноевропске просторе, па и даље до Црног мора.Овај пројекат није био унапред дат као готов и заокружен, већ се постепено развијао и сазревао имајући у првој фази илирску, а у другој фази југословенску опцију. Међутим, суштина римокатоличких злочина је стално иста. Невероватно је, да најбројнији народ на Балкану (српски народ ), доживи такве губитке и депресије у земљама гдје је био најбројнији и најдржавотворнији.

Срби су у 20. веку изгубили: Јужну Србију, Далмацију, Херцеговину, Скадар, најсрпскији град 19. века – Дубровник, делове Горског Котара, Западну Босну, Лику, Кордун, Банију, Западну и Источну Славонију, Барању, Црну Гору,Косово и Метохију. Историјска је загонетка, како су Хрвати после активног учешћа на страни поражених сила, у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

То је изузетно политичко умеће, које се могло остварити само уз југославенство краља Александра и касније уз антисрпску политико државничку и комунистичко диктаторску позицију Хрвата, Јосипа Броза. Али нису само то губици српског народа. С губитком територија и природних богатстава нестајао је и српски народ. Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век.

Зашто се толико скрива од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута….

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!…

Без икаквих доказа, величала се “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”.

Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Хрватска нација формирана је од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Језик је мерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Превара је одиграна када је Људевит Гај насанкао Вука Караџића и под окриље нашег језика убацио кајкавски изговор. Од тада Хрвати говоре српским језиком, иако га само кваре и праве га накарадним, па се из тога може слободно закључити да причају накарадним српским језиком.

Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој. У Србији се нико не усуди поставити питање Јадранског мора и острва у њему. То једино покреће Словенац Змаго Јелинчић Племенити, тврдећи да Италија није предала Јадран и острва Хрватској, већ СФРЈ. Он тражи „да се јадранска обала и отоци поделе на све државе, наследнице СФРЈ ( око 1000 отока ). Хрватска никад ( правно ) није имала у поседу јадранску обалу…

Италија, после Другог светског рата је била приморана да , на име ратне штете уступи Југославији Истру, Задар и отоке“. Зашто се и сада избегавају истине? Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину? Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. У швајцарском граду Нојшателу, на огромном поштанском здању уклесане су имена Србије и Црна Горе и то међу 22 најстарије државе на свету, чланице УПУ (Union Postal Universelle), основане 1878. године. Србија и Црна Гора су и оснивачи тог Светског поштанског савеза, а који је 1948. прикључен УН.

dubrovacki-kalendar1

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”, а заправо се ради о Србима-католицима. Дубровник, којег су у 19. веку називали „Српска Спарта“, је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет. То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.

У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби. Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.

Оно што данас имамо у граду испод Срђа, у Конавлима, хрватство засновано на мржњи према Србима, дело је бечког двора и Католичке цркве. Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством. 1874. се у Дубровнику оснивају: Певачко друштво “Слога”, Дубровачко радничко друштво, Дубровачки глазбени збор, а 1887. и Задруга Српкиња Дубровкиња. Затим, следе: Српска дубровачка академска омладина – 1900, “Српска зора” – 1901, Гимнастичко – соколско друштво “Душан Силни” – 1907. и Матица српска – 1909. Ћирилична издања књига и новина, издавана су у штампаријама Претнера и Мате Грацића. Један од најугледнијих новчаних завода у Далмацији, била је Српска штедионица у Дубровнику.

У календару „Дубровник“ за просту 1898. годину, штампаном у дубровачкој Штампарији А. Пасарића, налазимо, уз остало, и податак којим језиком се у то време говори у Дубровнику и то, стоји у календару, „говор у кући“. У Дубровнику је све до у 16. века деловала славенска канцеларија, гдје су се документи  писали – ћирилицом. Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком.

Хрвати својатају великог математичара и астронома Руђера Бошковића само зато што је његов отац Никола, Србин, прешао у католичанство у Дубровнику, да би због трговине могао несметано да иде у Италију. Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у “Осману” од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Обрачун са српством у Дубровнику, уз прогоне Срба Дубровчана, почео је после атентата припадника покрета “Младе Босне” на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, у Сарајеву 1914. године. Десила се “Кристална ноћ” у Дубровнику, пре оне у Немачкој и после загребачког јуриша на Србе и њихову имовину 1902. године. Хрватски јуришници, на челу са Никшом Свилокосим, уништавали су све што је било српско у Дубровнику: школе, новине, друштва, станове, привредне објекте и друго. Палили су српске заставе и ломили српске симболе.Срби католици, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Нико се не би чудио, да је Дубровник у вековима породице Гундулић пао под нечију власт, јер српске државе тада и није било, али пасти у временима снажне српске кнежевине и краљевине, па и Краљевине Југославије? То је неопростиво!… .

Чак је и један папа, Лав XIII, јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби….Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком “Глобусу”, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог “национално некоректног” језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”…

zombiji460_609967s0
ХРВАТИ СУ ВАТИКАНСКИ ЗОМБИЈИ

…Усташија се пробудила, није ни заспала, ни била покопана, како смо мислили, и тај грозни елемент ровари у хрватском националном бићу. Није ћирилица проблем у Вуковару, она је само изговор да се макну преостали Срби. На било који начин.То ради држава која се суштински не разликује од оне каква је била у време Павелића. У историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско – као што се то дешава у Хрватској.

Једино усташки закон из априла 1941. године на подручју НДХ, забрањивао је  употреба ћирилице .Чирилица је писмо источног римског царства (Византије) – православаца. …

Вуковар је увек кроз историју био српски град. Тамо прије стотињак година није ни било друкчијих слова осим ћириличних. Тада су из Вуковара на разне стране одлазили дописи као да су писани из данашњег Крагујевца. Ћирилични и српски, најчешће екавски…Ћирилицом су Далматинци, Истријани писали чак 4-5 векова прије него што су морали почети писати латиницом због утицаја западних непријатеља, то јест Романа и Германа. Од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво је своје културне потребе израžжавало и ћирилицом. Најстарији пронађени докуменат написан ћирилицом је Поваљска листина из 1250. године, нека врста правног документа који је говорио о расподели и поседу земљишта на Брачу, а у Пољицама на ћирилици је написан велики Пољички статут 1444. године.

Северно од реке Крке и њеног уласка у море, код Скрадина, превладала је глагољичка писменост, а јужно по читавој Далмацији ћириличка. Због аустроугарске хегемоније и отварања народа са тог подручја према западу, те утицаја Католичке Цркве, латиница постаје главно писмо. Ћирилица је наше прво писмо, од неолита. Винчанско писмо пронађено крај Београда има чак 20 слова данашње ћирилице, 7 слова глагољице и 8 латинице, то би нам нешто требало говорити и значити….

Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој кући. Ватиканској,аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ квази држави. Бар тако говоре.

ustaski zlocini nad Srbima

Хрвати су најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа

Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Један од многих доказа да је Католичка црква подржавала злочине над  Србима је и чињеница да су тројица команданата Јасеновца били католички свештеници. Покоље Срба у НДХ организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању!

На подручју НДХ у римокатоличком крсташком походу страдало је укупно 223 српска свештеника, три епископа су зверски убијена. Никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао, као што је био Томислав Филиповић, звани СОТОНА! Фра Сотана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба.

ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ:“Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”.

Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе, Јевреје,Роме} у Другом светском рату прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

(the Balkans Chronicles)

Hrabra Brankica Stanković oduševila je Oliviju Vajld

Hrabra Brankica Stanković oduševila je Oliviju Vajld

28. 08. 2014. 12:13 | Komentara: 6
b 92 | Foto: copyright Profimedia.rs

Uoči svečane dodele svetske nagrade za hrabrost koju je ove godine dobila urednica i autorka Insajdera Brankica Stanković o novinarki B92 piše i prestižni američki magazin „Glamur“.

 

 

Brankica Stanković

Tekst o Brankici napisala je holivudska glumica Olivija Vajld koja je inače ćerka novinara, a navodi da ono što tri dobitnice ovogodišnje nagrade rade jeste najteži posao na svetu.

 

Na svečanoj ceremoniji u Los Anđelesu nagradu će uručiti baš Olivija Vajld koja između ostalog piše da su “nepokolebljive istrage Stankovićeve u srpskoj TV emisiji Insajder razotkrile političku korupciju tako snažno da su se ubice okomile na nju, a to je nije zaustavilo“.

 

– Zamislite da ne možete da prošetate sa svojom novorođenom bebom bez najmanje četiri policajca u pratnji jer je vaš život u neposrednoj opasnosti. Ni vaš dom nije ništa bezbedniji, budući da je otkriveno da je plaćeni ubica iznajmio stan iznad vas, najverovatnije unajmljen od strane istih kriminalaca koji su javno pretili da „će vam razneti mozak“.

Olivija Vajld

Za šta vas optužuju? Za to što radite svoj novinarski posao i razotkrivate korupciju u vladi. Većina nas bi poklekla pod ovakvim zastrašivanjem, ali ne i Brankica Stanković, koja je ostala u Srbiji i potom napisala knjigu u kojoj otkriva razbojnike koji su joj pretili. Pravi izveštač, ona je uverena u to, mora da bude „spreman da traga za pravdom i istinom po svaku cenu“. Knjiga Stankovićeve će biti uskoro objavljena u SAD, i ona se nada da će Amerikanci obratiti pažnju na ono što u knjizi otkriva o nasilnom suzbijanju slobode štampe u njenoj zemlji.

 

– Saznaćete kroz šta sve prolazi novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom u Srbiji-  piše Olivija Vajld za najnovije izdanje magazina „Glamur“.

 

Brankica Stanković je jedna od tri dobitnice godišnje nagrade za hrabrost žena novinara koju dodeljuje Međunarodna ženska medijska fondacija.

Nagrađene su i novinarka američke TV mreže Si-En-En Arva Dejmon, koja je izveštavala iz Libana, i Solanž Lusiku Nsimire iz Konga. Ovu prestižnu nagradu svake godine dobijaju tri novinarke iz celog sveta koje se zbog saopštavanja istine suočavaju sa opasnošću i podižu lestvicu kvaliteta u novinarstvu.

 

Fondaciju je osnovala grupa najistaknutijih američkih novinarki 1990. godine.

 

Nagrada je retko išla u ruke novinarima u Evropi. Najčešći dobitnici nagrađivani su za izveštavanje iz

ratnih zona u svetu.

 

U regionu je dodeljena samo tri puta, novinarima koji su izveštavali o ratu u Bosni i Hercegovini 1992. i 1993. i za izveštavanje o događajima na Kosovu 1999. godine. Nagrada će biti dodeljena na dve ceremonije u Njujorku i Los Anđelesu u oktobru ove godine.

Povezane teme: Posao, Karijera, Zarada, Brankica Stanković, Olivija Vajld

ПРАВОСЛАВНА ЛИТИЈА У ЧАСТ ГУЧЕВСКЕ БИТКЕ “ БУДИМО ДОСТОЈНИ СВОЈИХ ПРЕДАКА “ ! СВЕСРПСКА НАРОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „СРБИ НА ОКУП „

Славица Јовановић

ПРАВОСЛАВНА ЛИТИЈА У ЧАСТ ГУЧЕВСКЕ БИТКЕ “ БУДИМО ДОСТОЈНИ СВОЈИХ ПРЕДАКА “ ! СВЕСРПСКА НАРОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА „СРБИ НА ОКУП „

ПРАВОСЛАВНА ЛИТИЈА У ЧАСТ  ГУЧЕВСКЕ БИТКЕ

ПРАВОСЛАВНА ЛИТИЈА У ЧАСТ  ГУЧЕВСКЕ БИТКЕ “ БУДИМО ДОСТОЈНИ СВОЈИХ ПРЕДАКА “ ! СВЕСРПСКА НАРОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА  „СРБИ НА ОКУП “

Срби на окуп – 6.9.2014. Литија поводом Гучевске битке у славу и хвалу Господу и част и пошту нашим светим прецима

Помаже Бог,

Будимо достојни својих предака!

Дана 06.09.2014. лета Господњег од Бање Ковиљаче до спомен костурнице на Гучеву биће одржана Литија поводом Гучевске битке, у славу и хвалу Господу и част и пошту нашим светим прецима који су дали своје животе за Крст Часни и слободу златну у I светском рату.

Сабрање учесника је у 09:30 часова у центру Бање Ковиљаче на уласку у парк. У Литији ће се носити велики крст и иконе, а десетак километара ће се прећи уз молитву и песму. По доласку код спомен костурнице биће одслужен парастос Србским јунацима и пригодан програм.

Све информације везане за Литију могу се добити на телефон 064/59 89 273.

Како радили, тако нам Бог помогао!

СНО “СРБИ НА ОКУП”

САОПШТЕНИ РЕЗУЛТАТИ ДЕВЕТОГ КОНКУРСА ЗА АУТОРСКУ ЗАГОНЕТКУ ДОДЕЛА НАГРАДА НА СУСРЕТИМА ЕНИГМАТА У БОРУ 31.08. 2014. ГОДИНЕ ПРВО МЕСТО ОСВОЈИЛА ЈЕ ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ ИЗ МАЈУРА ДРУГО МЕСТО СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА И ТРЕЋЕ МЕСТО КРИС

Славица Јовановић

САОПШТЕНИ РЕЗУЛТАТИ ДЕВЕТОГ КОНКУРСА ЗА АУТОРСКУ ЗАГОНЕТКУ ДОДЕЛА НАГРАДА НА СУСРЕТИМА ЕНИГМАТА У БОРУ 31.08. 2014. ГОДИНЕ ПРВО МЕСТО ОСВОЈИЛА ЈЕ ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ ИЗ МАЈУРА ДРУГО МЕСТО СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА И ТРЕЋЕ МЕСТО КРИС

  САОПШТЕНИ РЕЗУЛТАТИ ДЕВЕТОГ КОНКУРСА ЗА АУТОРСКУ ЗАГОНЕТКУ  ДОДЕЛА НАГРАДА НА СУСРЕТИМА ЕНИГМАТА У БОРУ 31.08. 2014. ГОДИНЕ  ПРВО МЕСТО ОСВОЈИЛА ЈЕ ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ ИЗ МАЈУРА   ДРУГО МЕСТО СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ  ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА И ТРЕЋЕ МЕСТО КРИС

САОПШТЕНИ РЕЗУЛТАТИ ДЕВЕТОГ КОНКУРСА ЗА АУТОРСКУ ЗАГОНЕТКУ

ДОДЕЛА НАГРАДА НА СУСРЕТИМА ЕНИГМАТА У БОРУ 31.08. 2014. ГОДИНЕ
ПРВО МЕСТО ОСВОЈИЛА ЈЕ ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ ИЗ МАЈУРА  ДРУГО МЕСТО СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ  ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА И ТРЕЋЕ МЕСТО КРИСТИНА ПЕЈЧИЋ  ИЗ ЛЕСКОВЦА

ЕНИГМАТСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ  ЕНИГМАТСКИ КЛУБ НИШ

ИЗВЕШТАЈ о 9.ФЕЗу

завршеном 31.08.2014. у Бору на 14. СЕС

На Конкурсу за 9. ФЕЗ учествовало је 46

аутора из Србије и региона са 116 састава. На листи

селектора одобрена су 107 рада који задовољавају

критеријуме ФЕЗа.

Независни жири у саставу:

1. Лидија Дувњак, енигмата из Канаде

2.Мирка Шајић, енигмата из Приједора, РС

3.Никола Петковски, енигмата из Скопља, РМ

4. Милија Стевановић, енигмата из Београда и

5. Љиљана Јовановић, учитељица из Ниша

+ супервизор – домаћин СЕС у Бору

Крста Иванов, енигмата из Бора

одлучили су издвајањем по десет најбољих радова

са листе загонетака, свако понаособ и рангирањем.

На основу одлуке жирија,

организатор

П р о г л а ш а в а:

1. место – пехар и златну медаљу, диплому и

3.000,00 рсд освојила је ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ из

Мајура за загонетку под бр. 15. ЖИВОТ

Детету га своме даш

ал‘ остане и теби.

Да га неко други тражи

никада га дао не би!

2. место – сребрну медаљу, диплому и 2.000,00

рсд осваја СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ из Мачванског Прњавора  за

загонетку бр. 29. КОПИЛЕ

Учитељици

најстаријег заната

тек рођеном детету ,

цело село – тата !

3. место – бронзану медаљу, диплому и 1.000,00

рсд освојила је КРИСТИНА ПЕЈЧИЋ из Лесковца

за загонетку бр 98. ФОТОГРАФИЈА

Избледела и стара

пркоси времену,

попут споменара

чува успомену

УЧЕСНИЦИ:

1. МИЛОШ МИЛИЋЕВИЋ, Београд

2. ДУШАН НОНКОВИЋ, Немачка

3. ЖАКЛИНА ЂОКИЋ, Крушевац

4. ЛАДИСЛАВ ВАРГА, Нови Сад

5. ВАСИЛИЈЕ ЈОВАНОВИЋ, Рума

6. АНА БЕРБАКОВ, Крушевац

7. ВОЈИСЛАВ БУБАЊА, Београд

8.ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ, Мајур

9. ЦВЕТКОВ РЕНАТА, Сомбор

10. МИЛОРАД РАДУНОВИЋ, Јагодина

11. ВОЈИСЛАВ ТРУМПИЋ, Јагодина

12. РУСИЈА МАРИНКОВИЋ, Београд

13 РАДОЈКА УШУРЕЛ,Вршац

14. МАЈА ПАЈЧИН, Београд

15. АНЂЕЛИЈА МАЗИЋ, Београд

16. ГОЈКО МАНДИЋ,РС Бањалука

17. ВЛАДАН БАБИЋ. Београд

18. КРИСТИНА ПЕЈЧИЋ, Лесковац

19. ВИКТОР НОВАКОВИЋ, НС

20. ГОРДАНА ПЕТРОВИЋ, Параћин

21.МАРЈАН РАДАКОВИЋ, Ниш

22. МАРКО РАМОН, ?

23. ТОМИСЛАВ ПОПОВИЋ, Београд

24.ДУШАН МИЈАЈЛОВИЋ-АДСКИ, Ниш

25.МИРКО СТАНКОВИЋ, РС, Челинац

26.МАРИЈА ВРАНИЋ, Београд

27. МИРОСЛАВ ОБРАДОВИЋ, Мионица

28.ЗОРИЦА ОБРАДОВИЋ, Крагујевац

29. ЉУБИСАВ ГРУЈИЋ, Пожаревац

30. ПОПОВИЋ БОРАН, Церовац ШАб

31. НЕБОЈША ЈЕВТОВИЋ, Београд

32. МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ, Пожаревац

33. МИДХАТ ХРНЧИЋ, БиХ, Сан.Мост

34. ЈОВАН НЕДИЋ, СРХ Бели Ман.

35.СОФИЈА МАТОВИЋ, Ниш

36. ТАТЈАНА АЈХОЛЦЕР -БГ

37. СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ,  Прњавор Мачвански

38. МИНА БОГДАНОВИЋ, Ниш

39.АЛЕКСАНДАР ЦРНОМАРКОВИЋ, Приједор

40. САНДРА ШКРБИЋ, Нови Сад

41. ЈОВАНА МИЛЕТИЋ, Шимановци

42.ВЛАДИМИР ШАРИЋ, Шимановци

43.ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ-ШАРИЋ, Шимановци

44.ИВАН РАЈИЋ, Бошњане

45.ЈОВАН ВУКОВИЋ, Нова Пазова

46.ЛЕНА КРСТИЋ, Земун

ЧЕСТИТАМО и позивамо освајаче награда да присуствују

додели истих по Програму 14. Сусрета енигмата Србије у

Бору, 31.08.14. у 12,00 часоваа.(види на http://www.ess.org.rs)

Извештава,

Никола ЧД Пешић

На фотографији : Чедомир ЧД  Пешић v

ЂОРЂЕ ПРУДНИКОВ БОЖИЈИ ДАР ДА БУДЕ ОД ВЕЧНОСТИ И ОН И СА ЊИМ НЕБЕСКА СРБИЈА

https://www.youtube.com/watch?v=ruhSxrzp16k&feature=youtu.be

 

 

Oteti Srbi! Srbi kod terorista:

Oteti Srbi!
To:
Srbi kod terorista

Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam!
Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!
Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista. Čuli ste da su me džihadisti oteli sa građevine dok sam radio na mešalici ovde u pustinji zajedno sa kolegom Stamenkom. Mogu vam reći da je na početku bilo čupavo. Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto o Alahu i Džihadu. A onda su sve to snimali kamerom. Kažem ja Stamenku da će izgleda da traže za nas otkup. Onda smo ga najebali burazere – kaže mi Stamenko.
I zaista, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna zajednica, a još nije došao naš novi ambasador. Onda su zvali tu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu i da ga mi uopšte ne interesujemo. Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd.
I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk jer sam bio tenkista na Kosovu. Oni su se silno iznenadili, a ja sam objasnio da je to sitnica. Stamenko ih je učio gađanju iz ručnog bacača, on je bio na Vukovaru. Ja sam im posle očistio topove, jer sam u vojsci u Bosni bio artiljerac a Stamenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom dok smo se krili od NATO pakta.
I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi, tako da se ništa ne brinete – čim mi istekne ugovor, eto mene kući…
Srdačno vaš Milivoje

 

ZLATIBOR PONUDA 52 hektara !

Z L A T I B O R

P _O_ N_ U _D _A

52 hektara !
ZLATIBOR

 

 

Ovo je naše brdo na Zlatiboru

Moj rodjaci na Zlatiboru imaju svojih 26 hektara

a drugi deo familije samnom zajedno, ovde u Beogradu……imamo svojih 26 hektara. 

 Što znaci da imamo ukupno 52 hektara zemljista.

 

Kad se nalazite kod spomenika, a okrenuti ste ledjima jezeru

ispred sa desne strane se nalazi  jedan od vrhova Zlatibora…CIGOTA,

a levo ispod se pruza naše imanje !

Poznato kao

Djokića  suvot

To je sada definitivno reseno….imovinski – pravno.

To je hteo i Kusturica da kupi pre pet do šest godina…ali nije bilo sudski zavrseno.

Ja prodajem ……samo 6,5 hektara.

     što ne znači da  ne možemo svi zajedno da prodamo 

Ako zelite sire informacije tu sam…..

 

Djordje   Prudnikov